Šta su prioriteti Jablanovića i Radosavljevića kao kandidata za gradonačelnika Leposavića?

0
746
views
FOTO: Kallxo, BIRN

Kandidat Partije kosovskih Srba za gradonačelnika Leposavića  i aktuelni gradonačelnik ove opštine Dragan Jablanović ističe nastavak infrastrukturnih projekata, razvoj poljoprivrede i zapošljavanje kao ključne prioritete ukoliko ponovo bude dobio poverenje građana. Njegov protivkandidat Nenad Radosavljević iz Građanske inicijative Narodna pravda kao prvi prioritet ističe zapošljavanje, zatim razvoj kulture, sporta i omladine i rad na infrastrukturnim projektima kao treći prioritet po redu. Treći kandidat za gradonačelnika Leposavića, ispred Srpske liste – Zoran Todić, nije odgovarao na telefonske pozive novinarke pa je, iz tog razloga, izostao intervju sa ovim kandidatom.

KOJA SU VAŠA TRI PRIORITETA ZA NAREDNE ČETIRI GODINE UKOLIKO POSTANETE GRADONAČELNIK LEPOSAVIĆA?

FOTO: Kallxo, BIRN

DRAGAN JABLANOVIĆ: Prvo je dalji nastavak izgradnje infrastrukturnih projekata, pre svega mislim putevi, ulice, vodovod i električna energija, struja, niskonaponska mreža pre svega. To je jedan prioritet. Drugi prioritet je razvoj poljoprivrede. Leposavić je ruralna opština, velika teritorija, može da ima najviše koristi od resursa koje poseduje na svojoj teritoriji, pre svega stočarstvo, povrtarstvo i voćarstvo. Treći prioritet je zapošljavanje, ustvari nije treći na skali, ali to su tri glavna prioriteta koja treba da opštinu Leposavić dovedu, posle nekoliko godina, u situaciju da bolje žive, da imaju veći standard, da ne razmišljaju o odlasku, da razvijaju svoje porodice, domove a samim tim i opštinu i da srpski narod opstane na Kosovu i Metohiji.

FOTO: Kallxo, BIRN

NENAD RADOSAVLJEVIC: Ono što bi trebalo, čini mi se, svakome da bude prioritet u slučaju Leposavića jeste, pre svega, zapošljavanje, odnosno nekakav privredni razvoj. Po meni to je osnova zbog toga što potencijali postoje. Leposavić ima izgrađenu infrastrukturu za tako nešto i, nažalost, imamo infrastrukturu i što se tiče objekata. To znači Kristal Zaječar i mnoge druge firme koje su ovde nekada funkcionisale u vreme komunizma. Nažalost, pogrešnim vođenjem su došle do toga da ili ne rade uopšte ili se magacinski prostori i poslovni prostori izdaju za neke sasvim druge namene, uglavnom za trgovinu. To bi bila šansa da se ti objekti vrate u funkciju po osnovu onog proizvodnog programa koji su već imale ili da se ti proizvodni pogoni iskoriste za nešto sasvim drugo. To znači da se nekakvi novi privredni subjekti formiraju u njima. To, naravno, može da se uradi i kao Hrast i kao Kristal, kao Prva petoletka, koji su vrlo značajni sa svojim kapacitetima, mogu da pruže mogućnost da se ljudi zaista zaposle na pravi način a ne kao do sada, po principu da se svi zapošljavaju na budžet i da žive bez da imaju nekakve plodove svog rada, već samo budu finansirani od strane države, bilo države iz Beograda ili od Prištine. To je broj jedan. Drugo, po meni, je nešto što bi bilo važno jeste dati naglasak na razvoj sporta, kulture i omladine zato što je, u moralnom posrnuću u kome se nalazimo kao narod sada, to neophodno da bi stvorili preduslove za izgradnju društva na pravi način u nekakvoj izvesnoj budućnosti, koja neće doći tako skoro, zato što smo daleko posrnuli, duboko posrnuli ali ćemo verovatno na taj način – razvojem sporta, kulture i omladine, vrednovanja pravih vrednosti pokušati da vratimo omladinu na pravi put. I na kraju, to je nešto o čemu treba voditi računa, jeste uvek, kod svakog planiranja se vodi računa i o infrastrukturi. U našem slučaju infrastruktura nije na tako lošem nivou, naravno, može da bude mnogo bolje, što se tiče naše komunikacije sa selima ali kažem preduslove za nekakvo razvijanje privrede, odnosno pre svega poljoprivrede, zbog toga što smo takva sredina, mislim da mi za sada imamo, samo treba da unapredjujemo infrastrukturu. I što se tiče vode, i što se tiče struje, i što se tiče puteva, mada je kod nas preovladao princip – infrastruktura to su samo putevi – ne. U našem slučaju su i strujna mreža i vodovodna mreža su u problemu više nego ta putna mreža. Tako da bi naročitu pažnju trebalo obratiti na to i pružiti mogućnost za razvoj poljoprivrede, primarne pa onda sekundarne poljoprivredne proizvodnje, drvnoprerađivačke industrije, za šta imamo potencijala. Dati im, kroz infrastrukturni prilaz do porodičnih biznisa u selima. Ili za plantaže, ili za kapacitete uzgoja nekih farmi, ili održavanje nekih farmi, tako da imaju dovoljno kapaciteta za takvu vrstu proizvodnje.

ŠTA GRAĐANI MOGU OČEKIVATI OD VAS KADA JE U PITANJU SNABDEVANJE VODOM U OPŠTINI LEPOSAVIĆ?

DRAGAN JABLANOVIĆ: Mi smo započeli pre godinu i po dana taj projekat, tako da kažem, snabdevanje vodom. Urađena je ekološka studija, uradila je jedna firma iz Italije, na konkursu Evropske unije, koji je raspisan za celu Evropu. Zatim su uradili idejni projekat jedne brane na sočanskoj reci iznad sela Mošnice gde dalje nema naselja. Prezentacija je bila krajem prošle godine, ovde u skupštinskoj sali. Ti ljudi iz Italije, koji su dobili na tenderu, to su prezentovali, uz prisustvo Evropske unije i svih nas koji vodimo opštinu. Međutim, taj projekat košta oko…nepunih 26 miliona, onda su nam otvoreno rekli da to Evropska unija ne može da finansira iz razloga što je to mnogo za jednu opštinu za vodovod, što i jeste, realno velika cifra. Onda smo se dogovorili da idemo fazno. Prva faza da ide Sočanica koja je najviše ugrožena jer nema ni u zimskom periodu a 5 miliona evra su bile navodno naše, ne navodno, to je prvi projekat koji je Evropska unija, nakon prvih lokalnih izbora, kada smo išli u kosovski sistem, dala svoj četvorici gradonačelnika…gospodin Žbogar je rekao „imate po 5 miliona dajte projekte“. Ja sam se opredelio za vodovod. I tada, na toj prezentaciji dogovorili smo da, sa tih 5 miliona, ustvari sada 4.700 jer 300 hijada je dato za tu ekološku studiju, da idemo na izgradnju manje brane od 35 metara umesto 75, jedan vodozahvat na istoj reci i da se uradi jedan dodatni bazen, pored postojećeg i vodovod da se dovede prirodnim tokom pošto je visinska razlika odozgo, da ne ide preko one famozne pumpe, koja mnogo košta, gde samo stuja za pumpu, još pre rata je bilo tako, koštala je više nego što građani plate svu vodu. I onda idemo na taj projekat sada. Sada je već u završnoj fazi, već smo imali sastanak sa zamenikom Apostolove, Luiđijem, pošto je ova firma iz Italije, Italijan je Luiđi, pa malo je bolja prohodnost i brže se reaguje. Očekujemo do kraja januara najdalje da se završi ta procedura a onda ide godinu dana praćenje protoka vode u svim periodima. Tako su nam objasnili i tako je, valjda, po pravilima evropskim a i u Srbji je isto takvo stanje, tako da možemo da očekujemo krajem naredne godine početak radova. A onda u drugoj fazi da produžimo do Leposavića. Plan je da, kada Leposavić dobije vodu iz tog akumulacionog jezera, da sva voda koja dolazi sada, preko fabrike vode u Leposaviću usmeri se na Lešak. I Lešak bi time bio pokriven, i Leposavić i Sočanica i sva sela koja tehnički mogu da dobiju vodu zbog visinske razlike i svega toga. Tako bi za jedan dugi period rešili snabdevanje vodom cele opštine. Uz taj projekat ide, u isti projekat i sređivanje kanalizacione mreže. Mi nemamo nigde na teritoriji opštine, ni u Leposaviću prečišćavanje otpadnih voda. Pokrenuli smo neku inicijativu da uzmemo i kredit kod Evropske unije za zemlje koje imaju Sporazum o pridruživanju a nisu članice. Ima poseban fond. Obećali su nam, ova firma iz Italije, da će ona da nam vodi tu kampanju, tako da kažem, za dobijanje tog kredita, gde bi garant bila Vlada Kosova, pošto opština to ne može da vrati, ako bude kao do sada gde uopšte ne ubiramo sredstva. I kada bi ubirali, mnogo manje bi ubrali nego što bi to bilo. Planiramo na toj brani da postavimo jednu turbinu, hidrocentralu. To bi nam služilo kao zalog za dobijanje kredita. Rekli su mi do 30 godina ako damo da oni koriste tu struju, da bi od toga otplaćivali kredit. Nama je najbitnije sada da dobijemo vodu za celu opštinu.

NENAD RADOSAVLJEVIĆ: Što se tiče snabdevanja vodom ja sam učestvovao u izradi Strategije razvoja severa Kosova i nešto što je tamo bilo veoma važno i planirano a onda je jedan ekspert iz Evropske komisije, po osnovu te moje strategije, došao i pokušao da komunicira sa opštinama na Severu i svi su se izjasnili za nekakav prioritet. U slučaju Leposavića to je bio prioritet, otprilike vrednosti projekta oko 4,5 miliona za izgradnju zaustavnog jezera na dobravskoj reci iz koje bi se, akumulacijom, posle, mogla snabdeti čitava opština sa zdravom pijaćom vodom. I ne samo to, nego bi se pružila mogućnost da se, na osnovu tog zaustavnog jezera, koristi i za sekundarnu potrošnju, a to znači za eventualno zalivanje nekakvih plantaža ili svega onoga što u poljoprivredi, za šta je potrebna voda. To je projekat koji je naišao na razumevanje u Evropskoj uniji, oni su poslali eksperte da se time bave, projekti su rađeni ali su negde stali u nekoj fazi. Zašto i kako, to verovatno treba da objasne strukture koje su upravljale ovom opštinom pre a na nama koji, eventualno, budemo došli u poziciju da ovom opštinom, na neki način, upravljamo treba da bude zadatak da se to pitanje ponovo pokrene jer zaista imamo zaostalu tu vodovodnu mrežu, i kanalizacionu naravno, ali vodovodnu pre svega jer je to rađeno još pre 30-40 godina i sve je to, recimo, od azbestnih cevi napravljeno i projekti su, čak i ove godine, na primer, za tu vodovodnu mrežu je novac, budžetom za 2017. godinu bio odvojen, da se rekonstruiše vodovodna mreža unutar gradskog naselja u Leposaviću, Sočanici i Lešku. Tako da se zamene cevi od azbesta onima koje su sada, posle tehnološkog razvoja koji se desio u svetu, naravno, došao i kod nas, i sada su od sasvim drugih materijala, oni koji nisu štetni za zdravlje, vodovod izrađuje. I mora da se skroz zameni, čitava infrastruktura vodovodna.

ŠTA ĆE BITI SA FABRIKOM VODE U LEPOSAVIĆU KOJA NE RADI U SVOM PUNOM KAPACITETU?

DRAGAN JABLANOVIĆ: Ja sam pre 4-5 meseci pozvao iz Gornje Trepče, pošto je Gornja Trepča mesna zajednica bratimljena sa Sočanicom, pa smo išli u posetu njima i oni su dolazili ovde. Tamo sam obišao banju, sa direktorom se upoznao. Ima jedna firma koja radi oko tih vodovoda, nabavke, projekte, izgradnju, svih poslova oko vodovoda. Doveli smo tog čoveka, obišli smo fabriku, on je učestvovao u izgradnji ove fabrike, tako nam je rekao. On je oduševljen, kaže da je fabrika po najmodernijoj tehnologiji napravljena ali da fali malo, pedesetak hiljada evra da se još neka oprema nabavi da ne bi ubacivali te hemijske aditive, ne znam stručni naziv, da voda bude čista. Bez toga može ali ako se nabavi onda sve ide preko te tehnologije. Mi smo to obišli, ja sam bio voljan da učestvujem, da dam predlog Skupštini i da to usvoji, ova druga strana (Srpska lista) to nije želela, čak su hteli da smene i direktora komunalnog zašto je dozvolio da mi pogledamo to. To ne nešto nenormalno. To je interes za sve nas, za nas lično, za našu decu, za sve građane, da ne piju vodu sa hemikalijama kada može da bude potpuno čista voda, planinska.

NENAD RADOSAVLJEVIĆ: Fabrika vode, zarad zloupotreba mnogih vlasti koje su pre radile na tom pitanju, je došla do faze kada je njoj potrebno onoliko koliko je dosad uloženo, a uloženo je pet puta više nego koliko ona stvarno vredi, sada je potrebno još toliko novca da bi se greške, koje su tada rađene ispravile, da bi se ona stvarno stavila u funkciju. Zato što su novci trošeni i zloupotrebljavani i zidana je, odnosno, od betona je pravljena tako da se nisu izlivale ploče ili zidovi u jednom mahu – to znači bez stajanja i bez prekidanja. Pa su se stvorili zazori između onoga što se danas zidalo, i onoga sutra, i onoga preksutra i tako dalje… Tako da kada se pusti postrojenje u rad voda kroz te prolaze u zidovima izlazi nemilice i potpuno nema nikakvog smisla. Sada, da bi se to predupredilo treba čitavi rezervoari unutra da se farbaju nekakvim specijalnim materijalima i da se zaštite, tako da ne bi ta voda prolazila. A to je mnogo skupo. I šta će sa tim konačno biti ja ne znam. Ali je to u svakom slučaju jedan veliki izazov za svaku narednu vlast, da tome stane na put i da konačno reši problem, da fabrika vode dođe u namenu za koju je bila planirana – a to znači da snabde zdravom pijaćom vodom gradsku sredinu Leposavić.

KOJE JE VAŠE OBEĆANJE KADA SU U PITANJU JAVNA RASVETA I TROTOARI U LEPOSAVIĆU?

DRAGAN JABLANOVIĆ: To su sitni projekti. Javna rasveta je mahom urađena. Ja ne znam tačno ali garantujem da ima 10-15 kilometara javne rasvete u opštini Leposavić, prema svim ovim selima koja gravitiraju na magistrali i Ibru, u svim selima skoro, maltene, ima javna rasveta. Problem će biti kada počne plaćanje struje, to neko mora da plaća. U direkciji za zemljište u opštini Leposavić, u srpskom sistemu što radi, još pre nekoliko godina bilo je dvadesetak miliona duga za uličnu rasvetu. Mi smo uradili jedan deo po Sočanici, jedan deo po Leposaviću. Sada imamo nekoliko tih ulica, jedna nova ulica što je asfaltirana prema Čukarku, uz onu kocku što ide, pa levo, njima je urađen projekat, ovih dana projekat je urađen za Donji Krnjin od stajališta na magistrali zbog dece do mosta i od mosta do prvih kuća. To je nekih 400-500 metara. Uradili smo prema Pridvorici, spustili do železničkog mosta jer deca uveče idu, to je završeno, uključena je struja, nisu nam dali da uključimo struju jedno dva-tri meseca. Onda sam ja našao privatna lica da mi priključe struju i vidim radi, zadnjih nedelju dana. Za Sočanicu je urađena do sela Jevtiće, od sela Jevtiće ima urađeno sve, dalje, sprovedeno je do manastira, nedaju da priključimo, da isključimo staru a priključimo novu liniju, koja je od betonskih stubova, sa snopom, bez žica, pošto ide kroz voćnjake, kroz bašte i najjači presek smo platili da bi Maljiće i ta sela gore imala struju jer godinama nemaju struju, ne može da radi nikakva mašina. Imali smo u prošloj godini 120.000 evra, to su velike pare ali nažalost, ne dozvoljava nam se da priključimo to. Nastavićemo da radimo tamo gde to nema, imamo projekat za Dren da uradimo, to je već ušlo u program. I to je to što se struje tiče. Ja se nadam da će brzo biti regulisano i ovo oko plaćanja, neće moći ovo duže da izdrži jer to nigde u svetu nema da dobijaš struju, dobijaš vodu a ništa ne plaćaš.

NENAD RADOSAVLJEVIĆ: Ono što se poslednjih godina radilo je više kozmetika nego što je to realno bilo neophodno. Mislim da je tu, kao i u mnogo drugih slučajeva, vršena zloupotreba, na način da je najlakše u tim poslovima trotoara, ulične rasvete, najlakše je prikriti malverzacije. S obzirom na to mi smo dobili mnogo puta manje od onoga koliko je novca dato. Naravno da treba povesti računa o tim urbanim sredinama ali pre svega mora se, nekako, podići svest građana na viši nivo, da se objekti koji su bespravni i koji ruže ugled naselja, jednostavno, konačno sklone sa tih pozicija, da se pusti da centar mesta diše a da se pri tom povede računa o tome kako se otpad rešava na pravi način. Komunalno preduzeće zaista ne može da odgovori u ovom trenutku, svojim kapacitetima, zadatku. To znači odvajanje otpada po principu zdrave ekkološke sredine, plastika, papir na drugoj strani, i tako dalje, medicinski otpad i sve to… Ali tu postoji još jedan veliki problem a to je gde da se odlaže otpad. Sada je prilično veliki haos u svemu tome i mi ćemo ispaštati ne sada, narednih godina već mnogo godina u budućnosti ukoliko nešto pod hitno ne preduzmemo a to znači mora se napraviti jedno mesto za odlaganje otpada po evropskim standardima. Ono je započeto bilo u Leposavskoj reci, sve je rađeno do nekog određenog nivoa, kada se, jednostavno, iz međunarodne zajednice, mislim da je bila organizacija IOM, oni su odustali od toga, prestali da finansiraju i tu se stalo. Ali ta lokacija postoji i sada i nema bolje pozicije za odlaganje otpada u opštini ali i na severu Kosova od te pozicije.

NA KOJI NAČIN ĆETE REŠITI PROBLEM ODLAGANJA OTPADA I DIVLJIH DEPONIJA U OPŠTINI LEPOSAVIĆ?

DRAGAN JABLANOVIĆ: Mi već tri godine čekamo tu famoznu deponiju koju Evropska unija finansira. Sada vidim radi se ono ispred Srbovca, počela je sa dva miliona, čujem da je sada došlo do deset miliona. Dobro je to za ove opštine Severna Mitrovica, Zvečan i Leposavić, bez Zubinog potoka jer oni imaju posebno. To je dobro što idemo zajedno ali ja lično mislim da je to jedna investicija kratkog daha a ogromnih sredstava jer sa deset miliona evra, njena garancija je da prima otpad deset godina, pazite, a šta posle? To mora da se napravi zajednički dogovor. Nažalost, sada nemamo tu zajedničku politiku ili dogovore. Treba da napravimo neki dogovor da se tu dovede neka firma za reciklažu. Da se u svim opštinama naprave kontejneri za odlaganje smeća po vrstama i da preko osamdeset odsto smeća ide u reciklažu. To je trajno rešenje. Onda ćemo i zaposliti jedan broj radnika, biće to nova fabrika, otpad će moći tamo da se lageruje više desetina godina u odnosu na ovaj kapacitet koji je sada projektovan. Mi ovde nismo započeli ništa da radimo jer očekujemo brzu realizaciju tog projekta. Prošle godine je Skupština usvojila, dali su nekih, ne znam, mislim da je nekih sto i nešto hiljada evra za kažu „izgradnja deponije smeća“. Pitali smo ima li lokacija – nema, ima li projekat – nema, pa kako, a radimo gore (na teritoriji opštine Zvečan). Tek da kažu da je nešto planirano.

NENAD RADOSAVLJEVIĆ: Tu postoje dve ključne stvari. Prvo da se izgradi jedna deponija regionalnog kapaciteta. Ne mora tu da se skladišti otpad pošto je već započeto u Savinoj steni ali je dovoljno da za Leposavić bude taj kapacitet koji je potreban za opštinu Leposavić – da se konačno dovede u funkciju deponija u Leposavskoj reci. Tu se može dogovoriti sa onima koji su nekada započeli finansiranje ili sa nekim novim partnerom iz međunarodnih organizacija ili iz fondova koji postoje na Kosovu za tako neku namenu. Možemo sigurno da postignemo dogovor. To nije toliko skupo koliko se pravi regionalna deponija i već je mnogo radova odrađeno, onih grubih, iskopa i ono što je potrebno.

KAKO ĆETE REŠITI PROBLEM DEPONIJE KOJU KORISTI JAVNO KOMUNALNO PREDUZEĆE A NA KOJOJ SE OTPAD ODLAŽE NA NEADEKVATAN NAČIN?

DRAGAN JABLANOVIĆ: Izgleda nikako dok ne bude završena ta nova deponija. Tu dolaze do izrazaja ona naša neslaganja, ustvari sa moje strane nema neslaganja, oni nešto tu…ne znam šta im je interes. Komunlano preduzeće je registrovano, ja mislim, još 2006. godine kod UNMIK-a. Proglašenjem nezavisnosti od strane Kosova, Prištine, oni su prebačeni automatski na sistem Kosova. Ima direktor i 35 radnika u kosovskom sistemu. Direktor ima deponovan potpis, to je Goran Lazović. Ja sam sa njim u dva navrata išao po Prištini, tražili smo te ljude koji su nadležni za komunalna i došli smo do Vlade praktično. U Vladi ima čovek koji je savetnik premijera zadužen za to i sa njim smo razgovarali. Bili smo i u Upravi prihoda u južnoj Mitrovici gde nam je direktor pokazao da oni vode komunalno u sistemu Kosova ali da nema nikakvu delatnost. Svaki završni račun je sa nulom. A mogli smo da imamo 35 radnika, neka ovi rade (u srpskom sistemu), neka to bude i od ovih radnika i da primimo nove, mogli smo da izvlačimo sredstva. Kada sam bio sa Goranom rekao nam je „za prošlu godinu Goran Rakić je uzeo 700.000 evra donacija“ – iz Prištine za komunalno Mitrovica. A nama ne dozvoljavaju to. To stoji tako, ja se nadam posle ovih izbora biće mnogo čistija situacija, moćii će to da se uključi i u kosovski sistem i da se zaposli ili da još 35 ljudi njih (već zaposlenih) prima plate, ako je interes da primaju duple plate, rukovodstvo koje bude dogovoriće se. A ako ja ostanem ja ne želim da jedni ljudi primaju dve plate a da 2.500 ljudi čeka na tržištu rada. Nego ćemo dogovoriti sa Srbijom šta sa ovim radnicima, da tražimo povećanje radnika i da se to sve iskristališe kroz jednu platu, s tim da primimo ješ dosta velik broj radnika sa tržišta rada.

NENAD RADOSAVLJEVIĆ: Definitivno je važno da se javno komunalno preduzeće dovede u funkciju na pravi način. To znači mora se utegnuti kao firma koja se bavi, na kraju krajeva, indirektno i našim zdravljem, posle toga, kada se bavi ekologijom kao ekologijom i da bi zaštitili naš zdravstveni sistem, između ostalog. I naravno, poljoprivrednu proizvodnju i sve ono što kao hrana posle dolazi na našu trpezu. Utegnuti komunalno preduzeće, da se poslom bavi na pravi način. Poslati te ljude, koji su zaduženi za rukovođenje, negde da to kako funkcionišu komunalna preduzeća u Evropi vide, da tamo steknu određena znanja i iskustva koja bi posle primenili ovde. Jer to kako funkcionišu preduzeća u evropi, to je zaista nešto… Ja sam prilično to video i znam kako to funkcioniše. I to je, zaista, jedini pravi način da se reši problem divljih deponija, recikliranje otpada na kraju krajeva ali i odlaganje otpada na toj, eventualno, deponiji u Leposavskoj reci koja je jedina perspektiva za naš kraj.

HVALA VAM NA INTERVJUU.

_______________________________________________________________________________

Intervjui sa kandidatima za gradonačelnike u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu su originalno urađeni u video formatu i ralizovali su ih BIRN Kosovo i Internews Kosova. Intervjue je vodila urednica onlajn portala Crno beli svet (CBS) Sanja Sovrlić.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here