FOTO: Vikimedia

“Da nije bilo nesmotrenog i senzacionalističkog medijskog izveštavanja 16. i 17. marta, događaji su se mogli odigrati drugačije. Možda ne bi dostigli intenzitet i nivo brutalnosti kojoj smo svedočili, ili se možda uopšte ne bi dogodili”. Izveštaj OEBS misije o ulozi medija tokom dešavanja 17. marta 2004.

Tokom dvodnevnog nasilja 17. i 18. marta 2004. godine na Kosovu, 19 ljudi je izgubilo živote, 954 je povređeno, 730 kuća i 36 pravoslavnih crkava i manastira, među kojima i onih pod zaštitom UNESCO-oštećeno je, ili uništeno, a kako se procenjuje oko 4000 ljudi je raseljeno.

Napadi su bili usmereni na pripadnike pre svega srpske, ali i drugih nevećinskih zajednica na Kosovu. Ostaje otvoreno pitanje da li bi do eskalacije nasilja došlo da su se kosovski mediji 16. marta držali novinarskog kodeksa i oslanjali se na pouzdane izvore informacija. Eskalaciji nasilja prethodilo je objavljivanje nepotvrđene informacije da su se albanska deca utopila bežeći od Srba.

Iako su predstavnici UNMIK-a pozivali na smirivanje situacije, dominantni narativ u medijima je vodio u suprotnom smeru.

OEBS je iste godine sačinio izveštaj o ulozi medija u martovskim dešavanjima 2004. godine na Kosovu, te u ovom tekstu podsećamo na neke od nalaza i zaključaka.

Protesti na Kosovu su 2004. godine, pet godina nakon sukoba, bili gotovo uobičajena pojava. Upravo 16. marta 2004. godine je održan protest protiv hapšenja pripadnika OVK osumnjičenih za ratne zločine, koji je okupio 18.000 ljudi. Nakon što su se istog dana albanska deca u selu Čabra utopila, a mediji o tome neprofesionalno izveštavali, na ulice Kosova sutradan se okupilo oko 51.000 ljudi.

„Takođe, za razliku od prethodnog dana, direktori škola u mnogim gradovima, nakon što su čuli vest o davljenju dece, naložili su studentima i učenicima da učestvuju u demonstracijama zbog ovog ‘monstruoznog zločina’, kao što su uradile i mnoge druge institucije i organizacije“.

Dan pre martovskih sukoba, trojica dečaka albanske nacionalnosi utopili su se u reci Ibar, u selu Čabra, na teritoriji opštine Zubin Potok. Šestoro albanske dece igralo se tog dana na suprotnoj strani reke u delu sela naseljenom Srbima.

 „Troje albanske dece, Fljorent Veselji, 8 godina, Avni Veselji, 11 godina i Egzon Deljiu, 12 godina, nestali su u reci Ibar, dok je Fitim Veselji, 14 godina, pronađen. Oni su žrtve napada grupe Srba u selu Čabra…“ – ovako je izgledao izveštaj javnog servisa Kosova (RTK) tokom večeri 16. marta 2004. godine.

Iako nije postojala zvanična potvrda o sudbini dece, ovaj medij je nastavio izveštavanje u istom tonu, upućujući dalje na reportera koji se nalazio na terenu.

Reporter iz Mitrovice saopštio je da „Policija, KFOR i TMK još uvek nisu pronašli tela troje dece nestale u reci Ibar, u koju su upali nakon što ih je pojurila grupa Srba”, dodavši da policija još uvek nije dala objašnjenje.

Opisujući šta se desilo, nešto kasnije za RTK preživeli dečak je izjavio:

„Neki moji rođaci i drugovi i ja šetali smo blizu reke kada su neki Srbi sa psom psovali na nas iz kuće. Pogledali smo u njih i mogao bih da ih prepoznam kada bih ih video, i znam njihovu kuću, i pokušali smo da pobegnemo, ali nismo mogli zato što smo bili blizu reke….“.

OEBS u izveštaju ističe da je bitno naglasiti da “dečak nikada nije rekao ‘jurili su nas Srbi i pas’“. „RTK je bila ta koja je odlučila da kvalifikuje priču na taj način – pogrešno interpretirajući izjavu deteta“, navedeno je u ovom izveštaju.

Dodatnu dramatizaciju u izveštavanje unela je rečenica reportera, koji je upitan kakva je situacija u Mitrovici, naveo da je mirno i dodao: “Skoro svi građani uputili su se prema selu Čabra kako bi saznali više o sudbini troje dece nestale u reci Ibar“.

Iako ni za ovu informaciju nije bilo verodostojne potvrde mogao se steći utisak „da je protest zbog brutalnog zločina već u toku“.

„Kritična masa mladih Albanaca jeste se kretala prema selu, ali ni u kom smislu taj broj nije predstavljao „skoro sve građane“, objašnjeno je u izveštaju OEBS-a.  

Na kosovskom javnom servisu te večeri, takođe je bila objavljena i izjava portparolke UNMIK regionalne policije Trejsi Beker (Tracy Becker) koja je navela da spekulacije o etnički motivisanom incidentu u tom trenutku ne mogu biti potvrđene.

Ovoj sagovornici je u programu javnog servisa Kosova dodeljen prostor od 12 sekundi, dok je programski sadržaj koji govori u prilog tome da je reč o etnički motivisanom zločinu iznosio 258 sekundi.

Portparolka UNMIK policije Trejsi Beker je rekla za OEBS-ov izveštaj da se 16. marta obratila medijima sa apelom da građani ostanu mirni i u svojim domovima kako bi se policija fokusirala na pronalazak dece.

„Još jednom sam naglasila da nemamo dokaza koji bi podržali glasine da su Srbi ubili albansku decu. Tražila sam od RTK i KTV da emituju snimak kako bi smirili javnost i smanjili etničke tenzije. Koliko znam, oni nisu emitovali moj intervju“, objasnila je Beker.

„Tokom te večeri činilo se da novinarima nije bilo bitno šta mi govorimo. Čini se da su doneli svoje zaključke ranije. Šta god da smo rekli, zanemareno je“, za OEBS-ov izveštaj ocenio je Georgi Kakuk, tadašnji regionalni portparol UNMIK-a.

Preživelo dete bilo je jedini izvor na koji su mediji nastavili da se pozivaju.

Te večeri je ostalo nejasno šta se zaista desilo, da li su sva nestala deca poginula, s obzirom na to da tela još uvek nisu bila pronađena. Ostalo je nepoznato i šta se desilo sa preostala dva, od šestorice dečaka. Nadležni organi nisu potvrdili prirodu incidenta, te u novinarskom smislu nije bila prihvatljiva ovakva kvalifikacija događaja.

„Ono što su mediji objavili te večeri, ostavilo je javnost da veruje da je slučaj apsolutno jasan: troje nedužne albanske dece udavilo se u hladnoj reci Ibar dok su bežali od lokalnih Srba koji su ih jurili sa psom – kukavički, brutalni i etnički motivisani zločin“, objašnjeno je u izveštaju OEBS-a.

Sutradan, 17. marta, nasilje je počelo da se širi Kosovom. Vest o davljenju dece je i dalje bila objavljivana na isti način kao i prethodne večeri, s tim što je bila praćena fotografijama i izveštajima o nasilnim protestima koji su počeli u Mitrovici izazvani vešću o tragičnoj smrti dece.

Jednostranost je bila dominantna u medijima, a mogla se zapaziti anti-srpska i ponekad anti-UNMIK pristup izveštavanju.

„Mediji su učinili malo, ako uopšte išta, da smire situaciju 17. marta“, navodi OEBS.

Na TV ekranima dominirala je mešavina dramatičnih i često uznemirujućih snimaka scena nasilja, uz ponavljanje priče o tragičnoj smrti dece i intervjua sa pojedincima koji su izražavali razumevanje za proteste, osuđujući „varvarsko ubistvo dece od strane Srba“ i kritikujući  ponašanje bezbednosnih snaga tokom protesta.

U OEBS-ovom izveštaju se zaključuje da je jasno da je televizija odigrala glavnu ulogu tokom martovskih dešavanja ali da ne treba zapostaviti i uticaj koji su imali štampani mediji.

Čak je i  ugledni dnevni list Koha Ditore 17. marta na naslovnoj strani objavio naslov „Troje albanske dece se udavilo u Ibru dok su bežali od Srba“. I pored tendencioznog naslova sam tekst lista Koha Ditore je, od strane OEBS-a, ocenjen kao jedan od izbalansiranijih.

Tek 18. marta mediji su počeli da daju dovoljno prostora konstruktivnim izjavama ali posledice su već bile vidljive.

Leave a Reply

Your email address will not be published.