Aljbin Kurti – nova nada ili novo razočaranje?

ENGLISH SHQIP

Nakon višemesečnog procesa prebrojavanja glasova, afere “otrov” i napetih koalicionih pregovora dve partije koje su osvojile najviše glasova, Kosovo je dobilo novog premijera – lidera pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija.

Novog kosovskog premijera različito percipiraju srpska i albanska javnost. Dok ga u srpskom javnom diskursu vide kao radikalnog lidera koji svoju kampanju zasniva na nacionalističkim i populističkim izjavama i neprijateljskom tonu prema Srbiji, u albanskoj javnosti su velika očekivanja da će Kurti doneti bolji život ali i “braniti interese Kosova” u dijalogu sa Srbijom.

Kurti na vlast dolazi nakon mnogo godina provedenih u opoziciji pa se uveliko kalkuliše o tome kako će se snaći na poziciji u obavljanju vlasti. Dok optimisti veruju da će doneti značajne promene u kosovskom društvu, pesimisti smatraju da će samo nastaviti diskurs političkih lidera iz ranijeg perioda.

Česta su i poređenja njegove ličnosti sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Naime, poneki veruju da će i Kurti, kao i Vučić napraviti politički zaokret, te će nakon dolaska na vlast promeniti način političkog delovanja.

Otvoreno je pitanje da li će ispuniti očekivanja svojih glasača. Već u prvim danima nakon izbora u intelektualnim krugovima kosovskih Albanaca može se videti razočarenje odlučnošću da se bori za ono što je godinama obećavao.

To se pre svega ogleda u davanju ministarskog mesta za Agima Veljiua iz Demokratskog saveza Kosova –  čoveka koji je u javnosti poznat po korupciji. Ovim je stavljena velika mrlja na Kurtijeva dugogodišnja obećanja da će se boriti protiv korupcije.

Međutim, prvi testovi koje je morao da prođe ticali su se srpske zajednice na Kosovu. Pripadnici pokreta Samoopredeljenje više puta u javnosti su govorili da ne bi sedeli za stolom sa predstavnicima Kancelarije za Kosovo i Metohiju. No, vrlo brzo nakon izbora u javnosti se pojavila fotografija na kojoj se nalazi predstavnik Kurtijevog pokreta Samoopredeljenje, Đeljaj Šveclja, i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.

Ova fotografija je brzo postala viralna na društvenim mrežama. U normalnim okolnostima ne bi bilo čudno da dva političara razgovaraju, ali percepcija javnosti na fotografiju je bila negativna upravo zbog ranijih izjava.

Drugi izazov se ticao izbora ministara iz redova srpske zajednice. Nakon završenih izbora Aljbin Kurti više puta je izneo čvrste stavove da ne želi Srpsku listu u Vladi i najavljuje da će razgovarati sa pripadnicima nekih drugih stranaka iz redova srpske zajednice.

Sa druge strane postoji ustavna obaveza da jedan od ministara iz redova srpske zajednice mora biti iz stranke koja osvoji najviše glasova među Srbima. Na sednici Skupštine Kosova na kojoj je i izglasana Vlada Kurti objavljuje imena dvojice ministara iz Srpske liste. Ostalo je nejasno da li je ovakva odluka bila znak dobre volje i pružanje ruke saradnje Srpskoj listi, ili je rezultat pritiska međunarodne zajednice.

Na pomenutoj sednici Skupštine Kosova, kada su poslanici glasali za sastav nove Vlade, moglo se naslutiti da pred Kurtijem ne dolazi lak mandat. Opozicija je pokazala da neće štedeti Kurtija i odmah ga je napala tamo gde ga najviše boli, na njegov “patriotizam”. Kritike su se odnosile, između ostalog, i na nepoštovanje zastave Kosova zbog činjenice da Kurti u prostorijama svog pokreta ističe albansku a ne kosovsku zastavu.

Osim sumnji u lične kapacitete Kurtija u vođenju Vlade, postoje i objektivne prepreke sa kojima se on može suočiti već u prvim danima mandata. Činjenica da je Hašim Tači još uvek predsednik Kosova umnogome može otežati Kurtijevu vladavinu. Ovo se odnosi i na mogući nastavak dijaloga sa Beogradom. Sa ove tačke gledišta je teško zamisliti da Kurti i Tači zajedno čine kosovsku delegaciju. No nikada ne treba izuzeti iz vida čudotvorne moći međunarodne zajednice i činjenicu da na Kosovu nemoguće postaje moguće.

Veliki broj pripadnika PDK i AAK koji rade u institucijama Kosova takođe mogu biti svojevrsna “klečka” u “premijerovanju” Aljbina Kurtija, a pitanja sa kojima će se suočavati u narednom period su i takse na robu iz Srbije i pritisci da budu ukinute, dijalog u Briselu ili na nekoj novoj adresi, kao i pitanje Specijalnog suda za zločine OVK.

(Ne)stabilnost koalicije između Demokratskog saveza Kosova i pokreta Samoopredeljenje takođe je pitanje o kojem se dosta polemiše u javnosti. Postoje mišljenja koja ukazuju na potrebu i jednih i drugih da ovu Vladu održe do kraja mandata iz različitih razloga. Za pokret Samoopredeljenje i Albina Kurtija to je prava prilika da se pokaže, dok je za Isu Mustafu ostvarivanje želje da karijeru završi kao predsednik Kosova.

Navedene objektivne prepreke mogu otežati rad vlade na čijem čelu je Aljbin Kurti ali isto tako mu mogu služiti kao izgovor ukoliko ne ispuni očekivanja svog biračkog tela.

I pored prvih, možda početničkih grešaka, među Albancima se govori javno, a među pojedinim Srbima šapatom da Kurtiju ipak treba dati šansu. Videćemo da li će tu šansu i opravdati. Ako se po jutru dan poznaje onda bi se moglo reći da prvi potezi Aljbina Kurtija nisu zadovoljili velika očekivanja birača.

Op-ed je objavljen u okviru aktivnosti projekata koji realizuje Nova društvena inicijativa (NSI) a uz podršku Evropske zadužbine za demokratiju.

Leave a Reply

Your email address will not be published.