Aviolinija, železnički saobraćaj BG-PR: Stavljanje “slona” van sobe ili prihvatanje nezavisnosti Kosova?

Otvaranje aviolinije Beograd-Priština i “dobar napredak” delegacija Beograda i Prištine u razrađivanju detalja o železničkom saobraćaju – najnoviji su rezultati razgovora dve strane u dijalogu. Interesantno je, međutim, da razgovorima o obe teme nije posredovala Evropska unija, pod čijim su okriljem do sada postizani sporazumi u ovom dijalogu. Ključnu ulogu ovog puta imao je specijalni izaslanik američkog predsednika, Donalda Trampa, Ričard Grenel, a razgovori su vođeni u američkoj ambasadi u Berlinu.

Iznenađenje je bila i činjenica da su razgovori uopšte vođeni. Dijalog je stopiran krajem 2018. usled uvođenja taksi na srpske proizvode od strane Prištine. Tako, iako je vođen politički dijalog u iščekivanju finalnog sporazuma, razgovor je vraćen na naizgled tehnička pitanja.

Kako analitičari gledaju na njih? Da li je reč o istinskoj volji da se normalizuje život ljudi, ili je ovo, ipak, neka vrsta političkog dijaloga? Kako tumače to što proces vode SAD i to u Nemačkoj i gde je tu Brisel?

Špetim Gaši iz Saveta za inkluzivno upravljanje (CIG) podseća da se ne radi o postignutom sporazumu kada je u pitanju aviolionija, već o pismu namere.

“To je nezavisni napor američkog ambasadora da napravi zamah za novi pregovarački proces. Međutim, sada nije jasno da li on ima viziju i dugoročnu posvećenost novom procesu, ili jednostavno pokušava izgraditi neko poverenje,” dodaje.

Ipak, ovo izgleda kao novi pristup, ocenjuje:

“Do sada je bilo ‘ništa nije dogovoreno dok se sve ne dogovori’, dok sada izgleda kao ‘dogovaramo se o onome što možemo’ i držimo slona – status – van sobe. Nije jasno da li su strane zainteresovane za poboljšanje života građana, ili traže neku zaslugu za sebe. Ali, bez obzira na njihove namere, svaki sporazum je dobar i Srbija i Kosovo bi trebalo da ga pozdrave.”

Asistent na Fakultetu političkih nauka, Stefan Surlić, sa druge strane, navodi da su SAD preko specijalnog izaslanika pokrenule proces koji nema nameru da se zaustavi na tehničkim pitanjima.

“Skup protokola i sporazuma ima za cilj da se, uz posredovanje SAD, na kraju dođe do normalizacije u kojoj bi Srbija trebalo da se pomiri sa nezavisnošću Kosova,” ocenjuje.

Sa druge strane, on inicijative za obe teme vidi kao, kako je naveo, veoma dobrodošlu i preko potrebnu.

Sloboda kretanja ljudi, roba i kapitala trebalo bi da bude imperativ u normalizaciji odnosa između dva društva, navodi, dodajući da su ove inicijative, ukoliko budu ostvarene, samo dva u nizu koraka koji bi trebalo da sporove iz svakodnenog života Srba i Albanaca premeste u politički prostor razgovora i postizanja sporazuma.

“Namera za obnovom veza je svakako politička, budući da administracija SAD, kao i Nemačka žele konkretan rezultat. Primećuje se nova strategija u kojoj se ne insistira na finalnom sporazumu, već se tehnički sporazumi predstavljaju kao značajni pomaci ka konačnoj normalizaciji. Iako deluje da tehnički sporazumi mogu da zamagljuju kompleksnost spora između Beograda i Prištine, oni predstavljaju pozitivne pomake,” ocenio je Surlić.

Ipak, on ističe da ne bi trebalo izgubiti iz vida da je u prošlosti, kako je ocenio, nerešeni status konstantno opterećivao primenu tehničkih sporazuma.

“Pa se bez ukidanja taksi, a kasnije postizanja sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine ne može očekivati da će avio i železničke linije zaživeti u pravom smislu te reči,” zaključio je.

Pitanje uspostavljanja železničkog saobraćaja je i ranije bilo vođeno na nivou tehničkog dijaloga. Tako su, kako je saopšteno 2015, Privredne komore Srbije i Kosova sačinile 2015. zajednički izveštaj za uspostavljanje železničkog saobraćaja, a vrednost Železnica Srbije na Kosovu procenjena je na više od 206 miliona evra.

Krajem 2015, tadašnji kosovski ministar finansija Avdulah Hoti i zamenik generalnog direktora Evropske investicione banke (EIB) Masa Bernuči potpisali su, u Prištini, sporazum o kreditu od 42 miliona evra za modernizaciju kosovskih železničkih pruga, dok je saopšteno da će projekat podržati i EU sa 40 miliona evra. Tada je to bio drugi ugovor kosovske vlade sa finansijskim institucijama EU za revitalizaciju i modernizaciju železnica na Kosovu, uključujući i delove na severu Kosova.

Gde je tu Brisel?

Špetim Gaši ističe da, kada je u pitanju aviolinija, Nemačka nije uključena, već da se radi o samom Grenelu i Lufthanzi – nemačkoj avio kompaniji koja bi trebalo da saobraća na relaciji Beograd-Priština.

“Mislim da Brisel čeka na novu vladu na Kosovu pre nego što započne nešto. Bilo kako bilo, koordinisanje njihovih napora sa Trampovom administracijom će biti teško,” ocenio je.

Brisel je podjednako zainteresovan, i bez obzira na samostalnu inicijativu Berlina, jasnije pozicije mogu da se očekuju nakon najavljene posete šefa diplomatije EU, Žozepa Borela, i Beogradu i Prištini.

“Čuli smo najavu da će se insistirati na poštovanju ranijih sporazuma, pa se može očekivati da u narednom periodu postoji zajednička inicijativa SAD i zemalja EU o normalizaciji odnosa u različitim sferama, iako bi Vašington najradije da sve zasluge pripiše svojoj diplomatiji,” zaključio je Surlić.

Leave a Reply

Your email address will not be published.