Balkanskim zločincima se sudi u Hagu a šta sa NATO-om?

0
131
views
Posledice razaranja u Ćupriji, Foto D. Milovanović

Za zločine koji su činjeni tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije osnovan je međunarodni sud pravde u Hagu, od nedavno i Specijalni sud za sločine Oslobodilačke vojske Kosova. Međutim, do danas ne postoji sud koji bi se bavio traženjem pravde za žrtve NATO bombardovanja. Da li će te žrtve, sa imenima i prezimenima, ostati samo „kolateralna šteta“?

Bez odobrenja i podrške Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija NATO Alijansa je, 24. marta 1999. godine, podigla svoje avione i započela vazdušne napade na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Na ovaj čin se različito gleda u srpskim, albanskim i međunarodnim krugovima. Dok Srbi smatraju da je u pitanju NATO agresija, albanci na to gledaju kao na oslobađanje od srpske represije.

U međunarodnim krugovima se ovaj čin naziva NATO kampanjom. Ovaj termin me u velikoj meri podseća na aktivnosti u kojima se promovišu različite vrednosti demokratskog društva.

Pa tako imamo kampanje koje promovišu slobodu govora, vladavinu prava, čisto i zdravo okruženje, transparentniji rad institucija i tome slično, sve sa ciljem da se nenasilnim metodama postignu neke promene u društvu.

NATO tokom ’99-te godine nije bacao letke, cveće, flajere već bombe koje su razarale jednu zemlju, rušile objekte i ubijale ljude samo zato što su, sticajem okolnosti, rođeni u toj zemlji.

Iz tog razloga nasilje, koje za posledicu ima stradanje civila ne mogu nazvati kampanjom ili ako je moguće onda bi joj trebalo dodati reč „nasilna“.

Sedamdeset osam dana vazdušnih napada na Jugoslaviju su bili obrazloženi namerom da se prekine humanitarna kriza na Kosovu i represija srpskih snaga nad albanskim stanovništvom.

U intervjuu za emisiju „Život na Kosovu“, Džejmi Šej, portparol NATO-a tokom vazdušnih napada, je rekao da je u tom trenutku bio siguran da NATO, napadom na Miloševićev režim čini pravu stvar.

„Zadovoljan sam što smo pokušali da postignemo ciljeve diplomatskim putem i što smo koristili minimum sile kako bi izbegli žrtve. Potpuno sam verovao u ono što radimo”, rekao je Šej.

On je rekao i da se nada da, sada, većina građana Srbije zna da se intervencija NATO-a nije odnosila na njih, već na Miloševićev režim.

„Ja verujem i nadam se da, posebno među mlađom generacijom Srba … shvataju da je Milošević bio njihov protivnik … jer ih je izolovao od Evrope i stvorio veoma tešku situaciju za njihovu zemlju”, objasnio je on.

Da, shvatam posledice pogubne politike koju je Milošević vodio i bila sam protiv nje, kao što znam da i danas osećamo posledice te politike.

Ali mi isto tako nije jasno kako je ta nasilna „kampanja“ bila uperena protiv Miloševićevog režima a da taj režim nije imao nikakve posledice u tom trenutku. Tokom njegove vladavine je potpisan Kumanovski sporazum kojim je prekinuto bombardovanje a političke posledice je osetio tek oktobra 2000-te godine a ne tokom vazdušnih napada na Jugoslaviju.

Posledice su osetili građani tadašnje zemlje. Prema procenama srpske Vlade, tokom NATO bombardovanja, poginulo je najmanje 2.500 ljudi, a 12.500 je povređeno. Međutim, tačan broj žrtava i dalje se ne zna.

Takođe je procenjeno da je u bombardovanju oštećeno 25.000 kuća i stambenih objekata, uništeno 470 kilometara puteva i 600 kilometara železničke pruge.

Organizacija Hjuman rajts voč saopštila je da je broj civilnih žrtava oko 500.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, u NATO napadima život je izgubilo ukupno 754 ljudi, i to 454 civila i 300 pripadnika oružanih snaga. Među civilima je 207 srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 civila Albanaca, 14 Romskih civila i 14 drugih nacionalnosti. Ukupno je stradalo 274 pripadnika VJ/MUP, i 26 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Koliko god različiti podaci bili o broju civilnih žrtava tokom bombardovanja činjenicia je da ih je bilo. S toga obrazloženje da su napadi bili upereni na Miloševićev režim nije ono koje mogu prihvatiti. Poginuli su mnogi nedužni ljudi, među kojima i deca. I ne samo Srbi već i Albanci (ali i pripadnici drugih zajednica), iako se o tome malo govori, makar u albanskoj javnosti.

Pomenuti gospodin Šej je, osim navedenih citata, poznat i po novom terminu za ubijanje civila na pragu 21. veka. Za njega su oni koji su ubijeni iz vazduha „kolateralna šteta“ a ne ljudi sa imenom i prezimenom.

Smatram da svi oni koji su činili zločine tokom ratova treba za to da odgovaraju ali isto tako mislim da odgovornost treba da snose i oni koji su iz vazduha ubijali.

Danas, dvadeset godina nakon rata na Kosovu ali i nakon ostalih ratova koji su se desili na prostoru bivše Jugoslavije međunarodni zvaničnici nam govore o dijalogu, promovišući demokratske vrednosti.

A zgazili su ih, i danas ih gaze!

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here