Beli luk, brufen, votka, neimenovani izvori i koronavirus

Nakon što su zabeleženi prvi slučajevi koronavirusa u regionu ova tema je postala dominantna u medijskom prostoru ali i na društvenim mrežama. U moru informacija pojavile su se i one neproverene, danas popularne kao fejk njuz (fake news). Portal Raskrikavanje je pokrenuo posebnu stranicu na kojoj otkriva lažne vesti o koronavirusu. Koje su najčešće lažne vesti i teorije zavere o koronavirusu i kako građani da prepoznaju istinite informacije razgovarali smo sa Marijom Vučić novinarkom Raskrikavanja.

CBS: Raskrikavanje se otkrivanjem lažnih vesti bavi svakodnevno a sa pojavom koronavirusa ste pokrenuli i posebnu stranicu na kojoj objavljujete lažne vesti na ovu temu. Da li je nakon proglašenja pandemije povećan broj lažnih vesti?

Marija Vučić: Ne znam da li je povećan, ili smo se samo mi više fokusirali na vesti o koronavirusu, ali na našem sajtu je primetan porast broja pohvatanih laži od 11. marta. I do proglašenja pandemije je bilo lažnih vesti na ovu temu, ali je nekako išlo “lagano”, stizali smo da se bavimo i drugim temama odnosno lažnim vestima iz drugih oblasti.

Već od 11. marta smo morali da se potpuno posvetimo koronavirusu jer smo polako postali preplavljeni, mediji su počeli gotovo isključivo o tome da izveštavaju, a i društvene mreže su počele sa širenjem lažnih vesti, dezinformacija i slično.  

CBS: Koje su najčešće lažne vesti u vezi sa koronavirusom? Da li biste mogli da nam date neke primere iz regiona ili sveta koji čak idu i u domen teorija zavere?

Marija Vučić: Rekla bih da su najviralnije, odnosno najmasovnije se šire, one lažne vesti koje se tiču karakteristika koronavirusa i saveta kako da se zaštitite. Jedan slučaj bih naročito izdvojila. Reč je bila o poruci koja je kružila društvenim mrežama i privatnim Vajber i WhatsApp grupama, koja sadrži nekakve savete i informacije o ovom virusu, a koja navodno potiče od nekog navodnog italijanskog lekara koji radi u Vuhanu, pa je negde stajalo da ta poruka potiče od kineskog mikrobiologa, te od tajvanskih naučnika itd itd. Već to je vrlo sumnjivo – em se ista poruka pripisuje različitim izvorima, em taj izvor nije imenovan.

Čim vidite poruku od neimenovanog naučnika, šanse su 99,9 posto da on i ne postoji. Ta poruka je sadržala niz netačnih informacija o koronavirusu – poput toga da ga ubija topla voda ili temperatura iznad 26-27 stepeni. Pa se onda savetovalo da pijete toplu vodu, na 15 minuta, pa da izlazite na sunce itd itd. Ti saveti su neučinkoviti iako nisu opasni. Ipak, bilo je nekih veoma pogrešnih informacija, na primer – da ako imate produktivan kašalj, to nije koronavirus. To, međutim, nije tačno i može biti veoma obmanjujuće. O svemu tome smo pisali ovde: https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=587

A teorija zavere takođe ima – od toga da je virus nastao u laboratoriji i da je napravljen da uništi kinesku ekonomiju, preko toga da se pojavio tamo gde ima 5G mreže i da se zbog nje širi, do toga da je, naravno, sve maslo farmaceutskih industrija u dosluhu sa SZO. 

CBS: U čemu mediji najčešće greše kada izveštavaju o koronavirusu?

Marija Vučić: Ako pričamo o greškama – nedovoljno proveravaju i u situaciji žurbe što brže puštaju tekstove bez detaljne provere informacija, pa se “okliznu”. Ipak, ne bih rekla da se kod medija, ni u ovoj situaciji kao ni inače, radi o greškama. Pre bih rekla da najveći broj njih koji svakodnevno objavljuju lažne vesti, ni nema nameru da išta proverava.

Jednostavno prepisuju te dezinformacije sa mreža, foruma, domaćih i stranih opskurnih medija, ubacuju na sajt ili u štampu, zarad klikova ili tiraža. Profesionalni mediji, sa druge strane, takođe mogu da pogreše, ali to nije sa lošom namerom da dezinformišu, već zbog žurbe i nedovoljne provere. To naravno nije opravdanje, ali dešava se, na svu sreću se retko dešava profesionalnim medijima. 

CBS: Na koji način bi mediji trebalo da provere izvore informacija pre nego što objave medijski sadržaj?

Marija Vučić: To već zavisi od informacije do informacije. Novinari koji izveštavaju o koronavirusu trebalo bi dobro da znaju koje su organizacije relevantne, pa tako, ako naiđu na nekakve savete za zaštitu od koronavirusa – beli luk, topla voda, alkohol ili bilo šta drugo – odmah treba da znaju šta Svetska zdravstvena organizacija, na primer, kaže o tome, pošto su oni te mitove već “raskrinkali” i jasno propisali niz od desetak saveta kojih treba da se pridržavate. U svakom slučaju, treba da probaju da dođu do prvog prvcatog izvora neke informacije – naučnika, dokumenta i slično, i da direktno provere da li je tačno to što tu stoji. Ako ne mogu da dođu do prvog izvora informacije, velike su šanse da je u pitanju fejk njuz. 

CBS: U jednom od tekstova ste uputili poruku građanima da budu oprezni u praćenju medija kada se informišu o koronavirusu. Kome mogu da veruju? Kako da prepoznaju kredibilnost informacije?

Marija Vučić: U ovom momentu kada se o virusu ne zna mnogo, društvene mreže su pune virusologa, epidemiologa, imunologa, svi se sad razumeju u virus i njegove karakteristike, iznose mišljenja i neproverene informacije, mediji dodatno unose zabunu umesto da je otklone, i u takvoj haotičnoj situaciji potpuno je jasno da postoji gomila dezinformacija, ali i da čovek mora za nešto da se uhvati čemu će da veruje i u odnosu na šta će da se orijentiše. 

Ja bih od medijskih sajtova preporučila, naravno, Raskrikavanje.rs, jer samo za naš rad i standarde mogu da garantujem. Mi proveravamo informacije maksimalno, trudimo se da uvek dođemo do prvih, početnih izvora informacije, držimo se dokaza, brojeva, naučnih istraživanja, relevantnih zdravstvenih institucija.

Preporučujem sajtove SZO, Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, kineskog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti. 

CBS: Kojih 5 laži biste izdvojili kao najdominantnije tokom izveštavanja medija o koronavirusu?

Marija Vučić: Prva, ova koju sam spomenula: 

https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=587. Ovaj fejk njuz, koji smo osporili i mi i svetski fekt-čeking sajtovi kao što su Snopes i PolitiFact, i dalje se vrti po internetu. Upravo u ovom momentu dok ovo kucam, jedan profesor sa Harvarda je šerovao pomenuti fejk njuz na Tviteru. Pisala sam mu u inbox upozorivši ga da je u pitanju lažna vest. Da li će skinuti taj niz tvitova, ne znam, ali znam da ovu laž šire, eto, i profesori, i lekari, i generalno ljudi kojima biste pomislili da možete da verujete. 

Druga se tiče brufena – vrtela se informacija da je brufen opasan jer pogoršava simptome koronavirusa, i da je bolje uzimati paracetamol. Za ove tvrdnje zasad nema dovoljno dokaza. https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=598

3. Beli luk/ votka/ vitamin C leči koronavirus. Ovde: https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=588 skupljamo između ostalog i takve vesti

4. Deca ne prenose koronavirus – ovo je poteklo od epidemiologa Predraga Kona, ali to nije tačno. https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=592 I sam je to posle rekao gostujući u Utisku nedelje, tako da deca svakako mogu biti prenosioci. 

5. I “najbanalnija” je da “Srbi imaju lavovske gene”, što je navodno izjavio doktor Nestorović. https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=583 

Leave a Reply

Your email address will not be published.