BIRN istraživanje: Sistematske greške pri obavljanju unutrašnje kontrole

0
47
views

Piše: Fitim Gashi

Jedinice za internu reviziju nisu uspele da spreče sistematske greške i da utiču na poboljšanje učinka budžetskih organizacija– ovo su nalazi proizašli iz analize tri ministarstva i dva javna preduzeća. U većini njih nisu vršene delotvorne kontrole i interne revizije, da se osigura da su sistemi upravljanja u skladu sa načelima finansijskog upravljanja.

Pretpostavlja se da aktivnost revizije pomaže budžetskim organizacijama da budu odgovornije prema javnosti i da povećaju efikasnost svog delovanja. Međutim, uz sva poboljšanja koja su se desila prošle godine, i dalje je izazov nezadovoljavajuća primena preporuka i slaba podrška pružena odborima za reviziju.

U Ministarstvu infrastrukture, jedinica internog revizora nije sprovodila reviziju budžeta i rashoda, niti reviziju platnog spiska i upravljanja svojinom – iako su bili planirani Godišnjim planom revizije. Štaviše, ova institucija primenila je ne tako dobre prakse, imenovanjem članova Odbora za reviziju iz reda izvršnih službenika.

Ministarstvo zdravlja nije sprovelo reviziju visokorizičnih oblasti, kao što su na primer troškovi za kupovinu lekova sa esencijalne liste, neopravdani avansi za službena putovanja i celokupno upravljanje svojinom. Zabeležene su i nepravilnosti oko imenovanjainternih revizora, imajući u vidu da premeštaj pravnih službenika na funkciju internih revizora, nije izvršen u skladu sa Uredbom o premeštaju državnih službenika.

Slabe rezultate zabeležio je i Odbor za reviziju Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Isti još uvek nije izradio statut, kao što to propisuje Administrativno uputstvo, dok u vezi sa dva izveštaja internog revizora, revidirane jedinice nisu pripremile akcioni plan za sprovođenje preporuka. Još jedan nalaz jeste da postoji velika razlika u nivoima zarada internih revizora.

U javnim preduzećima, Bord je taj koji je nadležan da angažuje internog revizora. Sem toga, Bord obrazuje Odbor za reviziju koji čine tri člana Borda direktora, koji razmatraju izveštaje internog revizora. UKEK-u kažu da planiraju da restrukturiraju organizacionu šemu jedinice za reviziju, da unaprede ulogu Kancelarije internog revizora, i da u skladu sa Godišnjim planom, pokrenu revizije u različitim oblastima preduzeća. Sve ovo biće izvršeno sa namerom da se otklone identifikovani rizici i da se unapredi učinak.

Od najprofitabilnijeg javnog preduzeća na Kosovu, koje je državnom budžetu donosilo na milione evra svake godine, Telekom Kosova je zapao u finansijsku krizu i ne može da pokrije ni svoje troškove. Tokom 2017. godine, interna revizija Telekoma sprovela je ukupno 17 procesa revizije sa oko 70 preporuka.

Oblasti visokog rizika, nisu revidirane u Ministarstvu zdravlja

Nizak nivo primene preporuka u Ministarstvu zdravlja učinio je da se problemi konstatovani u izveštajima Nacionalne kancelarije za reviziju, ponavljaju iz godine u godinu.

Jedinica za internu reviziju Ministarstva zdravlja je izradila strateški plan za period od 2016-2018. godine kao i godišnji plan koji su usvojili ministar i Odbor za reviziju. Za 2017. godinu je planirano 17 redovnih revizija i jedna po zahtevu. Izvršeno je ukupno 17 revizija: 14 planiranih revizija i još tri na zahtev uprave. Takođe, krajem godine JIR je pripremio i izveštaj o sprovođenju datih preporuka.

Tokom tetsiranja, Nacionalna kancelarija za reviziju uočila je niz nedostataka u upravljanju JIR-om.

Iako je ova jedinica pripremila značajan broj izveštaja, prema njihovim rečima, nije se usredsredila na sprovođenje revizija ključnih i visokorizičnih sistema tokom 2017. godine, kao što su troškovi za lekove sa esencijalne liste, neopravdani avansi za službena putovanja i celokupno upravljanje svojinom.

Štaviše, prema NKR-u, sprovedene revizije ne pružaju dovoljnu sigurnost i doprinos u poboljšanju unutrašnjih kontrola, imajući u vidu da su revidirani samo parcijalni sistemi.

NKR kaže da uprava ministarstva nije dobila savete o tome kako da eliminiše greške u vezi sa godišnjim finansijskim izveštajima. Sem toga, nijedna revidirana jedinica nije pripremila akcioni plan za sprovođenje preporuka zbog čega, preporuke ove jedinice nisu stavljene u primenu.

Međutim, Jedinica za internu reviziju MZ-a izjavila je da konstatacije nacionalnog revizora nisu tačne.

„Mišljenje NKR-a da JIR nije bio usredsređen na sprovođenje ključnih i visokorizičnih revizija tokom 2017. godine, kao što su troškovi za lekove sa esencijalne liste, neopravdani avansi za službena putovanja ili celokupno upravljanje svojinom, ne stoji i nije nedostajala revizija u vezi sa ovim pitanjima”, kaže se u odgovoru ove jedinice koji je dat listu.

Prema njihovim rečima, upravljanje lekovima sa esencijalne liste, upravljanje svojinom su dobro pokrivene oblasti „koje stvaraju uverenje da postoje mere kontrole koje funkcionišu i da je dat doprinos poboljšanju procesa preko pruženih preporuka”.

Od četiri završene revizije lekova sa esencijalne liste i svojine za 2017. godinu, prema ovoj kancelariji, dato je ukupno 17 preporuka oko kojih jepostignuta saglasnost sa odgovornim službenicima, na zajedničkim diskusijama.

Prema njihovim rečima, ove oblasti bile su i predmet izveštaja i  za 2016. godinu.

„Oblast sa ništa manjim rizikom, kao što je predviđeno Planom rada za 2017. godinu ali i Strateškim planom (predviđena učestalost shodno stopi rizika) jeste i oblast nabavki, sa posebnim akcentom na činjenici da su aktivnosti i upravljanje ugovorimaizvršeni u skladu sa predviđenom dinamikom”, istakli su nam u Ministarstvu zdravlja.

Na četiri sprovedene aktivnosti, dato je ukupno 13 preporuka da se odgovori na ova pitanja.

Što se tiče pitanja avansa i manjih isplata, u MZ  su rekli da je ovo pitanje uvek tretirano u sklopu troškova organizacije i da je u zavisnosti od stepena rizika (što između ostalog zavisi i od suda revizora)predviđena i učestalost revizije„što znači da je u ovom slučaju uključeno u Plan za 2016. godinu i nedavno u Plan za 2018. godinu koji je podnet 26. oktobra 2017”.

Prema JIR, u sklopu ovih izveštaja, ukoliko pogledamo uzorke uzete iz revizija koji u zavisnosti od populacije mogu iznositi i do 100%, iz finansijskih izveštaja/informacija dobijenih od budžetskih organizacija, shodno njihovoj zakonskoj obavezi da ostvare saradnju i imajući u vidu njihovu tačnost, evidentirani su sledeći nalazi i date su preporuke u vezi sa njima.

„Neprihvatljivo je da se nedavno stvorena situacija u vezi sa pitanjem avansa u mišljenju internog revizora MZ-a okarakteriše izazovnom čak i od strane samog Ministarstva finansija – Trezora (SIMFK) kao mehanizma za kontrolu troškova budžetskih organizacija (BO) i da se smatra pitanjem sa mogućnošću multidimenzionalnog razmatranja od strane samog NKR-a (što nije zabeleženo dugi niz godina) – ovo utiče da se ova revizija oceni/navede kao ključna revizijavisokog rizika, koja se po njenom završetku i prikupljanju dodatnih uzoraka vraća na proveru. Sve ovo vrši se nakon što Ministarstvo preduzme adekvatne radnje i pokrene slučaj pri istražnim organima radomJIR-a, shodno zahtevu generalnog sekretara”, kaže se u odgovoru MZ-a.

Ovaj slučaj bio je i predmet rada istražnih organa.

Prema MZ-u, politike upravljanja koje se sprovodeprilikom pripremanja godišnjih finansijskih izveštaja su mnogo sveobuhvatnije kada govorimo o odgovornosti„imenovanjem stručne komisije u čijem se sastavu nalaze finansijski službenici podređenih jedinica i glavni finansijski službenik – MZ”. Prema njihovim rečima, bez obzira na ovu aktivnost, interna revizija je bila i biće način da se podrži dalji razvoj u svakoj oblasti, shodno zahtevima za saradnju i savetovanje.

Što se tiče dopune akcionog plana, što je obaveza revidiranih jedinica, u MZ-u su insistirali da se ne radi o svim jedinicama „pošto ima onih koje su bile odgovorne u tom smeru”.

„Bez obzira na to, nije vršen uticaj na praćenje napretka u primeni datih preporuka, o čemu svedoči izveštaj o primeni koji se donosi na kraju godine i tromesečno praćenjepitanja okarakterisanih kao onih koja kasne sa primenom, u odnosu na postavljene vremenske rokove.Uprava MZ-a, tačnije NKR u MZ preduzela je radnje da poveća odgovornost u primeniAPPu smislu primene i potpune odgovornosti za njihovu primenu”, kaže se u odgovoru MZ-a datom listu.

Međutim, Nacionalna kancelarija za reviziju je našla da nije primenjena preporuka data Ministarstvu zdravlja da obezbedi preispitivanje radnji uprave u vezi sa preporukama proizašlim iz interne revizije. Od ministra je tražena tešnja saradnja i delotvornija komunikacija između ove jedinice i uprave kao i da„utiče na sprečavanje/otklanjanje mnogobrojnih slabosti koje prate ovo ministarstvo”.

Nepravilnosti su evidentirane i u imenovanju internih revizora. Shodno tome, premeštaj pravnog službenika na funkciju internog revizora, prema rečima NKR-a, izvršen je u suprotnosti sa Uredbom o premeštaju državnih službenika, pošto stepen službe i platni razred nisu bili isti. Štaviše službenik koji je premešten je do meseca novembra 2017, bio na funkciji vršioca dužnosti generalnog sekretara.

Slabi rezultati su konstatovani i kada govorimo o sastancima koje je održao Odbor za reviziju.Održana su samo tri sastanka. Sa druge strane, Odbor za reviziju nije bio u funkciji u poslednja tri meseca, usled udaljavanja njegova dva člana.

„Što se tiče funkcionisanja Odbora za reviziju, KMZ je preduzeo radnje da u potpunosti ispuni svoju funkciju dopunom odluke imenima članova koji su prijavili sukob interesa a održani su i sastanci u zakonom propisanim rokovima potrebni za razmatranje tromesečnih izveštaja”, piše u odgovoru Kancelarije internog revizora.

U zaključku se ističe da Plan angažmana JIR-a izrađen na osnovu Godišnjeg plana rada ne može biti predmet diskusije i suda drugih uz obrazloženje da prolazi kroz različite filtere na nivou Odbora i više uprave kao i da zavisi od prioriteta u interesu odnosnih upravnika.

„JIR je doprinosio i i dalje doprinosi tesnoj saradnji i sprečavanju i eliminisanju slabosti i jačanju mera unutrašnje kontrole u organizaciji”, zaključuje se u odgovoru MZ-a.

Ministarstvo infrastrukture, odsustvo revizije budžeta i troškova

I u Ministarstvu infrastrukture postoje problemi sa Jedinicom za internu reviziju (JIR).Nepokrivanje aktuelnog perioda revizijamaJIR-aslabost je koja se provlači u Ministarstvu infrastrukture. Prema rečima Nacionalne kancelarije za reviziju, interne revizije realizovane 2017. godine uglavnom su usredsređene na aktivnosti iz 2016.

Ova praksa, prema KGR-u je uticala na smanjenje sigurnosti koja se nudi upravi u vezi sa funkcionisanjem finansijskih sistema. Štaviše, kao što je skrenula pažnju i sama Nacionalna kancelarija za reviziju, ovo može dovesti do neidentifikovanih slabosti i do nastavka nedelotvornih praksi, koje na kraju mogu zadati finansijske gubitke Ministarstvu.

Međutim, ocena je NKR-a da su izveštaji JIR-a dobri i da sadrže konkretne preporuke, za dalja poboljšanja. NKRje preporučio radnje koje ministar treba da preduzme, u saradnji sa Odborom za reviziju. Traženo je da se sprovede kritička revizija planova za internu reviziju, da bi se osiguralo da počivaju na procesima iz aktuelne godine i da pružaju upravi traženu sigurnost.

Jedinica za internu reviziju je 2017. godine planirala devet revizija i četiri revizije na zahtev. 2017. godine, ova jedinica je realizovala 13 revizija. Ministarstvo infrastrukture je pripremilo i plan za primenu preporukaJIR-a i u toku je njihova primena. Takođe,JIRje pripremio tromesečne izveštaje o svojim aktivnostima koje je podneo Centralnoj jedinici za usklađivanje interne revizije u Ministarstvu finansija.

Jedinicu za internu reviziju MIčine direktor jedinice za internu reviziju (JIR) i tri revizora.

Najveći zastoji u funkcionisanju ove jedinice zabeleženi su 2016. godine. Nije bilo revizija na polju budžeta i finansija/troškova niti platnih spiskova i upravljanja svojinom, iako su planirani godišnjim planom revizije. Takođe, upravljanje prihodima i dospelim računima nije uključeno u godišnji plan revizije. Nisu primenjene ni preporuke iz interne revizije namenjene upravi.

Ministarstvo infrastrukture primenilo je i ne toliko dobru praksu imenovanja Odbora za reviziju, uvršćujući za jednog njegovog člana šefa odseka za budžet i finansije. Odbor za reviziju sa članovima sa izvršnih funkcija može biti neobjektivan u razmatranju istaknutih pitanja oko aktivnosti izvršnih organa u izveštajima o internoj reviziji.

„Odbor za reviziju treba da bude objektivniji, da osigura da sastav članova odbora ne uključuje osoblje koje se bavi izvršnim poslovima iz oblasti budžeta i finansija. Takođe, treba preispitatiradnje koje je uprava preduzela u vezi sa sprovođenjem preporuka iz interne revizije”, kaže izveštaj.

Prema oceni Nacionalne kancelarije za reviziju, ovi rezultati oslikavaju nedostatak spremnosti uprave da sazna i maksimalno iskoristi pogodnosti interne revizije, da zatraži sigurnost u delotvornom funkcionisanju mera kontrole. Ovo takođe ukazuje na potrebu za boljim planiranjem i upravljanjem planom interne revizije.

„Nepotpun program revizije koji ne obuhvata rizike na koje se nailazi u upravljanju prihodima i rashodima utiče na neidentifikovanje i nerešavanje slabosti u kontroli, dovodi do operativne neefikasnosti i finansijskih gubitaka”, navodi se u izveštaju.Ukoliko se pozovemo na procenu za 2017. godinu, Ministarstvo infrastrukture primenilo je neke od preporuka Nacionalne kancelarije za reviziju.

Ministarstvo infrastrukture nije odgovorilo na pitanje lista oko funkcionisanja Jedinice za internu reviziju i Odbora za reviziju.

Nedostatak doprinosa Odbora za reviziju u MŽSPP

Nizak doprinos dao je i Odbor za reviziju Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Jedinica za internu reviziju u ovom resoru, funkcioniše sa tri člana osoblja – direktorom i dva revizora. Godišnji plan revizije JIR usvojili su ministar i Odbor za reviziju. Za 2017. godinu je planirano sprovođenje sedam revizija oblastivisokog i srednjeg rizika. Do kraja godine, ovaj odbor je uspeo da sprovede sve planirane revizije. I pored toga, njihov plan za reviziju predviđa vidljivije manji broj revizija u odnosu na druga ministarstva.

Međutim, spoljni revizor je konstatovao da se nalaz odnosi na slabo funkcionisanje Odbora za reviziju. Tokom 2017. godine,ovaj Odbor je održao samo dva radna sastanka, od četiri koje zahteva Administrativno uputstvo 11/2010 o osnivanju i funkcionisanju Odbora za reviziju.

Nacionalna kancelarija za reviziju kaže da se iz zapisnika sa sastanaka primećuje da je razmotren i rad JIR-a, međutim, sve ovo je navedeno uopšteno. Odbor za reviziju takođe nije izradio svoj statut, kao što to zahteva Administrativno uputstvo 11/2010 član 4, tačka 1.14 o osnivanju i funkcionisanju ovog odbora u sektorskim subjektima. Sa druge strane, u oba izveštaja internog revizora, revidirane jedinice nisu pripremile akcioni plan za sprovođenje preporuka.

Nacionalna kancelarija za reviziju dala je preporuku da Odbor preispita rezultate interne revizije i radnje koje je preduzela uprava, u vezi sa datim preporukama. Takođe je tražila da se obezbedi priprema svih akcionih planova za sprovođenje preporuka.

„Nedostatak doprinosa Odbora za reviziju (OR)umanjuje efikasnost sistema interne revizije u celosti. Takođe, činjenica da nije izrađen statutORčini da zadaci, nadležnost i postupci izveštavanja nisu jasno definisani tako da podrže rad uprave. Dalje, nedostatak akcionog plana za primenu preporuka od strane revidiranih jedinica može dovesti do nastavljanja identifikovanih nedostataka”, konstatuje izveštaj glavnog revizora.

Mnogobrojne slabosti su konstatovane i u izveštaju za 2016. godinu. Samo 43 od 62 preporuke koje je pružioJIRsu primenjene u potpunosti od strane uprave.

Štaviše, postoji izražena razlika u zaradama internih revizora. Jedan revizor se plaća koeficijentom 16,dok drugi koeficijentom 7.

Prema NKR-u, ovi nedostaci koji su zabeleženi u sistemu interne revizije po svemu sudeći ne uspevaju da odgovore na utvrđene nedostatke u merama kontrole, dovodeći time do neodgovarajuće operativne efikasnosti i potencijalnih finansijskih gubitaka po MŽSPP. Da bi se ovo izbeglo, glavnirevizor je preporučio ministru da obezbedi delotvornu komunikaciju sa Odborom za reviziju, kako bi izvukao maksimalne koristi iz aktivnosti interne revizije. Sa druge strane, od Odbora za reviziju je traženo da kritički preispita planove, kako bi potvrdio da se zasnivaju na riziku i da pruži sigurnost koju traži uprava. Preispitivanje je traženo i u vezi sa razlozima koji su doveli do razlika u zaradama revizora.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja nije odgovorilo na pitanja lista u vezi sa funkcionisanjem Jedinice za internu reviziju.

Interna revizija KEK-a okrenuta u tri smera

Jedinica internog revizora KEK-a funkcioniše na osnovu Zakona o javnim preduzećima i Zakona o unutrašnjoj kontroli javnih finansija, dok je Odbor za reviziju isključivo nadležan za Kancelariju internog revizora (KIR) koja je u službi Odbora za reviziju. Isti čini tri člana Borda direktora, koje imenuje akcionar, u ovom slučaju – Vlada Kosova. Odbor za reviziju čine Fllanza Beqiri Hoxha – predsedavajuća , Gjelosh Vataj – član, IzetIbrahimi – član.

Predsedavajuća Hoxha je rekla nešto više o načinu na koji funkcioniše ova jedinica i radnjama koje je preduzela u poslednje dve godine. Ona je istakla da Jedinica za internu revizijuKEK-a funkcioniše kao odsek, koji u svojoj strukturi ima tri nivoa–službenik za internu reviziju (direktor), glavni revizori (upravnici) i viši revizori.

Ovakva struktura je sastavljena od dva nivoa kontrole kvaliteta izveštaja. Viši revizori sastavljaju izveštaje o reviziji, imajući u vidu da po dva revizora rade na jednom slučaju revizije. Prema rečima predsedavajuće Beqiri-Hoxha, glavni revizori proveravaju njihove izveštaje i nakon usvajanja ih prosleđuju službeniku za internu reviziju na odobrenje. Službenik za internu reviziju proverava izveštaj i po odobravanju ga ponovo vraća revizorima, koji ga prosleđuju dalje revidiranoj jedinici, za sastanak usaglašavanja.

„Imajući u vidu potrebe kompanije i samim tim i strukturu interne revizije koja je prilagođena ovim potrebama, celokupna jedinica za reviziju je usredsređena u tri glavna smera–operativni, finansijski i usaglašavanje”, rekla jeHoxha.

Odbor za reviziju počeo je sa svojim radom decembra 2017. i od tog vremena, kao što kaže Hoxha, je održao ukupno 17 sastanaka, uključujući i vanredne sastanke.

Jedinica za internu reviziju je u poslednje dve godine realizovala 92 revizije u različitim oblastima rada KEK-a. Hoxha je rekla, da su o svim ovim revizijama sastavljeni izveštaji koji su dalje prosleđeni upravi.

„Prema ustaljenoj praksi, nakon svake pokrenute revizije podnosi se po jedan izveštaj. Izveštaj se dostavlja upravi nakon čega se organizuje sastanak usaglašavanja oko njegove sadržine. Na sastanku usaglašavanja razmatraju se date preporuke a nakon što uprava potpiše izveštaj, sastavlja se i akcioni plan sa vremenskim rokovima za sprovođenje preporuka”, istakla je predsedavajuća Odbora.

Ona je dodala da je ranije praćenje primene preporuka vršeno na kraju svake kalendarske godine „međutim, sada smo promenili ovu praksu i praćenje primene preporuka se vrši u kontinuitetu, u zavisnosti od rokova utvrđenih na sastanku usaglašavanja”.

„Tokom praćenja se prikupljaju povratne informacije u vezi sa primenom preporuka. Kao rezultat ove nove prakse, primećen je veći napredak u primeni preporuka”, rekla je ona.

Kao rukovodilac Odbora za reviziju, Fllanza Beqiri Hoxha je izjavila da planiraju da restrukturiraju organizacionu šemu jedinice za reviziju, da unaprede ulogu KIR-a u preduzeću i da usvajanjem svog Godišnjeg plana pokrenu revizije u različitim oblastima preduzeća.

„Cilj svega ovoga biće da se uklone identifikovani rizici i da se podigne nivo učinka preduzeća”, istakla je ona, dodajući da će nastaviti pažljivije da prate primenu preporuka koje dobiju od Kancelarije internog revizora. Takođe je najavila da će preko Borda direktora tražiti od više uprave KEK-a odgovornost za neprimenjivanje ili zakašnjenja u primeni preporuka.

„Ono što je prioritet jeste da se u kontinuitetu garantuje nezavisnost KIR-a u smislu vršenja nezavisnih revizija u različitim oblastima preduzeća”, zaključila jeHoxha.

KEK je jedna od kompanija koja u najvećoj meri troši novac iz javne kase aktivnostima javne nabavke. Iz tog razloga, neprekidan zahtev organizacija građanskog društva bio je da Nacionalna kancelarija za reviziju (NKR) revidira i finansijske izveštajeKEK-a.

NKRje ranije opravdao nerevidiranje finansija KEK-a nedostatkom ljudskih resursa. Međutim, ova kancelarija planira da u naredne tri godine izvrši reviziju javnih preduzeća.

Sa druge strane, Izveštaj nezavisnog revizora za godinu zaključenu 31. decembra 2017, navodi kratak opis u vezi sa unutrašnjim kontrolama, ali ne pruža mišljenje o njihovoj efikasnosti.

„Shvatamo da su unutrašnje kontrole relevantne za reviziju sa ciljem da se izrade postupci revizije koji odgovaraju okolnostima, ali ne i za izražavanje mišljenja o delotvornosti unutrašnjih kontrola kompanije”, piše u izveštaju.

Unutrašnje kontrole u Telekomu Kosova

Odeljenje za internu reviziju PTK-a obrazovano je 2005. godine odlukom Borda direktora. Tokom 2017. godine, ovo preduzeće je funkcionisalo bez Borda direktora imajući u vidu da je krajem decembra 2016, direktorima u Bordu istekao mandat. Akcionar (Vlada Kosova) do 2018. godine nije izabrao članove Borda direktora.

Portparol Telekoma, Arsim Bilalli rekao je da interna revizija predstavlja aktivnost „koja pruža opravdanu, nezavisnu, objektivnu sigurnost i savetodavna je aktivnost osmišljena da poveća vrednost i poboljša rad”. Tokom 2017. godine, interna revizija TK-a preduzela je ukupno 17 procesa revizije iz kojih je proizašlo oko sedamdeset (70) preporuka.

Govoreći o misiji Odeljenja interne revizije, Bilalli je rekao da je u njenom središtu pružanje pomoći TK-u da realizuje svoje ciljeve upravljanja„pružajući sistematski i disciplinovan pristup procenjivanju i poboljšanju delotvornosti upravljanja rizikom, unutrašnjim kontrolama i različitim procesima upravljanja”.

On je naveo obaveze internog revizora u nekolicini glavnih kategorija aktivnosti.

„Revizija podrazumeva sveobuhvatno razmatranje mera kontrole i postupaka, uključujući i testiranje transakcija. Nakon svake izvršene revizije se objavljuje izveštaj o internoj reviziji. Izveštaji o internoj reviziji sadrže nalaze, rizike i preporuke. Preispitivanje je manje formalno od revizije, i pratiprimenu preporuka internog revizora. Projekti i analize generalno obuhvataju rad u čijoj konačnici se ne pružaju mišljenja ili predlozi za dalja poboljšanja, rezultati obavljenog rada mogu ali i ne moraju biti sažeti u pisanom izveštaju”, rekao jeBilalli.

Prema njegovim rečima, o svim konstatacijama, primedbama i preporukama koje proizađu iz aktivnosti revizije, podnosi se izveštaj jedinici koja je predmet revizije, izvršnoj upravi i odboru za reviziju.

„Izveštaji o reviziji se diskutuju detaljno na sastancima Odbora za reviziju. Primena preporuka se zahteva u kontinuitetu na sastancima izvršne uprave, na kojima službenik za internu reviziju učestvuje u svojstvu posmatrača”.

Prema Bilalliju, Odbor za reviziju analizira finansijske izveštaje kompanije na mesečnoj, tromesečnoj i godišnjoj osnovi.

„Primedbe i preporuke koje proizilaze iz ovih analiza dostavljaju se izvršnoj upravi”, rekao jeBilalli.

Telekom Kosova je korporativno akcionarsko društvo, koje se bavi pružanjem usluga telekomunikacije, mobilne i fiksne telefonije, poštanskih i internet usluga.

Međutim, od jednog profitabilnog javnog preduzeća na Kosovu koje je donosilo milione evra svake godine, sada ne može da pokrije ni svoje troškove.

  1. godine,PTK je uplatio 80 miliona evra u budžet Kosova na ime dividende. Godine 2012, ova kompanija je uplatila 45 miliona evra dividende. 40 miliona evra uplaćeno je 2013. godine, dok je 2014. i 2015. godine uplaćeno po 15 miliona evra.

Od tog vremena, Telekom nije uplatio nikakva sredstva u državni budžet, dok je 2017. godinu zaključio sa gubicima. Troškovi preduzeća su iznosili 85 miliona evra, a prihodi 71 milion. Najveći teret Telekoma Kosova jesu troškovi za njegove zaposlene. 26 miliona evra godišnje ili 30 procenata svih troškova ide na lične dohotke2300 zaposlenih preduzeća.

Sa druge strane, 16 miliona evra su operativni troškovi, koji obuhvataju kiriju za objekte koje koristi.

Da bi ga spasila od stečaja, Skupština Kosova je 12. jula ove godine usvojila rezoluciju o nizu mera upućenu Vladi. Međutim, preduzeto je vrlo malo mera. Rezolucija zahteva od Vlade da krene sa primenom svih obaveza koje proizilaze iz Zakona o javnim preduzećima poništavanjem svake druge odluke koja je u suprotnosti sa ovim zakonom. Sem što je bila u obavezi da uspostavi krizni štab, prema ovoj rezoluciji, Vlada je dužna da zamrzne sve rukovodeće funkcije u Telekomu. Sa druge strane, od Nacionalne kancelarije za reviziju traženo je da izvrši reviziju ovog preduzeća.

Drugi zahtev bio je da se, Vlada Kosova, kao glavni akcionar povuče iz “sporazuma o zloupotrebi” koji jenekadašnji direktor Telekoma sklopio sa kompanijom Z-Mobile.

Teška situacija u preduzeću Telekom konstatuje se i u izveštaju o učinku javnih preduzeća za 2016. godinu, u kome se kaže da je Telekom zaključio godinu gubitkom od 31 miliona evra.

Ovo preduzeće istovremeno je predmet revizije nezavisnog revizora. Međutim, poslednji izveštaj o finansijskim izveštajima ne navodi neku posebnu ocenu u vezi sa internom revizijom.

„Shvatamo da je vršenje mera unutrašnje kontrole od važnosti za izradu postupaka revizije koje odgovaraju okolnostima ali ne smatramo za shodnim da izrazimo svoje mišljenje o delotvornosti unutrašnjih mera kontrole u kompaniji”, piše u izveštaju revizora za period završen 31. decembra 2017.

Međutim, tu se govori o gubicima koje je kompanija pretrpela u vrednosti od 13,904 hiljade evra. Sa druge strane, akumulirani gubici dostižu vrednost od 18,448 hiljada evra. Sem toga, dana 31. decembra 2017.tekuća zaduženja prekoračuju tekuće prihode za 39,671 hiljadu evra, a 2016. godine za 38,553 hiljada evra. Najveći deo gubitaka nastalih tokom 2017. godine proizilazi iz trenda pada prihoda.

Prema izveštaju, upravo ova pitanja ukazuju na materijalnu neizvesnost koja može stvoriti značajne sumnje u vezi sa sposobnošću kompanije da ispuni načelo kontinuiteta.

„Na osnovu ovih događaja i uslova, postoji materijalna nesigurnost koja može u značajnoj meri stvoriti sumnju oko sposobnosti kompanije da nastavi dalje da primenjuje načelo kontinuiteta i da posledično, ne bude u stanju da ostvari svoje prihode i da ispuni svoje obaveze u sklopu svog uobičajenog poslovanja”, kaže izveštaj revizora.

Imajući u vidu ovakvu finansijsku situaciju, Bord direktora je pripremio strateški plan i dana 7. juna 2018.predstavioje još jedan sveobuhvatan dokumenat akcionaru –Ministarstvu ekonomskog razvoja.

Isti navodi predložene mere, prvobitno uključujući hitnu potrebu da se sprovede restrukturiranje kompanije, hitne kapitalne investicije, akcioni plan za poboljšanje inkasiranja dugovanja naspram kompanije kao i smanjenje troškova u par kategorija.

Finansijsko obezbeđenje kapitalnih investicija biće izvršeno zajmom u vrednosti od 30 miliona evra, kao sredstvima koja će se usmeriti na realizaciju pozivnog broja +383. Prema izveštaju, primena ovih vanrednih mera imaće neposredan efekat u smislu smanjenja troškova održavanja, podizanja prihoda i pružanja proizvoda i usluga većeg kvaliteta.

Izlazna strategija predviđa smanjenje operativnih troškova na oko 7.1 miliona evra.

Tokom procesa privatizacije, od PTK-a su uspostavljena dva preduzeća, Telekom i Pošta Kosova. Pošta Kosova će kao novo javno preduzeće (obrazovano dana 21. decembra 2011, odlukom Vlade broj 16/53), nastaviti da biva u javnom vlasništvu, dok bi Telekom Kosova (koji u sebi sadrži sektore fiksne i mobilne telefonije) trebalo da bude privatizovan. Međutim, uprkos svemu, proces privatizacije nije uspeo.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here