Biti novinar je opasno svuda u svetu

0
67
views

Stanje medija, sloboda govora, položaj novinara, saradnja kolega iz srpskih i albanskih redakcija na Kosovu, otvorenost institucija za dostavljanje informacija – pitanja su na koja su odgovarale urednica BIRN-a na Kosovu, Jeta Džara i urednica portala Gračanica online, Anđelka Ćup.

“Mogu reći da je trenutno potpuno nepredvidivo gde i kada novinar može biti ugrožen,” smatra Jeta Džara, podsećajući na slučajeve ubistava novinara u Slovačkoj i Bugarskoj, te na Kosovu ubrzo nakon konflikta.

“Ako se takva ubistva dešavaju u državama EU, danas nije poznato iz kog smera može doći metak za novinara,” dodala je.

“Biti novinar je opasno svuda u svetu. Nije tu Kosovo, kada govorimo o trenutnoj situaciji, ni bolje, ni gore nego druga mesta. Pogledajte šta se dešava u Ukrajini, Iraku, Siriji…u Beogradu šta se dešava, gde su i za vlast i za opoziciju glavni krivci novinari.,” dodala je Ćup.

Zato stanje medija ocenjuje kao katastrofalno:

“Mediji su podeljeni prvo po etničkom principu, znači – na albanske i srpske medije; drugo, mediji su podeljeni politički. Kada uzmete dve novine, ili gledate dve televizije – albanske, vi se pitate: ‘Da li smo na istom prostoru?’ A, isto to važi i za srpske.”

“Slobodnih medija nema. Ima nekoliko medija koji se trude da ostanu nezavisni, ali to ne znači da su slobodni, zato što se i na njih vrši neprekidni pritisak od političke elite, čak i od nekih mafijaških krugova. Tako da, mediji na Kosovu apsolutno nisu slobodni,” navela je Ćup, takođe.

O saradnji i razmeni informacija između medija i institucija

“Malo je razmene informacija među ljudima i funkcionišu misleći da srpski mediji služe samo srpkoj publici, a da albanski pišu samo za albansku publiku. Međutim, u jednom trenutku počnu da razmenjuju informacije kada im takve nedostaju,” navodi Džara.

Kada govori o otvorenosti institucija za saradnju sa medijima, Džara navodi primer kancelarije kosovskog premijera iz 2013. godine.

“Ključni loš primer je činjenica da smo od 2013. godine tražili račune premijeru Kosova vezane za to kako je potrošio novac tokom zvaničnih međunarodnih poseta. On je odbio da nam ih dostavi, uprkos činjenici da se pojavila odluka suda koja pokazuje da je to u javnom interesu i mora da se objavi. Mi smo ovaj rat dobili nakon pet godina, kada smo konačno dobili račune koje smo tražili,” objašnjava.

Anđelka Ćup iz ličnog iskustva kao dobar primer saradnje i otvorenosti institucija prema medijima na srpskom jeziku navodi kancelariju nekadašnjeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja.

“Što je vrlo zanimljivo i možda malo čudno zvuči da je najotvoreniji čovek za saradnju sa medijima u stvari Ramuš Haradinaj,” kaže, dodajući da je veliki problem za srpske medije u Skupštini Kosova i ministarstvima, te da se radi o jezičkoj barijeri.

“Prvo zbog jezičke barijere, jer se ne poštuje Zakon o upotrebi jezika. U instituciji koja bi trebalo da štiti ustavnost i zakonitost Kosova ne poštuje se jedan od zakona Kosova, odnosno, Zakon o upotrebi jezika,” zaključuje.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here