Broj učenika se i dalje smanjuje, zahtevaju se mere za strukturisanje škola

Tekst je preveden sa albanskog i nije lektorisan.

Oko 12 hiljada manje učenika je zauzelo mesta u školskim klupama na različitim nivoima preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu u 2019. u odnosu na prethodnu godinu.

Zvanični podaci pokazuju da je od 354 hiljade 454 učenika koji su bili u 2017/2018 školskoj godini, u prošloj školskoj godini bilo 342 hiljade 352 učenika.

Trend smanjenja broja učenika se beleži i u prethodnim godinama. U 2016/2017 školskoj godini u preduniverzitetskom obrazovanju je bilo 360 hiljada i 237 učenika. Iz tih podataka proizlazi da se broj učenika smanjio za 17 hiljada 885 u posljednje dve godine.

Dok u malo dužem vremenskom periodu, odnosno u poslednjih 10 godina, proizilazi da je broj učenika opao za skoro 91 hiljadu.

Pad nataliteta, migracije u druge zemlje i unutrašnje migracije se smatraju uzrokom ovog trenda smanjenja broja učenika.

Iako se različiti regioni zemlje suočavaju sa preopterećenim školama u gradovima, a istovremeno praznim školama u selima, prema stručnjacima, zbog ovog trenda smanjenja broja učenika u budućnosti se predviđaju problemi i sa raspoređivanjem broja nastavnika, koji se nije promenio u direktnoj srazmeri sa učenicima. Trenutna situacija, prema mišljenju stručnjaka, zahteva restrukturisanje preduniverzitetskog školskog obrazovanja.

U Ministarstvu obrazovanja kažu da je smanjenje broja učenika manje nego što pokazuje statistika. Oni se pozivaju na odluku ministarstva za ukidanje 13. razreda u 2014/2015 školskoj godini.

„U 2014-2015 školskoj godini MONTI je sproveo reformu obrazovanja pri čemu je ukinut 13. razred i sledstveno se je i broj učenika značajno smanjio“, stoji u njihovom odgovoru.

Dugoročni podaci o broju nastavnog osoblja se već godinama nejasno objavljuju. Međutim, prema podacima iz poslednjih školskih godina iz 2017/2018, kada je bilo 5.280 nastavnika, u 2018/2019 ih je bilo 5.261.

Školska godina Broj učenika
2010/2011 433,916
2011/2012 427,498
2012/2013 424,305
2013/2014 408,146
2014/2015 388,351
2015/2016 367,940
2016/2017 360,237
2017/2018 354,454
2018/2019 342,352

Stručnjaci: MONTI treba da prilagodi obrazovne politike broju učenika

Stručnjaci za obrazovanje smatraju hitnim pitanjem strategiju prilagođavanja postojećeg obrazovnog sistema sa trendom smanjenja broja učenika.

Iako su razlozi za smanjenje broja učenika različiti, Dukagjin Pupovci, direktor Kosovskog centra za obrazovanje i poznavalac oblasti kaže da se ne treba očekivati trend porasta ni u narednim godinama.

“Moramo se prilagoditi ovoj situaciji na najbolji mogući način” – izjavljuje on – “analizirajući mrežu škola na Kosovu, a posebno mogućnost zatvaranja manjih škola i kombinovanih odeljenja u zonama gde postoji mogućnost prevoza”.

Prema Pupovciju, to bi trebalo učiniti kako bi se stvorilo socijalnije okruženje za učenike.

Dodaje da treba analizirati potrebu za nastavnicima u svakoj zoni, kako se ne bi zapošljavalo nepotrebno osoblje.

„Ne mislim da ljude treba otpustiti jer se broj učenika smanjio, ali činjenica je da se 500-600 nastavnika svake godine penzioniše i da nije potrebno zameniti ih tamo gde nema potrebe. To bi omogućilo da se državni budžet koristi u druge svrhe, bilo za školsku opremu ili zapošljavanje profesionalaca kao što su psiholozi, pedagozi i drugi, što bi imalo pozitivan uticaj na kvalitet obrazovanja”, objašnjava on.

Rinor Qehaja sa instituta “EdGuard” ne smatra novinom smanjenje broja učenika, navodeći da bi institucije trebale biti spremne za ovaj trend.

“Smanjenje broja učenika predstavlja statistički trend koji je Kosovska agencija za statistiku već predvidela, tako da nije novina, već činjenica koju institucije ignorišu. Kao takve, investicije u infrastrukturu, zapošljavanje i još mnogo toga nije u skladu sa trendom broja učenika”, kaže on.

On je takođe skrenuo pažnju na način zapošljavanja nastavnika, koji se, prema njegovim rečima, u opštinama radi zbog glasova, a ne zbog potrebe.

Qehaja takođe poziva vladu da ozbiljno radi na izbegavanju budžetske štete zbog nedostatka strategije u odnosu na ovaj trend.

„Potrebno je da MONT obradi i razmotri trend broja učenika u bilo kojoj politici ili ulaganju u obrazovanje. Veoma se nadam da će to biti i cilj nove vlade. Šteta za budžet od ove nepažnje je neprihvatljiva. MONT još uvek nema odgovarajuće i dobro organizovane statistike za sve nivoe obrazovanja u zemlji, tako da bi ovo trebalo da bude polazna tačka za obradu i reakciju na ovaj problem”, zaključuje Qehaja.

U Ministarstvu obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija ipak priznaju problem. Obećavaju da rade na reagovanju na ovaj problem.

„Ministarstvo obrazovanja je izradilo Nacrt administrativnog uputstva, koje je u postupku usvajanja, a kojim se predviđa osnivanje obrazovnih ustanova i gašenje delatnosti obrazovnih ustanova. MONTI će takođe izraditi Nacionalnu strategiju u vezi promene demografske strukture na nacionalnom nivou i u skladu sa tim izmenama će se prilagoditi organizovanje škola i nastavnog procesa”, stoji u njihovom odgovoru.

Lokalni primer reforme obrazovanja

U poslednje četiri godine na Kosovu je zatvoreno najmanje 13 škola. Dok druge škole na Kosovu funkcionišu sa manje od 10 učenika.

Međutim, Qëndron Kastrati, gradonačelnik Kamenice, je jedini koji je pokrenuo reformu u borbi protiv problema neredovne raspodele učenika po školama.

Kastratijeva reforma obrazovanja je naišla na veliki otpor i osporena je od strane građana tog područja, kao i Ujedinjenog sindikata za obrazovanje, nauku i kulturu.

Kastrati je ovu ideju nazvao reformom obrazovanja i tvrdi da će ovom odlukom smanjiti broj škola, socijalizovati učenike i organizovati prevoz za njih, kako bi se smanjili troškovi.

Od pokretanja ove reforme u Kamenici je do sada zatvoreno 6 škola, dok je najavljeno zatvaranje 19 škola.

Opština je tužila 23 roditelja iz Kamenice zbog odbijanja da pošalju svoju decu u školu već 6 nedelja.

Kastrati je ovu reformu nazvao neophodnom i izrazio nezadovoljstvo sabotažom koju su, prema njegovim rečima, vršili i službenici Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije. Kastrati je podneo krivičnu prijavu protiv direktora Odeljenja za preduniverzitetsko obrazovanje u Ministarstvu obrazovanja, Alusha Istogua, jer, prema njemu, ometa sprovođenje reforme. Istogu je negirao ove optužbe.

Međutim, dolaskom nove vlade, Kastrati je razgovarao sa ministarkom Hykmete Bajrami o pitanju reforme.

Problemi sa buntom roditelja koji svoju decu ne šalju u školu su primorali Kastratija da privremeno obustavi drugu fazu reforme sa dve škole u ovoj opštini.

Leave a Reply

Your email address will not be published.