Civilno društvo nakon vanrednog stanja u javnom zdravstvu – ili, da li ćemo ovo prihvatiti kao razlog za ograničavanje sloboda?

Taulant Hoxha, FOTO: Twitter

Piše: Taulant Hoxha, direktor KCSF-a

Pandemija koronavirusa ima veliki uticaj na sve sfere naših društava, globalno. Period vanrednog stanja je uglavnom fokusiran na sprečavanje širenja virusa i spasavanje što je moguće više života. Opravdano je što je održavanje naših zdravstvenih sistema funkcionalnim bez rizikovanja njihovog pada zbog eksponencijalnog porasta infekcije izgleda glavni cilj politike mnogih vlada, uključujući i Vladu Kosova.

 

Ovo je vreme kada bi doktori, a ne političari trebalo da (i tako je bilo mnogo puta) donose najvažnije odluke. Ipak, kako se vanredna situacija postepeno bliži kraju, dugotrajni efekti će se proširiti i na teme koje prevazilaze sferu javnog zdravstva. Njihov obim je i dalje predmet nagađanja, ali sve dok je spasavanje života glavni cilj, fragmenti dugoročnog uticaja već postaju vidljivi.

 

Ekonomije u padu, smanjeni prihodi za javne budžete i promena prioriteta, kao i promena dnevnih rutina pojedinaca, je samo nešto od onoga što će nas pratiti makar neko vreme u post-COVID-19 periodu. I, iznad svega, smanjenje civilnog prostora…!

 

Oduvek se, kad je civilno društvo u pitanju, radilo o okupljanju ljudi, stvaranju prostora za zajedničku komunikaciju i rad da bi se zastupao njihov interes, protestovalo u zalaganju za ono što ih brine i služilo onima kojima je to potrebno.

 

Manje otvoreni krugovi eksperata i profesionalaca koji se bave „visokom politikom” su dodatak relativno novijeg datuma koji je dodatno obogatio mozaik civilnog društva i potvrđujući pravilo da je ono samo zbog različitosti toliko suštinski značajno za demokratiju.

 

Šta će se desiti sa sektorom koji ima svoj DNK u socijalnoj interakciji u periodu kada je ključna reč (i verovatno će tako ostati neko vreme) socijalno distanciranje? Više je pitanja nego odgovora, ali dva su glavni elementi kojima bi se trebalo detaljnije pozabaviti.

 

Ograničenja odrađenog broja fundamentalnih sloboda, kao što su sloboda kretanja i sloboda okupljanja su na Kosovu široko prihvaćena u pozitivnom duhu kao neophodne mere da bi se zaštitilo javno zdravlje. Tako je uprkos mnogobrojnim raspravama o zloupotrebi ovih mera u političkoj borbi koja se rasplamsala usred epidemije.

 

Ali nisu sve države doživele isto, uključujući i neke u našem okruženju (samo pogledajte ograničenja nametnuta medijima čiji je sponzor premijer Rama u Albaniji ili neosnovano držanje u pritvoru i suđenja po kratkom postupku preko Skajpa koja podržava predsednik Vučić u Srbiji ili potpunu kontrolu od strane premijera Orbana u Mađarskoj). Ovakvi primeri koji postaju sve češći na planeti su najbolja ilustracija šta se dešava sa slobodama ako se prepuste na milost političarima tipa Rame, Vučića ili Orbana.

 

Ovo otvara zanimljivu debatu o obimu i dužini trajanja ovih mera ili, konkretnije, gde je linija na kojoj zaštitne mere postaju ograničavanje sloboda? Da li potrebno da iskusimo zloupotrebu ovih mera da bismo shvatili njihov restriktivni potencijal ili nam je iskustvo drugih dovoljno kao upozorenje od samog početka? Upravo je pozitivna reakcija javnosti ono što sada može da zazvoni kao upozorenje za budućnost – da li je ova pandemija promenila naše kolektivno mentalno stanje i sada smo spremni da se lako odreknemo naših sloboda u ime javnog zdravlja?

 

Ako je ovo samo i privremena tišina, govoriti o tome neće biti dovoljno. Pre, mi – građani – treba da se vratimo stvarnom aktivizmu čim se normalnost pojavi na horizontu. Uprkos očekivanoj promeni društvenih normi. Ili upravo zbog očekivanja promene društvenih normi, bar što se  građanskog aktivizma i osnovnih sloboda tiče.

 

Odgovor civilnog društva na COVID-19 je takođe bio različit. Neki su na prvoj liniji reagovanja. Kako se i očekivalo, mnogi davaoci socijalnih usluga i dobrotvorne (humanitarne) organizacije su odmah reagovali i prilagodili svoj posao uprkos sistemskim teškoćama kroz koje prolaze radeći to.

 

Drugi su imali teškoća zbog izmenjenih okolnosti u njihovom osnovnom poslu. Omladinske organizacije, interesne grupe, javni prostor koji vodi civilno društvo, ali i mnoge ekspertske grupe u raznim oblastima u kojima je sprovođenje određenih politika zaustavljeno preko noći, ostali su bez svog glavnog sredstva – društvene interakcije.

 

Preliminarni nalazi studije koju je upravo objavila Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF) o uticaju COVID-19 na kosovsko civilno društvo pokazuju da je kriza u civilnom društvu tek počela i da najgore tek treba očekivati nakon faze vanrednog stanja. Privremene teškoće mogu postati trajne u predstojećim mesecima ako se modaliteti rada i podrške ne promene.

 

Dok i donatori I vlada moraju da odigraju veliku ulogu tako što će promeniti svoje modalitete podrške, reakcija civilnog društva je ključna u izbegavanju takve krize. Izgleda da će preživeti samo one organizacije civilnog društva koje se prilagode novom kontekstu.

 

Prilagođavanje u periodu u kome se velike potrebe suočavaju sa ograničenim resursima biće uglavnom pitanje relevantnosti. To znači iznad svega služiti onima koji su u nevolji – siromašnima, ženama, licima sa invaliditetom, manjinama, starima! Ovo se uvek očekivalo od ovog sektora ali u post-COVID-19 periodu, to, izgleda, neće imati alternativu.

 

Oni koji su na marginama našeg društva već mnogo godina isti su oni koji sada najviše osećaju posledice ove pandemije. Već postojeća nejednakost u našem društvu postaće još dublja kao rezultat krize ako ove grupe ne budu u fokusu tokom faze oporavka. Civilno društvo će biti spremo da odgovori ovom izazovu.

 

Šta je sa civilnim društvom u oblastima Kosova koje su naseljene Srbima? Uklonimo reč „Kosovo” iz teksta i zamenimo je nekom drugom državom regiona ili van njega i primetićete da i dalje ima smisla. Isto je i ako je zamenimo odrednicom „severni deo Kosova” ili „Gračanica” ili „Štrpce”.

 

Ovim se ne ignorišu vrlo konkretni izazovi sa kojima se suočavaju srpske organizacije civilnog društva na Kosovu, posebno zato što funkcionišu između dva sistema, dve vlade i dve političke realnosti.  Slobode građana i dalje treba da budu zaštićene, a oni sa margina treba da budu u središtu faze oporavka.

 

Bez obzira na to ko je na drugoj strani. Bez obzira na to da li su restriktivne odluke napisane ćirilicom ili latinicom. Bez obzira na to da li se mere oporavka računaju u evrima ili dinarima.

 

Tekst je napisan u okviru inicijative Kosovske fondacija za otvoreno društvo – KFOS „Otvoreno o …“ Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke pripadaju autorima i ne izražavaju neophodno stavove Crno belog sveta, niti Kosovske fondacije za otvoreno društvo.

Leave a Reply

Your email address will not be published.