Da li živimo bolje nakon Briselskog sporazuma?

0
256
views

„Efekti ulaganja na severu Kosova nakon potpisivanja Briselskog sporazuma – Da li živimo bolje?“. Nastavićemo da istražujemo da li zaista živimo bolje jer nismo sigurni da su Briselski sporazum i ulaganja koja su usledila nakon njega promenili taj subjektivni osećaj prosečnog građanina severa Kosova.

Na severu Kosova je od 2010. godine do danas, kroz projektno finansiranje, uloženo preko 75 miliona evra, pre svega, kroz fondove Evropske unije, a od 2013. godine i iz Fonda za razvoj severa Kosova i Vlade Kosova.

Ovi podaci su rezultat istraživanja koje su sproveli Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i Radio-televizija Mir, uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS).

Najveći donator na severu je kancelarija Evropske unije na Kosovu, koja je uložila preko 54 miliona evra za 124 projekta u opštinama Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić. Iako je reč o značajnoj sumi novca, projekti još uvek nisu privedeni kraju. Dosad su realizovani projekti ukupne vrednosti od 8,5 miliona evra, 37,25 miliona evra je u procesu realizacije, dok na projektima vrednosti 8,74 miliona još uvek nisu ni započeti radovi.

Šef odseka za saradnju pri kancelariji Evrospke unije na Kosovu Kristof Štok, tvrdi da će u 2017. projekti biti realizovani. On je, gostujući u emisiji Crno Beli Svet (CBS), rekao da neke od većih kapitalnih projekata ipak neće stići svečano da otvori, pre nego što napusti Kosovo. Jedan od takvih je i regionalna deponija na teritoriji opštine Zvečan, projekat o kome se govorilo još na početku njegovog dolaska.

Nakon što su, 2013. godine, formiranje nove lokalne samouprave na severu Kosova, Evropska unija je, u okviru dve Grant šeme, izdvojila 9,5 miliona za 79 projekata. Korisnici su bili privatna preduzeća, opštine i nevladine organizacije.

Gospodin Štok kaže da su prioritetni sektori određivani u komunikaciji sa lokalnim samoupravama, te da su ulaganja usmerena na bolji život svih građana. Najuspešniji primeri su projekti u oblasti poljoprivrede, kao što je projekat Poljoprivredne zadruge a kao uspešan se, prema njegovom mišljenju, pokazao i projekat Razvoja turizma u Zubinom Potoku „Outdoor In“.

I pored pozitivnih primera koji su vidljivi na terenu, a koje je gospodin Štok izneo u emisiji, i dalje možemo zapaziti da mnogi od projekata Evropske unije nisu dovoljno vidljivi. Da li zato što nisu ostvarili neki značajniji efekat na društveno-ekonomski razvoj ili je razlog nešto drugo, pitanje je za koje još uvek moramo tražiti odgovor.

Na ovom mestu ću citirati mog kolegu, dopisnika lista Koha Ditore iz Brisela. „U Briselu misle da je sever Kosova najbogatija regija u Evropi, s obzirom na to koliko novca stiže ovde“, rekao mi je Augustin Paljokaj, tokom jednog gostovanja u mojoj emisiji. Ne znam da li zaista tako misle u sedištu EU, ali svakako da nije ni približno slično osećaju onih koji na severu Kosova žive ili ga samo posete.

Iako obični građani nisu bili upoznati sa tačnom cifrom koju je EU uložilla u četiri severne opštine, postoje ulaganja koja su još manje poznata. Ako dođete na sever i razgovarate sa bilo kim, teško ćete steći utisak da Vlada Kosova finansira neke projekte. Kako je pokazalo istraživanje koje sam radila sa kolegama iz InTER-a, Vlada Kosova je, u 2015. godini, uložila 15,17 miliona evra za 146 kapitalnih projekata.

Iako je rok za realizaciju Budžeta, po zakonima Kosova, bio decembar prošle godine, oko polovina projekata još uvek nije završena. Jedan od razloga za to je, prema mišljenju predstavnika severnih opština, kašnjenje u potpisivanju Memoranduma o razumevanju između osam ministarstava i predsednika četiri opštine. Lokalne vlasti se nadaju da će, rebalansom budžeta, biti dozvoljeno da se nastavi korišćenje novca i u narednoj godini.

“Istina o lošoj realizaciji projekata je vidljiva na terenu, nikakvi reabalansi budžeta ne mogu da poprave greške koje su načinjene tokom 2015. godine. Projekti koji su započeti, a za pojedine je čak potrošen i novac, će ili biti realizovani u dalekoj budućnosti ili nikada neće biti realizovani”, rekao je za BIRN Nenad Radosavljević, odbornik u SO Leposavić koja ima najlošiju realizaciju budžeta.

Ipak gradonačelnik ove opštine Dragan Jablanović očekuje da projekti koji se finansiraju iz Vlade ali i iz drugih fondova, budu završeni tokom ove godine.

“Projekti se rade svakoga dana, planiramo da do kraja godine završimo sve. Nisu to samo projekti iz Vlade Kosova već i iz drugih fondova”, tvrdi Jablanović.

Šefica Administrativne kancelarije u Severnoj Mitrovici Adrijana Hodžić, takođe je optimistična po pitanju završetka započetih projekata.

“Ukoliko bude rebalansa projekti će biti završeni do kraja godine”, rekla je Hodžić za BIRN.

Jedina opština koja je realizovala sve planirano jeste Zubin Potok, koja je, sredstvima osam ministarstava Vlade Kosova, završila 37 projekata u prošloj godini.

Opština Zvečan je realizovala 48,6% od ukupno 37 planiranih projekata, dok je opština Severna Mitrovica, od 23 projekata, realizovala 48,6 odsto planiranog.

Opština Leposavić ima najniži procenat realizacije, iako je imala najveći broj predviđenih projekata, 49 ukupno. U trenutku istraživanja je samo 21,3% od planiranih kapitalnih investicija realizovano.

Tokom istraživanja o ovom fondu nije bilo lako doći do informacija. Listu planiranih projekata, uspeli smo da dobijemo od Ministarstva administracije i lokalne samouprave, a podatke o realizovanim sredstvima, uz malo više napora, od lokalnih samouprava.

Pokušaj da sve podatke dobijemo na jednom mestu, u Ministarsvu finansija Kosova, nije uspeo. Nakon mejlova, telefonskih razgovora i sastanka, čak ni nakon upućenog zahteva, po osnovu Zakono o Uvidu u službena dokumenta, nismo dobili podatke od ovog Ministarstva. Umesto toga, rečeno nam je da, za ulaganja Vlade Kosova, treba da se obratimo predstavniku Evropske unije Samuelu Žbogaru. Postavlja se pitanje, koja je onda uloga ovog Ministarstva i otkud to, da predstavnici EU vode i poslove Vlade i resornih ministarstva.

Tema istraživanja InTER-a i RTV Mir-a bio je i Fond za razvoj severa Kosova. U okviru ovog Fonda, opštinama na severu Kosova odobreno je 18 projekata ukupne vrednosti od oko 6,4 miliona evra. Opštini severna Mitrovica je odobreno pet projekata, Zvečan šest, Zubin Potok tri projekata i Leposavić četiri projekata.

Sredstva za Fond za sever Kosova obezbeđuju se od carinskih prihoda prikupljenih na prelazima Jarinje i Brnjak, a cilj njegovog osnivanja je podrška društveno-ekonomskom razvoju opština na severu Kosova. Dosad je prikupljeno 9,4 miliona evra, a opštine u svakom trenutku mogu da podnesu predloge projekata, koji će se finansirati iz ovog Fonda.

Naš projekat nosi naziv „Efekti ulaganja na severu Kosova nakon potpisivanja Briselskog sporazuma – da li živimo bolje?“. Nastavićemo da istražujemo da li zaista živimo bolje jer nismo sigurni da su Briselski sporazum i ulaganja koja su usledila nakon njega promenili taj subjektivni osećaj prosečnog građanina severa Kosova.

Tekst je izvorno objavljen na sajtu New perspektiva.

Studija “Da li živimo bolje?” je dostupna na sajtu InTER-a na srpskom, albanskom i engleskom jeziku.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here