Decenija ili dve pred sudovima, novac, zdravlje… I opet bez prava na sopstvenu imovinu

0
368
views

Kuće, stanovi, zemljišne parcele – od 1999. su na meti uzurpatora na Kosovu. Do danas pojedini vlasnici nisu uspeli da dođu do svoje imovine. Šta kažu oni, šta predstavnici insitucija, a šta oni koji se, dve decenije, bore za prava vlasnika – pročitajte u nastavku.

Kod starog bunara – bilo je kultno mesto okupljanja za Mitrovčane u južnom delu grada u vreme kada su severna i južna Mitrovica bili jedan grad. Za Renatu Milosavljević to je mesto gde je nekada bila porodična kuća – zapaljena 1999. godine. Sada se na istoj parceli nalazi druga kuća, kaže, porodice Ć. (prezime poznato redakciji).

“Svi sudovi su presudili u našu korist. Odlučeno je da se kuća sruši u roku od 30 dana, ali ništa,” kaže Renata Milosavljević u razgovoru za CBS. Sada živi u Malom Zvorniku. Preostali deo porodice u severnom delu Mitrovice.

Na jednoj od parcela, u blizini magistralnog puta Peć-Dečani, gradi se velelepeni hotel. Vlasnici zemlje su Petrovići.

“Četrnaest godina smo po sudovima” – kaže u razgovoru za CBS Ivan Petrović koji sada živi u Kruševcu. Dokazuju vlasništvo nad sopstvenom zemljom.

Naser Avdiu poseduje stan u severnom delu Kosovske Mitrovice. Ko je tačno u njegovoj imovini saznao je 2006. godine, a kiriju je počeo da dobija od 2014. I dalje nije u svom stanu.

Sve tri priče počele su 1999. godine.

Renata Milosavljević i njena porodica napustili su kuću u južnom delu Kosovske Mitrovice, u tadašnjoj ulici Bora Vukmirovića, po početku bombardovanja.

“Uspeli smo par puta da odemo da uzmemo najpotrebnije stvari, garderobu. Apsolutno ništa drugo nismo izneli iz naše kuće,” kaže Renata.

Istog dana kada je KFOR stigao na Kosovo kuća je zapaljena. Sutradan uspeva da obiđe zgarište u pratnji francuskih žandarma.

“Nije imalo šta da se vidi osim gareži, sve kompletno zapaljeno, a bunar koji je bio oličenje Mitrovice, star više stotina godina, zatrpan. Bila sam izrevoltirana i zapaljenom kućom i zatrpanim bunarom,” dodaje.

Naser Avdiu napušta svoj stan u severnom delu Kosovske Mitrovice, kod Poleta, mesec dana nakon bombardovanja, priča za CBS.

Pretukli su ga, kako kaže, “paramilitarci”, a u jednom trenutku pretili i ubistvom. Ipak je na kraju pušten.

“Jedna torba i ništa više, tako su nam rekli” – objašnjava Avdiu da je to bilo sve što su izneli iz svog stana.

I Petrovići iz Peći odlaze 1999.

Povratak prvih Srba u mesta u blizini Peći počeo je, kaže Ivan Petrović, 2003-2004. Tokom jedne od poseta “idi-vidi” Ivanov otac pokušava da, uz stari posedovni list, izvadi novi. Za svu imovinu, osim parcelu pored magistrale, sve je u bilo u redu:

“Za parcelu kod magistralnog puta Peć-Dečani saznao je da se ne vodi na njegovo ime. Za njega je to bio šok. I tu je klupko počelo da se odmotava. Prva karika u celoj toj priči je, zamislite, bila u Beogradu.”

Ivan Petrović

“Navodno je moj otac u Beogradu, u Prvom osnovnom sudu, ovlastio lice sa Savskog venca, koje zapravo ne postoji, da raspolaže njegovom imovinom. Onda je to, nepostojeće lice, sa svom tom falsifikovanom dokumentacijom otišlo u Berane i ovlašćenje prebacilo na treće lice. Treće lice odlazi u Peć i prodaje imovinu i onda se ona prebacuje na novo lice. Onda se događa da to lice posle mesec dana našu parcelu deli na dva dela, i prebacuje na rođake,” objašnjava Ivan.

Porodica Renate Milosavljević je na identičan način saznala da porodična imovina, odnosno parcela na kojoj se nalazila porodična kuća, nije na ime njihove bake koja je bila vlasnica.

“Koleginičin otac je otišao da za nas izvadi posedovni list u južnoj opštini. Posedovni list je glasio na A.Ć. (puno ime i prezime poznato redakciji). Dakle, naša parcela se vodila na nju, ne na nas”, objašnjava ona.

Naser Avdiu

Naser Avdiu je do 2006. godine jednom obišao svoj stan.

“Bio sam u pratnji francuskog KFOR-a. U stanu je ostao Alfin šporet i ništa više. Tek sam 2006. saznao ko je u mom stanu,” kaže.

I sada zna ko se nalazi u njegovom stanu, ali, dodaje, nije želeo da izbacuje porodicu, jer su se dogovorili o isplati kirije, sa kojom se počelo tek 2014.

Nastavak je u slučaju Petrovića i Renate Milosavljević usledio u vidu dugotrajnih sudskih procesa i dokaza da se, kako veruju, radi o prevarenim pokušajima otimanja njihove zemlje.

U slučaju Petrovića sud u Beogradu je potvrdio da nije imao predmet ovlašćenja lica sa Savskog venca, a za koje je takođe potvrđeno da zapravo ne postoji.

“Bili smo u sud i imamo potvrdu suda za to,” kaže Ivan Petrović, dodajući da je u Beranama slučaj ipak zaveden.

Renata Milosavljevic, foto: Fejsbuk

Renata Milosavljević navodi da je njima prva ponuda za prodaju imovine stigla od nekadašnjeg predsednika Osnovnog suda u Mitrovici (ime poznato redakciji), uz ponudu od 7.000 evra.

Kako nije pristala, ceo proces se nastavio. Na sučeljavanju, na koje je pozvana zajedno sa članicom porodice Ć., na čije se ime vodila zemlja, svi svedoci su, kaže, svedočili u korist njene porodice.

“Moji svedoci su svedočili kako jeste, a njeni, inače moje bivše komšije, takođe su svedočili istinu – da je to moje, odnosno da je jedini naslednik moja majka, Ljiljana Milosavljević, jer je ona jedini zakonski naslednik parcele”, objašnjava dalje Renata.

Međutim, tu nije bio kraj.

Uprkos odluci, dodaje ona, u opštini Južna Mitrovica jedan od službenika je odbijao da prebaci imovinu na Renatinu porodicu, a nije ispoštovana ni odluka o rušenju objekta na njenoj parceli u roku od 30 dana, uz onu da uzurpatori nemaju pravo žalbe.

“Iz svih mogućih sudova smo dobili potvrdu da je to naše i da nemaju pravo na žalbu. I nikakva odšteta, ni kirija, nikom ništa”, kaže naša sagovornica.

Štaviše, kaže da je posle presuda u korist njene porodice doživljavala pretnje, putem SMS poruka, a potom u više navrata i od njoj nepoznate osobe, koje je prijavljivala i policiji. Veruje da su pretnje usledile zato što nije odustajala od svoje imovine.

“Mi smo hteli da prodamo imovinu. Pitala sam ih – hoćete li, da nebiste rušili kuću, da kupite imovinu za razumnu sumu novca? Jedan od braće Ć. mi je rekao – Slobodan (Milošević) je umro“, svedoči Milosavljević, dodajući da joj je posebno poražavajuće bilo to kada je porodica koja je uzurpirala imovinu, parcelu stavila pod hipoteku i uzela kredit.

Zato ona, posle svega, veruje da su uzurpatori njene parcele na neki način zaštićeni i od institucija.

Na pitanje da li su ikada dobili objašnjenje zašto objekat na njihovoj parceli nije srušen, Renata odgovara: “Ne, niko, niko, nikad nismo dobili!”

Nekaženjeni su još uvek i saučesnici u slučaju Petrovića.

“Moj otac, nakon što je sakupio svu potrebnu dokumentaciju, podiže tužbu u Osnovnom sudu u Peći, prijavu podnosni UNMIK policiji. Međutim, od te prijave nema ništa ni dan danas. Optužnicu smo, u međuvremenu, proširili i na lice koje gradi hotel” – kaže Ivan Petrović.

On veruje da su doživljavali velike opstrukcije u ovom slučaju, navodeći da je njihov predmet neprestano prelazio iz nadležnosti jednog suda u drugi. Proces dug 14 godina, ipak, i dalje traje. Petrovići sada čekaju novo ročište.

Koliko je slučajeva uzurpirane imovine – nema preciznih podataka

Kosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine (KAUVI) bavi se ovim slučajevima. Kako objašnjavaju iz ove agencije, ima mandat da prima, upoređuje i preko Komisije za verifikaciju i odlučivanje o imovini odlučuje o razlikama i neslaganjima između originalnih katastarskih dokumenata od pre juna 1999. i trenutne katastarske dokumentacije na Kosovu, i to o privatnoj imovini, privatnoj komercijalnoj imovini i privatnoj imovini verskih zajednica. Ima i mandat da preko Komisije za imovinske zahteve rešava zahteve za vlasništvo i zahteve za pravo na korišćenje (uz pravo žalbe Vrhovnom sudu Kosova) u vezi sa privatnom nepokretnom imovinom, uključujući i poljoprivrednu i komercijalnu imovinu.

KAUVI je nasledila mandat od Kosovske agencije za imovinu (KAI) koja je nasledila mandat od Direkcija za stambena i imovinska pitanja (HPD). Mandat nasleđen od KAI obuhvata i izvršne nadležnosti na sprovođenjima odluka KAI i sa tog aspekta, osim odlučivanja, KAUVI ima u svom mandatu i izvršnu nadležnost sprovođenja odluka KAI i Direkcije za imovinsko stambena pitanja čije se, dodaju, zatvaranje poklopilo sa osnivanjem KAI.

Od ove agencije zatražili smo, između ostalog, informaciju o tome koliki je broj uzurpirane imovine na Kosovu prema njihovim podacima.

Iz agencije su nam dostavili “statistiku vezanu za KAI mandat”.

“Ukupno primljenih zahteva je 42.749, donetih odluka 41.849, žalbe (tužbe) Vrhovnom sudu Kosova 1310, razmotreno 1124, na čekanju 186. “

Nije precizirano, međutim, da li broj od preko 42.000 zahteva može da se tumači i kao broj uzurpirane imovine.

A nacionalnost lica koji su podneli zahteve u najvećem je slučaju srpska, odnosno gotovo u 97% slučajeva.

“Albanci – 1,35%; Srbi – 96,84%, Turci – 0,07%; Romi – 0,76%; Bošnjaci – 0,22%; Askalije – 0,04%; Goranci – 0,19%; Egipcćani – 0,01%; nisu se izjasnili- 0,25%” – stoji u odgovoru KAUVI.

Ukupan broj sprovedenih iseljenja je 8.167, otkazanih 2.271, na čekanju 83, dok je broj krivičnih prijava koje su poslate tužilaštvima 449, naveli su takođe.

Kako agencija ima nadležnost i za upravljanje imovinom, zatražili smo statistiku i po ovom pitanju.

“Ukupno je bilo 12.454 imovina pod upravom agencije, iako je u 65 slučajeva nosioc imovinskog prava/vlasnik imovine podneo zahtev za prestanak uprave. Kada stranka stavi imovinu pod upravu agencije ima mogućnost da uđe u program dobrovoljnog zakupa imovine. Ukupno je za 1,020 plaćen zakup, od kojih je 284 poljoprivredna imovina, 7 komercijalna i 729 stambena imovina. Ukupno 4,112 je obuhvaćeno dobrovoljnim programom zakupa a 8,342 imovine je identifikovano kao nepodesno za obuhvaćenje programom zbog njihove lokacije, loših uslova i zbog nedavanja pristanka nosioca imovinskog prava za uključivanje imovine pod program dobrovoljnog zakupa,” precizirali su.

Na pitanje šta vide kao glavnu prepreku za rad ove agencije, naveli su da je to izmena i dopuna zakona koja je na čekanju za usvajanje u Skupštini Kosova, a kako bi Agencija nastavila sa radom.

“KAUVI upravlja imovinom i sprovodi program zakupa najkasnije osamnaest (18) meseci od dana stupanja na snagu zakona KAUVI, odnosno do 18. maja 2018. Vlada Kosova je, u međuvremenu, usvojila koncept-dokument za izmene i dopune zakona o agenciji. Kako bi izašla iz ove situacije zbog pravnog vakuuma, agencija je nastavila da se pridržava unutrašnjih pravila i procedura za inspekciju imovine nakon 18. maja 2018. godine, kako bi se sprečila zloupotreba ovih imovina. Još uvek se čeka glasanje Skupstine za ovu izmenu i dopunu zakona” – naveli su.

U 90 odsto slučajeva ponovnu uzurpaciju vrše ista lica

Kašnjenja u Skupštini Kosova nisu, međutim, jedina. U izveštaju ombudsmana na Kosovu za 2018. godinu podvučeno je da se događaju kašnjenja u pogledu sudskih postupaka, dok većinu predmeta čine imovinski sporovi.

“Ne može se poreći činjenica da je napravljen pozitivan pomak u rešavanju ovog problema u pogledu imovinskih prava lica čija je imovina uzurpirana ali još uvek postoji niz bitnih problema u pogledu mirnog uživanja i dostupnosti privatnih nepokretnih imovina sa kojima se suočava veliki broj građana. Kontinuirana nelegalna uzurpacija privatne imovine pripadnika manjinskih zajednica na Kosovu, ali i pripadnika albanske zajednice na severu Kosova, i dalje predstavlja zabrinutost” – stoji u ovom izveštaju.

Ombudsman je, navodi se, primio i registrovao niz žalbu u vezi sa uzurpacijom i/ili ponovnom uzurpacijom nepokretne imovine, koje su u postupku pred pravosudnim organima, bilo kao krivični predmeti uzurpacije nepokretne imovine, ili kao parnični prdmeti, ali koji još uvek nisu rešeni u razumnom roku, kako je to, ističe se, propisano članom 6 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (ECHR).

Aleksandra Dimitrijević iz regionalne Kancelarije ombudsmana u Gračanici, inače pravnica sa dugogodišnjim iskustvom u materiji uzurpirane imovine, kaže da je kontinuirana, nezakonita uzurpacija privatne imovine i dalje zabrinjavajuća.

Aleksandra Dimitrijević; foto: CBS arhiva

Ovo pitanje zahteva odlučan odgovor vlasti koje treba da garantuju punu zaštitu imovinskih prava kao osnovnih ljudskih prava svih zajednica na Kosovu, ocenjuje.

“Međutim, odlučan odgovor izostaje ne zbog toga što su zakoni loši, ili zbog nedostatka kapaciteta za realizaciju ovog problema, već zbog nedoslednosti primene zakona, kao i zbog blagih kazni koje se u krivičnim procesima daju uzurpatorima imovine”, objašnjava Dimitrijević za CBS.

Poučena dosadašnjim iskustvom, Dimitrijević smatra da je neophodno da pravosudni organi oštrije reaguju ne samo na uzurpaciju, već i na reuzuropaciju, jer su, dodaje, u 90% slučajeva ponovni uzurpatori ista lica:

Ukupan broj ponovo zauzete imovine koji su inicirani pred nadležnim tužilaštvima dostigao je 449 – podaci su KAUVI. Od ovog broja o 327 predmeta odlučeno je pred osnovnim/opštinskim sudovima, a 122 predmeta čeka u tužilaštvima ili osnovnim sudovima. Dodaju, međutim, i da je broj uzastopinih uzurpacija kroz godine počeo da opada tako da je, na primer, u 2015. godini bilo 157, u 2016 – 212 slučajeva, dok ih je u 2017. bilo 133 i u 2018. 17. KAUVI navodi da je do napretka došlo “zahvaljujući angažovanju Agencije i bliskoj saradnji sa relevantnim institucijama.”

“Njima se određuje samo novčana kazna, a u pojedinim slučajevima koje smo imali sud nije nalagao deložaciju tih lica sa uzurpirane imovine, već je oštećenu stranu u postupku upućivao na parnicu gde bi isti podnosili tužbu za uklanjanje lica i stvari sa njihove imovine što je dug proces i koji u prvom stepenu traje prosečno 6 godina, u drugom stepenu 4-5, a nakon toga se odugovlači i sa neizvršenjem iz razloga što su sada taj postupak preuzeli privatni izvršitelji koji nerado rade ovakve predmete. Dok su sudovi radili izvršenje čekalo se i po nekoliko godina iz razloga što je do početka rada privatnih izvršitelja na predmetima izvršenja radio mali broj sudija koji su radili na velikom broju predmeta.”

Problem je sistemske prirode, kaže, ističući da nadležni sudovi ovakve predmete moraju da tretiraju sa prioritetom i posebnom pažnjom:

“Jer je samo pravo na imovinu apsolutno ljudsko pravo i kao takvo je neotuđivo i uživa posebnu zaštitu od same države. Sudovi treba da identifikuju, da ih sa prioritetom rešavaju, drugostepeni sudovi ovim predmetima moraju da daju prioritet, bez obzira da li se radi o smetanju poseda, uzurpaciji imovine, ukljanjanju lica i stvari sa nepokretnosti, vraćanje u posed nepokretnosti, itd. Sve su to tužbe koje su pred sudovima različito naslovljene, ali se u 90% slučajeva odnose na prethodnu uzurpaciju imovine, i sa kojima vlasnici nepokretnosti ni nakon 20 godina od završetka konflikta ne mogu nesmetano da koriste ili raspolažu svojom imovinom – što je razočaravajuće sa gledišta ljudskih prava i vladavine prava uopšte.”

Na pitanje šta građani mogu da učine kada je u pitanju uzurpacija imovine, odnosno da li mogu da se obrate kancelariji ombudsmana, Dimitrijević objašnjava da građani prethodno moraju da iskoriste pravna sredstva koja su im na raspolaganju.

“Ombudsmanu se uvek mogu obratiti za pravni savet ukoliko ne znaju kome prvo da se obrate za rešavanje ovog problema. Takođe, nama se mogu obratiti i ukoliko imaju primedbu na rad tužilaštva u smislu da je krivična prijava odbačena, da predugo stoji u procesu istrage”, dodaje Dimitrijević, navodeći primer jednog slučaja u Prizrenu.

Nakon pisma preporuke Ombudsmana Osnovno tužilaštvo preduzelo je konkretne radnje navedene u preporuci, i podnelo optužnicu Osnovnom sudu na dalje postupanje. Prethodno je prijava dve godine stajala nerešena u tužilaštvu.

“Kada su u pitanju sudski postupci, građani mogu da podnesu žalbu zbog dužine postupka po njihovoj tužbi ukoliko je predmet u sudu i po njemu se nije postupalo ni nakon godinu dana od podnošenja iste, kao i na rad privatnih izvršitelja ukoliko odbijaju da rade na predmetima izvršenja deložacije uzurpatora sa uzuirpirane nepokretnosti, itd”, kaže Dimitrijević.

Međutim, odluke i rešenja ombudsmana nisu izvršne.
“IO nema izvršni mehanizam za obavezujuće sprovođenje preporuka, već to zavisi od samih institucija – da li hoće i u kojoj meri da ne samo sprovode naše preporuke, već sam zakon, jer se naše preporuke zasnivaju na sprovođenju zakona koji su na snazi na Kosovu. Tako je prema podacima za 2018, sprovedeno 38% preporuka, 11% nije sprovedeno, dok je 51% preporuka i dalje na čekanju za sprovođenje.

Načini uzurpacije imovine kao inspiracija za buduće doktorate

Prema izveštajima međunarodnih i lokalnih organizacija i insitucija na Kosovu, prevarne transakcije, falsifikovani kupoprodajni ugovori, punomoćja – jedan su od ustaljenih načina uzurpiranja imovine na Kosovu.

Dejan Vasić; foto: I. Radulović

“Od 1999. godine do sada to je jedno od aktuelnijih pravnih pitanja na Kosovu. Moglo je na svakakve načine da se dođe do svojine. Ljudi nisu smeli da putuju na Kosovo, sa druge strane, dozvoljavalo se do 2002-2003 godine da ovlašćenja za prodaju imovine mogu da budu overena pred srpskim sudovima. Svaki grad je praktično imao organizovanu grupu koja je to radila i izrađivala falsifikovana punomoćja i prodavala imovinu. Vremenom se to otkrilo, ljudi su počeli da tuže i da se proceusiraju takvi slučajevi,” kaže advokat iz Kosovske Mitrovice Dejan A. Vasić.

Kao pravnik učestvuje u višegodišnjem projektu besplatne pravne pomoći koji sprovodi Konzorcijum na čelu sa Evropskom konsalting grupom. Prijekat finansira Evropska unija uz podršku Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije. Pitanjem imovine se bavio i pre učešća u projektu.

Sudski procesi, kada je u pitanju imovina, napominje, generalno jesu dugotrajni, objašnjavajući i neke od razloga za to:

“Recimo, imamo slučaj falsifikovanog punomoćja, da treba da se proveri da li je zaista overeno u sudu u Kruševcu, i onda kosovski sud pred kojim se vodi postpupak mora da se obrati srpskim institucijama.”

Objašnjava dalje da ovakva provera dugo traje, jer se prolazi kroz dugotrajnu proceduru obaveštavanja i slanja zahteva u više srpskih ministarstava, da bi se onda istim putem vratio odgovor.

“Samo taj postupak provere punomoćja može da traje jako dugo, sa jedne strane. Sa druge strane, dešavalo se da sudovi zbog obimnosti posla, zbog toga što ne mogu da pozovu obe strane – da se ti predmeti razvlače i da dugo traju. Ima nekih koji traju i po 20 godina”, objašnjava Vasić za CBS.

Statistički izveštaj rada osnovnih sudova na Kosovu za prvih šest meseci 2019:
Broj nerešnih predmeta na početku izveštajnog perioda – 211.090
Broj primljenih predmeta na radu u toku IP – 44.028
Broj predmeta u radu tokom IP – 255.118
Broje rešenih predmeta tokom IP – 66753
Broj nerešenih predmeta na kraju IP – 188.260
Preneti predmeti – 105.

Broj sudija u osnovnim sudovima na Kosovu je, prema istom izveštaju, “218.5”, s tim što nisu obuhvaćene sudije za prekršaje.
Nisu uključeni podaci za Osnovni sud u Severnoj Mitrovici i njegove ogranke. Naziv kategorija je preuzet iz izveštaja.

Upravo su ovo i najveće prepreke u ovakvim procesima, kaže Vasić.

On takođe ocenjuje da je upravo zahvaljujući sistemu besplatne pravne pomoći i radu iskusnih advokata pitanje uzurpacije institucionalizovano i da mu je pristupljeno na sistematski i sistemski način.

Na pitanje o načinima uzurpiranja sa kojima se kroz svoju dugogodišnju praksu susretao odgovara da se u predmetima uzurpacije imovine na Kosovu nalaze “budući doktorati za pravnike stvarnog prava”.

“Zbog načina na koji je imovina sve otuđivana i čega su se uzurpatori svega setili, kako su kroz postupak nasleđivanja izostavljali naslednike, falsifikovali, prenosili jedne na druge. To je čitava riznica načina kako može da se zloupotrebi zakon o ostavinskom pravu. Mislim da ovom pitanju treba da se da još širi značaj u pravničkom smilu, nevezano od nacionalne pripadnosti, jer je neverovatno šta se sve radilo”, pojašnjava ovaj advokat.

Kao jedan od primera uzurpacije navodi slučaj rušenja porodične kuće Marušića iz Kline.

“Čekamo prvostepenu presudu. Na toj parceli je napravljena zgrada za veterane OVK. Tražili smo nadoknadu štete za srušenu kuću. Nije sproveden postupak od strane opštine kako bi trebalo, jer je izostalo rešenje o rušenju. Opština je donela odluku koju nikada nismo dobili, ni videli. Rešenje mora da bude doneseno, i na njega strana ima pravo žalbe. Porodica je u to vreme bila u Klini i rešenje je moglo da im bude uručeno, a ako ne, opština je to morala da postavi na oglasnu tablu”, navodi Vasić.

Da su načini uzurpiranja raznoliki uverili smo se ne samo kroz gore opisane slučajeve. Jedan od njih, u koji smo takođe imali uvid, je zbog uzurpiranja dela privatne imovine od strane opštine Priština dospeo delom pred Posebnu komoru Vrhovnog suda. Ova komora se inače bavi društvenom imovinom.

Međutim, pred ovom komorom suda ogroman je broj nerešenih predmeta, a najveći broj su stari predmeti.

Kao najveću prepreku za rad Posebne komore, iz Vrhovnog suda za CBS navode “nedovoljan broj sudija i administrativnog osoblja”.

PKVS trenutno ima, 11 sudija, za dva sudska stepena i očekuju, dodaju, da tokom ove godine bude imenovano još devet novih sudija.

Usled toga i slučaj poput pomenutog, iako je dospeo pred sud, je na čekanju.

Strpljenje” za pravdu

“Rekao sam da neću da prodajem imovinu sve dok se ne završi proces, jer oni su sigurni da ga gube, jer je prva karika falsifikat”, kaže Ivan Petrović.

Sudsku borbu, nakon što su mu i otac i stric preminuli usled teških bolesti – vodi sam.

“I danas je njihova palata na mom zemljištu, kompletna imovina je uzurpirana”, podseća Renata Milosavljević.

U čekanju u sudskim salama, na bolju bezbednost, volju uzurpatora, odlučniji odgovor institucija – provešće svoje vreme naši sagovornici koji ni posle dvadeset godina nisu uspeli da ispune apsolutno i neotuđivo ljudsko pravo.

Članak je nastao u okviru projekta “Razvoj istraživačkog novinarstva kod novinara koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu” koji sprovode CBS i InTER. Ovaj grant je finansiran od projekta ‘Podrška Luksemburga za civilno društvo na Kosovu’, koji finansira Vlada Velikog Vojvodstva Luksemburga i upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF). Sadržaj i iznesene preporuke ne predstavljaju zvanični stav Vlade Velikog Vojvodstva Luksemburga i Kosovske Fondacije za Civilno Društvo (KCSF). Članak je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja stavove CBS-a i InTER-a.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here