EULEX-ov izveštaj o stanju u pravosuđu na Kosovu

FOTO: EULEX

Od januara 2019. godine do decembra 2020. godine Misija EU za vladavinu prava na Kosovu EULEX pratila je 686 saslušanja, uključujući slučajeve visokog profila, ratnih zločina, rodno zasnovanog nasilja, zločina iz mržnje, korupcije… Kao rezultat toga nastala su četiri izveštaja o stanju u pravosuđu na Kosovu sa nalazima i preporukama za kosovske vlasti sa ciljem nalaženja rešenja za utvrđene nedostatke, kako bi se poboljšao pravni sistem. Prva tri izveštaja dostavljena su kosovskom ministarstvu pravde, tužilačkom i sudskom savetu i drugim relevantnim institucijama i međunarodnim organizacijama, dok je poslednji, nedavno objavljeni četvrti izveštaj stavljen na uvid samoj javnosti na Kosovu.

Za potrebe ovog izveštaja EULEX je pratio 107 slučajeva i 312 saslušanja od septembra 2019. do sredine marta 2020. godine.

U slučaju saslušanja, postoji kontinuiran trend postojanja više produktivnih nego neproduktivnih saslušanja.

Od 287 praćenih slučajeva, 67 su neproduktivni, tj. 23% u poređenju sa 29% u prethodnom izveštajnom periodu. Glavni razlog za neproduktivnost saslušanja je odsustvo okrivljenog (36%). Preporuka EULEX-a je da bi tužioci trebalo da odgovaraju ako su neopravdano odsutni ili nepripremljeni. Sudije bi trebalo da izveštavaju regularno o broju neproduktivnih saslušanja i o preduzetim merama, kao i da primenjuju kaznene i disciplinske mere predviđene Zakonom o krivičnom postupku.

Što se tiče slučajeva visokog profila, napredak je učinjen u kontekstu donošenja presude kada su ovi slučajevi u pitanju. Međutim, nekoliko ovakvih slučajeva i dalje nije rešeno. Preporuka je da sudovi omoguće da se suđenja ne odlažu.

Kada je borba protiv terorizma u pitanju, uočeni su kontinuirani napori da se procesuiraju građani koji su se vratili iz ratnih područja u Siriji. Takođe, karakteristika su i brzo deljenje pravde, relativno niske ili uslovne kazne.

Nalazi koji se odnose na politiku ponovnog suđenja pokazuju da je realtivno veliki broj slučajeva poslat od strane Apelacionog sudu Osnovnim sudovima na ponovno suđenje. Uputstva koja su sadržana u presudama Apelacionog suda kojima je naloženo ponovno suđenje nisu uvek dovoljna precizna, zbog čega ostavljaju prostor za tumačenje. Uočena su velika kašnjenja u izradi i dostavljanju presuda o ponovnom suđenju od strane Apelacionog suda. Preporuka je da bi Apelacioni sudovi trebalo da izbegavaju nepotrebno poništavanje presuda, kao i nepotrebno vraćanje presuda na ponovno suđenje. Potrebno je poboljšati kvalitet presuda, sa posebnim akcentom na potrebi za boljim usklađivanjem dispozitiva i obrazloženja presude.

EULEX je ustanovio da Osnovni sud vrši raspodelu slučajeva koji su vraćeni na ponovno suđenje istom predsedavajućem sudiji ili pretresnom veću. Iako takva praksa može biti ocenjena pozitivno sa spekta efikasnosti, ona izaziva zabrinutost u vezi sa sudskom nepristrasnošću. Napomena je da bi kosovsko sudsko veće trebalo da oceni trenutnu sudsku praksu i njene posledice.

Kada je u pitanju praksa unakrsnog ispitivanja na suđenjima, zabeležena je nedosledna primena principa unakrsnog ispitivanja, pri čemu je većina pitanja koja su postavile strane prevalizalizila opseg unakrsnog ispitivanja što je rezultiralo produženjem krivičnog postupka. EULEX ističe da strane imaju sopstvenu odgovornost za pravilno sprovođenje unakrsnog ispitivanja.

Zabeležene su i nedoslednosti u praksi objavljivanja  presuda, zbog čega je neophodna efiaksnija obuka sudija.

Što se tiče pritvora, EULEX je zabeležio preveliko oslanjanje na sigurnosnu meru zadržavanja u pritvoru, dok je u nekim slučajevima ono imalo za posledicu zamenu eventualne kazne, što je zabrinjavajuć podatak. EULEX u svom izveštaju ističe da je potrebno da se zahtevi tužilaštva za određivanje pritvora obrazlože konkretnim činjenicama kako bi okrivljeni mogao da razume odluku.

Činjenica da se tužilaštvo često služi privremenim oduzimanjem imovine je pozitivno ocenjeno. Međutim, Zakon o proširenim ovlašćenjima za oduzimanje imovine iz 2019. godine još uvek nije sproveden. EULEX preporučuje da se inicira implementacija pomenutog Zakona, kao i da se češće koristi mogućnost prodaje oduzete imovine.

Kada je u pitanju funkcionisanje Posebnog odeljenja u Osnovnom sudu i Apelacionom sudu u Prištini, EULEX ocenjuje kao pozitivnu samo činjenicu da je on počeo sa radom. Takođe, odluka da se sudije ne organizuju u fiksna veća je takođe pozitivna i u skladu sa prethodnom EULEX-ovom napomenom. Preporuka u ovom izveštaju je da se poveća broj sudija u skladu sa zakonskim odredbama o etničkoj raznolikosti, kao i da se regrutuje dodatno pomoćno osoblje i poveća broj albanskih/srpskih prevodioca.

U pogledu antikorupcije, Radna grupa za borbu protiv korupcije kosovske policije uspela je da otkrije i preduzme istrage visokog profila u kojim su učestvovale istaknute osobe, kao i osobe iz političkog života. Reč je o složenim finansijskim slučajevima, kao što su privatizacija i javni tenderi. Sa druge strane, nivo saradnje policije i tužilaštva i dalje zabrinjava. Neki nalazi ukazuju na nedovoljnu transparentnost i odgovornost tužilaštva ili njegovo oklevanje da ispuni svoju nadzornu ulogu. Preporuka EULEX-a je da saradnja između policije i tužilaštva u slučajevima antikorupcije i ozbiljnih finansijskih zločina mora da bude poboljšana. I pored toga što su mnoge istrage vođene profesionalno, složeni finansijski slučajevi bi imali koristi od energičnije istrage.  Pored toga, Radna grupa za borbu protiv korupcije kosovske policije treba biti ojačana.

Uz podršku EULEX-a, Jedinica za istragu ratnih zločina kosovske policije osnovala je novu bazu podataka za bolju administraciju složenih slučajeva i omogućavanje kvalitativne analize slučajeva. Baza podataka omogućava unakrsnu proveru dosijea ratnih zločina i dosijea nestalih osoba, što u velikoj meri olakšava i ubrzava proces stvaranja predmeta. Jedinica za istraživanje ratnih zločina završila je veliki broj istraga. Međutim, postoje i slučajevi kada je glavni pretres premašio svaki razuman vremenski rok. Preporuka je da kosovska policija treba da uloži napore da nastavi istragu i analizu svih slučajeva ratnih zločina koji su okarakterisani kao zločini visokog prioriteta.

Kada su u pitanju zločini iz mržnje, EULEX-ov nalaz ukazuje da je primena Sporazuma o saradnji na suzbijanju zločina iz mržnje na Kosovu daleko od zadovoljavajućeg nivoa. Diskriminacija i nasilje nad manjinama na Kosovu su i dalje teme koje zabrinjavaju, posebno kada su u pitanju zajednice Roma, Aškalija i Egipćana. Pomenuti problemi naročito pogađaju žene. Netrpeljivost prema LGBTI osobama i dalje je široko rasprostranjena i mnoge LGBTI osobe su i dalje u opasnosti od diskriminacije i nasilja. Česti su i incidenti na verskoj osnovi i u mnogim slučajevima istrage ovog tipa nisu predstavljene kao prioritet. Preporuka EULEX-a je da se osigura međuinstitucionalna saradnja i koordinacija u ovoj oblasti, ali i da se energičnije pristupi rešavanju problema netrpeljivosti prema LGBTI osobama i rasvetljavanju zločina koji se odnose na uništavanje verskih objekata i ispisivanja uvredljivih grafita.

Što se tiče rodno zasnovanog nasilja, EULEX primećuje pozitivan iskorak koji se ogleda u stvaranju baze podataka o slučajevima nasilja u porodici. Međutim, dok kosovska policija vodi proces unošenja informacija u bazu podataka, ostale institucije stoje u mestu. Uviđa se i poboljšanje rada kosovske policije, koje najpre podrazumeva upućivanje žrtve seksualnog nasilja u relevantnu instituciju koja se bavi prikupljanjem dokaza. I pored toga, nivo komunikacije između policije i tužilaštva i nedostatak dovoljno obučenog osoblja i dalje predstavlja problem. Preporuka je da je potrebno uložiti napore kako bi se usvojio Zakon o zaštiti u slučaju porodičnog nasilja. Sve relevantne institucije bi trebalo da daju svoj doprinos u izgradnji baze podataka kada je u pitanju porodično nasilje. Komunikacija između policije i tužilaštva treba da se poboljša. Najzad, neophodno je da policija bude bolje obučena i pripremeljena kako bi mogla adekvatnije da pristupi razgovoru sa žrtvama nasilja, kao i da izvrši adekvatno prikupkjanje tehničkih dokaza.

Broj pravnih službenika i dalje je nedovoljan za rešavanje više od 22.000 nerešenih slučajeva. U Specijalnoj komori Vrhovnog suda nije održano mnogo ročišta (SCSC). EULEX ocenjuje kao pozitivnu odluku nadzornog sudije da dvoje zaposlenih iz Registra pruži pomoć u rešavanju slučajeva privatizacije. Preporuka je da Specijalna komora Vrhovnog suda usvoji dugoročnu strategiju za uklanjanje zaostalih predmeta. Takođe, potrebno je imenovanje pravnih službenika za obavljanje odgovarajućih pripremnih poslova, kao i zapošljavanje dodatnih službenika za pravnu podršku.

Glavni problem kod građanskih predmeta koji se odnose na imovinska prava je taj što postupci predugo traju iz različitih razloga. Preporuka EULEX-a je da Sudska uprava preduzme potrebne korake kako bi se rešila problema zaostalih građanskih predmeta i dodeljivanja predmeta sudijama. Sudije koje se bave rešavanjem ovih predmeta moraju da imaju u vidu da u Zakonu o parničnom postupku postoje odredbe koje se mogu primeniti u cilju smanjenja dužine trajanja postupka.

Tekst je nastao u okviru projekta „Fact-check it out“ koji realizuje Crno beli svet (CBS). Ovaj grant je podržan od strane ‘Programa civilnog društva za Albaniju i Kosovo‘ koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške i upravlja Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA).  Sadržaj i iznesene preporuke ne predstavljaju zvaničan stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

Leave a Reply

Your email address will not be published.