Fabrike u mraku

0
253
views
Foto: Pixabay.com
Foto: Pixabay.com

Fabrika sijalica u Lapljem Selu koja je uoči izbora 2017. godine najavljivana kao velika investicija, otvorena je, a ubrzo potom, na iznenađenje lokalne javnosti, zatvorena bez jasnog objašnjenja. Otvaranje novih radnih mesta na Kosovu i Metohiji je omiljena predizborna tema političara, a broj realizovanih obećanja je minimalan. 

Piše: Marija Stanojković

Ugašena svetla, katanac na vratima ogromne hale i dvorište zaraslo u travu. Tako danas izgleda objekat za koji ni sami meštani Lapljeg Sela više nisu sigurni da li je sportska hala, ili  fabrika. Niti se ko ovde bavi sportom, niti se bilo šta proizvodi. A trebalo je.

Prva radna mesta u realnom sektoru u opstini Gračanica, posle 1999. godine, bila su otvorena upravo ovde. Pre nešto više od godinu i po dana, u hali su bile postavljene mašine za proizvodnju sijalica, a jedan od zaposlenih bio je 25 godišnji elektrotehničar Lazar Kostić:

 ”Na početku je to bilo lepo iskustvo. Proizvodili smo ulične lampe i reflektore. Radili smo više od godinu dana. Međutim, nismo bili plaćeni. I tako se sve raspalo.“

Priča o investiciji koja se raspala, a trebala je da zaposli više od 40 radnika, počinje krajem 2016. godine, slučajno ili ne, uoči parlamentarnih izbora 2017.  

Tada je Opština Gračanica Odlukom o dodeli poslovnog prostora na korišćenje investitoru Milošu Jokanoviću, vlasniku firme „Power of nature plus“ dala u zakup bivšu sportsku halu u Lapljem Selu.

Jokanović je tom prilikom za govornicom skupstinške sale obećao velika ulaganja:

“Javno kažem da projekat neće propasti, realni ciljevi i tržište su obezbeđeni i posao za 47 radnika je završena stvar. Budžet za realizaciju ovog projekta je obezbeđen i do sada je utrošeno više od 230.000 evra, samo za licenciranje 60.000 evra, a u nabavku opreme 180.000 evra, dok će za opremanje hale biti potrebno još oko 70.000 evra.”

„Power of nature plus“ je tada predstavljena kao kompanija sa evropskim iskustvom u oblasti energetske efikasnosti i proizvodnjom koja datira još iz 1992. godine.

“Prvu proizvodnju planiramo da uradimo 30 dana od postavljanja poda u hali. Obišao sam srednju školu i njihovo znanje potpuno zadovoljava naše kriterijume, a za proizvodnju prvih  lampi obuka će trajati samo tri dana. Ideja je da uposlimo mlade ljude, a za dvoje najboljih učenika Elektro-tehničke škole obezbedili smo stipendije.”

Najavio je tada investitor, a preneli su lokalni mediji. Tada je i rečeno da do realizacije ove investicije dolazi u saradnji sa Opštinom Gračanica i da će ona doprineti razvoju ovog mesta.

Laplje Selo je udaljeno nekoliko kilometara od centra Gračanice, a neposredno pored mesta prolazi i auto-put Priština-Skoplje. Vozeći se u smeru ka Prištini nemoguće je, a ne primetiti veliki broj tržnih centara, hotela i restorana, benzinskih pumpi i drugih objekata u vlasništvu uglavnom Albanaca, kako se tiskaju jedan pored drugog duž samog puta.

Kada se skrene u Laplje Selo, slika je potpuno drugačija. Tek po koji lokal,  restoran ili prodavnica, i to je uglavnom sve što postoji od privatnog sektora.

Ovdašnje srpsko stanovništvo, uostalom kao i većina drugih u srpskim opštinama na Kosovu, uglavnom zavisi od prihoda iz javnog sektora. Stare fabrike su odavno propale, nezaposlenost je velika,  pa je zbog toga i svaka najava neke investicije ovde velika vest. 

Međutim, prva vest o početku rada pogona za proizvodnju LED sijalica objavljena je tek godinu i po dana kasnije, u martu 2018. godine. Investitor je tada u izjavi za lokalnu RTV KIM objasnio da su birokratija i procedure usporile čitav proces.

„Veliki problem je bio dobiti na Kosovu sertifikaciju, dobijanje licenci. To je trebalo da traje kraće, po našem mišljenju, ali je trajalo dosta duže. Sada smo krenuli i polako izbacujemo svoje proizvode,“ kazao je tada Jokanović.

Novinarka lokalne RTV KIM, Zorica Vorgučić, jedna je od retkih koja je tada ušla u fabriku. Nije bila impresionirana onim što je videla:

“Kad smo došli, videli smo zatvorena vrata fabrike, a bilo je pre podne. Zvala sam Aleksandra Mihailovića, direktora opštinskog odeljenja za ekonomski razvoj da pitam zašto nema nikog i onda su se ekspresno pojavili i direktor te navodne fabrike i dvojica radnika. Ušli smo unutra i onda su oni počeli nešto da rade i da nam objašnjavaju kako to funkcioniše i kako imaju planove da izvoze te svoje proizvode, sijalice.”

Zorica Vorgučić kaže da je otišla da uradi priču o fabrici, jer je tih dana državni sekretar Ministarstva privrede Republike Srbije, Branimir Stojanović, uveravao javnost da fabrika radi. Ona kaže da je cela priča bila jedno veliko zamajavanje javnosti:

„Koliko shvatam, ta fabrika više ne radi i tu se sprema nešto drugo, odnosno neka nova fabrika. Mnogo toga su najavljivali bivši gradonačelnici Branimir Stojanović i Vladeta Kostić po pitanju otvaranja fabrika i novih radnih mesta, zatim investicije iz Grčke, ali od toga nije bilo ništa. Mislim da su sve to prazne priče i zamajavanje javnosti pred neke izbore.“

Fabrika u Lapljem Selu nije usamljen slučaj. Ništa bolje nije bilo ni sa najavljenom investicijom u obližnjem selu Batuse.

Decembra 2016. godine, na već pomenutoj skupštinskoj sednici, tadašnji gradonačelnik Vladeta Kostić najavio je i otvaranje  pogona fabrike „Metalka Majur“ za proizvodnju električnih brojila.

U maju 2017. čak je bila organizovana i akcija čišćenja kruga stare fabrike Radioton-a, u kojoj su učestvovali i sam gradonačelnik Vladeta Kostić, kao i tadašnji zamenik premijera Kosova, Branimir Stojanović.

“Obzirom da investitor već ima ugovore sa određenim distributerima i svoje tržište na Kosovu, u obostranom je interesu da se jedan deo proizvodnje izmesti u ove proizvodne pogone, a nama su svakako interes nova radna mesta”, izjavio je tada Vladeta Kostić, a preneli su lokalni mediji.

Međutim, ovaj pogon do danas nije otvoren.

U proleće 2017. godine u Gračanici su najavljivane velike investicije, očekivalo se otvaranje čak 150 novih radnih mesta u dve fabrike, ali ispostavilo se da od svega toga nema ništa.

Priča o fabrici u Lapljem Selu, ponovo je postala aktuelna krajem 2018. godine. Tada je Opština objavila oglas kojim daje u zakup upravo onu halu u kojoj je trebalo da proradi fabrika sijalica. Opština sada traži novog investitora, u ponudi stoji da je cena zakupa po kvadratnom metru 2 evra, a vremenski period ograničen je na 15 godina.

Međutim, javnost je ostala uskraćena za odgovor na pitanje šta se zapravo dogodilo sa prethodnom investicijom? Šta je dovelo do toga da se fabrika zatvori?

Milošu Jokanoviću se od tada gubi svaki trag. Nedostupan je za medije, njegova kompanija koja je prijavljena 2013. još uvek je registrovana u Privrednom registru Kosova (ARBK).

Najpozvaniji da govore o ovoj temi svakako su bivši gradonačelnik Vladeta Kostić, kao i bivši zamenik premijera u kosovskoj vladi Branimir Stojanović. Međutim, ni posle više od mesec dana  još uvek nema njihovog odgovora na novinarska pitanja koja smo im poslali.

Novi gradonačelnik Srđan Popović nije želeo previše da komentariše ovu priču.

„Opština je dužna da stvori dobre uslove kako bi privukla investitore koji će omogućiti otvaranje novih radnih mesta i koji će ulagati u opštinu,“ kratko je odgovorio gradonačelnik, koji kaže da ga je dolaskom na funkciju predsednika Opštine Gračanica zatekla priča o neotvorenim fabrikama, ali i neizmireni dugovi za zakup hale. 

Dodaje da je ova lokalna samouprava otvorena za nove investicije i ozbiljne investitore. 

Za razliku od predstavnika vlasti, opozicija ima svoje viđenje stvari.

Nenad Rašić, bivši ministar za rad u kosovskoj vladi, kaže da ga je tada iznenadila visina kirije koju je opština Gračanica odredila Milošu Jokanoviću. 

„Sam Jokanović je meni kazao nekoliko puta da je mesečni iznos kirije bio 3.000 evra, što je za njega bilo u tom momentu previše i što nije mogao da ispoštuje, pa je on pokušao da to isplati u ratama, ali nije uspeo ni to. I to je po njemu bila jedna od glavnih prepreka za sam rad fabrike. Nažalost, lokalna samouprava nije bila spremna da umanji cenu kirije. Ja sam predlagao da čak Opština da na korišćenje mesto na neko određeno vreme, ali to se, nažalost, nije desilo zbog krutog stava predstavnika opštine“, rekao je Rašić.

Milena Zdravković, iz Samostalne liberalne stranke – partije koja je u to vreme imala odbornike u lokalnom parlamentu, kaže da je ceo projekat od početka bio diskutabilan.

„Šta je prethodilo fijasku fabrike, možemo samo da nagađamo. Da li je investitor uvideo priliku da dođe do nekakvih državnih subvencija pokretanjem ovog biznisa, pored sopstvenih ulaganja od oko 200.000 evra, ili je pak opštinska vlast u ovome uvidela dobar mamac za glasačko telo koje vapi za poslom, odnosno 50 radnih mesta u izbornoj godini? Ostaje samo nerešiva enigma za sve nas“, ocenjuje ona.

Goran Lazić, koji je u to vreme bio šef odborničke grupe Saveza kosovskih Srba, koja je delovala kao opozicija u lokalnom parlamentu, kaže da je nova vlast svojim dolaskom najpre tražila da se izvrši prenamena sportske hale u poslovni prostor pod izgovorom da će jedna od vodećih holding kompanija u regionu MK grupa uložiti sredstva i otvoriti 52 radna mesta.

To je, seća se Lazić, bilo prvo obećanje tadašnje vlasti:

”To je bila prva u nizu laži koju su oni izgovorili. Ja  sam na Skupštini Opštine govorio da to ne bi trebalo da se uradi, jer sam neozbiljnost cele priče video upravo u tome što se  nije pojavio nijedan predstavnik MK grupe. Posle godinu dana je opet došlo do izbora za gradonačelnika Gračanice i tada je obećano otvaranje one famozne fabrike u Batusu. Opet se predstavnici te fabrike ne pojavljuju, a obećava se oko 100 novih radnih mesta. Normalno da je i to, kao i ona prva priča, bila šarena laž.”

Nakon ovih obećanja, usledilo je novo. Tada započinje priča o otvaranju fabrike LED sijalica, seća se Lazić:

”Jokanović se, za razliku od ostalih, pojavio na Skupštini Opštine Gračanica i predstavio svoju priču. Kazao je da fabrika već posluje u Crnoj Gori i da treba hitno da se počne sa radom. Tada su svi odbornici podržali ovu ideju, među njima sam bio i ja, zato što se čovek pojavio i izgledalo je kao da će to piti vodu. On je tamo i uložio dosta sredstava, otvorene su i neke kancelarije, a mislim i da se počelo sa radom sa nekim malim brojem radnika. Međutim, sve je odjednom prestalo.”

U priču o velikoj investiciji nisu mnogo verovali ni meštani Lapljeg Sela. Barem ne oni retki koji su pristali da govore o ovoj temi.

„Nikad ovde nije bilo ničega, pa neće ni sada“ – reči su jednog od meštana kojeg smo zatekli u blizini hale. Još jedan od komšija propale fabrike kaže:

„Novine su pisale da treba da se zaposli 60-70 ljudi, ali od toga nema ništa. Bilo je neko vreme nekih radnika i alata, međutim, taj gazda je uzeo taj alat i odneo kući. Znate, posao političara je da pričaju i obećavaju. Mislim da je taj prostor jedno vreme služio za skladištenje kostima Prištinskom pozorištu.“

Na pitanje da li veruju u to da će u Lapljem Selu ikada biti otvorena neka fabrika jedan meštanin ovako vidi situaciju: „Ja ne verujem ni da ćemo ostati ovde!“

Na zvaničnom sajtu Opštine Gračanica, u odeljku gde se nalaze dokumenti, najviše preuzimanja ima upravo aplikacija za posao. Ironija je u tome što se ovde do posla jako teško dolazi, a ponude gotovo da nema.

Opština Gračanica ima oko 25.000 stanovnika. Većina zaposlenih meštana prima plate tako što radi bilo za srpske ili kosovske javne institucije. Kao i svuda na Kosovu i Metohiji i ovde migracije mladog srpskog stanovništva, koje je pretežno nezaposleno,  idu uglavnom u jednom smeru, u ovom slučaju iz Gračanice ka centralnoj Srbiji, ili inostranstvu.   

Jedan od retkih koji se vratio sa studija iz Beograda je Stefan Filipović. Ovaj diplomac Fakulteta političkih nauka danas je član nevladine organizacije Centar za mir i toleranciju. Ova organizacija već tri godine diplomcima pruža šansu da stažiraju u nekoj od institucija na lokalnom i centralnom nivou na Kosovu. Stefan kaže da je potražnja za poslom među mladima velika, a da se za 20 mesta stažista po opštini u svakoj javi bar četiri puta više kandidata:

„Privreda i privredni sistem na Kosovu ne postoje. Ne postoji jedan zaokružen privredni ciklus i on kao takav predstavlja osnovni uzrok nepostojanja perspektive mladih iz svih zajednica na Kosovu, koji pokušavaju da nađu neku strategiju kako  da napuste Kosovo, a da to ne bude samo bežanija, nego da to bude i svrsishodno. Tržišno gledano, Kosovo nije destinacija koja je primamljiva nekim stranim investitorima.“

Ovaj mladić smatra da srpska preduzeća na Kosovu ne mogu da opstanu ako nisu deo nekog šireg tržišta:

”Moramo da  pokušamo da razvijemo neku širu tržišnu priču koja će imati jače ekonomske neke veze i sa Srbijom  i  ovde na lokalu. To bi mogao da bude neki model uz uključenje SPC, i velike površine zemljišta koje poseduje  i neke povlašćene pozicije koju ima SPC.”

Obećanja političara o otvaranju fabrika i novih radnih mesta tumači kao olako data, jer prijaju ušima mladih ljudi.

„Zašto su političari obećavali otvaranje fabrika? Zato što je obećanje perspektive ono što mlad čovek voli da čuje, pa makar i bio siguaran da ga neko laže, zato što je spreman da podrži takvu priču, jer niko nije zaista srećan i nije to neko veliko dostignuće spakovati se i otići iz svog rodnog kraja“, ocenjuje Filipović.

Obećanja o velikim investicijama u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, čula su se i u septembru prošle godine na Biznis forumu u Leposaviću. Ovom poslovnom sastanku prisustvovao je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, a analizu ekonomskih i socijalnih potreba srpskih opština uradila je Kancelarija za KiM.

Tada su najavljeni i projekti za opštinu Gračanica, i to podsticanje etno turizma, povećanje kapaciteta postojeće klaničarske industrije, kao i izgradnja farme za uzgoj 10.000 koka nosilja. Iz Kancelarije za KiM, međutim, nismo uspeli da saznamo dokle se stiglo sa realizacijom ovih projekata, jer nisu odgovorili na naša pitanja.

U Gračanici do danas, niko nije primetio da je sagrađena nova farma, niti je ko video 10.000 koka nosilja.

I tako se ponovo vraćamo na slučaj fabrike sijalica u Lapljem Selu. U nedostatku zvaničnih informacija i odgovora nadležnih, sve više je onih koji veruju da je otvaranje fabrike poslužilo u predizborne svrhe. Kada su izbori prošli, fabrika je zatvorena.

Lazar Kostić, bivši radnik Power of nature plus, sa početka naše priče, danas pokušava da pokrene sopstveni biznis iz oblasti elektronike. Ne namerava da napusti Kosovo i nada se da će sledeći put imati više sreće sa nekim investitorima, ako ih bude.

A iz Opštine Gračanica nedavno je saopšteno da je javna rasveta na putu Gračanica-Laplje Selo, nakon dužeg vremenskog perioda, ponovo u funkciji. Osvetljenje nije radilo još od maja 2015. godine. Svetiljke su bile polomljene, kablovi pokidani, a mnogi stubovi oboreni. Ovih dana, stare sijalice zamenjene su novim LED svetiljkama.

U ono vreme kada je najavljivana investicija, pričalo se i o tome kako ce gračaničke ulice ubuduće osvetljivati domaće sijalice – made in Laplje Selo.

Opština danas kupuje uvozne sijalice, fabrička hala u Lapljem Selu je i dalje u mraku.

Članak je nastao u okviru projekta “Razvoj istraživačkog novinarstva kod novinara koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu” koji sprovode Crno beli svet i Institut za teritorijalni ekonomski razvoj. Ovaj grant je finansiran od projekta ‘Podrška Luksemburga za civilno društvo na Kosovu’, koji finansira Vlada Velikog Vojvodstva Luksemburga i upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo(KCSF). Sadržaj i iznesene preporuke ne predstavljaju zvanični stav Vlade Velikog Vojvodstva Luksemburga i Kosovske Fondacije za Civilno Društvo (KCSF). Članak je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja stavove CBS-a i InTER-a.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here