Ilegalno trgovanje ugljem i smrt 3700 građana Kosova usled zagađenosti vazduha

0
32
views
Foto: BIRN

Tekst je preveden sa albanskog i nije lektorisan

Piše: Edon Musa

Tokom leta, kada svako razmišlja o tome kako da se rashladi, Valjbona Maliqi iz Prištine, pravi planove o tome kako da se zagreje.

Pripremu za zimu ona započinje još na kraju letnje sezone. U svojoj šupi odlaže nekoliko kubnih metara drva i još više kubnih metara uglja, koji ona uglavnom kupuje na otvorenim trgovima u glavnom gradu.

„Ugalj je jeftiniji, zato ga i kupujem“, kaže Valjbona za BIRN. Ona je svesna toga da sagorevanje uglja izaziva zagađenje vazduha.

„Ne znam kako da ga kupim na drugačiji način“ kaže ona, dok pored nje stoji njeno troje dece. Taj ugalj ona kupuje na mestu koje nije puno udaljeno od njene kuće – na mestu koje se zove „Džamija e Llapit“.

„Obično i ne pitam odakle je taj ugalj“, kaže ona. „Ali jednom mi je jedan trgovac rekao da on potiče iz Žilivode i da je jako dobar“. A ovo selo se nalazi na samo oko 35 minuta, udaljenosti od Prištine.

Prinudna pijaca

Na mestu koje je spomenula Valjbona, nalazi se puno prodavaca uglja. Oni koji se bave tom trgovinom, kažu da se time bave pokušavajući da dođu do neke zarade.


„Prodajem iz nužde“, kaže Fitim, koji nije hteo nam kaže svoje prezime, a koji je jedan od mnogih prodavaca uglja, i koji trguje ovim materijalom koji se koristi za grejanje, u blizini mesta koje se zove „Džamija e Llapit“.

On kaže da taj ugalj, kao i mnogi drugi trgovci, nabavlja u selu Žilivode u opštini Vučitrn. Ovo selo se nalazi u blizini površinskog kopa kod Sibovca. Na privatnim posedima, gde mnogi stanovnici u tim predelima, iskopavaju ugalj – potpuno ilegalno.

Jedan metar kubni uglja, na mestu iskopa, kupuje se za 15 evra, dok se prodaje za 20 do 25 evra, u zavisnosti od potražnje i sezone.

„Ugalj nabavljamo u Žilivodama. Tamo postoje razne opasnosti jer su jame duboke“, kaže Fitim za BIRN. Jame u vidu bunara u ovom selu, koje je i BIRN obišao, izgledaju opasno i gotovo da vas u svakom trenutku mogu progutati. Zbog nepravilnog načina kopanja jama, očigledno je da se iskop uglja vrši ilegalno, od strane stanovnika ovog mesta.

One koje je BIRN sreo u tom selu, nisu hteli da razgovaraju, ali su nam dozvolili da uslikamo nekoliko fotografija. Dubina jama se, otprilike, kreće od 4 do 50 metara.

BIRN je razgovarao sa jednim od građana koji je vršio iskop uglja. Bez želje da otkrije svoj identitet, on nam je rekao zašto se bavi ovim poslom koji je opasan i nezakonit.

„Moramo da živimo. Nemamo drugi posao“, kaže on, sa svojih, otprilike, 20 godina starosti. Dalje govori da se ovim bavi tek od nedavno, ali da su ovaj posao radili svi pre njega, braća i otac, koji se još uvek time bave.
Tokom dana, kaže, da uspe da zaradi i do 20 evra od komada uglja koje iskopa i proda ih upakovane u vreće.

„Ono što upakujemo u vrećama, obično prodajemo ćevabdžinicama“, kaže momak iz Žilivode. „Ovaj posao obavljamo kada je lepo vreme“, kaže on. „Vlažnost zemljišta povećava rizik od upadanja u jamu“.

Nepovoljni ekonomski uslovi u kojima žive ovi ljudi, doprinose tome da je lanac ilegalne trgovine ugljem, još duži. Žilivode je jedno od mnogih mesta na Kosovu gde se vrši iskop uglja, a prodaje se u raznim opštinama.

Slično je i u Poljancu kod Srbice ili u Ade kod Obilića, dok se trgovanje vrši, takoreći, na isti način.

Foto: BIRN

U Prištini, Fitim, ugalj za ogrev prodaje sa kamionetom; „Nemamo od čega da se izdržavamo“, kaže on, ne negirajući da je upoznat sa tim da posao kojim se bavi nije zakonit.

On nam je napomenuo da je bilo slučajeva kada su im inspektori iz NKRM-a (Nezavisne Komisije za Rude i Minerale) kao i policija, oduzimali ugalj, i primorali ih da ga istovare kod „Ugalj Kosova A.D“.

„Ugalj Kosova“ je akcionarsko društvo, koje deluje kao deo KEK-a, gde se vrši sušenje uglja, a gde vlasti šalju ugalj koji je oduzet.

U novembru 2018 godine, Ministarstvo životne sredine je uz podršku policije i drugih odgovarajućih institucija, preduzelo aktivnosti na oduzimanju uglja u skladu sa nastojanjima da spreče zagađivanje vazduha.

Količina oduzetog uglja je bila relativno velika, mada niko ne daje tačne podatke. U svakom slučaju, kampanja za suzbijanje prodaje i sagorevanja uglja, zbog zagađenja vazduha, nije u potpunosti dovela do ostvarivanja svih njihovih namera.

„Čitavog života se grejemo na ugalj i nikada nam se ništa nije desilo“, kaže Fitim za BIRN.

Bilo kako bilo, sasvim drugačije mišljenje u pogledu zagađivanja vazduha ima Valjbona, koja je redovni kupac uglja. Ona zna da sagorevanje uglja dovodi do zagađenja vazduha.

„Kada bi pelet bio jeftiniji, ja ne bi koristila ugalj“, kaže ona. Ali kada se dođe do toga da se bira između grejanja na ugalj i zagađenog uglja, mnogi se odlučuju za ono prvo.

„Znam da vazduh koji se zagadi usled sagorevanja uglja može biti kancerogen, ali ja nemam drugo rešenje“, kaže Valjbona za BIRN. Ovo je peta godina zaredom kako se njena petočlana porodica odlučuje za grejanje na ugalj.

Sa ukupnim mesečnim primanjima od 700 evra, njenom platom od 300 evra, i njenog supružnika koji se bavi popravkom automobila od 400 evra, za ovu porodicu je jeftinije da se greje na ugalj.

Jedan kubni metar drva košta i do 35 evra, jedna tona peleta i do 200 evra, dok jedan kubni metar uglja stoji 25 evra, ali i kako trgovci kažu 200 evra po kamionu.

U Ministarstvu žvotne sredine i prostornog planiranja su, još pre nekog vremena, upozorili na opasnost koja dolazi od zagađenog vazduha, kao posledica sagorevanja uglja. To su isto ponovili u svom odgovoru koji su dali BIRN-u.

Do sada je izdato 109 mandatnih kazni, ali ne i za sagorevanje uglja. U ministarstvu kažu da se ugalj uzima putem ilegalne eksploatacije koja se odvija u zonama kao što je Žilivode.

„Ministarstvo Životne Sredine će raditi na obaveštavanju građana o posledicama sagorevanja uglja i važnosti zaštite vazduha od zagađenja“, rečeno je u pismenom odgovoru, koji je prosleđen BIRN-u od strane ovog Ministarstva.

„Naši inspektori, zajedno sa onima iz Nezavisne komisije za Rudu i Minerale i uz podršku Policije, oduzimaju ugalj na svakom mestu gde se vrši nezakonita prodaja“.

Do sada je oduzeto 15 kamiona, koji su odloženi kod TC Kosovo A. Ali u Ministarstvu životne sredine nam nisu dali nikakvo objašnjenje o tome koliki je iznos izdatih kazni.

U Kosovskoj energetskoj korporaciji (KEK) koja proizvodnju struje sprovodi putem sagorevanja uglja, a čiji je prioritet snabdevanje građana električnom energijom,

„Pored svega toga, KEK je u posedu jednog ugovora koji se odnosi na prodaju ograničene količine uglja za Ugalj – Kosova A.D“, kaže Skender Bucoli, direktor kancelarije za informisanje u okviru KEK-a.

„Ugovor je potpisan u skladu sa zakonom i nakon sprovedenih aktivnosti u pogledu javnih nabavki“, kaže Bucoli za BIRN.

„Kosov-Ugalj A.D“, ima ugovornu obavezu da tokom daljeg postupka prodaje, vodi računa o tome da ugalj bude namenjen samo za korisnike koji vrše sagorevanje uglja u pećima za sagorevanje koji su opremljeni opremom za smanjenje štetnih emisija“.

U svakom slučaju, prodaja uglja na Kosovu se vrši i putem drugačijih oblika prodaje, koji su olakšani. Jedan oblik se odnosi na prodaju putem interneta, gde prodavci postavljaju obaveštenja. Merrjep.com je jedan od takvih veb sajtova.

Predstavljajući se kao kupac iz Vučitrna, BIRN je kontaktirao jednu od tih osoba koja je dala objavu da prodaje ugalj. On, kao i ostali, su objavili i brojeve svojih telefona.

Ovaj prodavac nam je rekao da ugalj koji prodaje iskopava sa svog imanja, garantujući i njegov kvalitet. Ali kaže da ne pruža usluge transporta.

„Ako budete došli da podignete ugalj kod moje kuće, vreća će vas koštati 1.5 evra. Ali ako tražite da vam ja dostavim, onda će stajati 2 evra“, kaže prodavac, čije podatke, uključujući i razgovor koji je snimljen, poseduje BIRN.

„Ne izlazim na pijacu, ali kod kuće imam sve upakovano u vrećama“, odgovara on, na pitanje BIRN-a da li on vrši prodaju uglja i na pijaci.

Tako da, zajedno sa prodajom uglja i njegovim sagorevanje, nastavlja se zagađivanje vazduha. Nivo zagađenosti vazduha tokom zime, u glavnom gradu Kosova, sve vreme stoji na visokim nivoima.

Jedna merna stanica za praćenje zagađenja vazduha koja je postavljena od strane Ambasade SAD-a, u centru Prištine, svrstava glavni grad Kosova među prvima, u pogledu mesta sa visokim zagađenjem.

Institucije su formirale Krizni Štab, putem kojeg nastoje da poprave stanje. Krizni Štab Ministarstva Životne Sredine, su zaustavili korišćenje uglja u javnim institucijama, uključujući škole i obdaništa. Ali, sagorevanje uglja od strane porodičnih zajednica se i dalje nastavlja.

Foto: BIRN

Kako bi došlo do poboljšanja situacije, nastavlja se sa investiranjem u proširenju mreže ko-proizvodnje. Ko-proizvodnja se odnosi na upotrebu pare koju ispušta KEK, tokom proizvodnje struje, za šta se koristi sagorevanje uglja.

Ali, u stvari, samo nekoliko zgrada kolektivnog smeštaja u nekim od kvartova Prištine, može se grejati na takav način. Dok ostali nisu povezani na mrežu Termokosa, koji je nadležan za ovaj sistem.

Dok u ovom javnom preduzeću, kažu da bi proširenje mreže moglo da dovede do konačnog rešenja u pogledu snabdevanja sa grejanjem, čime bi se smanjila potencijalna zagađenja.

„Evo, već od naredne grejne sezone, uz pomoć donacija koje su obezbeđene od strane Evropske Komisije i KFW-a, počeće se sa priključivanjem na desetine stambenih objekata za mrežu za grejanje, kaže Aferdita Uka, portparol Termokosa.

„Zgrade se nalaze u blizini ’Ulice B’, koja je deo naselja ’Kalabrija’, i nekoliko drugih objekata u naselju ’Cnetar’ i ’Ulpijana’“, kaže Uka za BIRN.
U stvari, samo oko 100 privatnih kuća u Prištini su povezane na ovaj sistem grejanja.
Uključivanje još više stambenih zgrada na parni sistem za grejanje, svakako da zahteva vreme. Do tada, Prištevci će nastaviti da koriste grejanje na ugalj.

Zaposleni u Ministarstvu za Ekonomski Razvoj su takođe svesni situacije. Ministar Valdrin Luka potvrđuje da sagorevanje uglja je glavni zagađivač vazduha.

„KEK učestvuje u zagađivanju Prištine sa oko 8 do 10 procenata u pogledu svih vrsta zagađivanja“, kaže Luka, u jednoj od svojih objava postavljenih na fejsbuku, dana 30 januara 2018 godine, u vreme kada je razvijena opsežna debata u pogledu mišljenja koja se tiču zagađivanja vazduha.

Luka kaže da je Termoelektrana „Kosovo B“ veći zagađivač nego što je to Termoelektrana „Kosovo A“, bez obzira na to što je ova poslednja starija. On daje i obrazloženje.

„Filteri na ’Kosovu A’ su promenjeni tokom 2011 godine, do što se tiče ’Kosova B’ filteri joj nisu zamenjeni uopšte još od 1985“, napisao je Luka.
Međutim, sa tom izjavom se ne slažu u KEK-u. U pogledu životne sredine, korporacije izjavljuje da je u neprestanoj koordinaciji sa akcionarom, odnosno sa (Vladom Kosova), u pogledu mera koje su preduzete od strane MŽSPP-a.

„KEK ima svoj prioritet koji se ogleda u snabdevanju obe Termocentrale sa ugljem“, izjavili su službenici KEK-a u svom odgovoru BIRN-u. Mada, oni ne daju direktne komentare na izjavu Ministra Luke u vezi starosti filtera koji su ugrađeni na obe termoelektrane.

U celokupnoj ovoj situaciji, oči su uprte na vremenske uslove. Čak šta više, to čine i ministri, kao što je Valdrin Luka. On kaže da, tokom dužeg vremenskog perioda sreća stanovnika Prištine se ogleda u strujanju vazduha i dali one usmeravaju dim iz KEK-a u pravcu glavnog grada.

Usled celokupne ove situacije, ne nedostaji ni tužbe. Tokom 2016 godine, prema podacima iz Agencije za Zaštitu Životne Sredine, podignuto je preko 500 tužbi protiv privrednih subjekata. I sve one se odnose na zagađivanje životne sredine. Bilo kako bilo, samo prema 20 njih, sudovi su preduzeli mere.

Vazduh koji uzrokuje smrt

Odluke koje se odnose na poboljšanje kvaliteta vazduha, uzimaju puno vremena. Ali smrt ne gubi vreme. Broj smrtnih slučajeva koje su nastupile kao posledica zagađenog vazduha, nastavlja da bude u porastu. Ti podaci se odražavaju i na podatke iz Evropske Agencije o Životnoj Sredini.

„Kvalitet vazduha u Evropi – 2018 godine“, je poslednji izveštaj ove agencije. Tu se odražavaju podaci o smrtnim slučajevima u njihovoj apsolutnoj vrednosti, koji su dati u izveštaju o stanovništvu u predmetnim zemljama.

Izveštaj iz 2018 godine, u stvari je obrađivao podatke iz 2015 godine. Kosovo broji 1.8 miliona stanovnika i imalo je 3,700 smrtnih slučajeva koje su nastupile usled zagađenog vazduha.

U odnosu na broj stanovnika, ovo postavlja Kosovo na prvom mestu liste u Evropi, gde zagađeni vazduh sačinjava 0.2% od ukupnog broja smrtnih slučajeva.

U poređenju sa Srbijom, gde pokazatelj stoji na 0.18% (oko 13 hiljada smrtnih slučajeva), dok je broj stanovnika četiri puta veći u odnosu na Kosovo.

U međuvremenu, u Makedoniji je 0,14% od ukupnog broja stanovnika (3,000 smrtnih slučajeva), čiji broj stanovnika je gotovo duplo veći u odnosu na Kosovo.

Izveštaji u pogledu ovih pitanja, uglavnom se objavljuju godinu dana kasnije, iz razloga njihove složenosti. Jedan takav je objavljen od strane Nacionalnog Instituta za Javno Zdravlje Kosova.

Broj umrlih od bolesti disajnih organa tokom 2015 godine broj osoba je bio 227, ili oko 13 umrlih na 100.000 stanovnika. Ovo je zasnovano na slučajeve prijavljenih smrti.

„Ove bolesti zauzimaju četvrto mesto u pogledu uzroka smrti u opšte“, piše u dokumentu.

„Iz ove grupe dijagnoza koje su najčešće, iz razloga što su svi ti smrtni slučajevi bili prouzrokovani hroničnim bolestima, donjih disajnih puteva u sistemu disajnih organa, sa 77 slučajeva“.

U dokumentu, Institut je utvrdio da je zdravstveno stanje usko povezano sa kvalitetom vazduha i sadržajem različitih zagađivača koji predstavljaju potencijalnu pretnju po zdravlje ljudi i okoline.

„Zagađen vazduh na direktan način utiče na respiratorni sistem disajnih organa, jer otežava disanje, smanjuje kapacitet pluća, smanjuje imunitet, dovodi do lakše pojave infekcija u respiratornom traktu, utiče na pojavu alergija, izaziva umor“.

Zagađen vazduh takođe ugrožava zdravstveno stanje onih koji pate od hroničnih bronhijalnih bolesti, bronhijalne astme, emfizema, pneumonije, kancera, itd.

U okviru preporuka koje daje ovaj institut u pogledu smanjenja zagađenosti vazduha, nalazi se i smanjenje upotreba privatnih vozila, preterano korišćenje urbanog saobraćaja, zabrana paljenja otpada i što veće priključivanje objekata na sistem centralnog grejanja.

Alarm za zagađenje vazduha je dat i od strane Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO), ukazujući na zagađenost na Kosovu.

SZO je nekoliko puta dala izjavu o tome da su najveći zagađivači vazduha na Kosovu dve Termoelektrane ’Kosovo A’ i ’Kosovo B’.

Pored toga, ove dve korporacije, zapošljavaju oko 5 hiljade radnika. Tokom niza godina, ogroman broj njih, dobija kao poklon od korporacije ugalj za grejanje.

Po prvi put tokom svih ovih godina, ovo je prekinuto ove godine, sa odlukom Ministarstva za Ekonomski Razvoj. Usled nastojanja da se smanji zagađivanje vazduha, takođe, stremljenja Ministarstva Infrastrukture, su da se nastavi sa posvećenošću u pogledu primene uputstva za merenje gasova iz izduvnih grana automobila, tokom vršenja tehničkog pregleda.

Od početka 2019 godine, odlučeno je da se uvede postavljanje ekoloških oznaka, dok će policija, prema MŽSPP, pružati podršku Inspektoratu Komisije za Rude i Minerale, sa ciljem da se spreči eksploatacija i prodaja uglja, kao što je i predviđeno Zakonom o Rudnicima.

„Takođe očekujemo i rezultate istraživanja od strane JICA o najvećim zagađivačima vazduha u Prištini, koji će biti objavljeni tokom meseca aprila 2019 godine“, rečeno je BIRN-u od strane Ministarstva Životne Sredine.

„Ovi podaci će poslužiti tome da se preduzmu odgovarajuću mere tokom aktivnosti unutar ove jesen-zima sezone,“

Ovo ministarstvo je takođe izjavilo da bi se došlo do poboljšanja kvaliteta vazduha, treba da se mobilišu i opštine, koje treba da izrade svoje planove delovanja za smanjenje zagađenja.

Da bi se ovo ostvarilo, sada su započete pripreme za uspostavljanje zakonskih snova u pogledu stvaranja politike zaštite životne sredine.

Mada, čak ni sami službenici iz ove oblasti, nisu toliko optimistični u pogledu rešenja ovog pitanja, jer kako izjavljuju problem zagađenja vazduha postoji od perioda nakon završetka rata i ne očekuju se skoriji rezultata.

„Ovo pitanje zavisi od nekoliko ministarstava i od toga koliko brzo mogu da postignu da ispune svoje zakonske obaveze na polju zaštite vazduha“.

U Nezavisnoj Komisiji za Rudu i Minerale kažu da zajedno sa inspektoratom i službenikom za kontrolu kvaliteta, će kako licenciranim kompanijama, ali i onima za koje nemaju licencu ili dozvolu, a ipak uzrokuju zagađenje životne sredine, biti im dati odgovarajući izveštaji sa situacijom na terenu.

„U konkretnim slučajevima nakon sagorevanja uglja koje dovodi do zagađenja, to već neće biti naša nadležnost“.

NKRM, međutim izjavljuje da se kontrole vrše od strane inspektorata u pogledu korišćenja prirodnih resursa, u ovom slučaju to se odnosi i na ugalj.

„Evidentirano je i prijavljen je veliki broj slučajeva nezakonitog korišćenja ovog prirodnog resursa- uglja“.

NKRM navodi da su preko inspektorata i u saradnji sa inspektorima MŽSPP, opštinski inspektori, kao i u saradnji sa Kosovskom policijom, imali zajedničke akcije u vezi sa identifikacijom i zaustavljanjem korišćenja uglja.

Konkretno, NKRM izjavljuje BIRN-u da su takvi dokumenti poslani gradonačelnicima, a jedna od njih je opština Obilić́, objašnjavajući da je vađenje i korišćenje uglja od strane građana u privatnom vlasništvu nezakonito..

Pored toga, NKRM navodi da su iz zajedničkih inspekcija konkretno izvršene zaplene uglja na tržištu, iako su bile izložene različitim vrstama problema.

Međutim, u Žilivode, oni koji vrše iskop ugalj sa svojih polja kažu da je bilo godina od kada nijedan zvaničnik, ni policija ni inspektori nisu izašli na teren kako bi zaustavili njihov rad.

Dakle, na onom mestu prema kome se krećete a gde nema tabele koja pokazuje ime sela, rad se nastavlja kao i obično. A takođe i trgovina se nastavlja.

“Ovde iskopavam ugalj i time održavam svoju 8-članu porodicu”, kaže trgovac koji je bio prisutan na dan kada je BIRN posetio ovo privatno rudarsko dobro u Žilivode.

Kaže da kupuje ugalj, a zatim ga prodaje na tržištu po nešto višoj ceni, potvrđujući da do sada nijednom nije bio kažnjen niti ga je iko zaustavio.
Međutim, on zna da ako ga uhvate inspektori ili policija, može se biti oštećen.

“Znam da ako me zaustave, zapleniće mi ugalj, konfiskovaće mi i sve će mi krenuti na gore”, kaže ovaj trgovac iz Vučitrna.

Ovaj članak je izrađen uz pomoć Evropske unije. Sadržaj članka je isključiva odgovornost Edona Muse i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije ili BIRN-a, UNK-a i Crno belog sveta.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here