Informisanje na Kosovu u vreme korone: “Dobrodošli u stranici izveštaja”

Foto: Vesti Mk

Od početka pandemije na Kosovu Institut za javno zdravlje, najvažnija institucija u vreme COVID krize, obaveštenja na svojoj zvaničnoj Internet stranici objavljivala je samo tokom tri dana na srpskom jeziku. Na zvaničnoj Internet stranici Ministarstva zdravlja informacije na srpskom jeziku su poslednji put objavljene 18. marta. U vreme pandemije odsustvo informacija može da dovede u opasnost same građane, zbog nemogućnosti da organizuju svoje kretanje i ponašanje u skladu sa merama, a istovremeno mogu da budu sankcionisani zbog kršenja mera o kojima prethodno nisu ni bili u mogućnosti da se informišu. Na nedostupnost informacija na srpskom jeziku u vreme pandemije reagovali su pojedini predstavnici institucija, novinari i civilno društvo. Situacija je, međutim, i dalje nepromenjena.

Institut za javno zdravlje Kosova, koji funkcioniše pod okriljem kosovskog ministarstva zdravlja, krovna je institucija kada su u pitanju informacije o broju zaraženih korona virusom na Kosovu. Može da se pohvali agilnošću kada je u pitanju obaveštavanje građana o broju obolelh i izlečenih. Obaveštenja se svakodnevno objavljuju na njihovoj zvaničnoj Fejsbuk stranici. Ali, samo na albanskom jeziku.

Na zvaničnoj Internet stranici ove institucije odeljak na srpskom jeziku uopšte ne postoji.

Osim što građani koji govore srpski nemaju pristup ovim informacijama na svom jeziku, sa istim problemom suočili su se i oni čija je obaveza da sa informišu javnost – novinari.

U reakciji na nedostatak informacija na srpskom jeziku, novinarka i urednica RTV Kim, Zorica Vorgučić, krajem marta podnela je žalbu kosovskom ombudsmanu na institut i ministarstvo.

“Na početku epidemiološke krize, u tom takozvanom prvom talasu, kada javnost nije znala ništa o koronavirusu, zaraženima, testiranju i kada su informacije od nadležnih bile od izuzetne važnosti, mediji na srpskom jeziku su dobijali saopštenja iz Ministarstva zdravlja Kosova i Nacionalnog instituta za javno zdravlje isključivo na albanskom,” objašnjava Vorgučić za CBS.

“To je umnogome otežavalo naš rad i usporavalo nas zbog prevođenja, a s obzirom na to da je srpski jezik jedan od dva zvanična na Kosovu, što predviđa i Ustav, zahtevala sam da se taj zakon poštuje,” dodala je ona.

Uputila je više žalbi povereniku za jezike Slaviši Mladenoviću i –  gore pomenutu – ombudsmanu.

 

 

 

U svom pismu preporuke nakon žalbe koju je Vorgučić uputila, ombudsman zaključuje da Institut za javno zdravlje “nije uspeo da na oba službena jezika primeni pozitivno zakonodavstvo i izveštava javnost o merama koje preduzima i svim relevantnim informacijama koje objavljuje u vezi sa situacijom epidemije virusa COVID-19 u Republici Kosovo”.

“Reagovali su iz obe institucije i ubrzo su saopštenja počela da stižu i na srpskom, ali samo iz Ministarstva zdravlja, dok iz Instituta sve podatke obljavljuju i sada samo na albanskom jeziku,” dodaje urednica RTV Kim.

U to možete i lično da se uverite. Na zvaničnoj Internet stranici instituta postoji samo rubrika “vesti” koja je na srpskom jeziku.

U ovoj rubrici su dostupni deo materijala za informisanje javnosti na srpskom jeziku i dnevne informacije o zaraženima za samo tri dana, i to – 12, 13. i 14. april.

“POGLEDAJTE KUĆU, OVO ŽIVI VAŠ ŽIVOT! IMAJTE FIZIČKU UDALJENOST ZA NEKIH 2 METRA! POMOŽITE NAS MALO DA VAM POMOĆE VELIKO! Hvala na razumevanju!” – stoji na kraju sva tri ažuriranja o broju zaraženih na srpskom jeziku.

Informacije na srpskom jeziku su na zvaničnoj Internet stranici Ministarstva zdravlja poslednji put objavljene 18. marta.

Zašto se prestalo sa objavljivanjem informacija na srpskom jeziku, te da li će eventualno nastaviti sa objavljivanjem, kao i od čega će to konkretno da zavisi – pitanja su koja smo uputili i Institutut za javno zdravlje i ministarsvu. Do objavljivanja ovog teksta odgovor nismo dobili.

I iz Kancelarije poverenika reakcija – niz preporuka institucijama

Osim žalbe urednice Kim, te ombudsmana, reagovala je i Kancelarija poverenika za jezike.

Kancelarija poverenika za jezike je odmah nakon početka COVID krize pokrenula intenzivniju komunikaciju sa nadležnim institucijama u cilju što boljeg informisanja javnosti na srpskom jeziku, pojašnjava za CBS poverenik za jezike, Slaviša Mladenović.

On nam je uz svoj pisani odgovor dostavio i dopis koji je uputio institucijama, a u kojem je navedeno niz preporuka.

U njima je poverenik i istakao važnost toga da se tokom perioda pandemije informacije i materijali distribuišu na što više jezika zajednica koji nemaju status službenog jezika na nacionalnom nivou, a u službenoj su upotrebi u opštinama, da se informacije koje se objavljuju putem društvenih mreža objavljuju na što više jezika koji se govore na Kosovu, te da je od izuzetne važnosti da se informacije putem SMS poruka koje se šalju preko mobilnih operatera šalju na oba službena jezika istovremeno. Poverenik je u istom dopisu podrctao da je u vezi sa dotadašnjom praksom bilo brojnih prigovora.

“· Komunikacija sa medijima se treba istovremeno odvijati na oba službena jezika, poštujući njihov ravnopravni status.

  • Međuinstitucionalna saradnja se treba sprovoditi poštujući ravnopravni status sluţbenih jezika i ova praksa treba biti prihvaćena od strane svih javnih institucija centralnog nivoa.
  • Institucije trebaju da preduzmu neophodne mere za potpuno sprovođenje Zakona br. 02/L-37 o upotrebi jezika, kako bi se time uredilo pitanje upotrebe sluţbenih jezika i realizacije jezičkih prava.
  • Imajući u vidu da albanski i srpski jezik i njihova pisma uživaju ravnopravan status službenih jezika, fizičkim i pravnim licima je pružena mogućnost da im svi podaci budu raspoloživi na službenim jezicima” – takođe su preporuke poverenika upućene institucijama.

Mladenović dodaje da su iz kancelarije poverenika u više navrata, pre dopisa, od Ministarstva zdravstva i Nacionalnog instituta za zdravlje zatražili potpuno poštovanje odredbi Zakona o upotrebi jezika.

Tokom aprila je i Sekretarijat vlade od svih nadležnih institucija zatražio dosledno poštovanje odredbi ZUJ i zahtevao kažnjavanje onih koji zakon ne poštuju u potpunosti, navodi Mladenović.

“To je dalo samo delimične rezultate,” dodaje, objašnjavajući da su saopštenja iz većine ministarstava i drugih institucija počela da se dostavljaju redovnije i pravovremenije.

Međutim, i dalje je ostao problem objavljivanja materijala na Internet stranicama, a posebno na stranicama dve institucije koje su u samom fokusu rešavanja COVID krize.

Na pitanje šta je bio odgovor iz Instituta za javno zdravlje i Ministarstva zdravstva, Mladenović kaže da im je, kao i zaštitniku građana, navedeno objašnjenje da Institut uopšte nema prevodilaca, a da se u Ministarstvu zdravstva samo jedan zaposleni bavi prevodom.

“I pored našeg insistiranja, u međuvremenu ni jedna od ove dve institucije nije preduzela mere za rešavanje ovih problema. Da stvar bude još gora, neki od materijala koji su prevedeni, bilo od ministarstva ili drugih aktera, nisu objavljeni pravovremeno na srpskoj verziji sajta,” objašnjava Mladenović.

Kancelarija poverenika trenutno ovaj problem pokušava da reši tako što od Vlade zahteva brzo delovanje na rešavanju ovog problema, dok uporedo sa tim pokušavaju da, kako je objasnio Mladenović, pronađu prelazno rešenje koje bi omogućilo pravovremeno informisanje i poštovanje ZUJ do sistemskog rešenja.

Kancelarija poverenika od svog postojanja upozorava na opasnosti koje nosi neprecizno prevođenje zvaničnih dokumenata, kašnjenje u prevodu, neadekvatan prevod. Među tim upozorenjima se ubraja I problem prevoda službenih Internet stranica institucija, kao i nedostavljanje pozivnica i saopštenja za medije na srpskom jeziku.

“Građani i dalje upućuju na nedostatak jezika na zvaničnim internet stranicama centralnih/ministarskih institucija gde postoje slučajevi kada i zakonodavstvo koje bi trebalo da bude dostupno i prevedeno na službene jezike, nije dostupno na srpskom jeziku.

U značajnom broju žalbi, podnesenih Kancelariji, u vezi sa upotrebom službenih jezika istaknuto je slanje pozivnica i saopštenja za medije. Ovo pitanje je razmatrano u direktnim razgovorima sa javnošću, putem telefona, kao i putem pismenih žalbi. Podnosioci žalbi, u ovom slučaju novinari, žalili su se zbog nedostatka službenih jezika, u većini slučajeva srpskog jezika, na konferencijama za novinare kao i na organizovanim sastancima otvorenim za medije. Takođe, podnosioci/novinari su naveli kašnjenje u dobijanju informacije na srpskom jeziku” – stoji u godišnjem izveštaju poverenika objavljenom prošle godine.

Dugogodišnji problem, odgovornost i na političkim predstavnicima Srba

“To je dugogodišnji problem koji nikako da rešimo. Iako kod nas u medijima i civilnom drušvu postoji velika želja, ocigledno da nema volje kod predstavnika vlasti. Jednaka odgovornost za nepoštovanja Zakona o upotrebi jezika je i na predstavnicima Srba u institucijama koji su dužni da zaštite prava svojih građana,” kaže Vorgučić.

Upravo od političkih poredstavnika Srba u kosovskim institucijama zatražili smo komentar o tome kakav je njihov stav kada je u pitanju nepostovanje Zakona o upotrebi jezika, kao i odgovore na pitanja da li su i kako kao politicki predstavnici reagovali na krsenje zakonom i ustavom zagarantovanog prava posebno za vreme pandemije, te i na pitanje šta će konkretno da urade kako bi institucije nadlezne u vreme pandemije promenile svoj nacin informisanja gradjana i pocele da informisu gradjane i na srpskom jeziku. Do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Ona ističe da je zabrinjavajuće da institucije do te mere diskriminišu i krše zakon koji su same usvojile.

“Na sve to, čini se, ćute predstavnici međunarodne zajednice koji su upoznati sa čitavom situacijom i izdvajaju mnogo novca za razne konferencije, projekte, izrade brošura i veb aplikacija, ali izgleda da je to nedovoljno da bi privoleli kosovske zvaničnike da rade svoj posao,” dodaje.

Reagovalo i civilno društvo: Odsustvo informacija – moguće ozbiljnije posledice

U vreme vanrednih okolnosti kao što je sadašnje, problem odsustva prevoda može da ima ozbiljnije posledice po stanovništvo, objašnjava menadžer projekta “Kreiranje dvojezičnog Kosova”, Ognjen Gogić, koji sprovodi NVO AKTIV.

Ova NVO je sa ostalim članicama zagovaračke platforme “Empirika” reagovale na problem neinformisanja javnosti na srpskom jeziku od strane centralnih institucija na Kosovu. Na Vladu Kosova apelovali su nizom preporuka.

Razlog zbog kojeg je NVO Aktiv reagovala jeste to što je odsustvo prevoda nosilo rizik da stanovništvo dovede u rizik na dva načina, dodaje Gogić:

“Najpre, reč je o opasnosti po javno zdravlje. Iako su pripadnici srpske zajednice upućeni na zdravstveni sistem koji deluje na Kosovu pod pokroviteljstvom Srbije, za njih je takođe bilo važno da znaju kakva je opšta epidemiološka slika na Kosovu, koliko ima zaraženih, koja su žarišta i slično, kako bi u skladu sa tim organizovali svoje kretanje i ponašanje.”

Drugi rizik ticao se mera organičenja kretanja koja je uvodila Vlada Kosova, dodaje, podsećajući da su ove mere podrazumevale ograničenje ulaska na Kosovo, kao i ograničenje kretanja građana na teritoriji Kosova, te da je kršenje ovih mera je podrazumevalo i određene sankcije.

“Odsustvo blagovremenog i ispravnog prevoda ovih mera je dovodilo građane u rizik da budu kažnjeni zbog kršenja mera o kojima prethodno nisu ni bili u mogućnosti da se upoznaju,” pojašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je tokom prvog talasa epdimedije, tokom proleća, došlo do napretka u postupanju institucija. Podseća da dok su prve mere ograničenja kretanja stupile na snagu, a da prethodno nije objavljen njihov zvanični prevod na srpski jezik, informacije o potonjim merama (na primer o proširenju terminima dozvoljenog kretanja) su istovremeno objavljivane i na albanskom i na srpskom jeziku.

“Institut za javno zdravlje predstavlja primer loše prakse. NVO Aktiv je uputio žalbu Povereniku za jezike povodom odsustva prevoda na zvaničnim internet stranicama i nalozima na društvenim mrežama Ministarstva zdravstva i Instituta za javno zdravlje. Reč je o institucijama koje su imale primarnu odgovornost u vreme pandemije zbog informacija o njenom toku i merama za borbu protiv širenja virusa. Međutim, žalbe nisu imale nikakav rezultat i obe institucije su nastavile po starom,” dodaje Gogić.

 Kao primer dobre prakse Gogic navodi primer Nacionalnog centra za upravljanje granicom. Ova telo je na svojoj zvanicnoj Fejsbuk stranici objavljivalo važne inoformacije o režimu prelaska administrativnih prelaza nakon što je ulazak na Kosovo bio ponovo dozvoljen. Medjutim, ove informacije su bile dostupne samo na albanskom jeziku. Gogic kaze da je nakon reakcije Aktiv-a na tu praksu, ovaj centar uputio izvinjenje, obezbedio prevod na srpski jezik, ažurirao niz svojih prethodnih objava kako bi obezbedio prevod na srpski, i uveo prakse da naredne objave budu dvojezične.

Naš sagovornik veruje i da je pritisak na institucije jedini metod koji može da dovede do delimičnog popravljanja situacije kada je u pitanju ZUJ. Kaže da se pokazalo da je potrebno reagovati brzo i sa jakim argumentima koji ukazuju na posledice koje kršenje jezičkih prava može dovesti.

“Osim toga, bitno je da organizacije civilnog društva iz srpske zajednice budu udružene u pritisku, a da po potrebi alarmiraju i međunarodnu zajednicu. Nažalost, primer Instituta za javno zdravlje pokazuje i da taj način delovanja ima svoje limite,” zaključio je naš sagovornik.

Prevod u snovima

Informacije na srpskom jeziku podjednako su nedostupne u “onlajn” prostoru i na terenu.

Urednica portal Gračanica online, novinarka Anđelka Ćup, često izveštava direktno sa terena i to upravo kada su u pitanju dogđaji, konferencije centralnih kosovskih institucija.

Na pitanje kakva je situacija na terenu, odnosno kako se odvijaju konferencije za štampu, na primer, Instituta za javno zdravlje, ministarstva zdravlja i ostalih institucija za vreme pandemije, kaže da je pitanje nepoštovanja ZUJ i nedostavljanja informacije na srpskom, odluka, nedostatak informacija na srpskom jeziku na zvaničnim Internet tranicama institucija postavljala i bivšem i sadađnjem kosovskom premijeru.

“Obojica su uputili izvinjenje i građanima i novinarima koji izveštavaju na srpskom. Posle toga su se dva dana pojavljivala saopštenja na srpskom jeziku, ali onda, ponovo isto. Ukoliko se konferencije za novinare održavaju u Vladi, prevod postoji, ali ako je na nekom drugom mestu, a često je ispred Infektivne klinike (u Prištini), ili ispred Nacionalnog instituta za javno zdravlje, prevod možemo samo da sanjamo,” dodaje.

I urednica RTV Kim i urednica portal Gračanica online imaju identicne odgovore na pitanje – koliko nepoštovanje Zakona na upotrebu jezika utiče nanjihov svakodnevni posao posebno sada, u jeku pandemije?

“Osim toga što ne mogu na vreme da infomišem svoje čitaoce o izuzetno važnim merama za vreme pandemije, uvek sam u strahu da li je ono što sam prenela tačno, jer nemam adekvatan prevod sa mesta događaja,” navodi Anđelka Ćup.

“Nedostatak prevoda nas usporava, zahteva od nas dodatne troškove za prevod, kasnimo sa objavljivanjem informacija,” kaže Vorgučić.

Ona podseća da problem nepoštavanja ZUJ nije problem samo sa Ministarstvom zdravlja, te da identičan problem postoji u Skupštini, Vladi Kosova, drugim ministarstvima, Policiji Kosova.

Saopštenja iz svih ministarstava, osim onih na čijem su čelu Srbi i dalje stižu isključivo na albanskom, dodaje Ćup, navodeći da vrlo retko, “na nivou statističke greške”, novinarima koji izveštavaju na srpskom jeziku bude dostavljeno saopštenje i poziv za aktivnosti ministara na srpskom jeziku.

“Iz Skupštine Kosova, posle izbora Vjose Osmani za predsednicu, takođe saopštenja i pozivi za sednice, kao i sednice predsedništva i parlamentarnih odbora, isključivo su na albanskom. O javnim preduzećima je suvišno i govoriti, u njima nema ravnopravnosti oba jezika, niti se Zakon o upotrebi jezika ikada poštovao,” ističe urednica portala Gračanica online.

Poruka građanima da nisu važni, nepoverenje se dodatno produbljuje

Nadležne institucije na ovaj način građanima poručuju da im nisu važni, slažu se i Ćup i Vorgučić.

“To je poruka građanima srpske nacionalnosti. Oni su važni kada treba da plate porez, kada treba da glasaju, da ih podrže u formiranju institucija, ali nisu važni kada je ostvarenje njihovih osnovnih prava u pitanju, a pravo na jezik je jedno od njih,” ističe Vorgučić.

“Institucije poručuju nevećinskim zajednicama da su nevažne i da su njihovi pripadnici građani drugog reda,” dodaje Ćup.

Urednica RTV Kim naglašava i da je apsurdno to što kosovski Insistut za javno zdravlje, osim što informacije pruža samo na albanskom, informiše javnost samo o zaraženima u albanskim sredinama.

“To dokazuje da pojedine institucije potpuno ignorišu deo stanovništva koje živi na Kosovu,” dodaje.

“Tako se nepoverenje u kosovske institucije još više produbljuje, a novinari koji izveštavaju na srpskom, osim što ne mogu da profesionalno rade svoj posao, osećaju se i poniženim,” naglašava Ćup.

Postavlja se pitanje – gde građani onda mogu direktno da se informišu o, na primer, broju zaraženih na srpskom jeziku?

Osim u medijima koji izveštavaju na srpskom jeziku, a koji se i sami suočavaju sa problemom nedostupnosti informacija na srpskom jeziku, ta informacija jeste dostupna na Internet stranici “Kosova health”, koja je objavljena pod okriljem Ministarstva zdravstva. Za razliku od Fejsbuk stranice Instituta za javno zdravlje, ovde nema detaljnih informacija o broju zaraženih po opštinama, broju izlečenih, preminulih na dnevnom nivou. Klikom na ovu stranicu, sledi obaveštenje:

“Dobrodošli u stranici izveštaja

Ova stranica ima zadje informacije o širenju virusa COVID-19, prikupljenjem informacija od WHO (Svetske Zdravstvene Organizacije), kao i od naših centralnih i lokalnih vlasti.”

Tekst je nastao u okviru projekta „Fact-check it out“ koji realizuje Crno beli svet (CBS).
Ovaj grant je podržan od strane ‘Programa civilnog društva za Albaniju i Kosovo‘, koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške i upravlja Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA). Sadržaj i iznesene preporuke ne predstavljaju zvaničan stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

Leave a Reply

Your email address will not be published.