Jelena Anžujska: Od Francuske do Ibarskog Kolašina

0
718
views
Brnjak, zaseok Sastavce, FOTO: Outdoor In

Romantična priča o srpskom kralju Stefanu Urošu I koji je zbog ljubavi prema francuskoj princezi Jeleni Anžujskoj zasadio ibarsku dolinu prelepim i mirišljavim jorgovanima i danas je živa u našoj kulturi. Inspirisano ovom legendom jorgovani još uvek zauzimaju značajno mesto u dvorištu svake kuće, jer je teško odoleti lepoti njegovih ljubičastih cvetova.

Međutim, manje je poznato da je Jelena Anžujska bila opčinjena lepotom Ibarskog Kolašina, gde je u selu Brnjaci sagradila dvorac i letnjikovac, kao i prvu školu za žene na prostoru Balkana. Iako je stolovala srpskim kraljevstvom od Kotora i Trebinja do Rasa i Novog Brda, i živela monaškim životom u manastiru u Skadru, Jelena se odlučila da svoje poslednje dane provede upravo na svom dvoru u Brnjacima, gde se upokojila 8. februara 1314. godine.

O životu kraljice Jelene Anžujske i njenoj ljubavi prema Ibarskom Kolašinu pričali smo sa istoričarem iz Kosovske Mitrovice Jovanom Aleksićem i direktoricom Centra za kulturu „Stari Kolašin“ Andrijanom Živanović.

“Jelena Anžujska je rodjena 1236. godine. Iako njeno poreklo nije u potpunosti istraženo veruje se da je potomkinja ugledne francuske porodice. U Srbiju dolazi kako bi sklopila brak sa kraljem Stefanom Urošem I, koji je toliko bio opčinjen njenom lepotom da je  naredio da se u njenu čast od sedišta Srpske arhiepiskopije u Žiči do državne prestonice u Rasu zasade jorgovani. Navedeno predanje je usmenog porekla i nema uporišta u istorijskim izvorima, ali se ono održalo do današnjih dana a ovaj deo ibarske doline se i dalje popularno zove Dolina jorgovana”, objašnjava istoričar Jovan Aleksić.

Sadnjom ovog mirišljavog cveća, kako predanje kaže, kralj Uroš je želeo da pokaže svoju ljubav ali i da njegovu nevestu, dolina kojom prođe, podseti na Provansu, za koju se veruje da je rodno mesto Jelene Anžujske.

„Dani jorgovana” je manifestacija koju Dom kulture „Stari Kolašin” u Zubinom Potoku, svake godine organizuje, u saradnji sa Društvom francusko-srpskog prijateljstva „Jelena Anžujska” iz Kraljeva. Događaj se organizuje u manastiru Gradac u blizini opštine Raška, u srednjovekovnoj tvrđavi na Magliču nedaleko od Kraljeva i u opštini Zubin Potok
 
“U saradnji sa svim školama na teritoriji opštine Zubin Potok u čast srpske kraljice sadimo jorgovane, po ugledu na legendu u vezi sa dolaskom tadašnje francuske princeze u Srbiju kada je kralj Uroš dolinu Ibra zasadio jorgovanima da je podsećaju na njenu rodnu Provansu”, objašnjava Andrijana Živanović, direktorka centra za kulturu “Stari Kolašin”.
 
“Sećanje na srpsku kraljicu Jelenu Anžujsku slavimo svečanom akademijom i prigodnim programom u izvođenju eminentnih umetnika, muzičkih sastava, pevača, glumaca i pesnika”, dodaje Živanović.
 
Dolina jorgovana, pogled sa Magliča, FOTO: Turističko sportska organizacija Raška

Putovanje Ibarskom dolinom kraljicu Jelenu dovodi do Ibarskog Kolašina, tačnije do sela Brnjak. Upravo ovde je imala svoj dvorac i značajan deo života je provela u njemu.

“Jelena je svoje trenutke odmora provodila u Ibarskom Kolašinu, što nam govori koliko je Kolašinom bila oduševljena”, kaže Andrijana Živanović.

“U okviru svog dvorskog kompleksa kraljica Jelena je otvorila školu za vaspitavanje mladih devojaka. Pokrenula je prepisivačku školu, a prepisane knjige kasnije poklanjala”, objašnjava istoričar Aleksić.

Korice za knjige su, kaže Aleksić, izrađivane kod kotorskih zlatara a biblikoteka je zauzimala značajan deo na dvoru Jelene Anžujske.

Most koji vodi prema selu Brnjak, FOTO: Outdoor In

U školi u Brnjaku mlade devojke su bile učene da pišu, obavljaju kućne poslove, vezu, tkaju. Iako iz današnje perspektive ne deluje tako, istoričati tvrde da je ovakva ustanova bila ispred svog vremena i imala značajan doprinos edukaciji žena u tom periodu.

“Postojanje takve škole je bilo izuzetno nekonvencionalno, s obzirom da znamo kakav su položaj imale žene u srednjem veku”, kaže Aleksić.

Živanović kaže da je Jelena mlade devojke, nakon svršene škole, preporučivala za udaju u bogate vlastelinske porodice dok Aleksić navodi da je Jelena Anžujska, po mnogo čemu, bila ispred svog vremena:

“Dopisivala se s mnogim stranim državnicima, uključujući i one sa ogromnim uticajem poput rimskog pape. Takođe je govorila nekoliko stranih jezika. Jednom rečju, Jelena Anžujska je bila jako obrazovana i inteligentna žena.”

On tvrdi da je njenu vladavinu obeležio veliki privredni, kulturni, društveni i politički uspon srpske kraljevine.

Poslednje godine svog života posvetila se monaškom životu. “Zamonašila se oko 1280. godine u crkvi Svetog Nikole u Skadru, koju je pretvorila u pravoslavni manastir. Tom prilikom je dobila monaško ime Jelisaveta”, kaže Aleksić.

No monaški život je nije sprečavao da učestvuje u društveno političkim procesima.

“Poslednjih šest godina života provela je u svojoj zadužbini, manastiru Gradac i na dvorcu u Brnjaku. Osećajući da joj se bliži kraj, tokom 1313. godine sazvala je veliki crkveno-narodni sabor, na kome se oprostila od svojih podanika”, kaže Aleksić

Nakon toga se povukla u Ibarski Kolašin. Umrla je 8. februara 1314. godine na svom dvoru u Brnjaku.

Pogled na selo Brnjak, FOTO: Outdoor In

“Arhiepiskop Danilo II izveštava da je na njenoj sahrani bilo mnogo sveta, najviši državni i crkveni velikodostojnici. Kralj Milutin je dugo plakao nad telom svoje majke, koje je, zajedno sa arhiepiskopom Savom III, na rukama preneo do njene večne kuće”, kaže Aleksić.

Njene mošti su 1317. godine prenete u manastir Gradac a legenda kaže da se to desilo nakon što se u viziji javila jednom monahu i zatražila da joj se telo premesti.

“Srpska pravoslavna crkva je slavi kao Svetu Jelenu (Jelisavetu) koji se obeležava 12. novembra (tj. 30. oktobra po starom kalendaru)”, objašnjava Aleksić.

Iako je boravak Jelene Anžujske u Ibarskom Kolašinu od velikog istorijskog značaja,  lokaliteti njenih dvora nisu dovoljno istraženi.

“U zaseoku Krnje pronađeni su ostaci srednjovekovne crkve i groblja. Drugi ostaci dvorskog kompleksa su vezani za lokaciju Sastavce koja se nalazi na razvođu Brnjačke i Oklačke reke, pri samom njihovom ušću u Ibar”, kaže Aleksić.

Crkva Sv. Đorđa u zaseoku Krnje – selo Brnjak, u neposrednoj blizini ostataka dvora Jelene Anžujske. Crkva je delom napravljena od kamena stare škole, a veruje se da je pri izgradnji škole korišćen i kamen sa dvora Jelene Anžujske. FOTO: Outdoor In

On dalje navodi da je upravo na ovoj lokaciji, prema nekim tvrdnjama, živela kraljica Jelena jer su pronađeni ostaci većih razmera za koje se pretpostavlja da mogu biti ostaci njenog dvora.

“Sve to svedoči da se radi o arealu koji je još od rimskog perioda bio prisutan na mapi evropskog civilizacijskog razvoja”, zaključuje Aleksić.

Tekst je nastao u okviru aktivnosti projekta “Održivi turizam u funkciji održivog razvoja”, koji realizuje InTER u saradnji sa NVO Marimangat i medijskim partnerima “Crno beli svet” i TELEGRAFI. Projekat je finansijski podržan od strane Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) i realizuje se u periodu od 1. jula – 31. decembra 2019. godine. Stavovi i zaključci izneti u članku su isključiva odgovornost autora i ni na koji način ne odražavaju stavove KFOS-a.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here