Kako je 1.000 testova za COVID-19 iz Srbije stiglo na Kosovo?

Foto: REL/Reuters

Piše: Drenuš Ramadani (Drenushë Ramadani); tekst je preveden sa albanskog

Mediji su izveštavali o putu testova za COVID-19, iz Srbije do Kosova. Opozicija je ovo iskoristila da napadne vladu na Kosovu zbog, kako su to nazvali, „krijumčarenja testova”.

Pre nekoliko nedelja, 1.000 testova koje je Srbija poklonila Kosovu stiglo je na Kosovo, a vest o donaciji izazvala je veliku debatu o tome da li ih je trebalo prihvatiti, ili ne. Među informacijama kružila je i ona da su testovi švercovani, imajući u vidu da nisu prošli kroz Carinu Kosova.

Navodi carine nekoliko nedelja kasnije je da testovi nisu ocarinjeni, jer su bili u diplomatskom paketu, koji ne podleže carinjenju.

Na Kosovu je izveštaj o dospeću testova iz Srbije dobio veliku pažnju, dok su međunarodni mediji takođe izveštavali o donaciji.

Oni su izvestili da je Srbija pokazala gest solidarnosti u vreme kada se Kosovo suočilo sa pandemijom COVID-19.

Britanska novinska agencija Reuters piše da je ovo zapravo gest solidarnosti, uprkos “trgovinskim frikcijama tokom istorije, između ove dve zemlje”.

Citiran je jedan srpski zvaničnik koji je naveo da je Beograd distribuirao kutije bez ikakvih političkih uslova, već „samo u želji da pomogne u prevazilaženju pandemije”.

„Beograd je testove poklonio bez ikakvih političkih uslova, ali sa željom da pomogne u prevazilaženju ovog problema. Korona virus je oštar podsetnik na to da mnoge probleme možemo rešiti samo ako sarađujemo“, rekao je on Rojtersu.

Ovaj izveštaj je kasnije prosleđen The Nev York Times, AP i kopiran je u mnogim medijima.

Čak je i dolazak lekara iz Srbije i karantin u srpskim opštinama dobio pažnju, kao što se to često dešava na Kosovu.

Izveštavanje srpskih medija o testovima koje je Srbija poklonila Kosovu

Novinska agencija BLIC.rs izvestila je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odobrio da Srbija donira Kosovu  1,000 testova za otkrivanje COVID-19.

Ova donacija stigla je dva dana nakon zajedničke konferencije koju su održala dva ministra zdravlja, Arben Vitia i Zlatibor Lončar.

Kurir.rs je izvestio da je, pored 1.000 testova koje je Srbija donirala, na zahtev predsednika opština sa srpskom većinom, Kosovo omogućilo medicinskim timovima iz Srbije da uđu na Kosovo, kako bi pružili medicinsku pomoć pripadnicima srpske zajednice.

U prvim danima izbijanja pandemije na Severu, u opštinama sa srpskom većinom, (kosovski, prim. red.) tim za vanredne situacije koji je delovao u ovim opštinama, poslao je uzorke za testiranje u Beograd, a usledili su problemi zbog kašnjenja rezultata i nejasnoća. Situacija se stabilizovala kada su uzorci za testiranje počeli da se šalju u Kraljevo.

Kako je na Kosovo stiglo 1,000 testova iz Srbije?

Hiljadu testova za COVID-19 koje je donirala Srbija navela je građane i političare u političke i patriotske polemike.

Predsednik prelazne Vlade Kosova, Aljbin Kurti, rekao je da je donacija testova za korona virus „gest koji ne treba politizovati”.

Na konferenciji za štampu, Kurti je rekao da je Kosovo dokazalo da ne pravi razliku između građana prema opštini, stranci, starosti, polu, veri, ili etničkoj pripadnosti.

Dodao je da će Ministarstvo zdravlja Kosova i Institut za javno zdravlje Kosova odlučiti kako će se koristiti svi dostupni testovi na Kosovu.

„Ne vršimo nikakvu diskriminaciju i uveren sam da bi, ako bi Kosovo odbilo da prihvati ove testove, ono bilo optuženo za neracionalno ponašanje i politizaciju gesta koji nije takav. Dakle, to ne bi trebalo prihvatiti kao političko i ne bi trebalo da pomažemo onima koji su donirali hiljadu testova u političke svrhe“, rekao je Kurti, dodajući da Kosovo želi dobrosusedske odnose i veću regionalnu saradnju u zajedničkoj borbi protiv pandemije.

Kosovska opozicija kritikovala je vladu što je prihvatila ovu pomoć od Srbije, optužujući je da je Srbiji omogućila promociju.

Sa druge strane, šefica Kancelarije Evropske unije u Prištini, Natalija Apostolova, šefovi Misija EU, ambasadori Ujedinjenog Kraljevstva, Švajcarske, Norveške, šef EULEX-a i koordinator za razvoj Ujedinjenih nacija, uputili su apel da se politika ostavi po strani u vreme korona virusa na Kosovu.

Oni su takođe pozvali političke lidere da se siuzdrže od politizacije dragocene i neophodne međunarodne pomoći.

„U do sada neviđenoj zdravstvenoj krizi sa COVID-19, vi, narod Kosova, pokazujete istrajnost i odgovornost. Dok svi čekamo pažljivo planirani povratak u normalu, što je pre moguće, vaša istrajnost neophodna je i dalje, kako bi se smanjio uticaj izbijanja i kako bi se sprečila još teža kriza“ stoji između ostalog u saopštenju.

S druge strane, mediji su izveštavali da su testovi prokrijumčareni, jer nisu prošli postupak carinske provere.

Portparol kosovske carine, Adriatik Staviljeci, rekao je za Kallxo.com da su testovi dostavljeni shodno Bečkoj konvenciji o pravu međunarodnih ugovora, pošto su dostavljeni preko “ambasade”.

„Što se tiče testova na COVID-19, njihov uvoz je obavljen preko ambasade, a posledično sva roba koja dolazi preko ambasade tretira se prema Bečkoj konvenciji“, stoji u odgovoru carine.

Prema Bečkoj konvenciji o pravu međunarodnih ugovora, diplomatske misije su oslobođene carinskih prava, carinskih poseta i taksi.

„Diplomatski agent je oslobođen pregleda njegovog ličnog prtljaga, osim ako postoje ozbiljni razlozi da se veruje da taj prtljag sadrži predmete koji ne uživaju oslobođenja o kojima je reč u tački 1. ovog člana, ili predmete čiji je uvoz ili izvoz zabranjen zakonodavstvom ili podleže karantinskim propisima države kod koje se akredituje. U takvom slučaju, pregled prtljaga se može vršiti samo u prisustvu diplomatskog agenta ili njegovog ovlašćenog predstavnika“, stoji u članu 36 ove konvencije.

Član 50 Konvencije takođe navodi da će, u skladu sa zakonskim i regulatornim odredbama koje može da usvoji, država primalac odobriti ulazak i oslobađanje od svih carina, dažbina i srodnih obaveza, izuzev troškova deponovanja, transporta i troškova u vezi sa odnosnim uslugama. Dalje tačka dva ovog člana navodi da „konzularni službenici ostvaruju privilegije i izuzetke predviđene u stavu 1. ovog člana, u pogledu uvezenih predmeta tokom njihove prve instalacije“.

Član 62 ove konvencije takođe precizira carinsko izuzeće za diplomatske službe.

„Prema zakonskim i regulatornim odredbama koje može da usvoji, država primalac će odobriti izuzetak od svih carina, poreza i dažbina pri ulasku, osim troškova deponovanja, transporta i troškova povezanih sa odnosnim uslugama, za sledeće predmete, pod uslovom da se isključivo koriste za službenu upotrebu konzularnog predstavništva, kojim upravlja počasni konzularni službenik; grb, zastave, oznake, pečati, knjige, zvanične publikacije, kancelarijski nameštaj, kancelarijski materijal i zalihe i odnosni predmeti koje je konzularnom predstavništvu dala država pošiljalac ili na njen zahtev“, navodi se u ovom članu.

Kallxo.com je od Premijera Kosova i Ministarstva zdravlja Kosova zatražio pristup dokumentima koji su pratili testove pristigle iz Srbije, ali ni nakon dva zahteva za pristup službenim dokumentima odgovor nije stigao.

Iako se o 1.000 testova uveliko pričalo, ovo nije jedina donacija koju je Srbija dostavila Kosovu.

U Ministarstvu zdravlja izjavili su za Kallxo.com da se u kontinuitetu primaju donacije Srbije.

Kallxo.com je obezbedio spisak donacija iz Srbije tokom 2018-2019, koje je naknadno potvrdilo Ministarstvo zdravlja Kosova.

U periodu od 2018-2019. godine, Kosovo je od Srbije dobilo ukupno 46 donacija sa medicinskom opremom. Ove donacije su uglavnom namenjene srpskim opštinama.

Na osnovu dokumentacije koju je obezbedio Kallxo.com, samo sedam od ovih donacija namenjeno je srpskoj zajednici.

 Političke razmirice u vezi sa karantinom u srpskim opštinama

Iako Kosovo ima multietničko stanovništvo, na početku pandemije, u ukupnim brojevima obolelih od COVID-19, nisu prijavljivani i građani iz srpskih opština, dok je u ovim opštinama izveštavano da je naredbu o preventivnim merama dala Vlada Srbije.

S druge strane, iako su Vlada Kosova i Ministarstvo zdravlja Kosova objavili odluke za različite delove Kosova, odluke o karantinu srpskih opština nikada nisu viđene u javnosti.

Uzorke zaraženih iz ovih opština uzimali su srpski lekari i slali na analizu u Beograd, dok se pojedini pacijenti leče u bolnicama u Srbiji.

Krajem marta, direktor Instituta za javno zdravlje na Kosovu, Naser Ramadani, je putem video konferencije rekao da su oboleli građani iz srpskih zajednica potvrđeni u Srbiji, dok NIJZK obavlja testiranje na Kosovu svih građana, a prema protokolima.

„NIJZK ima informacije o dva pozitivna slučaja na severu Kosova, koja su imala kontakt sa osobom koja je potvrđena kao pozitivna na COVID-19 u Srbiji, dok je pravo svakog građanina da se leči tamo gde god to smatra opravdanim“, rekao je Ramadani, dodajući da „kosovske institucije nude lečenje svakom svom građaninu.”

Predsednik Kosova Hašim Tači prvi je izašao sa optužbama na račun aktuelne vlade.

„Situacija stvorena u opštinama na severu Kosova je neprihvatljiva i rezultat je nemara i neodgovornosti Vlade Kosova da pomogne i zaštiti građane i teritorijalni integritet Kosova“, naveo je u objavi na svom Fejsbuk nalogu.

Predsednik Kosova Hašim Tači i aktuelni premijer Aljbin Kurti neprestano su vodili međusobne polemike, ponekad i sa uvredama.

Kurti je prošlog meseca optužio Tačija da je potpisao „tajni sporazum“ sa Srbijom, dok je isti nazvao Kurtija „kukavicom“ i „osobom bez dostojanstva“.

U međuvremenu, Tači je naveo da Vlada Kosova ne sme da dozvoli opštinama na severu da deluju van upravljačke kontrole institucija i tela nadležnih za sprečavanje pandemije COVID-19, „stvarajući tako ilegalni prostor delovanja za srpske vlasti na teritoriji naše države“.

I partner u vlasti pokreta Samoopredeljenje, Demokratski savez Kosova, koji je podneo predlog za pad vlade, čiji je i sam deo, u reakciji za medije je zatražio od izvršne vlasti da pruži potrebnu pomoć građanima Kosova, u svakom delu Kosova.

Aaktuelna vlada je reagovala na izjave saopštenjem da su Severna Mitrovica i Zvečan stavljeni u karantin odlukom Ministarstva zdravlja Kosova.

U međuvremenu, predsednik prelazne vlade, nastupio je oštrije prema predsedniku. Kurti je izjavio da ima političara u Prištini i Beogradu koji žele konflikt severno od Ibra.

„Oni žele da stvore tenzije, jer žele incidente. Njihov projekat razmene teritorija, ako se realizuje, izazvao bi nove sukobe i krvoproliće. Taj projekat je propao. Oni sada žele sukobe i krvoproliće na terenu, da bi vratili na sto ideju razmenu teritorija, odnosno podelu Kosova“, rekao je on putem video obraćanja.

Sa druge strane, i direktor Kosovske policije, Rašit Ćaljaj Rashit Qalaj, rekao je da institucije deluju na celom Kosovu, uključujući opštine sa srpskom većinom.

Posle svih ovih dešavanja, nije bilo reakcije srpskog predsednika Aleksandra Vučića, koji je poslednjih dana često govorio o pomoći Srbima na Kosovu.

U međuvremenu, rad kosovskih institucija, konkretno Ministarstva zdravlja, na čelu sa Arbenom Vitiom i saradnju među zajednicama, pohvalile su strane diplomate na Kosovu.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu uputila je pismo zahvalnosti ministru prelazne vlade, Arbenu Vitiji, u vezi sa njegovim zalaganjima u borbi protiv korona virusa.

U pismu se, između ostalog, ističe da je zajednička konferencija Vitie sa ministrom Daliborom Jevtićem, 2. aprila, dokaz vođstva i posvećenosti.

I nemački ambasador na Kosovu, Kristijan Helt, takođe je pohvalio rad dvojice ministara.

U objavi na Tviteru, Helt je ohrabrio ministre iz Kurtijeve vlade da nastave saradnju u borbi protiv pandemije korona virusa.

Sa druge strane, šefica kancelarije EU na Kosovu, Natalija Apostolova, pozvala je da se u ovakvim vanrednim okolnostima ostave po strani političke razlike i beskorisne rasprave.

Pozivima za depolitizaciju situacije pridružile su se i ambasade Švajcarske i Velike Britanije na Kosovu.

Razmirice u vezi sa severnim opštinama na Kosovu godinama su bile deo nesuglasica među kosovskim političarima.

Septembra 2018. godine, dok je Pokret Samoopredeljenje održavao demonstracije u Prištini, protiv ideje kosovskog predsednika Hašima Tačija o “korekciji granica”, isti se „provozao” čamcem na jezeru Gazivode na severu Kosova.

Nazvavši ovu posetu “normalnom”, kosovski predsednik je rekao da je “Kosovo suvereno”.

Emisija „Pravda na Kosovu” je u nekoliko epizoda prikazala šestomesečna istraživanja koja su govorila o  švercerskim vezama policije u Leposaviću i Zubinom Potoku. Istraživanje je donelo ekskluzivne slike prevoza robe iz Srbije na Kosovo ilegalnim putevima. Ekipa Pravde na Kosovu obezbedila je ekskluzivne snimke kamiona krijumčarene robe koji prolazi naočigled policije.

Zdravstveno osoblje iz Srbije

Mediji su izveštavali da se 13. aprila na prelazu Merdare nalazilo 102 lekara iz Srbije, koji su krenuli na Kosovo kako bi pomogli opštinama sa srpskom zajednicom, a koje su pogođene COVID-19.

Na listi koja je kružila u medijima, 82 zdravstvena radnika su za odredište imali opštinu Gračanica, a ostali severne opštine.

Ministarstvo zdravlja Kosova nikada se nije oglasilo u vezi sa dolaskom ovih lekara.

Za prvu grupu lekara, Kancelarija za Kosovo u srpskoj vladi na čelu sa Markom Đurićem, otvorila je konkurs pod nazivom „Poziv zainteresovanim licima za prijem u radni odnos u zdravstvenim ustanovama na Kosovu i Metohiji”.

Kako se navodi u saopštenju, konkurs je otvoren sa ciljem da se spreči širenje pandemije COVID-19 i zaštiti stanovništvo tokom vanrednog stanja u Republici Srbiji, dok će zdravstvene ustanove po hitnom postupku zaposliti zdravstvene radnike na neodređeno.

Ovaj konkurs je otvoren u skladu sa odlukom Ministarstva zdravlja u kojoj je na konkursu navedeno da „Plan mreže zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji zahteva sledeći broj zaposlenih u sledećim zdravstvenim centrima: Zdravstveni centar u Severnoj Mitrovici, 45 lekara i 120 medicinskih sestara i tehničara; Zdravstveni centar u Gnjilanu 15 lekara i 40 medicinskih sestara i tehničara i Kliničko-bolnički centar u Prištini sa sedištem u Gračanici 14 lekara i 40 medicinskih sestara i tehničara”, koji će biti zaposleni na neodređeno, dok je konkurs bio otvoren do 27. aprila.

Mesec dana kasnije, Kallxo.com je izvestio da su kosovske institucije vratile nazad 21 lekara, državljanina Srbije, i da im nisu dozvolili da uđu na teritoriju Kosova.

Kallxo.com je saznao da je tokom dana na Kosovo ušlo oko 70 srpskih lekara sa kosovskim državljanstvom, ali je nazad vraćeno još oko 21 lekara.

Kallxo.com je saznao da je Ministarstvo zdravlja Kosova zatražilo od 21 lekara sa srpskim državljanstvom da se prijavi za licencu Ministarstvu zdravlja ako žele da uđu na Kosovo i obavljaju usluge lekara.

Iako MZ u javnosti nije unapred najavilo dolazak lekara, tek kada se tema pojavila u medijima, iz ovog ministarstva su izjavili da lekari koji su krenuli iz Srbije na Kosovo nisu ispunili tražene uslove.

„Oni (lekari), kojima nije bilo dozvoljeno (da uđu na Kosovo), nisu kompletirali dokumentaciju potrebnu za ulazak radi nadzornih poseta na Kosovu, stoga im nije bilo dozvoljeno da uđu“, kaže se u odgovoru Ministarstva zdravlja Kosova datom Kallxo.com, dodajući da su na Kosovo ušli lekari koji su ispunili te uslove.

„Lekari koji su ušli, imali su dokumentaciju kojom su dokazali da su  državljani Kosova i da se pridržavaju pravila države Kosovo“, navodi se u nastavku.

Leave a Reply

Your email address will not be published.