Kako preživeti lomljenje živinog toplomera?

Foto: Crno Beli Svet

Postoji samo jedna stvar koja se u prosečnoj porodici sa ovih prostora nikada nikako nije smela desiti – lomljenje živinog toplomera. To je jedna od prvih stvari koju je svako dete naučilo zato što bi se svako merenje temperature završilo vriskom roditelja „pazi, polako, daj to meni, nemoj da slomiš toplomer iscuriće živa, od toga može da se umre…“

Rukovanje istim i odlaganje uvek se sprovodilo uz najveći oprez kao da je u pitanju nuklearni reaktor. Šta se tačno dešava kad se razbije taj toplomer nikad nam nisu objasnili, znalo se samo da je to strašno opasno – razmere nuklearne katastrofe i da bismo svi morali da bežimo iz kuće u tom slučaju.

Zbog tolike predostrožnosti verujem da su retki oni koji su dozvolili sebi trenutak neopreznosti i luksuz da razbiju živin toplomer. Isto tako verujem da nisam jedina kojoj nije palo na pamet da preispituje opravdanost tih strahova – to jednostavno nikad ne sme da se desi.

Ipak, desilo se. Prvi put u životu, sa 26. godina slomila sam toplomer. Krenula sam da izmerim temperaturu i nekako je skliznuo i po Marfijevom zakonu promašio mekan krevet, pravo na pod i razbio se. Sreća moji roditelji nisu bili tu da svedoče katastrofi, vatrogasci bi bili na licu mesta momentalno.

Na podu je bila razlivena srebrnkasta materija i instinktivno sam iste sekunde uzela maramicu pokupila i bacila u kantu za smeće. Tek onda mi je sinulo da je to ŽIVA i setila se svih upozorenja da se to ne sme desiti.

Pošto nisam znala šta dalje, a ja je nonšalantno pokupila maramicom, konsultovala sam gugl.

Nažalost odabir reči za pretragu nije bio najsrećiji („živa dodir sa kožom“) tako da su prve informacije do kojih sam došla bile načini izlaganja ljudi dejstvu žive, a jedan od njih bio je dodir sa kožom.

„Dr. Keren Veterhan, eminentni ekspert sa koledža Dartmut u američkoj saveznoj državi Nju Hempšir, umrla je 1997. godine nakon prodiranja jedne jedine kapi dimetil-žive u njenu zaštitnu rukavicu“.

Bog te mazo! Pokušala sam da se setim koliko je debela bila maramica i da li je neki deo kože bio izložen. Onda sam se setila da sam nakon toga vlažnom maramicom pokupila trag žive koji je ostao razmazan po podu a da nisam presavila dva puta maramicu. Odmah sam osetila i peckanje u nekom prstu… Iste sekunde mi je palo na pamet da ostavim otključana vrata od stana da kad izgubim svest ne moraju da ih razbijaju dok pokušavaju da mi spasu život. Šta se pije kad se otruješ živom? Ali kakvo crno spašavanje, vidiš da žena umrla od jedne kapljice. Koliko je uopšte „jedna kapljica“?

Isuse Hriste zar od žive da umrem, zar ću stvarno da budem TA osoba iz rubrike nikad se nikom normalnom nije desilo? I šta mi bi da merim temperaturu? Da li da zovem nekog da javim da umirem od žive? Za koliko se umire od te jedne kapljice, nisu napisali u tekstu….

U tih nekih 10 sekundi sam se oprostila od života, ali čisto da potvrdim svoju neizbežnu smrt konsultovala sam još jednom internet -„razbijen živin toplomer“.

Na portalu Moj pedijatar otkrila sam da ipak ne umirem pa sve i da sam progutala, „jer je elementarna živa koja se nalazi u toplomeru potpuno bezopasna po zdravlje“. I ne samo to, nego da moj „živin“ toplomer, najverovatnije nije „živin“ pošto su od 2011. godine zabranjeni iz ekoloških razloga, zbog opasnosti po okolinu, ne zdravlje ljudi.

Tako sam preživela, ipak i dalje nisam sigurna da smem da kažem roditeljima da sam slomila toplomer.

 

 

 

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.