Kako se čujemo nakon Briselskog sporazuma? Tok pregovora o telekomunikacijama

0
1297
views
FOTO: Crno beli svet - CBS

Briselski sporazum o telekomunikacijama je, više nego bilo koji do sada, naišao na burne reakcije javnosti na severu Kosova. Dok su dosadašnji dogovori, tokom realizacije, doticali određene kategorije stanovništva, ovaj sporazum je značajno uticao na veliki broj ljudi, odnosno na sve one koji imaju fiksni i/ili mobilni telefon. U nastavku vam predstavljamo šta je sve realizovano kada su u pitanju telekomunikacije na Kosovu a nešto opširnije o postignutim dogovorima i rokovima za realizaciju pogledajte OVDE.

Pozivni broj za Kosovo

Pozivni broj za Kosovo zatražila je, od Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU), Republika Austrija početkom 2016. godine, za šta je Srbija dala svoju saglasnost u decembru iste godine. Naime, brojem ne može raspolagati Kosovo jer ITU čine samo članice Ujedinjenih nacija (UN).  ITU je Srbiji 15. decembra 2016. godine dodelila +383 kao teritorijalni pozivni broj, koji Srbija ustupa Kosovu na korišćenje (RAEPC je jedini administrator), što je potvrđeno i u zvaničnom biltenu Unije. Istovremeno je Regulatorna agencija za telekomunikacije Kosova MTS-u d.o.o dodelila 15. januara 2017. godine privremenu dozvola za mobilnu telefoniju (u tranju od 2 godine) i licencu za usluge fiksne telefonije (trajna dozvola) na Kosovu. Ovim su ispoštovani dogovori i utvrđeni rokovi koji su ustanovljeni mesec dana ranije na višednevnim sastancima pregovaračkih timova u Briselu.

Cena razgovora za građane severa Kosova će, za sada, ostati nepromenjena ali je neizvesno kako će biti tretirani pozivi nakon isteka roka od dve godine. Razgovori će biti tretirani kao i međugradski razgovori u Srbiji i neće biti tarifirati kao oni između dve države, bez obzira što je pri uspostavljanju veze neophodno uneti pozivni broj teritorije. Za kosovske operatere će uslediti značajno smanjenje troškova jer više neće plaćati upotrebu pozivnog broja od drugih država. Naime, do tada su korišćeni inostrani pozivni brojevi, poput pozivnog broj Monaka (377) i Slovenije (386) za mobilnu telefoniju i pozivnog broja Srbije za fiksnu telefoniju (381).

Kao i Briselske pregovore uopšte, i ovaj sporazum su pratila dvostruka tumačenja pregovarača i negativne reakcije opozicije iz Prištine i Beograda. Kosovska strana je dobijanje pozivnog broja okarakterisala kao jačanje međunarodnog subjektiviteta Kosova, dok je srpska strana naglašavala da je reč o pozivnom broju za Autonomnu pokrajinu Srbije – Kosovo i Metohija, kao geografsku oblast. Tokom pregovora, Beograd se konstantno pozivao na ITU pravila, dok je Priština, tražila alternativne načine za dobijanje pozivnog broja preko Međunarodne organizacije za alternativan način regulisanja komunikacijskog sektora (ICANN – The Internet Corporation for Assigned Names and Numbers).

Televizijski signal

U Briselu je dogovoreno usklađivanje korišćenja spektra za GSM (Globalni sistem za mobilne komunikacije) i televizijski signal, uključujući digitalno zemaljsko emitovanje, bez pokrivanja granice/administrativne granice druge strane međunarodnim signalom kao i usklađivanje digitalnih frekvencija. Predviđeni rok za ovaj sporazum je bio 15. april 2016. godine. Na višednevnim sastancima u Briselu, novembra 2016, dogovoreno je da deo digitalnog sprektra bude rezervisan za medije na srpskom jeziku, odnosno prisustvo srpskih operatera za prenos televizijskih signala.

 

Fiksna i mobilna telefonija

Firma MTS doo je u Kosovskoj agenciji za registraciju biznisa registrovana 12. oktobra 2015. godine, istog dana kada je i podneta aplikacija za osnivanje ovog Društva sa ograničenom odgovornošću. Vlasnik preduzeća je Telekom Srbija AD Beograd. Osnovna delatnost su žičane a sekundarna bežične telekomunikacije.

Ova kompanija je upisana u registar operatera elektronskih komunikacija 16. decembra 2016. godine, dobijanjem trajne licence za fiksne telekomunikacije i privremeno ovlašćenje  za mobilne telekomunikacije od strane Regulatornog tela za elektronske i poštanske komunikacije Kosova (RAEPC). Registracija je usledila nakon odluke Vlade Kosova od 15. decembra 2016. godine, koja je trebalo da stupi na snagu kada ITU izda pozivni broj Kosovu – 383. Kao što je gore navedeno obe strane su ispunile svoj deo dogovora, sklopljenog mesec dana ranije u Briselu, u predviđenom roku.

Postojeći kosovski operateri, Telekom Kosova/Valja i IPKO, su imali pritužbe na dodeljivanje dozvola novoj firmi za telekomunikacije. Ove kompanije  smatraju da su operateri iz Srbije, MTS i Telenor, više od deceniju nelegalno poslovali na Kosovu, odnosno nisu izmirivali potrebne takse i time milionski oštetili budžet Kosova, za razliku od poslovanja kosovskih operatera koji su radili u skladu sa važećim propisima.

Opozicija u Srbiji takođe ima primedbe na osnivanje kompanije MTS doo na Kosovu. Na prvom mestu je kritikovana registracija i poslovanje firme u skladu sa kosovskim propisima. Jedna od ozbiljnijih posledica, prema njihovom mišljenju, je promena državljanstva novozaposlenih u MTS doo. Naime, reč je o bivšim zaposlenima Telekoma Srbija na Kosovu koji su bili  u obavezi da sklope novi ugovor o radu sa MTS doo. Kako bi bio ispoštovan kosovski zakonodavni okvir u ovoj oblasti, i da bi ugovor bio sklopljen, kandidati su u obavezi da poseduju lična dokumenta Kosova, koja dobijaju samo kao građani Kosova.

Kao argumenti protiv su navedeni i problemi koje korisnici Telekomovih usluga imaju prilikom plaćanja usluga u Srbiji, poput parkinga, izveštaja iz banke, humanitarnih sms-ova i tome slično. Ovi servisi im u Srbiji nisu omogućeni do kraja takozvanog migracionog perioda, odnosno do isteka privremenog ovlašćenja za mobilne telekomunikacije u trajanju od dve godine. Do kraja migracionog perioda korisnici MTS-a na Kosovu koristiće sistem dvojne numeracije, odnosno (0)47 i (O6X) brojeve na istoj SIM kartici. 06x broj biće primaran do kraja migracionog perioda, nakon čega će primarni broj biti 047. Dogovoreno je da MTS doo registruje sve svoje pretplatnike (SIM kartice), bilo pripejd, bilo postpejd, uz mogućnost produženja, u roku od tri meseca nakon izdavanja privremene dozvole.

Srpski pregovarači, kao značajno dostignuće navode očuvanje imovine “Telekoma Srbija” na Kosovu, koja je preneta na novoosnovano preduzeće MTS d.o.o. Naime srpska strana nije prihvatila sporazum koji je u oktobru 2016. godine formulisalo Kosovo, a to je da je imovina Telekoma bude u vlasništvu Kosova. Prenos imovine sa Telekoma Srbija na MTS doo utvrđena je 11. Tačkom Zaključaka EU posrednika u vezi sa telekomunikacijama od 13. novembra 2016. godine.

MTS doo za sada ima četiri poslovnice na Kosovu: Severna Mitrovica, Gračanica, Ranilug, Štrpce. Takođe MTS je po dogovorima od 18. novembra 2016. godine – “Dopuna zaključaka” dobila i 8 novih baznih stanica kako bi pokrila sve enklave na Kosovu, pored postojeće 22. Srpska strana se kod zahteva za obezbeđivanje dodatnih baznih stanica pozvala na akcioni plan u kome je navedeno da je dužna da obezbedi isti nivo uluga svojim kosovskim pretplatnicima. Nove bazne stanice raspoređene su mimo severa Kosova, čime je i srpskom stanovništvu van severa omogućen signal mobilne telefonije, kao i korišćenje 2G, 3G i 4G tehnologije. Telekom Srbija ih je inače imala 70, od kojih je većina porušena. Takođe, RAEPC je krajem 2016. godine MTS-u dodelilo 60.000 mobilnih i 74.000 fiksnih brojeva kao i 30 lokacija za postavljanje antena širom Kosova.

Na Badnje veče, 6. januara 2017. godine, je pušten MTS signal mobilne telefonije korisnicima u Štrpcu i Brezovici. Krajem marta aktivirane su nove bazne stanice, a od 5. maja ponovo je uspostavljen i MTS signal za fiksnu telefoniju u svim sredinama sa većinski srpskim stanovništvom na centralnom Kosovu. Signal je u centralnom Kosovu ukinut 26. septembra 2010. godine. MTS doo je postao jedini srpski operater koji ima dozvolu za poslovanje na teritoriji Kosova jer su Telenor i Vip mobile prekinuli emitovanje signala na Kosovu prvog maja 2017. godine.

Grupa za sprovođenje sporazuma

U okviru razgovora o telekomunikacijama je dogovoreno i da bude uspostavljena grupa za sprovođenje ovih sporazuma a ukoliko za tim ima potrebe i uz pomoć Evropske unije (EU). Cilj osnivanja ove grupe je izrada nacrta akcionog plana za sprovođenje sporazuma. Akcionim planom iz 2015. godine dogovoreno je da će sastavljanje nacrta potpunog plana biti realizovano do 29. juna, a da će biti prihvaćen do 15. oktobra 2017. godine. Rok za formiranje tri radne podgrupe je bio do 15. januara 2016. godine. Akcioni plan za sprovođenje sporazuma iz 2013. godine donet je 25. avgusta 2015. godine. Njime su precizirane aktivnosti prethodnih dogovora i utvrđeni rokovi za njihovu implementaciju. Nema informacija o izradi potpunog akcionog plana i formiranju radnih podgrupa – regulatorna tela, operateri, poštanske usluge.

Šta je sve dogovoreno u okviru Briselskih pregovora o telekomunikacijama, koji su rokovi i rezultati opširnije pogledajte OVDE. U narednim danima ćemo nastaviti da pratimo proces implementacije dogovora o telekomunikacijama i kako se oni odražavaju na svakodnevni život građana.


Ovaj dokument je nastao u okviru projekta „Da li vidimo i kako se čujemo nakon Briselskog sporazuma? – Analiza Briselskih dogovora o  energetici i telekomunikacijama.“ Koji sprovode NVO „Radio Mir“ i RTV Mir a finansira Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS). Stavovi izneti u ovom tekstu su isključiva odgovornost autora i ne odražavaju stavove KFOS-a.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here