Kako su se školski i studentski život iz klupa premestili na internet?

FOTO: Obrazovni portal

Usled pandemije korona virusa, studenti i đaci, iz amfiteatara, klupa, prešli su u virtuelne učionice. Nastava se, iako je to ranije bilo teško zamislivo, sada odvija na daljinu. Šta su izazovi ovakvog vida izvođenja nastave? Kako ovu nastavu vide profesori, a kako studenti i đaci? Razgovarali smo sa njima, a mišljenja i utisci su podeljeni.

 

Na većini fakulteta Prištinskog univerziteta pojedini online sistemi su i ranije funkcionisali – u najvećoj meri kada je u pitanju prijava ispita, oglasne table… Međutim, proglašeno je vanredno stanje, međuljudski kontakti svedeni su na minimum kako bi se sprečilo širenje pandemije korona virusa. Zbog hitnosti se bez mnogo priprema počelo sa online nastavom. Ona se sada za najveći deo fakulteta uveliko odvija.

 

Težinu početka ovakvog vida nastave poneli su i sami prosvetni radnici, službe na fakultetima.

 

“Trebalo je za veoma kratko vreme pronaći najbolji način prenošenja nastavnog gradiva, odmeriti obim i težinu zadataka, uzimajući u obzir činjenicu da će studenti od svih nastavnika dobijati zadatke, spremiti materijale, pronaći kontakte svih studenata. Međutim, kako je vreme odmicalo, poteškoće i nedomice su nestajale. Vrlo brzo smo se prilagodili ovoj situaciji,” objašnjava asistentkinja na predmetu Morfologija srpskog jezika na Katedri za srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, Emilija Redžić.

 

Da posebnih problema u sprovođenju online nastave nema slažu se i profesorica na predmetu Pravopis srpskog jezika i Uvod u metodiku nastave srpskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Kosovksoj Mitrovici, Jelena Mihajlović, i njen kolega filolog sa Katedre za engleski jezik i književnost Nikola Dančetović.

 

Studenti se uglavnom javljaju profesorima sa dodatnim pojašnjenjima i instrukcijam u vezi sa nastavnim gradivom.

 

“I to se razmenom mejlova vrlo brzo rešava,” dodaje Mihajlović.

 

“Budući da sam u stalnom kontaktu sa mnogim kolegama, sa sigurnošću mogu reći da su i drugi nastavnici potpuno dostupni studentima,” dodaje Redžić.

 

Elektronska pošta i različiti mediji za komunikaciju putem Interneta su način na koji studenti i profesori sada razmenjuju informacije. Nema razgovora, predavanja, diskusije licem u lice, pa se postavlja pitanje da li na taj način uspevaju da nauče potrebno.

 

“Da, mogu, ali je mana što se ponekad to (komunikacija) odvija sporo,” kaže Dančetović.

 

“Studenti od mene dobijaju zadatke i delove nastavnog gradiva koje bih predavala na tom času, a od njih tražim da mi dostave urađene radove. Detaljno pregledam svaki rad koji dobijem i, na osnovu toga, uradim rešenje vežbe sa objašnjenjima svih grešaka koje uočim, koje im potom dostavljam,” objasnila je Redžić način rada.

 

Pored toga održava onlajn časove što se, dodaje, pokazalo kao efikasno.

 

“Na taj način, budući da su svi studenti uključeni u razgovor, najbolje mogu uočiti delove koji nisu dobro shvaćeni i usmeno objasniti ono što je potrebno,” kaže Redžić.

 

Studentima se dostavljaju materijali u zavisnosti od predmeta. Kod pojedinih predmeta su predviđeni samo časovi predavanja. Pa im se šalju prezentacije u kojima su sistematično izložene najvažnije činjenice o određenoj nastavnoj temi. Ranije su upućeni na odgovarajuću literaturu – pojašnjava Mihajlović. A da li će studenti putem online nastave naučiti potrebno, zavisi od prirode predmeta dodaje ona i kao primer navodi predmet Pravopis srpskog jezika:

 

“Tu je situacija nešto nepovoljnija. Kako realizacija nastavnog programa ovoga predmeta podrazumeva više časova vežbanja, a manje časova predavanja, u radu kombinujem slanje određenih testova (s ključem), gde su studenti u obavezi da se samovrednuju, s prezentacijama. Za ovaj predmet su, svakako, potrebni časovi na kojima bi moglo da u kolektivnom radu učestvuje više studenata.”

 

Šta su onda prednosti, a šta mane ovakvog vida nastave?

 

Redžić priznaje da nastavni proces funkcioniše mnogo bolje od njenih prvobitnih očekivanja. Ali istovremeno ističe da jedino što se može pomenuti kao prednost odnosi na studente kojima je, iz različitih razloga, onemogućeno ili otežano putovanje i boravak izvan svoje kuće ili izvan mesta stanovanja.

 

“Njima su sada potpuno dostupni podaci i materijali do kojih bi teže dolazili ukoliko ne prisustvuju nastavi koja se održava u učionicama. Međutim, studentima koji su bili redovni ova situacija je verovatno otežala savladavanje gradiva i spremanje ispita, mada ne smatram da su u velikom zaostatku, usled svih napora koje nastavni radnici ulažu,” objašnjava.

 

Kada su u pitanju nedostaci ovog tipa nastave, Redžić dodaje da su to – nesnalaženje velikog broja studenata sa modernim tehnologijama, kao i to da nisu svi studenti u mogućnosti da dostavljaju elektronske verzije zadataka:

 

“Pa nam dostavljaju slike radova na papiru, što otežava posao i njima i nama. Takođe, nemaju svi nastavni radnici mogućnost da održavaju onlajn časove, a papir ne može zameniti živu reč. Valja pomenuti i nemogućnost održavanja kolokvijuma, kao i poteškoće prilikom nabavljanja literature koju nemamo u elektronskom obliku.”

 

Jelena Mihajlović kao osnovnu prednosti vidi to što studenti nisu u obavezi da se strogo drže unapred zadatih satnica.

 

“Savladavanju novog gradiva mogu da se posvete u trenucima kada su najodmorniji, najbolje motivisani za rad i u najboljoj koncentraciji. To, svakako, nije moguće u redovnoj nastavi. Mane su nemogućnost razgovora licem u lice, odnosno dinamične komunikacije koja je razvijena pri primeni kolektivnog oblika rada,” dodaje ona.

 

I za Dančetovića je prednost fleksibilnost u zakazivanju termina časova, a prednost vidi i u radu od kuće gde nisu potrebne posebne pripreme studenata.

 

“Studenti su opušteniji, posebno oni koji su na predavanjima introvertniji,” objašnjava Dančetović.

 

„Povremeni prekidi ili smetnje u konekciji i moguća neopremljenost nastavnika adekvatnim alatima, ili slabo poznavanje online aplikacija i online rada uopšte”, kaže Dančetović upitan za nedostatke ovog načina nastave.

 

Bez obzira na prednosti i mane ovakvog vida obrazovanja, na pragu smo junskog roka. Ispiti bi uveliko trebalo da se spremaju. Prema prvim najavama, online predavanja mogla bi da traju i do kraja maja. Još je nejasnoća kako će se odvijati ispiti, ali s obzirom na blizinu ispitnih rokova postavlja se pitanje – da li će i kako online način rada uticati na ocenjivanje i prolaznost na ispitima?

 

“Ukoliko je studentima pruženo potrebno (odgovarajuća literatura, redovno slanje materijala za rad), nema nijednog razloga da trenutno aktuelan način rada utiče na ocenjivanje i prolaznost na ispitima. Ništa se neće menjati, niti u načinu organizovanja ispita, niti u kriterijumu pri ocenjivanju,” kaže Mihajlović.

 

Redžić očekuje da se ispiti održavaju na tradicionalan način i zato ne smatra da bi online vid predavanja trebalo u velikoj meri da utiče na ocenjivanje, s obzirom na to da nastava nije prekinuta, već se odvijala u drugačijem obliku.

 

“Već sam istakla da nastavnici ulažu velike napore da pomognu studentima i da im olakšaju proces savladavanja gradiva. Takođe, studenti mogu mnogo vremena posvetiti učenju, budući da smo svi u svojim kućama,” kaže.

 

Razume strah studenata, kao i otežane okolnosti za rad, ali kaže da “drastično spuštanje kriterijuma prilikom ocenjivanja nije dobro rešenje ove situacije” jer je “svrha školovanja jeste sticanje potrebnih znanja i veština, a ne samo polaganje ispita”.

 

“Dakle, moj cilj jeste da se gradivo savlada!” – dodaje Redžić.

 

Šta kažu student?

 

Razgovarali smo sa devetoro studenata sa različitih fakulteta. Komentari su podeljeni, ali preovladava mišljenje da ovakav vid nastave ima i prednosti i mane.

 

Studentkinja Medicinskog fakulteta, Marta Jevtić, kaže da je zadovoljna online nastavom: “Profesori se trude da nam u najkraćem mogućem roku dostave sve potrebne informacije, kako bismo adekvatno odgovorili na zadate obaveze. Generalno, od početka ove situacije, svi sa fakulteta se trude da nam maksimalno olakšaju.”

 

“Najveća mana, s obzirom na to da studiram medicinu je nedostatak praktične nastave, definitivno, i možda neko lično iskustvo profesora koje bi nam preneli da se nastava odvija regularno. Sve ostalo može da se nadomesti. Prednost – možda je to vreme koje smo provodili na predavanjima sada koristimo da bismo spremili ispite, a opet nismo uskraćeni za ta ista predavanja” – dodaje.

 

“Smatram da ništa gore nije moglo da se desi u edukaciji mladih od online nastave, jer nas samo prenatrpaju prezentacijama, bez objašnjenja” – mišljenja je student Prirodno-matematičkog fakulteta, Nikola Đukić.

 

On kao manu vidi i to što studenti nisu u mogućnosti da vide ono o čemu čitaju na prezantacijama, dok bi im to na fakultetu bilo omogućeno.

 

“Takođe, jedna od mana je to što neki profesori samo pošalju ono što imamo da spremimo za ispit, ili da uradimo seminarski, a bez da pitaju da li imamo literaturu. Prednost je ta što nemamo određeno vreme za predavanja, već profesori šalju prezentacije po valjda nekom njihovom planu, ali opet je tu mana što verujem da većina studenata na otvore tu prezentaciju” – objašnjava Đukić.

 

Srednja ocena za online nastavu – osam, dodaje takođe studentkinja PMF-a, Marija Popović, i pojašnjava:

 

“Prednost je to što mi ne oduzima vreme oko drugih stvari, pored studiranja mogu čak i da radim, jer prisutnost na online času nije obavezna. Mogu da posetim google classroom kad meni odgovara. A mana ima, jer mi je motivacija za učenjem nestala, sve mislim ima vremena. Takođe tokom normalne nastave mogli smo tokom samog časa dosta da nučimo i zapamtimo.”

 

“Učenici nastavnu jedinicu nose u džepu”

 

Sa druge strane, oni koji se tek pripremaju za visoko obrazovanje – srednjoškolci. Obrazovni sadržaji emitiju se na TV kanalima javnog medijskog servisa Srbije. Dostupna je i aplikacija RTS Moja škola, rasporedi se objavljuju online. Učenicima kojima je potreban strukturiran individualizovan pristup radu, odnosno prilagođavanje u okviru individualnog obrazovnog plana, nastavnici pripremaju posebne materijale za učenje. Koriste se i platforme kao što je Viber, Zoom, Microsoft Teams, Google Classroom, Moja škola.

 

“Danas živimo u doba digitalizacije, svaki nastavnik i učenik poseduje Android telefon na kome može da prati nastavu, a da nije u školi,” kaže profesor biologije u Srednjoj školi “Grigorije Božović” u Zubinom Potoku, Marko Radojević.

 

On veruje da online nastava ima stoje prednosti, ako je pravilno koriste i nastavnici i sami učenici.

 

“Prednost online nastave je u tome što učenik može više puta da prelista ili posluša nastavnu jedinicu, nosi je sa sobom u džepu, i svakog trenutka može da uči. Za razliku od školske nastave, gde za 45 minuta mora pažljivo da sluša i da piše, ako nešto  propusti, ne može da vrati u nazad ili pogleda ponovo. Jedini izbor je da na sledećem času ponovo pita profesora o nekim nejasnoćama da mu razjasni,” dodaje.

 

Kao nedostatak onlajn nastave vidi nedovoljnu posvećenost: “Dok gledamo na telefonu neku nastavnu jedinicu, često nam misli odvlače neka obaveštenja sa društvenih mreža, reklame ili poruke poznanika koje pristignu.”

 

Regularna nastava je nastava u bliskom kontaktu nastavnika i učenika. Online nastava je virtuelni kontakt.

 

“Što je, u stvari, i najveća mana svega ovoga” – dodaje profesorica srpskog jezika i Radojevićeva koleginiza iz škole, Olivera Manojlović.

 

Ona kao prednost vidi to što je nekim od učenika lakše da savladavaju gradivo, jer su naviknuti na upotrebu elektroniskih uređaja, a primećuje da je učenicima ovakav vid nastave i zanimljiviji.

 

I Manojlović i Radojević se slažu da su učenici čak aktivniji tokom online nastave.

 

“Online nastavom svaki učenik ima podjednako vremena da pokaže svoju aktivnost, ali i da se pripremi za nju. U školskim klupama nastavnik ne može da stigne tomom svakog časa da da šansu svakom učeniku, jer vrši izbor javljenih učenika, dok kod online nastave može tačno da se ustanovi koliko je učenik aktivan,” kaže Radojević.

 

Upravo upućenost na svakog đaka kao prednost vidi i učenik Luka Gočanin. “Profesori imaju vremena da se obrate svakom pojedinačno, što pre u velikom odeljenju nije bilo moguće”. On veruje da, iz tog razloga, online nastava podstiče učenje.

 

Isidora Dubravac kaže  da to zavisi o kakvom se gradivu i zadatku radi: “Navikli smo da neke od njih radimo u grupi, nije prijatno da se tako brzo prilagodimo.”

 

Mišljenja đaka su podeljna i kada je u pitanju praćenje online nastave. Za jedne je lakša online, za druge tradicionalna. Veruju i da je jedna od mana ove nastave obim rada, dodajući da se dešava da dobijaju zadatke vikendom više nego radnim danima, i istovremeno više domaćih zadataka i gradiva.

 

I ovde su, međutim, virtuelni kontakt i virtuelna provera znanja sve što preostaje nastavnicima da ocene znanje svojih učenika.

 

“Učenici koji su radili u redovnoj školi, rade i sada, aktivni su, daju odgovore, pitaju, pa je samim tim njihova ocena potvrđena i možemo biti sigurni da je ta ocena realna,” kaže Manojlović.

 

I njen kolega veruje da onlajn ocenjivanje može da bude verodostojno.

 

“Uslov za to je kompleksnost testova i vreme kao ograničavajući faktor. Odgovaranje može da bude i u ‘live’ obliku gde nastavnik ispituje učenika preko neke video oplikacije kao što su Viber, Skajp i slično,” kaže on, podsećajući da se takav vid ispitivanja koristi za, na primer, polaganje ispitanja znanja stranih jezika.

 

Koliko će još dugo da traje online nastava nema prezicnih informacija. U svetu je ovaj vid nastava gotovo uobičajen način obrazovanja, koji povećava dostupnost obrazovanja za one koji fizički nisu u mogućnosti da posete obrazovnu instituciju, provedu vreme u učionici, amfiteatru. Pandemija korona virusa nas upozorava na to da bi online nastava mogla da bude praksa duži vremenski period.

 

“S obzirom na to da živimo u doba digitalizacije, deci bi verovatno odgovaralo da ovakav vid nastave postane svakodnevnica, ali se bojim da ćemo tako izgubiti osećaj za pravu komunikaciju i socijalizaciju koja je neophodna za život uopšte, kao i sposobnost govora” – ocenjuje Olivera Manojlović.

 

“Kada bi se nastavnici i učenici zaista posvetili i bez prevara pristupili ovakvom radu, ovaj vid nastave bi mogao da postane svakodnevnica. Mada, realnost neće biti takva. Škole postoje da bi naučile decu novim znanjem, ali i da bi ih naterali da imaju obavezu, da budu disciplinovani, da poštuju pravila, zato će i dalje postojati,” objašnjava Radojević.

 

Ljudi su socijalna bića. Međusobni kontakt je ono što im život čini bogatijim. Upravo su đaci, tinejdžeri, ti koji sada najviše gube usled nepostojanja fizičkog kontakta sa vršnjacima. Vreme u klupama činilo je njihovu svakodnevnicu. Identična situacija je i sa studentima. Ne iznenađuje što se, posle svih razgovora, stiče utisak da su svi ipak u iščekivanju susreta sa svojim vršnjacima i kolegama.

 

Članak izradile stražistkinje Ponder programa, u saradnji sa platformom „Crno-beli svet“.  Ponder program realizuje organizacija Domovik, uz podršku UNICEF-a i Fonda za izgradu mira.

Leave a Reply

Your email address will not be published.