Klokot: Zbog boljeg sutra dedovina na prodaju

0
168
views

Opština Klokot, smeštena na magistralnm putu Gnjilane-Uroševac, obiluje prirodnim bogatsvom i lepotama. Najpoznatija je po izvorima kisele vode i Klokot banji, za koju se smatra da je jedna od najlekovitijih za reumatske bolesti.  Osim banje, ovo mesto čuva istorijske tragove koji sežu daleko u prošlost.  Hram Svetog  Nikole i pećina smeštena podno hrama, zanimljiv primer kulturno-istorijskog nasleđa.

Piše: Maja Živković

Međutim, i pored prilike da postane turistička destinacija, opštinu Klokot nisu zaobišli problemi socijalno-ekonomske prirode.  Posle sukoba na Kosovu 1999. godine, Klokot banja je privatizovana, a nezaposlenost, kulturna izolovanost i politička previranja, polako ali sigurno, uticali su na meštane srpske zajednice da aktivnije krenu u potragu za  boljim uslovima života, van teritorije ove opštine.

Hoćemo bolji život

“Već duže vreme postoji taj uobičajeni tempo iseljavanja ljudi.  Oni koji ne mogu ovde da se zaposle, da izdržavaju porodicu, odlaze, u potrazi za poslom”, kaže dvadesetdevetogodišnji Aleksandar Stojković iz Klokota i dodaje da život u enklavi prati nedostatak kulturnih dešavanja, što utiče na normalan život, ali i razvoj mladih ljudi. 

Stojković, koji je profesor engleskog jezika, ističe da ljudi koji su zaposleni, uglavnom rade u prosveti, zdravstvu i opštinskoj administraciji te da su radna mesta u institucijama popunjena odavno, a drugog načina zaposlenja nema.

Nekada su škole u Opštini Klokot bile pune dece. Odeljenja su brojala i do 30 učenika. Danas se  broj učenika po odeljenjima može izbrojati na prste, kao i u većini škola u Kosovskom  Pomoravlju.

“Ove godine imamo mali broj učenika. U nulti razred (predškolsko) je upisano pet učenika, prošle godine je bilo 12, jedan se učenik ispisao, pa je ove godine u prvi razred krenulo 11 prvaka“, kaže v.d direktor OŠ “Sveti Sava” u Klokotu, Vladan Bogdanović.

Bogdanović objašnjava da škola trenutno broji 85 učenika, uz napomenu  da je pre dvadesetak godina ova brojka bila trostruko veća. Kao razloge za to navodi smanjenu stopu nataliteta i naglo iseljavanje Srba zbog loših uslova života i rada. Slična je situacija i u ostalim selima ove opštine, Vrbovcu i Mogili.

Slobodan Jovanović, Vrbovac

“Ja sam otac sedmoro dece, živim od socijalne pomoći, oko 200 evra. Šta mogu sa tim, a devetočlana porodica? Mi smo primorani da bežimo odavde, da napustimo Kosovo i da tražimo bolji život, jer ovde nema perspektive”, kaže Slobodan Jovanović iz Vrbovca vidno ogorčen na aktuelnu lokalnu vlast. Ističe da opština samo uređuje infrastrukturu  jer kako kaže, tu može da se manipuliše projektima.

Petar Kojić iz Vrbovca pokušava da opstane uz svoj biznis. Drži kafić u ovom mestu, ali kaže da i to teško ide.

“Odlaze ljudi, sele se za Srbiju, za inostranstvo. Selo je skoro prazno, nema posla. U mojoj ulici su samo moja deca ovde, ulica je pusta”, kaže Kojić i napominje da se nekolicina mladih  zaposlila u školi sa nepunim fondom časova, dva, tri, četiri, kako kome je raspodeljeno.

Najčešće je iseljavanje pojedinaca. Uglavnom su to mladi ljudi koji ovde ne mogu da zarade za život.

selo Vrbovac

“Ima primera iseljavanja nekoliko porodica iz Vrbovca, prethodno iz Mogile, nekoliko iz Klokota. Odlaze celokupne porodice, migracije pojedinaca su stalne, mladi odlaze u potrazi za poslom, jednim delom odlaze za Srbiju, ali i u inostranstvo”, priča Dejan Moskić iz Vrbovca.

U opštini Klokot pak kažu da je u odnosu na prethodne godine, smanjen trend odlaska.

“Opao je trend iseljavanja, ali idu ljudi lagano. Neko ode, neko se vrati, jedan brat ode, jedan ostane. Dosta građana radi u obrazovanju i zdravstvu ispred istitucija Republike Srbije i kosovskih institucija. Na taj načine se stanovništvo  zadržava. Ima ih dosta koji obrađuju zemlju i ujedno primaju platu. Ako neko ode, uglavnom se seli za inostranstvo”, kaže gradonačelnik Klokota Božidar Dejanović.

Božidar Dejanović, gradonačelnik Klokota

Dejanović ističe da se, po njegovim informacijama, u poslednje dve godine iselilo svega nekoliko porodica.

Po rečima gradonačelnika, opština Klokot će u narednom periodu raditi na pronalaženju uslova za otvaranje novih radnih mesta, u opštini, vrtiću i školi, kako bi mladim ljudima omogućila da se zaposle u skladu sa stručnim kvalifikacijama i  dobiju priliku da osnuju porodicu u svom rodnom mestu.

“Prodajem kuću zbog oduzetog parčeta hleba”

Da se ljudi iseljavaju iz ove opštine pokazuju nam i table sa oglasima o prodaji kuća. Na samo nekoliko desetina metara od škole, na kapiji okačena tabla sa natpisom “Prodajem kuću zbog oduzeto parče hleba”.  I na ulazu u selo okačena tabla sa sličnom porukom.

“Te table su postavljene dok ja još nisam bio gradonačelnik. Ljudi mahom od 2000. godine prodaju imovinu. Možda se neko nije iselio, ali je prodao njivu ili je imao dve kuće pa je prodao jednu. Ima nekoliko okačenih takvih tabli i pre mog dolaska, a nekoliko je postavljeno kada sam ja postao gradonačelnik. Ljudi postavljaju table sa natpsom da prodaju imovinu iz različitih razloga, u nekim slučajevima i zbog političkih”, naglašava Dejanović. 

zgrada opštine Klokot

Iz opštine Klokot poručuju da bi prodaja imovine i iseljavanje moglo da naruši etničku strukturu opštine, koja je za sada većinski srpska.

Kanalizacija san Klokoćana

Veliki problem u svim selima ove opštine je nefunkcionisanje kanalizacione mreže.

 “Infrastruktura je dobra, putevi su dobri, ali kanalizaciju nemamo”, priča nam dalje Petar Kojić iz Vrbovca.

“Kanalizacija ne funkcioniše skoru ni u jednom selu u potpunosti, a još se snabdevamo vodom iz seoskih bunara. Pijaća voda je ugrožena, jer  samim tim što ne postoji kanalizacija,  ljudi su  morali da iskopaju septičke jame” dodaje Kojić.

Da je kanalizaciona mreža ozbiljan nedostatak, potvrđuje nam i prvi čovek Klokota.

“Kanalizacija je veliki problem. U Vrbovcu je to glavni problem, u Klokotu na par mesta su cevi popucale. I u Mogili je kanalizacija problem, ali se nadamo da ćemo u saradnji sa opštinom Vitina rešiti ovaj problem”, obećava Dejanović tvrdeći da je opštinska administracija dosta uradila na poboljšanju infrastrukture, ali i na signalizaciji pored škola i frekfentnih puteva.

Lutrija – ili dobiješ ili izgubiš

Usled nedostaka razvoja industrije, stanovnici opštine Klokot koji su voljni da ostanu na svojoj zemlji, bave se uglavnom poljoprivredom.

Oni koji se bave poljoprivredom, znaju da je ovaj posao sličan lutriji, ili dobiješ ili izgubiš. U čitavom Kosovskom Pomoravlju ne postoji izgrađena protivgradna mreža, pa je rad poljoprivrednika kao ruski rulet, kažu meštani. Za nekoliko minuta mogu izgubiti mesece rada i truda.

Paprika i kroprmpir su povrtarske kulture koje su najzastupljenije, međutim, bije se bitka i za plasman robe. Zbog nerazvijenog tržišta, tone paprike i krompira u mnogim slučajevima ne mogu da nađu put do kupaca. 

Nedovoljno razvijeno tržište, kočnica je poljoprivrednom progresu. U većini slučajeva, kaže nam pedesetogodišnja meštanka sela Mogile, vredne ruke domaćina su više uložile nego zaradile. Zagarantovan otkup na veliko, rešio bi muke povrtara iz ove opštine, tvrde meštani  u Mogili.

Opština Klokot formirana je 2010. Godine, na osnovu plana Martija Ahtisarija  Obuhvata naseljeno mesto Klokot i sela Vrbovac, Mogila i Grnčar. Broji blizu 5.000 stanovnika, od toga oko 1.500 Albanaca dok je srpsko stanovništvo većinsko.

Ovaj članak je izrađen u okviru projekta koji sprovode CBS i Omonia uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS). Stavovi izneti u članku su isključiva odgovornost autora i ni na koji način ne odražavaju stavove KFOS-a.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here