Ko će upravljati jezerom Gazivode? – Pitanje bez odgovora

0
170
views

“Ne dam Gazivode” – rečenica je koju je oktobra 2015. godine izgovorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ni četiri godine nakon te izjave nije poznata sudbina ovog resursa važnog i za Srbe i za Albance.

Zbog podignutih tenzija između pregovaračkih timova Beograda i Prištine trenutno se ne održavaju runde pregovora u Briselu a 2019. godina je počela u iščekivanju finalnog dogovora dve strane.

Kakava sudbina čeka jezero Gazivode i na koji način treba upravljati ovim resursom pitali smo poznavaoce ove teme, Ljuana Šlakua, direktora Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS) i Ljubišu Mijačića, konsultanta u kreiranju politika o životnoj sredini, resursima i prostornom planiranju.

Saznajte i čemu služi Gazivode, te zašto je ovaj resurs važan za obe strane.

Sanja Sovrlić – CBS: U poslednje vreme je aktuelna debata o temi razgraničenja koju su nametnuli kosovski i srpski predsednik kao moguću opciju za finalnu fazu dijaloga. U toj debati se licitira sa mogućim rešenjima i time ko će upravljati jezerom Gazivode. Šta god da bude konačno rešenje ovaj resurs je važan i za Srbe i za Albance, a moramo uzeti u obzir da se značajan deo jezera nalazi u Srbiji. Kakva vrsta menadžmenta ovim potencijalom je, po Vašem mišljenju, prihvatljiva za obe strane u pregovorima?

Foto: Albeu.com

Ljuan Šlaku: Napokon, pregovarači su “otkrili” Gazivodu, koja nikad nije bila u fokusu srpskih ili albanskih pregovarača, ni u jednoj fazi razgovora do danas! I danas ja ne vidim da ima tu debate ili razgovora – jer za razgovor treba dve strane, a ja vidim samo jednu – Srpsku stranu. Kosovska strana sigurno neće ni u jednom trenutku hteti da razgovara o mogućnostima da o jezeru odlučuju Srbi, jer bi to bio veliki ulog. Jednostavno, cela privreda bi pala na koleno za 48 sati! Ko će uopšte smeti da pregovara o ovako opasnoj situaciji! Ali, ljudi prave dogovore i kada su situacije daleko složenije. Mislim da se oko upotrebe jezera može naći mnogo dobrih rešenja – ima dosta takvih primera danas u svetu, uključujući i Đerdap.

Foto: Medija centar Čaglavica

Ljubiša Mijačić: Ja sam pre nekog vremena izneo hipotezu u kojoj Srbija, odnosno njeno javno preduzeće, mora da poseduje i upravlja vodoprivrednim postrojenjem na i oko brane Gazivode jer Srbija kontroliše više od 83% vodoprihvatne količnine teritorije sliva reke Ibar do brane Gazivode. Vodoprivredna postrojenja u distribuciji vode kanalom Ibar Lepenac, sa naplatom utrošene vode, će ostati odgovornost postojećeg preduzeća Ibar Lepenac. To je jedini mogući ishod koji kreira i čuva zajednički interes a Kosovu obezbeđuje neophodne količine vode u ovom veku. Do dana današnjeg ja nisam čuo nijednu opoziciju mom predlogu.

Sanja Sovrlić – CBS: Izgradnja elektrane Kosovo C bi trebalo da se oslanja na Gazivode. Na koji način će ovo uticati na energetski i vodovodni potencijal jezera?

Ljuan Šlaku: U pravu ste voda iz jezera gazivode bi trebala da opskrbljuje termoelektranu vodom, uključujući i deo koji sada već ide postojećim termoelektranama. Količina vode koju će koristiti TC Novo Kosovo nije tako velika – svakako ispod jednog metra kubnog u sekundi. To ne rizikuje uopšte bilans vode jezera. Određena grupa “analiticara” i poznavalaca situacije želi da uveličava svaki segment problema, jer tako to žele socialni mediji…!

 Ljubiša Mijačić: Kanal Ibar Lepeanc već decenijama unazar transportuje maksimalne količine vode, i više od ovih količina, bez značajnije rekonstrukcije kanala, neće biti moguće. Nova elektrana neće moći da računa na dodatne količine vode, već će morati da se radi redistribucija postojećih količina voda u kanalu Ibar Lepenac. Ugovornom obavezom, kompanija Ibar Lepeanc se obavezala da će elektrani “Novo Kosovo” isporučivati najmanje 0.43m3 vode svake sekunde kada elektrana postane operativna. Veći je problem što Kosovo, zajedno sa međunarodnim organizacijama, pored smanjenja gubitka vode u distribuciji kanalom Ibar Lepenac, radi i na povećanju kapaciteta protoka u kanalu kako bi se duplirala količina vode u transportu. U ovom trenutku Kanal Ibar-Lepenac zahvata prosečno 33% vode iz reke Ibar a mogao bi, ako se projekat realizuje, da preusmeri do 54%. Takav potez bez saglasnosti Republike Srbije bi samo stvorio još više problema u međusobnim odnosima.

Sanja Sovrlić – CBS: Na severu Kosova je započeta izgradnja regionalnog vodovoda, međutim, sudbina ovog projekta još uvek nije poznata. Kako mislite da će se ovo odraziti na potencijale jezera s obzirom da se snabdevanje vodom na severu Kosova trenutno, na Gazivode, oslanja u malom kapacitetu?

Ljuan Šlaku: Jezero je dovoljno veliko da bez problema snabdeva onaj deo stanovništva koji se i danas snabdeva ovom vodom. U normalnim okolnostima jezero Gazivoda bi bio samo jedan izazov više kojim bi se pokazalo da se može odlično saradjivati u rešavanju problema koji se čine strašno velikim, ali ustvari su lako rešivi.

Ljubiša Mijačić: Regionalni vodovod za tri opštine preuzima sirovu vodu iz akumulacije Gazivode, prerađuje je u postrojenju i transportuje u količini od maksimalnih 180L/sekundi. Ta količina predstavlja manje od 1.5% prosečne količine vode koja se nalazi u koritu reke Ibar i u tom smislu projekat je sasvim opravdan. Što se tiče uticaja ovog projekta na stanje vodostaja i upotrebu vode iz akumulacije, ona je neutralna, čak će povećati raspoloživost vode u kanalu Ibar-Lepenac jer će potrebe za skoro identičnim količinama, iz postojećih postrojenja u Šipolju, prestati da postoje. Pošto se radi o resursu koji ima identično poreklo a to je sliv reke Ibar, a uz primenu boljih tehnologija i materijala, gubitci bi se smanjili, efekat će u svakom slučaju biti samo pozitivan.

Čemu služi Gazivode?

Pripremila: Milica Andrić Rakić

Veštačko jezero Gazivode je najvažniji deo hidrosistema Ibar-Lepenac. Rezervoar koji se prostire na 11,9 km2 i sadrži 375 miliona metara kubnih vode, zajedno sa kompenzacionim jezerom Pridvorica čini 69% svih veštačkih akumulacija na Kosovu. Dve trećine jezera Gazivode i čitavo Pridvoričko jezero nalaze se na teritoriji opštine Zubin Potok, dok se 1/3 Gazivodskog jezera prostire na teritoriji opštine Tutin.

Izgradnja hidrosistema koštala je Jugoslaviju, a potom i Srbiju 203 miliona evra, a projekat, čija je izgradnja obustavljena 1986, nikada nije bio završen po originalnom planu jer potencijali reke Lepenac nisu iskorišćeni. Samo Gazivodsko jezero nastalo je pregrađivanjem reke Ibar i izgradnjom zemljane brane u selu Gazivode u Zubinom Potoku.

Pročitajte i neke predloge rešenja za upravljanje ovim resursom:

Primena nove paradigme održivog razvoja potopljenih područja u nalaženju konačnog rešenja za status hidrosistema “Ibar-Lepenac”

Jezero Gazivode – menica za mir

Infrastruktura hidrosistema Ibar-Lepenac prostire se na 7 kosovskih opština (Zubin Potok, Južna Mitrovica, Vučitrn, Obilić, Priština, Kosovo Polje i Glogovac) na čijim teritorijama navodnjava 1,860 hektara poljoprivrednog zemljišta. Pored toga, voda iz Gazivoda napaja 15% teritorije Kosova, odnosno 600.000 ljudi pijaćom vodom.

Najzad, voda iz jezera Gazivode služi za rashlađivanje reaktora termoelektrane u Obiliću koja bi u slučaju nestanka vode morala da prestane da proizvodi struju. Na vodu iz Gazivoda Kosovo računa i u budućnosti, tj. za potrebe funkcionisanja nove elektrane Kosovo C. Kosovska vlada je 2017. potpisala ugovor sa Svetskom bankom kojim je Kosovu odobren zajam u iznosu od 22 miliona evra i izgradnju još jedne akumulacije u Mijaliću.

Snabdevanje električnom energijom i upravljanje hidrosistemom

Pored vode za piće, irigaciju i hlađenje termoelektrane u Obiliću, na jezeru Gazivode nalazi se hidro elektrana koja i sama proizvodi nekih 40% električne energije koja se utroši na severu Kosova. Ostatak električne energije za sever Kosova dolazi iz trafostanice Valač koja se nalazi u Zvečanu. Ova trafostanica je 2009. isključena iz mreže napajanja iz Obilića i povezana sa dalekovodom u Novom Pazaru.

Ovim potezom obezbeđena je nezavisnost u snabdevanju električne energije na severu Kosova, a HE Gazivode i trafostanica Valač ostali su van kosovske mreže snabdevanja električnom energijom. Priština je prespajanjeValača sa dalekovodom u Novom Pazaru smatrala ilegalnim potezom.

Pravo na vlasništvo nad Gazivodama polažu i vlada Srbije i vlada Kosova, a svaka ima svoje preduzeće koje upravlja hidrosistemom Ibar-Lepenac. Srpskim javnim preuzećem „Ibar“ rukovodi Srđan Vulović, dok je direktor kosovskog preduzeća „Ibar-Lepenac” Januz Kabaši. Kontrolu nad delom hidrosistema koji se nalazi u opštini Zubin Potok sprovodi samo srpsko preduzeće.


Ovaj tekst je izrađen u okviru projekta “Da li je Briselski sporazum zaboravio građane?” koji implementira Crno beli svet (CBS) u partnerstvu sa RTV Mir uz finansijsku podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS). Mišljenja, nalazi i/ili zaključci koji su izneti u ovom tekstu pripadaju autoru i ne predstavljaju nužno stavove KFOS-a.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here