Ko truje meštane Lapljeg Sela i Preoca?!

0
87
views
FOTO: Vladislav Ćup

Nekada rečica u kojoj je bilo riba, bistra i čista, Gračanka je bila idealno mesto gde su meštani Gračanice, Lapljeg Sela i Preoca šetali i hladili se u vrelim danima. Danas je mesto sa kojeg se širi nesnosan smrad, pa ni prozor na kućama ne može da se otvori, a vozači koji prolaze kroz sela, žure da što pre prođu. Meštani zabrinuti i ljuti.

Piše: Anđelka Ćup, Gračanica Online

Da li ih to neko namerno truje, pitaju se? Nema drugog naziva za ovo što se događa, osim ekološke katastrofe, kažu, dodajući da više ne mogu ovako da žive.

“Imam pravo da dišem zdravo”
Povodom Svetskog dana čistog vazduha, 4. novembra, učenici Gimnazije i Trgovinsko-ekonomske škole, okupili su se pored reke Gračanke u Lapljem Selu, sa maskama na licu i transparentnima, čime su želeli da još jednom skrenu pažnju nadležnih na ekološki problem koji se dešava u njihovom selu.

Sa porukom “Imam parvo da dišem zdravo”, đaci i njihovi nastavnici su pozvali nadležne lokalne i centralne institucije, ali i predstavnike međunarodne zajednice da reaguju i što hitnije reše problem.

“Danas umesto u školi, želimo da ovde, na ovom mestu održimo čas iz života i ekologije, jer hoćemo da vam kažemo ono što svi već dobro znate, a to je da je ova reka izvor zaraze, otvoreni kolektor kanalizacije, svojevrsna deponija smeća i pretnja našem zdravlju”, poručio je između ostalog, učenik “Gimnazije Priština”, Andrija Mitić.

Gordana Đorić priča da je uvek želela da živi pored reke, da umesto gradske vreve sluša  žubor vode. Zbog toga je i kupila plac u Lapljem Selu, upravo pored Gračanke. I sve je zaista bilo idilično do pre nekoliko godina.

FOTO: Vladislav Ćup

 „Postalo je neizdržljivo živeti pored smrdljive i zatrovane reke. Ne smete da otvorite prozore jer vam smrad ulazi u kuću, a onda nastaje još veći problem. Ne možemo ni da ručamo u svojoj kuću uz taj smrad. Ovo je ekološka katastrofa i opasno je po naše zdravlje.

Vrlo često osećam gušenje, promuklost, pečenje u grlu i nadražaj za kašalj. Ako prostremo veš vani, skinućemo smrdljive krpe. Kvalitet našeg života je sveden na nulu“, kaže Đorićeva i tvrdi da će se meštani organizovati i blokirati put, kako bi skrenuli pažnju centralnim institucijama na ovaj dugogodišnji problem.

Na inicijativu ministarke administracije lokalne samouprave Adrijane Hodžić, 19. septembra je održan sastanak, na kome su prisustvovali ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje Fatmir Matoši, građevinska inspektorka u istom ministarstvu Fljorije Kćiku, direktor za urbanizam u opštini Gračanica Dejan Jovanović, kao i ombudsman i njegova zamenica, Hiljmi Jašari i Marija Radulović.

Ministarka Hodžić je tada izrazila spremnost da ministarstvo na čijem je čelu, koordiniše rad među zainteresovanima, a minister Matoši je obećao izdvajanje, kako je rekao, znatnih sredstava za rešenje problema. Iako pozvani, sastanku nisu prisustvovali predstavnici Opštine Priština i Opštine Kosovo Polje.

„Ovo je trovanje. Mi smo nosili vodu, i u Mitrovicu i u Prištinu. U Prištini kažu da je voda ispravna, a u Mitrovici kažu da ima u njoj i živa i razni otrovi. Ovo je katastrofalna situacija, deca ne mogu da se igraju u dvorištu. Nekada je u reci bilo i riba i žaba, sada nema ništa.

Sve je zatrovano. Vodu iz bunara ne koristimo ni za tehničku vodu”, ljutito priča Zoran Trajković, čiji su kuća i restoran preko puta reke. Trajković je siguran da se otpadne vode ispuštaju na izlasku iz Ajvalije, a na ulazu u Gračanicu.

Protest srednjoškolaca zbog zagađenja Gračanke

“To sigurno radi neki čovek koji je nedodirljiv. Ja stvarno ne znam dokle ćemo da trpimo ovu torturu”, pita se Trajković.

Da je zagađivač na teritoriji opštine Priština smatra i gradonačelnik Gračanice Srđan Popović.

Srđan Popović, gradonačelnik Gračanice, FOTO: Vladislav Ćup

„Ono što je bitno, mi smo prvo razgovarali sa Opštinom Priština, organizovali smo zajedničke inspekcijske kontrole koje nisu urodile plodom. Isto tako, razgovarali smo sa ministrom za zaštitu životne sredine koji nam je obećao da će uraditi sve i posredovati između dve opštine, ne bi li došlo do rešenja i ne bi li se našao zagađivač, ni to nije urodilo plodom“, kaže Popović.

On dodaje da je podneta i krivična prijava kojom je otvorena istraga kako bi se utvrdilo odakle dolazi zagađenje ali, kaže, ni to nije dalo rezultate.

„Na kraju je usledilo pismo koje sam poslao centralnim institucijama, kolegi u Prištini i međunarodnoj zajednici. Ukoliko u najskorijem roku ne bude odgovora, mi ćemo stvarno biti prinuđeni da tu kanalizaciju zatvorimo ili da uradimo nešto što će sprečiti izlivanje tih otpadnih voda u reku Gračanku“, priča gradonačelnik Gračanice.

Prema njegovim rečima istragu otežava to što zagađivač otpadne vode ispušta periodično.

protest srednjoškolaca zbog zagađenja Gračanke

Jelena Mirković, majka dvogodišnje devojčice, kaže da je situacija nepodnošljiva.

„Deca nam udišu ovaj vazduh, ustvari smrad i otrov, nemamo gde da ih prošetamo, celo selo je u smradu od reke. Sve više i više smrdi i mi zaista ne možemo ovde da živimo. Čuli smo od opštinskih vlasti da je prioritet rešenje problema sa rekom, pa nam samo ostaje da se nadamo i sačekamo da se problem reši. Ukoliko to ne bude ubrzo, ovde nema opstanka“, poručuje Mirkovićeva.

Službeno obraćanje međunarodnoj zajednici
Gradonačelnik Gračanice Srđan Popović je, u službenom obraćanju, od predsednika Opštine Priština Špenda Ahmetija, šefa misije OEBS-a na Kosovu Jana Bratua, ambasadora SAD-a Filipa Kosneta, ambasadora Nemačke Kristijana Helta, kao i od ambasadora Mađarske, Francuske i Slovenije, zatražio da svojim autoritetom utiču na odgovorne za zaštitu životne sredine da preduzmu konkretne, zakonom obavezne mere, kako bi se sprečile negativne psoledice po zdravlje ljudi, kao i po životnu sredinu.

Meštanka Preoca Dušica Kostić se priseća da su njeni sugrađani već jednom blokirali put, u nadi da će time inicirati odgovorne da problem reše, ali ne samo da nema kraja mukama meštana, već su one svakim danom sve veće.

„U našem selu, u Preocu, reka prolazi pored vrtića i škole, deca udišu sve te otrove. Zaista se čudim da do sada nije bilo i teže obolelih. Možda se to kasnije manifestuje. Pozivam sve koji mogu da pomognu, da to urade, jer je postalo neizdržljivo“, kaže Kostićeva.

protest srednjoškolaca zbog zagađenja Gračanke

U ranijoj izjavi, opštinska inspektorka za zaštitu životne sredine Aleksandra Blanuša je rekla da zagađivač dolazi iz Ajvalije i da je prvobitnom kontrolom utvrđeno da u tim otpadnim vodama nema materija opasnih po zdravlje ali da su kasnije analize pokazale drugačije rezultate.

„Poslednje analize su pokazale da u tim vodama ima supstanci koje su štetne po ljudsko zdravlje, međutim niko na to ni dan danas ne reaguje… Imamo dosta ljudi koji su išli kod lekara, koji su se žalili, kojima smeta taj smrad, koji je stvarno nesnosan i u budućem periodu, ako se stvarno neko ne bude zauzeo za to, mi ćemo na bilo koji način morati da rešimo taj problem“, objašnjava Popović.

Iz Opštine Priština nema odgovora
Od Opštine Priština smo pokušali da saznamo da li su upoznati sa problemom zagađenja Gračanke i šta će preduzeti, međutim, odgovor nismo dobili.
Službeni imejl smo uputili i gradonačelniku Prištine, Špendu Ahmetiju, kao i direktoru inspekcijske službe Opštine Priština, Adonisu Tahiriju, ali odgovore nismo dobili.

Pokušali smo da prošetamo pored reke, ali je zaista bilo nemoguće. Čovek koga srećemo, gleda nas nepoverljivo i ljutito kaže:

„Neko nas namerno truje i želi da odemo odavde“. Ogorčen je, nije želeo ni svoje ime da kaže.

„Godinama pričamo o ovom problemu, rešenja nema, ne znam šta više da kažem“, dodaje.

Po rečima predsednika Opštine Gračanica, adekvatne reakcije međunarodnih i centralnih institucija još uvek nema, kao ni kolega iz Opštine Priština, pa će predstavnici opštine još jednom zatražiti zajednički sastanak svih relevantnih institucija.

Ako i to ne urodi plodom, „onda ćemo mi u opštini da se dogovorimo na koji način ćemo zaustaviti ovu ekološku katastrofu i sprečiti sve to“, obećava Popović.

Zamenica ministra za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja Milena Zdravković je ranije, za RTV Kim, izjavila da su na njen lični zahtev ispitani svi mogući zagađivači i da je Ministarsto ispred kojeg ona dolazi uradilo dosta.

„Trenutno se pravi procena izgradnje kanalizacione mreže, kako na terenu Ajvalije, tako i na terenu Gračanice, Lapljeg Sela, Preoca, pa sve do reke Sitnice. Postoji raspoloženje među ljudima koji tamo rade, da se ovaj problem reši”, rekla je Zdravković juna 2019. godine.

“Uspela sam da obezbedim sredstva za saniranje potoka Kravarice koja je jedna od pritoka i koja ima veliki problem sa kanalizacijom koja dolazi iz Ajvalije“, dodala je.

reka Gračanka, FOTO: Vladislav Ćup

Ona je tvrdila da postoji više zagađivača koji utiču na stanje reke Gračanke:

„Problemi dolaze iz kanalizacije koja se sliva iz okolnih sela, kao što su Gračanica, Ajvalija, a konfiguracija terena Lapljeg Sela je takva da je ono na ravnici gde voda stoji i manji protok vode sprečava odliv te kanalizacije dalje.

Inspekcija je izlazila na teren kako u Opštini Gračanica tako i u Opštini Priština, gde su ustanovili da postoje i drugi zagađivači kao što su pogoni za recikliranje, otpad koji dolazi iz domaćinstva, postoje i tragovi teških metala iz rudničkih jama i sve se to sliva u reku Gračanku“.

„Fabrika za prečišćavanje otpadnih voda dugoročno rešenje“

„Ja kao predsednik Opštine Gračanica sigurno neću ovaj problem ostaviti po strani i kao što sam obećao meštanima, gledaću da na bilo koji način to rešimo do kraja“, obećava gradonačelnik Gračanice i dodaje da postoji dugoročno rešenje:

„Dugoročno rešenje ovog problema je fabrika za prečišćavanje otpadnih voda. Mi radimo na tome, međutim to je veoma skup projekat i taj projekat planiramo da uradimo naredne godine i da to dugoročno sprečimo, ali godinu dana je dug period. Nama je potrebno da se to reši za dve ili tri nedelje jer ljudi su nestrpljivi, što je razumljivo. Mislim da u takvim okolnostima ne mogu da žive“, zaključuje Popović.

Ovaj članak je izrađen u okviru projekta koji sprovode CBS i Omonia uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS). Stavovi izneti u članku su isključiva odgovornost autora i ni na koji način ne odražavaju stavove KFOS-a.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here