Korupcija – sistemska pretnja i jedan od najvećih izazova na Zapadnom Balkanu

Korupcija je jedan od najvećih izazova vladavini prava, otvorenim mogućnostima i uopšte životu ljudi na Zapadnom Balkanu. To je i uzrok i posledica kulture kriminala koja prožima region, a način na koji je korupcija povezana s politikom ukazuje na visok stepen organizovane korupcije, čak i na elemente države u rukama organizovanog kriminala u više zemalja u regionu. Organizovana politička korupcija je široko rasprostranjena, dok se izuzetno delikatni slučajevi korupcije među vodećim političarima retko završe krivičnim gonjenjem. Čak i ako do njih dođe, to se retko završi donošenjem pravosnažne presude, ili oduzimanjem imovine – neki su od zaključaka u skraćenoj verziji izveštaja “Infrastrukura integriteta – Korupcija i posvećenost usvojenim antikorupcijskim merama na Zapadnom Balkanu”. Izveštaj Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, sastavili su autori Uglješa Zvekić i Sunčana Roksandić-Vidlička. Ovaj izveštaj se posebno bavi time kako vlade WB6 (šestorka Zapadnog Balkana – Kosovo, Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija) sprovode mere koje su usvojili u borbi protiv korupcije, u kontekstu Berlinskog procesa, inicijative čiji je cilj da se ojača regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu i pomogne integraciji ovog regiona u Evropsku uniju.

Političke elite i njihovi saradnici – kupovina i prodaja javne imovine u kaubojskom stilu

“Tipična manifestacija organizovane korupcije na visokom nivou u šest zemalja na Zapadnom Balkanu (WB6) je kupovina i prodaja javne imovine koju vrše političke elite i njihovi saradnici u poslovnom i kriminalnom sektoru u kaubojskom stilu; namešteni tenderi za infrastrukturne projekte (kao što je izgradnja puteva); insajderski poslovi koji se sklapaju u postupcima nabavke i privatizacije; skrivanje vlasništva; prevare i pronevera; neobjavljivanje porekla imovine (ili lažno predstavljanje); pranje novca (i lokalno i ofšor) i zloupotreba položaja” – stoji u izveštaju.

Ovaj dokument takođe obuhvata i širu analizu regionalne političke ekonomije korupcije, ukazujući na to da se klijentelizam ogleda u političkoj podršci kroz pokroviteljske mreže, na primer, kroz kontrolu socijalne zaštite, zapošljavanje političkih pristalica u javnoj upravi i vršenje političkih imenovanja na ključnim položajima u državnom aparatu, uključujući krivično-pravosudni sistem i preduzeća u vlasništvu države.

“Lojalnost političkom establišmentu otvara vrata unosnim javnim ugovorima, stranim investicijama, privatizaciji u kaubojskom stilu i selektivnom oporezivanju. Ukratko, korupcija rađa korupciju” – navodi se.

Skriveni izvori finansiranja 

Sistemska pretnja koju predstavlja korupcija u regionu je takođe, dodaju autori, vidljiva kada pojedinci ili kompanije finansiraju političke partije i očekuju usluge za uzvrat.

“Između ostalog to su skriveni izvori finansiranja; kupovina političke podrške podelom poklona i usluga; korišćenje javnih fondova i postavljenjima u javnim ili državnim preduzećima kao instrumentom izgradnje klijentelističke mreže političke zavisnosti. Na ovaj način političke, poslovne i kriminalne elite su u dosluhu kako bi očuvale i zaštitile svoje interese i uticaj na javne funkcije i sredstava. Ove radnje stvaraju plodno tle za korupmirane zvaničnike koji prolaze nekažnjeno” – navodi se u dokumentu.

Izveštaj se bavi i time kako ZB6 napreduje u pogledu sprovođenja usvojenih mera koje su dale u vezi sa zahtevima za pristupanje Evropskoj uniji. Autori su, međutim, pripremajući izveštaj, došli i do spoznaje da se malo toga zna o merama koja se tiču borbe protiv korupcije, kako u široj javnosti, tako i vladinim telima odgovornim za njihovu primenu. Takođe nije bilo sasvim jasno koja su državna tela odgovorna za praćenje sprovođenja tih mera.

Jaz između dobrog zakonodavstva na papiru i slabe primene u praksi

Rezultati analize pokazuju da su uopšteno gledajući zakonodavstva protiv korupcije u ZB6 u skladu sa UN Konvencijom protiv korupcije (UNCAC) i relevantnim odredbama EU, ali da i dalje postoje nedostaci i rupe u pravnom okviru, posebno u vezi sa pristupom i transparentnošću javnih informacija; pranjem novca; finansiranjem političkih partija i izbornih kampanja; javnim nabavkama; korupcijom u privatnom sektoru, sukobom interesa i nezakonitim bogaćenjem; i stvarnim vlasništvom.

“Neki zakoni se primenjuju selektivno, dok drugi imaju ono što bi se moglo opisati kao odredbe koje olakšavaju korupciju.”

“Takođe, saznanja do kojih smo došli ukazuju na to da suviše često postoji jaz između dobrog zakonodavstva na papiru i slabe primene u praksi. Ono što je u regionu opisano kao ‘zakonodavni optimizam’ mora da ustupi mesto izvršnom realizmu”.

“Autori su došli do spoznaje da se malo toga zna o gore pomenutim merama koja se tiču borbe protiv korupcije, kako u široj javnosti, tako i vladinim telima odgovornim za njihovu primenu. Takođe nije bilo sasvim jasno koja su državna tela odgovorna za praćenje sprovođenja tih mera. To je u suprotnosti sa značajem koje lideri ZB6 pridaju borbi protiv korupcije kroz Berlinski proces.”

U izveštaju se podseća da su svi iz ZB6 usvojili strategije za borbu protiv korupcije, ali da su neke od njih zastarele, dok druge treba oceniti, kao i da je nedostatak političke volje osujetio njihovu punu primenu; svi iz ZB6 su osnovali strukture za borbu protiv korupcije pod različitim imenima i sa nešto drugačijim mandatima, dok su mnoga od njih nastala na osnovu lex specialis-a po hitnom postpuku, te da su isuviše često bili izloženi političkom mešanju i uticaju.

Autori podsećaju i da je deo vlada ZB6 osnovao specijalizovane policijske strukture i/ili tužilaštva, a neki čak i sudove koji se bave slučajevima korupcije.

Podsećamo, Vlada Kosova ukinula je sredinom oktobra radnu grupa za borbu protiv korupcije koja je deset godina postojala u okviru Policije Kosova. Odluka je doneta bez javnih konsultacija. Na Kosovu u okviru Specijalnog tužilaštva takođe funkcioniše Odeljenje za korupciju i finansijski kriminal.

U poslednjem EULEX-ovom izveštaju o stanju pravosuđa na Kosovu, o kojem smo izveštavali, ističe se da “i dalje zabrinjava nivo saradnje policije i tužilaštva”. Uz podsećanje da je raspuštena Radna grupa za borbu protiv korupcije KP-a uspela da otkrije i preduzme istrage visokog profila u kojim su učestvovale istaknute osobe, kao i osobe iz političkog života, ističe se da nalazi ukazuju na nedovoljnu transparentnost i odgovornost tužilaštva ili njegovo oklevanje da ispuni svoju nadzornu ulogu. Te su preporuke EULEX-a da saradnja između policije i tužilaštva u slučajevima antikorupcije i ozbiljnih finansijskih zločina mora da bude poboljšana, te da bi, pored toga što su mnoge istrage vođene profesionalno, složeni finansijski slučajevi imali koristi od energičnije istrage, a da bi Radna grupa za borbu protiv korupcije KP-a trebalo da bude ojačana.

Prema izveštaju za 2019. godinu podaci u vezi sa rešavanjem predmeta korupcije na Kosovu su sledeći:


Podaci za prvu polovinu 2020. godine su sledeći:

 

Specijalna odeljenja tužilaštava i sudova za borbu protiv korupcije su u Srbiji, sa druge strane, zatrpana starim i banalnim predmetima; funkcionišu bez jasnog zakonskog okvira. Detaljnije čitajte u seriji tekstova o ovoj temi na www.javno.rs.

Prošireno mišljenje da stvari tako funkcionišu i da nije moguće promeniti sistem

“Često postoje sukobi nadležnosti između redovnih i specijalnih antikorupcijskih tela, kao i između samih specijalizovanih tela za borbu protiv korupcije. Ova tela su povremeno izložena političkim ili ličnim pritiscima i uticaju” – stoji u izveštaju “Infrastrukura integriteta – Korupcija i posvećenost usvojenim antikorupcijskim merama na Zapadnom Balkanu”.

Autori zaključuju i da uprkos “ozbiljnosti problema, izgleda kao da su društva u regionu postala naviknuta na realnost u kojoj se odvija korupcija na visokom državnom nivou”, te da postoji “prilično prošireno mišljenje i verovanje da tako stvari funkcionišu i da nije moguće promeniti sistem”:

“Ova godinama razvijana bespomoćnost se održava nedostatkom nezavisnosti, ili profesionalnih kapaciteta u okviru institucija, čija je uloga da se suprotstave korupciji.”

*Izveštaj je rezultat rada Opservatorije civilnog društva za borbu protiv organizovanog kriminala u jugoistočnoj Evropi Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (SEE-Obs). SEE-Obs je platforma koja povezuje i osnažuje učesnike u civilnom društvu u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Njen cilj je da omogući civilnom društvu da identifikuje, analizira i mapira kriminalne trendove, njihov uticaj na nelegalne aktivnosti, upravu, razvoj i međuetničke odnose, bezbednost i vladavinu prava. Opservatorija podržava učesnike u građanskom društvu u procesu monitoringa nacionalnih dinamika i širih regionalnih i međunarodnih trendova u organizovanom kriminalu. Opservatorija je pokrenuta kao rezultat Samita Zapadnog Balkana u Londonu, koji je deo Berlinskog procesa.

*Izveštaj je zasnovan na nacionalnim izveštajima koje su uradili Krisela Hackaj (Albanija), Eldan Mujanović (Bosna i Hercegovina), Mentor Vrajolli (Kosovo), Dejan Milovac (Crna Gora), Slagjana Taseva (Severna Makedonija) i Miodrag Milosavljević (Srbija).

Tekst je nastao u okviru projekta „Fact-check it out“ koji realizuje Crno beli svet (CBS). Ovaj grant je podržan od strane ‘Programa civilnog društva za Albaniju i Kosovo‘ koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške i upravlja Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA). 

Sadržaj i iznesene preporuke ne predstavljaju zvaničan stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

Leave a Reply

Your email address will not be published.