Dva pasoša – oba na poslednjem mestu u Evropi

1
687
views
Ilustracija: Milenko Todorović

Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji, iako najčešće imaju dva pasoša, ne putuju mnogo u inostranstvo. Naime, kako za kosovske tako i za pasoše koje izdaje Koordinaciona uprava MUP-a Srbije, ne važi vizna liberalizacija. U redovima za vizu ispred stranih ambasada u Prištini, Albanci i Srbi čekaju zajedno i slažu se barem u jednom – da su građani drugog reda.  

Piše: Jovana Stojanović

Skoro svakog jutra ispred zgrade u ulici Azema Jašanice broj 66 u Prištini, formira se dugačak red ljudi koji čekaju. Naime, na ovoj adresi izdaju se vize za tri države, Austriju, Švajcarsku i Nemačku.

U trenutku kada smo došli, u dvorištu zgrade nalazilo se oko 30 ljudi, na ulici mnogo više. Mladi i stari, Albanci i Srbi, pripadnici drugih kosovskih zajednica, tiskaju se jedni pored drugih i čekaju da ih prozovu. U ovom redu je i naš sagovornik, koji je želeo da ostane anoniman, pa ćemo ga predstaviti kao Aleksandra.

Ovaj mladi Srbin iz Mitrovice, čeka vizu već dva meseca i nada se da će uskoro put Nemačke. U njegovom pasošu, koji izdaje Republika Srbija, postoje dve reči koje mu onemogućavaju bezvizni režim – Koordinaciona uprava. Zato mora da stoji ispred ambasade.

Jedan od najznačajnih problema za ovdašnje Srbe jesu putne isprave. Naime, za lica koja žive na prostoru Kosova i Metohije, postoje posebni pasoši koje izdaje Koordinaciona uprava Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Kada je 2009. godine Srbiji ukinut vizni režim, ova povlastica zaobišla je kosovske Srbe. U strahu od mogućih ilegalnih migracija osoba sa Kosova i Metohije, Savet Evropske unije je uredbom EC No 539/2001 zahtevao formiranje Koordinacione uprave i izuzeće iz bezviznog režima, što je tada i u učinjeno.

Ilustracija 1. Isečak iz uredbe EC No 539/2001 o viznom režimu pasoša Koordinacione uprave, izvor: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:52009PC0366&from=EN

Do 2009. godine, pasoši Republike Srbije su bili isti za sve, pa tako i za kosovske Srbe, koji su ih dobijali od MUP-a Raške. S obzirom na to da pasoši koji su izdati do 2009. godine ističu, mnogi Srbi se pitaju šta dalje i kako do novih putnih isprava.

Problem je u tome što nosioci ovog pasoša nemaju mogućnost da ga produže. Mnogi kao rešenje vide dobijanje pasoša koji bi im bio izdat u nekim od gradova van Kosova i Metohije. Ali to znači da sistem mora da se prevari.

Kada lice sa Kosova zatraži promenu prebivališta, policijske kontrole su daleko strožije i češće nego kada bi to uradio neko iz gradova centralne Srbije. Na primer, kada neko želi da promeni prebivalište iz Raške u Kraljevo, taj posao može da završi za par dana, bez neke velike provere.

Sa druge strane, to neće biti slučaj za nekog ko želi da prebaci prebivalište sa Kosova i Metohije u grad Kraljevo. MUP grada Kraljeva će u par navrata odlaziti da se uveri da lice zaista živi tamo. Uz to, tražiće potvrde komšija ili srodnika kod kojih se prijavljuje.

Koliko je mukotrpan proces dobijanja vize, znaju svi oni koji čekaju ispred ambasada. Za odlazak u većinu zemalja EU, nosioci pasoša Koordinacione uprave su upućeni na ambasade u Prištini. O tome svedoči i naš sagovornik, Aleksandar, koji trenutno čeka na odobrenje vize. Njegova priča slična je mnogim drugim, a svodi se na odlazak iz zemlje u potrazi za boljim životom.

Aleksandar naglašava „Odlučio sam da odem iz Kosovske Mitrovice jer smatram da ovaj grad, iako je lep i meni veoma drag, ne daje nikakve šanse za neki normalan život i prosperitet.“ Aleksandar kaže da mu je odluku da napusti zemlju olakšalo i to što je znao da ga čeka siguran posao u struci, i to u firmi kod rođaka.

Da biste aplicirali za vizu, neophodno je da prvo zakažete termin. To se radi uglavnom elektronski, preko sajtova i šablona koje imaju sve ambasade. U međuvremenu sledi prikupljanje dokumenata.

Ako, na primer, imate kosovski pasoš, onda vam treba čitava hrpa dokumenata kao što su:  kosovsko državljanstvo, izvod iz kosovske poreske službe, ekstrakt – ekvivalent izvodu iz matične knjige rođenih, uverenje o zajedničkom domaćinstvu, uverenje iz matične knjige venčanih, ugovor o radu, izveštaj iz banke za primanja u prethodnih 6 meseci, itd.

Napominjemo da se poslovne i turističke vize razlikuju u određenim dokumentima više ili manje, dok se pri samom apliciranju plaća taksa za izdavanje vize u iznosu od 60 evra.

Aleksandar je aplicirao u ambasadi Nemačke u Prištini. I dalje čeka na odobrenje vize. Naime, rok za javljanje je godinu dana od dana slanja upita. Mladić je u elektronskoj formi poslao zahtev za vizu.

Dalje navodi „u povratnom imejlu u kojem je ambasada Nemačke potvrdila da sam uspešno aplicirao, pisalo je da ne šaljem druge imejlove jer će to njima otežati posao. I da je mnogo bolje da sačekam da mi oni jave kada mi je termin, a termin ce sigurno stići.“

Neki okvirni rok je da ambasade odobravaju vize u periodu od 60 dana. Ovo nije pravilo, tako da se dešava da pojedini čekaju par meseci, a određeni ljudi dobijaju po ubrzanom postupku.

Kao primer, uzećemo ambasadu Italije u Prištini. Ova ambasada na svom sajtu daje opciju da se zakaže termin za podnošenje dokumenata tek za 3-4 meseca.

Ukoliko planirate da letujete u ovoj državi, a imate pasoš Koordinacione uprave ili kosovski pasoš, počnite o tome da razmišljate još od početka nove godine, odmah nakon praznika. Šalu na stranu, čak i da dobijete termin, ne znači da ćete dobiti vizu.

U želji da saznamo koliko često Srbi sa severa Kosovo putuju i gde, odradili smo upitnik na uzorku od 300 ljudi preko platforme “Gugl Forms”, gde su upitnici ciljano deljeni preko društvenih mreža.

Pored toga, ispitali smo stavove građana severa Kosmeta u vezi sa viznom liberalizacijom i koji pasoš poseduju. Stoga, 55% ispitanika poseduje pasoš izdat od strane Koordinacione uprave.

Zatim, 10% poseduje kosovski pasoš i 10% poseduje pasoš izdat od Republike Srbije u gradovima centralne Srbije. Mahom putuju zbog turizma, 89.7%, 17.2% zbog posla i 6.9% zbog studiranja.

Između ostalog, Srbi sa Kosova i Metohije na pitanje gde najčešće putuju odgovaraju: Crna Gora (72.4%), države Evrope (41.4%), Makedonija (27.6%), Bosna i Hercegovina (13.8%), Grčka i Turska po 6.9% i ostalo. Mahom je to zbog turizma, koje se svodi na našeg suseda – Crnu Goru, zbog jednostavnosti putovanja i nekadašnje zajedničke države.

Olakšavajuća okolnost je mogućnost ulaska u ovu državu samo sa ličnom kartom.

Sa druge strane, pasoše Koordinacione uprave ne priznaju kosovske vlasti. Tako da osoba koja poseduje pasoš Koordinacione uprave ne može da leti sa prištinskog aerodroma. I kada lice dobije vizu, leti iz Skoplja ili Beograda, jer u tom slučaju zna da će sigurno otići na željenu destinaciju.

Iako je dvojno državljanstvo zagarantovanom odredbama Zakona o državljanstvu, lica sa pasošem Koordinacione uprave ne mogu da lete sa ovom aerodroma.

Novinarka portala Kossev, Milica Andrić Rakić, se bavila ovom temom dok je radila u nevladinoj organizaciji Aktiv. Milica objašnjava da u oba sistema, u kosovskom i srpskom zakonodavnom sistemu, postoji pravo na dvojno državljanstvo.

Milica Andrić Rakić, FOTO: Facebook

Zatim, ističe da će se ovo pravo poštovati s obzirom na to da kosovski Albanci imaju ogromnu dijasporu i nije im u interesu da uslove svoje građane da imaju samo jedno državljanstvo.

„Ko god da ostane ovde, verovatno će imati duplu dokumentaciju. Verujem da se srpske putne isprave moraju izjednačiti sa ostalim. Koordinaciona uprava bi trebalo da bude rasformirana kao telo koje je unutar ministarstva unutrašnjih poslova i da se pronađe neki drugi način za izdavanje tih dokumenata”, kaže Andrić Rakić.

Na pitanje šta je neophodno da pasoši Koordinacione uprave postanu bezvizni, Milica kaže da „Srbija bi mogla, ako bi želela da nađe načine da otkloni neke od briga koje je imala Evropska unija kada je zatražila da pasoši Koordinacione uprave budu isključeni iz režima vizne liberalizacije.“

Zatim, navodi da se ovde misli na konkretnu proveru podataka na terenu i mogućnost ilegalne migracije. „Srbija nije mogla da garantuje tačnost podataka, jer nije imala policiju na teritoriji Kosova koja bi garantovala da osobe žive tu.“

Opasnost od ilegalne migracije prestaje da bude validan argument uzimajući u obzir da je Priština dokazala da ovo više nije pretnja. Postoji strah od ilegalne migracije i društvenih promena u Evropskoj uniji, tako da to može značajno kočiti dobijanje vizne liberalizacije.

Ono što preostaje je pregovor između Evropske unije i Srbije u vezi sa garantovanjem podataka. „To bi zahtevalo dosta fleksibilan pristup sa kosovskom policijom. To je nešto izvodljivo, ali je potrebna ogromna politička volja, za koju trenutno u Srbiji ne postoji preduslov.“

Zanimljive informacije o broju izdatih viza moguće je pronaći na sajtu schengenvisainfo.com. Kosovo se prema ovim podacima nalazi na visokom 25. mestu u svetu po broju apliciranja za vizu u zemljama Šengen zone.

Prema podacima za 2017. godinu, ambasade u Prištini primile su nešto više od 90.000 prijava, a ukupno su izdale 63.424 vize. Najviše zahteva bilo je za Nemačku, nešto više od 29.000. Odobrene su 23.573 vize.

Politički analitičar iz Prištine, Špetim Gaši, smatra da viznu liberalizacija kosovskih pasosa blokira nekoliko clanica EU koje predvodi Francuska. On kaze : „Čini se kao da se ove države plaše masovne imigracije sa Kosova ako odobre viznu liberalizaciju. Međutim, korupcija i vladavina prava su takođe razlozi za odlaganje.“

Još jedno zanimljivo pitanje je koji pasoš ima jaču vrednost, tj. prohodnost, kosovski ili pasoš Koordinacione uprave. Milica Andric je uverena da ćemo bolje proći sa pasošem Koordinacione uprave.

Između ostalog navodi da nosioci ovog pasoša mogu da putuju bez vize u nekoliko država koje nisu dostupne kosovskim pasošem, uključujući Rusiju, Kinu, države Južne Amerike, neke afričke države, itd.

Pored toga, Milica veruje da će doći do pojačanog trenda uzimanja kosovskih pasoša u slučaju liberalizacije kosovskog pasoša, pogotovo kod mladih Srba.

Špetim Gaši takodje smatra da je kosovski pasoš među najbezvrednijim u svetu. „Prvo, potrebne su vam vize za skoro sve države. Drugo, postoji određen broj država, poput Španije, koje ne prepoznaju ova dokumenta uopšte.

Shpetim Gashi, FOTO: Facebook

Srpski pasoš izdat od strane Koordinacione uprave je sličan kosovskom, zato što su vize neophodne jedino za ova dva pasoša u Evropi. Ovaj pasoš je mnogo korisniji od kosovskog zato što je priznat od svih država. Na primer, možete otići u Španiju sa pasošem Koordinacione uprave, dok ne možete sa kosovskim.“

„Kosovo neće dobiti viznu liberalizaciju sve dok organizovani kriminal rukovodi institucijama i dok su osuđenici za ratne zločine postavljeni na visoke vladine položaje.“ smatra Špetim Gaši.

Ovaj analitičar veruje da ce se jednog dana kada dodje do vizne liberalizacije, ona odnositi podjednako i na kosovske i na pasose koje izdaje Koordinaciona uprava. Smatra da bi to moglo da se desi najkasnije za dve godine.

Pasoš Koordinacione uprave Ministrastva unutrašnjih poslova Republike Srbije bi mogao postati bezvizan, kada bi u gorenavedenoj uredbi Evropske unije, u članu 4. došlo do izmene.

Odnosno, kada bi se izbacila posebna naznaka koja stoji za Republiku Srbiju, a odnosi se na vizni režim pasoša Koordinacione uprave. Inače, članom 3. se omogućava slobodno kretanje kroz šengensku zonu. Tamo su navedene države koje imaju pravo na to.

Izmena proceduralno traje barem 6 meseci. To bi značilo da ako dođe do vizne liberalizacije kosovskih pasoša, potrebno je da počne drugi proces koji će se odnositi na promenu ove uredbe objašnjava Milica Andrić.

Zanimljivu analizu o tome, koliko vrede čiji pasoši, moguće je pronaći na sajtu Henley and Partners passport index. Prema ovoj proceni, kosovski pasoš je na skali od 1 do 104 rangiran na 95. mestu, i vredi koliko i pasoši Konga i Šri Lanke.

Srpski pasoš se nalazi na 38. a albanski na 48. mestu. Najvredniji pasoši su japanski, južnokorejski i nemački, čiji vlasnici mogu bez viza da putuju u čak 188 država. Pasoš koji izdaje Koordinaciona uprava verovatno nije prepoznat kao dokument, tako da se i ne nalazi na ovoj listi.

Interesantne podatake o broju izdatih pasoša na Kosovu i Metohiji objavila je prošle godine nevladina organizacija Aktiv iz Severne Mitrovice. Prema njihovoj analizi pod nazivom “Zona posebnih pasoša” u periodu od avgusta 2009. do juna 2016. Koordinaciona uprava je izdala 97.809 pasoša.

Sa druge strane, do avgusta 2016. kosovska vlada je izdala 2.586 pasoša za opštine Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok.

U jednom drugom istraživanju koje je uradila nevladina organizacija Crno-beli svet iz Leposavića, pod nazivom “Da li je Briselski sporazum zaboravio građane ?”, ukazuje se na to da postoje značajne razlike u pogledu posedovanja pasoša među stanovnicima severa i juga Kosova.

Pasoše koje izdaje Koordinaciona uprava RS, za koje je potrebna viza, poseduje 34% ispitanika sa severa i 17,6% ispitanika sa juga. Pasoše koje izdaju Policijske Uprave za Kosovsku Mitrovicu ili neki grad na Kosovu, bezvizni, poseduje 21% učesnika istraživanja sa Severa i 12% sa Juga Kosova. Kosovski pasoš poseduje 6,3% ispitanika sa Juga i 8,0 sa Severa.

Pasoš Republike Srbije izdat u gradovima u Centralnoj Srbiji poseduje 2,67% isptanika sa severa i 1,67% sa juga Kosova navodi se između ostalog u ovom istraživanju.

Mnogi sa Kosova ipak ne moraju u redove za vizu. Mediji u Prištini su još pre par godina izveštavali o tome kako mnogi političari, biznismeni i drugi uticajni ljudi poseduju albansko državljanstvo i pasoše za koje ne važi vizni režim sa EU.

Tirana je tako na primer posebnim dekretom dodelila albansko državljanstvo Ramušu Haradinaju, Fatmiru Ljimaju, Špend Ahmetiju i mogim drugima. Kakve pasoše imaju politički predstavnici Srba sa Kosova, nismo uspeli da saznamo, ali malo ko ovde veruje da mnogi od njih nisu uspeli da se snadju i u medjuvremenu dodju do bezviznog srpskog pasoša.

Kakav je stav Kancelarije za KiM kada je reč o pasošima i viznoj liberalizaciji nismo uspeli da saznamo. Ni posle više od mesec dana čekanja da nam dodele sagovornika za ovu temu nismo dobili nikakav odgovor.

Iz Kancelarije su više puta do sada, što kroz medije što svojim saopštenjima iznosili svoj stav o ovoj temi. Portal Kossev je u jednom od svojih ranijih izveštaja preneo i njihovo sledeće saopštenje :

“Pojedine države diskriminišu nosioce ovih isprava, tretirajući ih na drugačiji način od ostalih građana Srbije. Nadležne institucije Republike Srbije u kontinuitetu ukazuju na neprihvatljivost ovog oblika diskriminacije.”

Usled stalnih političkih previranja, dva sistema i brojnih nedaća, život se odvija. Pitanje pasoša se ne rešava. Između ostalog, mnoge probleme sa kojima se suočava srpska zajednica, deli i albanska strana.

Duga čekanja, redovi ispred ambasada, stres prilikom prikupljanja papira i novac potrošen na sve to, jesu slika i prilika procesa apliciranja za vizu. Jedino ljudi sa ovog prostora, bilo da poseduju kosovski ili pasoš Koordinacione uprave, nemaju pravo da putuju kroz Šengensku zonu.

Naizgled je delovalo da će se vizni režim za kosovske pasoše okončati prošle godine. Međutim, Parlament Evropske Unije je u julu 2018. godine odbio predlog Evropske komisije koja je preporučila ukidanje viznog režima.

Pa tako danas u redovima ispred nemačke ambasade u Prištini jedan pored drugog stoje mnogi Aleksandri, Špetimi, Milice, i svi oni koji možda tragaju za nekim evropskim snom, ili jednostavno žele da odu na godišnji odmor u ovu zemlju.

Članak je nastao u okviru projekta “Razvoj istraživačkog novinarstva kod novinara koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu” koji sprovode CBS i InTER. Ovaj grant je finansiran od projekta ‘Podrška Luksemburga za civilno društvo na Kosovu’, koji finansira Vlada Velikog Vojvodstva Luksemburga i upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo(KCSF). Sadržaj i iznesene preporuke ne predstavljaju zvanični stav Vlade Velikog Vojvodstva Luksemburga i Kosovske Fondacije za Civilno Društvo (KCSF). Članak je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja stavove CBS-a i InTER-a.

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here