Kosovske takse – između ekonomskih i političkih interesa

0
204
views
FOTO: RTV Kim

Piše: Jovana Jakovljević

English Shqip

U odnosima Kosova i Srbije godinama unazad postoje brojne, kako političke, tako i tenzije u oblasti trgovine. Poslednja u nizu izazvana je odlukom Vlade Kosova od 6. novembra 2018. da se poveća carina na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine za 10% pod obrazloženjem zaštite domaćeg tržišta. Ovakva odluka je u suprotnosti sa CEFTA sporazmom o slobodnoj trgovini, po kome pošiljalac robe ima povlasticu oslobađanja plaćanja carine na tu robu, ali ne i ostalih dažbina (PDV, akcize i drugo).

Prvi rezultat odluke bio je povlačenje srpske delegacije iz pregovora u Briselu uz obrazloženje da se neće vraćati za pregovarački sto sve dok su odluka o uvođenju taksi i kršenje sporazuma o slobodnoj trgovini na snazi. Situacija se dodatno iskomplikovala nakon neuspešne aplikacije Kosova za prijem u INTERPOL, kada je Vlada Kosova za svoj neuspeh optužila Srbiju i povećala takse na uvoz robe iz Srbije i BiH 100%.

Dodatno, Ministarstvo trgovine i industrije Kosova izdalo je naredbu da trgovinska inspekcija i druge nadležne institucije zaustave potencijalni uvoz i prodaju svih proizvoda koji u svojoj deklaraciji imaju naziv “Kosovo i Metohija”, “Kosovo UNMIK” ili “Kosovo Rezolucija 1244”. Od inspekcije je zatraženo da se uklone proizvodi koji imaju bilo koju drugu oznaku na etiketi osim „Republika Kosovo”, jer se jedino na taj način postupa u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova.

Osim prekida u dijalogu između Beograda i Prištine, u periodu od godinu dana takse su doprinele i promenama u ekonomskim parametrima (pokazateljima) obe strane. Prema poslednjim podacima koje je izneo ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, Rasim Ljajić, od uvođenja taksi do 8. avgusta 2019. godine na Kosovu je isporučeno manje robe u vrednosti od 280.800.000 evra. Za period od 261 dan, dnevno se šalje manje robe na Kosovo u iznosu od 1.075.000 evra, što je prema njihovim procenama ogromna šteta u finansijskom smislu.

Pre uvođenja taksi, Srbija je sa 13.3% imala najveći udeo u ukupnom uvozu Kosovu. Iz poslednjeg dostupnog izveštaja Agencije za statistiku Kosova za mesec septembar 2019. godine može se videti drastično smanjenje uvoza robe srpskog porekla na Kosovo u odnosu na isti mesec prethodne godine. Konkretno, u septembru 2018. izvršen je uvoz iz Srbije u iznosu 37.588.000 evra, dok je u istom mesecu ove godine uvezena roba u iznosu od svega 492.000 evra, što iznosi smanjenje 98%. Sa druge strane, izvoz Kosova u Srbiju je ostao gotovo nepormenjen. U ovom trenutku, sa iznosom od 2.569.000 evra za mesec septembar 2019. godine nadmašuje uvoz iz Srbije.

Iako je jedan od rezultata uvođenja taksi da je izvoz Kosova u Srbiju veći od uvoza, on je praktično zanemarljiv sa stanovišta kosovske ekonomije u celini, tako da recipročna mera Srbije ne bi imala iste posledice kao i carine na uvoz iz Srbije. Srbija trenutno procenjuje kolika bi šteta umanjenog izvoza na Kosovo mogla da bude po BDP, a najgori scenario je da bi to moglo da utiče sa 0.8%, što bi praktično značilo da niko od privrednika koji izvoze robu na Kosovo ne nađe neka alternativna tržišta. Međutim, iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije imaju optimističan stav i veruju da će uticaj uvedenih taksi na BDP Srbije biti manji od najlošije prognoze.

Ekonomske analize na Kosovu pokazuju da je uprkos drastičnom smanjena uvoza iz Srbije, ukupan uvoz nastavio da raste, a takođe i trgovinski deficit, koji beleži porast za 5,4% u poređenju sa prethodnom godinom. Roba srpskog porekla zamenjena je proizvodima iz drugih zemalja, i to u najvećoj meri  robom iz Turske, Grčke, Nemačke, Albanije, Severne Makedonije i Slovenije, koje su značajno povećale svoj izvoz na Kosovo. 

Kako sa kosovske strane nije postojala preliminarna analiza mogućih efekata uvođenja taksi, osim negativnog utcaja na srpsku privredu, takse su izazvale i porast cena na Kosovu. Zamenom srpskih proizvoda proizvodima iz drugih zemalja, cene hrane na Kosovu u periodu nakon uvođenja taksi (novembar 2018. – mart 2019.) bile su više za 5,3% nego u istom periodu prethodnih godina, navodi se u istraživanju GAP Instituta iz Prištine. Takođe, lokalni proizvođači nisu imali odgovarajuću supstituciju za određene proizvode na koje je postalao je primenjiva odluka o 100% povećanja taksi. Drugi razlozi koji su mogli uticati na povećanje cena su povećani troškovi za sirovine i povećani troškovi za uvezene proizvode iz drugih zemalja.

Postoje sumnje da se određene vrste robe srpskog porekla, poput žitarica, uvoze na Kosovo preko drugih zemalja iz regiona, što dodatno šteti lokalnim proizvođačima jer to utiče na povećanje uvozne cene usled povećanja transportnih troškova. U prilog tome govore i podaci kosovske Agencije za statistiku koji ukazuju da takse utiču na podizanje cena proizvoda, odnosno da su, primera radi, hleb i žitarice na Kosovu poskupeli za 12,5%.

Uticaj na carinske prihode

Na osnovu poslednjih dostupnih carinskih podataka, redovni uvoz robe iz Srbije u periodu januar – april 2019. godine smanjen je za više od 98%, u odnosu na isti period prošle godine. Naime, na osnovu carinskih evidencija, za period januar-april 2019 godine carina je prikupila oko 1,03 miliona evra carinskih prihoda za vrednost uvoza poreklom iz Srbije, dok je u periodu prethodne godine prikupljeno oko 30,32 miliona evra. Negativan efekat na carinske prihode od uvoza robe poreklom iz Srbije nadoknađen je povećanjem uvoza iz drugih zemalja, uz dodatni efekat na carinske prihode, navodi se u prvom kvartalnom ekonomskom biltenu Ministarstva finansija Kosova za 2019. godinu. Prema prikazanoj kalkulaciji, neto efekat na carinske prihode za period januar-april 2019. je oko 7 miliona evra viši kao rezultat primene odluke o uvođenju takse.

Poseban segment carinskih prihoda čini Fond za razvoj severa Kosova, koji je osnovan sa ciljem podrži socio-ekonomski razvoj u četiri opštine na severu Kosova. Sredstva za Fond se obezbeđuju od carinskih prihoda prikupljenih na prelazima 1 (Jarinje) i 31 (Brnjak), od carinjenja robe koja je namenjena za sever Kosova kao i od carinjenja robe preduzeća koja su registrovana u nekoj od četiri opštine na severu Kosova. Do kraja 2018. godine u ovaj Fond je prikupljeno više od 15,5 miliona evra, od čega je približno 11 miliona dodeljeno opštinama na severu kroz finansiranje određenih infrastrukturnih i razvojnih projekata. Međutim, od novembra 2018. godine, od kada je odluka o uvođenju taksi na robu srpskog porekla na snazi, do danas, sredstva iz Fonda nisu dodeljena za realizaciju nijednog projekta u nekoj od opština na severu Kosova. Pored toga, nije poznata dinamika, niti posledice po prikupljanje sredstava u Fond nakon uvođenja taksi. 

Uticaj na normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine

Od uvođenja taksi i povlačenja Srbije iz pregovaračkog procesa, dve strane su umesto napretka u normalizaciji odnosa postale još više udaljene. Sa jedne strane postoji čvrst stav Srbije da se neće vraćati za pregovarački sto sve dok je odluka Vlade Kosova o uvođenju 100% taksi na robu srpskog porekla na snazi, dok je sa druge strane stav dosadašnje Vlade Kosova bio da neće doći do ukidanja taksi dok Srbija ne prizna nezavisnost Kosova.

Takođe, Međunarodna zajednica je bila veoma jasna u osudi kosovskih mera i upozoravala je na to da takva poreska politike ne doprinosi napretku u pregovorima sa Beogradom, kao i da predstavlja jasno kršenje sporazuma CEFTA. Tokom samita u Berlinu, sastanka koji je održan u aprilu ove godine i koji se odnosio na političku i ekonomsku sudbinu balkanskih država koje nisu članice EU, Francuska i Nemačka su pokazale spremnost da doprinesu nastavku dijaloga Beograda i Prištine, ali je za takvu ulogi potrebno da prepoznaju posvećenost obe strane.

Upravo iz tog razloga, jedan od glavnih izazova za političke stranke koje će nakon izbora održanih na Kosovu 6. oktobra 2019. formirati novu Vladu, mogao bi da bude razmatranje pitanja da li ukinuti ili nastaviti sa sprovođenjem odluke prethodne Vlade koja se odnosi na povećanje taksi. U tom smislu, dalji tok pregovora sa Srbijom, kao i sam proces normalizacije odnosa koji treba da doprinese iznalaženju kompromisnog rešenja, svakako će umnogome zavisiti od stava nove Vlade prema odluci o ukidanju taksi.

Jasno je da je nakon godinu dana od prekida dijaloga, u cilju iznalaženja kompromisnog rešenja, realnije očekivati vraćanje za pregovarački sto nego dalju radikalizaciju. Međutim, imajući u vidu istoriju dešavanja u odnosima između Srbije i Kosova, svaki razvoj događaja koji stvaraju „novu realnost“ je moguć.

Članak je nastao u okviru projekta “Razvoj istraživačkog novinarstva kod novinara koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu” koji sprovode CBS i InTER. Ovaj grant je finansiran od projekta ‘Podrška Luksemburga za civilno društvo na Kosovu’, koji finansira Vlada Velikog Vojvodstva Luksemburga i upravlja Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF). Sadržaj i iznesene preporuke ne predstavljaju zvanični stav Vlade Velikog Vojvodstva Luksemburga i Kosovske Fondacije za Civilno Društvo (KCSF). Članak je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja stavove CBS-a i InTER-a.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here