Kultura, umetnost i korona: Vidimo ono što smo potcenjivali

Featured Video Play Icon

Solidarniji smo u vreme pandemije korona virusa. Podložnost bolesti u ovom slučaju čini da se osećamo jednakima. Naša krhkost nam daje snagu da budemo tu za one koje smatramo krhkijima i ova situacija nam zapravo daje jedan novi par očiju pomoću kojih možemo da vidimo sve ono što imamo, koja je vrednost toga i možemo li da je podelimo sa drugima – kaže docentkinja na Fakultetu umetnosti na Unoverzitetu u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Jelena Pavličić.

Ona dodaje da je u kontekstu kulture i umetnosti zanimljivo reagovanje muzeja, biblioteka, arhiva, koji koriste virtuelni svet ne samo za promociju baštine koju čuvaju, već je čine dostupnom u širem smislu.

“Osnovni princip na kome počiva baština – da je ona javno dobro, konačno je sada došao do izražaja,” dodala je Pavličić.

“Izgleda da je čitava ova totalno apsurdna situacija stvorila i pružila mnogo više prostora razumevanju i čini mi se da se razum svakog koji razmišlja racionalno otvara zajedno sa cvećem i prolećem koje sada gledamo sa terase. Mnogo je čudno, ali izgleda da je ovo dobra lekcija – gledati sa udaljenosti nešto što smo ostavljali po strani, potcenjivali i što nam se sada vraća kao bumerang, a to je međusobno nečovečno ponašanje – kaže njen sagovornik, savremeni umetnik Driton Selmani.

Da li fizička distanca otežava izgradnju poverenja među različitim zajednicama?

Fizička distanca je često dobar povod da se preispituju motivi koji dovode do toga da nešto želimo i kao pojedinac i kao zajednica, kaže Pavličić i dodaje:

“I ti motivi se u ovom vremenu distance intenziviraju i budući da nema drugih događaja i odnosa koji ih zamagljuju, odnosno potiskuju u neki drugi plan, pa tako, ako su iskreni, meni se čini da će neminovno poverenje biti izgrađeno, ili ojačano.”

Upravo je ova situacija – iako je fizički i u smislu državnog zastupanja udaljila države – uticala da se ljudi približe još više, prevazilazeći fizičku i političkui granicu između država, kontinenata, dodaje Selmani:

“Mislim da upravo ova situacija utiče na ljude da se osećaju bliskije i emotivnije i više bliži jedni drugima.”

Da li je u postkonfliktnim društvima mogua izgradnja poverenja kroz kulturu i umetnost.

Pavličić veruje da je u kontekstu izgradnje poverenja ključno znanje i njegovo širenje.

“Njegovim širenjem se smanjuju naši strahovi i mogućnost manipulacije kulturom u širem smislu. Važno je znanje učiniti javnim i dostupnim, to je osnov za izgradnju poverenja među zajednicama i takođe imati konsenzus u vezi sa tim kako tumačimo neke stvari, ili u ovom sada užem smislu, kako tumačimo neke kulturne pojave,” kazala je.

Selmani ističe da su upravo umetnost i umetnici “iskreni ambasadori svojih kultura” kao i u komunikaciji sa drugim kulturama.

“Zato što uvek kada se umetnici sretnu ili kada se ljudi koji se bave kulturom druže, tu se nikada ne govori o zvaničnom predstavljanju između belog i crnog ili crvenog i plavog, ili bilo koje druge boje koju mogu izmati zastave. Istina, kulturna diskusija su iskrenost i svakako jezik umetnosti, koji je, ponavljam, iskren, direktan i, pošto se nalazimo u ovom vremenu, veoma human za komunikaciju među ljudima,” kazao je.

Video je nastao u okviru projekta “ArtCult”, koji sprovodi Alternativna Internet stranica u partnerstvu sa PKC “Akvarijus”, portalom Gračanica Onlajn i onlajn platformom Crno-beli svet koja je i radila produkciju ovog video sadražaja. Projekat podržao UNMIK.

Leave a Reply

Your email address will not be published.