Kultura zagađenja kao svakodnevica

Jedan od osnovnih problema Mitrovice predstavlja smeće koje je vidljivo na svakom koraku.Ono je postalo sastavni deo okoline i svakodnevice do te mere da ga više gotovo i ne primećujemo. Za razliku od savremenog, tehnološki uređenog društva, ljudi su još pre nove ere vodili brigu o načinu odlaganja smeća na odgovarajući način. Sever Kosova poseban problem ima sa odlaganjem smeća usled nepostojanja regionalne deponije. Međutim, za ovim problemom na zaostaju ni industrujsko zagađenje, kao i nekultura odlaganja smeća.

“Prvi podaci o nečemu što bismo mogli da zovemo upravljanje otpadom nađeni su u egipatskim spisima pre, otprilike, 4.000 godina. To je prvi pisani dokaz koji pokazuje da su ljudi postali svesni da smeće, koje proizvode, treba odlagati, jer u suprotnom može da izazove ozbiljne posledice. Tada su naložili da se vrši ono što mi danas zovemo sanacijom smeća, ili otpada”, kaže Aleksandar Ćorac, profesor Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Međutim, izgleda da kod nas svest o opasnosti i posledicama koje bačena čaša, ili flaša, mogu da proizvedu, pogotovo za buduće generacije, nije dovoljno razvijena. U industrijski razvijenim zemljama ovo pitanje je drugačije uređeno.

“Upravljanje otpadom u razvijenim zemljama je daleko otišlo. Jedna definicija kaže ‘Otpad je sirovina na pogrešnom mestu’. Znači, otpad se više ne tretira kao smeće koje bacimo, nego kao sirovina koja može da se koristi. Značajne države su, kao što su to, na primer, Švedska, ili Kina, су uvoznici otpada. Da ste to nekom pričali pre 20 godina, rekli bi da je nemoguće”, kaže profesor Ćorac.

Glavna poteškoća u Mitrovici je nepostojanje modela za pravilno odlaganje smeća. Pre dve godine najavljena je “nova era menadžiranja otpadom”, kada su i svečano otvoreni boksovi za kontejnere. I tada je pomenuta regionalna deponija, koja uprkos više najava, još uvek nije završena.

Sa druge strane, mitrovička lokalna, inače divlja deponija, u blizini Ibra je, samo prošle godine, dva puta paljena, a grad bio obavijen gustim dimom. Paljenje smeća na ovoj deponiji se sporadično događalo i ove godine.

Na sve više divljih manjih deponija u gradu, često nailazimo na mešovit komunalni otpad, jer je sa običnim pomešan i medicinski, pa i farmakološki otpad. Zato ne čudi što se u pojedinim kontejnerima mogu naći krv, špricevi, igle, pa i ostaci infuzije.

Ali, odlaganje smeća “gde se stigne” nije uobičajeno samo za Mitrovicu. Taj problem postoji na celom severu Kosova.

“Kada prođete ispod divlje deponije u Leposaviću, kraj pojasa Popovačkog polja, kad razgrnete žbunje i lišće, videćete da je čitava vegetacija upletena kesama i plastikom. Bačena kesa predstavlja rizik za budućnost i ona je ekološko zagađenje. Na naš život, trenutno, osim što je ružno, nema veliki efekat, ali će svoje posledice da ostavlja dugoročno i one će se tek pokazati u budućnosti”, tvrdi Ćorac.

Skladištenje lekova kojima je prošao rok

Širinu problema odlaganja smeća oslikava i primer odlganja lekova kojima je prošaо rok. Ukoliko biste, kao savestan građanin, želeli da ih odložite na ispravan način, to ne biste mogli da uradite nigde na severu Kosova i Metohije.

Iako je propisano da svaka apoteka mora da primi lekove od strane krajnjeg korisnika i da ih dalje skladišti i transportuje na propisan način to, međutim, u Severnoj Mitrovici, nijedna apoteka ne radi.

Naša ekipa obišla je apoteke i državne (koje rade po sistemu Republike Srbije) i privatne i ni u jednoj apoteci nisu prihvatili ove lekove.

Ako biste to isto pokušali u centralnoj Srbiji, samo bi nekoliko, uglavnom državnih apoteka, lekove kojima je prošao rok, prihvatilo iako su po zakonu to dužne da urade sve apoteke.

Dok se u praksi nešto ne promeni, farmaceutski proizvodi će se i dalje bacati zajedno sa običnim smećem ili, u većini slučajeva, u kanalizaciju, bez ikakve predstave da oni i te kako predstavljaju opasan materijal.

Industrijsko zagađenje

Najveću teškoću, ipak, prema rečima profesora Ćorca, predstavlja industrijsko zagađenje. Najčešće su to industrijske deponije Trepče, kao i neposredna blizina Obilića, u kome se proizvodi kosovski lignit.

“Iako je kosovski lignit inače bolji i energetski kvalitetniji ugalj od uglja koji se koristi u ostatku Srbije, na primer, u Kostolcu i Obrenovcu, on ipak produkuje ogromnu količinu čestica čađi. To su čestice organskog materijala od kojih je značajan deo kancerogen. Kad se proračuna šteta koju dobijete u zdravlju ljudi (to se, generalno, na Zapadu računa u broju izgubljenih dana života ili dana rada), vidite da je proizvodnja termoenergije u stvari jedna od najskupljih. Ona je u trenutku jeftinija, ali posledica koju ostavlja je skuplja.

Trenutno, recimo, rizik od toga imaju ljudi niz ceo Dunavski sliv. Deo Ibarsko-moravskog sliva pripada Dunavskom slivu. Kod Novog Brda imate rudnik, od koga se sve sliva preko Binačke Morave, a sa naše strane imate preko 150 miliona tona različitog industrijskog otpada. Kada padnu kiše sve se sliva ka Gračanici i Gračanki, pa u Sitnicu, Ibar, i ide dalje, sve do Đerdapa, gde se onda taloži, u Đerdapskom jezeru”, navodi Ćorac.

Kako je u prirodi sve ciklično, sve ima svoj krug, dodaje da velika zagađenja započinju zagađenjem ekoloških faktora. Četiri osnovna ekološka faktora su voda, vazduh, zemljište i svetlost.

Ima ekologa koji to definišu kao ekološki okvir. Ključno je da imamo deponije, koje su faktor zagađenja zemljišta. Imamo primer u Leposaviću, selo Gornji Krnjin, i nizvodno od deponija Gornji Krnjin i Bostanište. Kad dune vetar s tih deponija, on zagadi vazduh, koji ljudi, koji tu žive, udišu. Na krovovima kuća tih ljudi imate santimetarske naslage pirita sa deponija. Onda vetar stane, staloži se, pa imate zagađenje zemljišta. Onda padne kiša, zagađenje pogura u vode, pa imate zagađenje voda. Tako imate zagađenje svih ekoloških faktora, što se, opet, odražava na zdravlje ljudi i životinja,” objašnjava Ćorac.

Ali krug nije ni tu završen.

Zagađeno zemljište se onda koristi kao poljoprivredno na kojem se uzgaja povrće, voće, kojim se čovek hrani. Na istom zemljištu se, na primer, gaji kukuruz kojim se hrani stoka, a čijim se mesom ponovo hrani čovek.

“Na kraju imate posledicu po životnu sredinu koja se ispolji na zdravlje ljudi. Suštinski, čovek je neodvojivi deo prirode. Koliko god se mi izdvajali iz prirode, ne možemo bez nje. Mi smo sastavni deo nje i sve što se njoj dešava, na kraju će da rezultira posledicom po naše zdravlje”, dodaje Ćorac.

Šta preduzeti?

Velika odgovornost za svakodnevno zagađenje grada je, svakako i na građanima.

Sa prozora mitrovičkih zgrada i solitera neretko umesto golubova može da “sleti” kesa puna đubreta. Ima i onih koji će pokvareni ručak, uskislu zimnicu, takođe, baciti kroz prozor.

Da bi se stanje kod nas, ali i u regionu popravilo, profesor Ćorac smatra da je neophodno da se promeni svest građana, ali podseća i da je za to potreban duži vremenski period.

“Potrebno je da se fokusiramo na problem i da priče o ekologiji, koje se provlače kroz NVO sektor i medije, usmerimo u jednom pravcu. Da krenemo sa edukacijom dece u školama. Moramo da pronađemo model da na ljude ostvarimo istinski uticaj. Generalno, nisam za kaznenu politiku. Prvo treba rešiti mesto deponovanja materijala – sakupljanjem, edukacijom. Moraju da se stvore preduslovi, a najlakše je kažnjavati,” pojašnjava naš sagovornik.

Čekajući Godoa

Ključ rešenja komunalnog otpada u Mitrovici profesor Ćorac vidi u regionalnoj deponiji koja još ne funkcioniše. Do sada su lokalne vlasti nekoliko puta čistile mini-deponije u samom gradu, ali je smeće posle vrlo kratkog vremena ponovo vidljivo.

Početak rada regionalne deponije su lokalni zvaničnici u više navrata najavljivali. Poslednji put je najavljeno da bi deponija trebalo da počne sa radom sredinom aprila ove godine.

Još uvek se iščekuje njeno otvaranje i početak rada.

Problem uočljiv širom Kosova

Sever Kosova nije jedini region na Kosovu koji ima problem sa odlaganjem smeća.

U kosovskom sistemu niz je zakonskih i podzakonskih akata i strateških dokumenata kojima se reguliše pravni okvir za rukovanje otpadom na Kosovu.

“Zagađenje životne sredine usled nepravilnog upravljanja komunalnim otpadom jedan je od krucijalnih problema u oblasti žaštite životne sredine na Kosovu. Iako je donet određen broj zakona i podzakonskih akata u oblasti otpada, izrađene su strategije i planovi na centralnom nivou, još uvek postoje značajni izazovi sa kojima se nadležne vlasti moraju suočiti. Nepostojanje efikasnog sistema za upravljanje otpadom utiče na sve veću degradaciju životne sredine, ali i na kvalitet života građana” – ocenjuje se u izveštaju “Zaštita životne sredine i ekonomski razvoj na Kosovu” Instituta za teritorijalni razvoj.

Neefikasne institucije, infrastrukturni problemi u prikupljanju, odlaganju i tretmanu komunalnog otpada, porast količine komunalnog otpada, komunalni otpad – isključivo trošak, a ne vredan resurs – problemi su i posledice kada je u pitanju odlaganje komunalnog otpada na Kosovu.

Nepravilno sakupljanje i odlaganje otpada Kosovo godišnje košta milione evra (između 19 i 31 miliona evra prema poslednjem izveštaju Svetske banke iz 2013. godine).

Zaštita životne sredine je, podseća InTER, jedna od najvažnijih tekovina savremenog društva, usko povezana sa društveno-ekonomskim razvojem, kvalitetom života, ali i sa prosperitetom budućih generacija.

U nastavku pogledajte fotografije regionalne deponije koja je još uvek u izgradnji (fotografije: Sandra Dobrić)

Tekst je nastao u okviru projekta „Fact-check it out“ koji realizuje Crno beli svet (CBS). Ovaj grant je podržan od strane ‘Programa civilnog društva za Albaniju i Kosovo‘ koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške i upravlja Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA). 

Sadržaj i iznesene preporuke ne predstavljaju zvaničan stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

Leave a Reply

Your email address will not be published.