Mehanizmi za rešavanje masovnih imovinsko-pravnih zahteva – iskustva i prepreke

Nakon kosovskog sukoba i martovskog pogroma, sa brojem raseljenih lica i porodica, rastao je i broj nepokretnosti koje su ostajale da čame bez vlasnika. Usledilo je neretko uništavanje imovine raseljenih, nelegalno zauzimanje, a vreme koje je prolazilo uzrokovalo je i situacije u kojima vlasništvo nad određenom imovinom više nije bilo jednostavno dokazati, a ni sačuvati. Rešavanje problema nerešenih imovinskih zahteva u vezi sa sukobom neophodan je preduslov za postizanje i održavanje stabilnosti u svakom društvu koje je pretrpelo sukob (OEBS, 2020).

Radi efikasnije, masovne obrade zahteva na Kosovu su osnovana tela poput Direkcije za stambena i imovinska pitanja DSIP (1999-2006), Kosovske agencije za imovinu – KAI (2006-2016) i Kosovske agencije za upoređivanje i verifikaciju – KAUVI (osnovana 2016.) koja je i dalje funkcionalna. Izveštaj OEBS-a Mehanizam za rešavanje masovnih imovinsko-pravnih zahteva: Iskustvo sa Kosova iz 2020. godine osvrnuo se na izazove, prepreke i poteškoće sa kojima su se ovi mehanizmi suočavali u svom radu.

Naime, problemi i prepreke sa kojima su se agencija za imovinu suočavale pri obavljanju svojih mandata i sa kojima se još uvek suočavaju obuhvataju: nedostatak odgovarajućih finansijskih i ljudskih resursa, neefikasnu koordinaciju i saradnju institucija, kao i neodgovarajuću primenu postojećeg pravnog okvira.

S druge strane, izazovi o kojima se govori u OEBS-ovom izveštaju obuhvataju poteškoće oko dostavljanja obaveštenja kod programa upravljanja imovinom i izdavanja imovine u zakup, paralelno rešavanje predmeta u sudovima, rušenje bespravno izgrađenih objekata i obeštećenje u slučajevima nastalim zbog diskriminacije. (OEBS, 2020)

Jedan od glavnih izazova tokom čitavog perioda rada mehanizama za imovinska pitanja jeste bespravno zauzimanje i ponovno zauzimanje imovine. DSIP je tokom svog mandata izvršio 2.168 iseljenja, odnosno deložacija, a KAI je na kraju svog mandata izvršio ukupno 6.948. S obzirom da mehanizmi nisu imali nadležnost da vrše iseljenje ukoliko dođe do zauzimanja imovine više od dva puta, navodi se da je potpisivanje memoranduma sa Policijom Kosova pomoglo da se iseljenja vrše efikasnije, te da je broj zauzete imovine s godinama opadao.

Sledeća prepreka u radu mehanizama za imovinsko-pravne zahteve odnosi se na program izdavanja imovine u zakup. Naime, ovaj program je omogućio raseljenim vlasnicima imovine da stave svoju imovinu pod upravu KAUVI i time dobiju pravnu i fizičku zaštitu za stambene objekte, kao i minimalan izvor prihoda od zakupa. Da nije bilo ovog programa, verovatno bi morali da prodaju svoje domove.

Međutim, zakonom o KAUVI predviđeno je da program zakupa traje samo osamnaest meseci i nije poznato šta se dešava sa ovim nepokretnostima nakon isteka tog perioda u maju 2018.  godine. Institucija ombudsmana Kosova je donela preporuku o nastavljanju sprovođenja ovog pravnog leka od strane KAUVI, jer bi, kako se navodi u OEBS-ovom izveštaju, “nagli prekid programa upravljanja nad imovinom nakon isteka osamnaestomesečnog roka doveo do ozbiljnih finansijskih implikacija po vlasnike nepokretne imovine iz nevećinskih zajednica i raseljene vlasnike nepokretne imovine koji se oslanjaju na program izdavanja u zakup”.

Prema tome, prepreke u sprovođenju programa upravljanja nad imovinom i izdavanja imovine u zakup od strane KAUVI i dalje postoje, jer nastavak zakonski uslovljen izmenom novog zakona.

Rušenje bespravno izgrađenih objekata na imovini drugih lica je još jedan mehanizam koji nije sproveden, a koji je značajan preduslov za ostvarivanje imovinskih prava nevećinskih zajednica. Naime, iako je osmišljeno kao pravni lek kojim bi se obezbedilo vraćanje imovine u posed nosiocima imovinskog prava, do trenutka izveštavanja nije zabeležen ni jedan slučaj rušenja. Jedan od argumenata za to je da nema dovoljno finansijskih sredstava za sprovođenje rušenja, odnosno za angažovanje preduzeća za rušenje.

Ipak, iz razgovora sa predstavnicima Ustavnog suda Kosova, OEBS zaključuje da “nedovoljna finansijska sredstva teško da mogu da opravdaju to što se nije vršilo rušenje, jer je bespravna gradnja jasno kršenje imovinskih prava podnosilaca zahteva”.

Među dodatnim preprekama za rad mehanizama za imovinsko-pravne zaheve svrstav a se i odnos između mehanizama i redovnog sudskog sistema na Kosovu, gde je dolazilo do odluka koje su međusobno u suprotnosti i slučajeva nesprovođenja presuda Ustavnog suda. Takođe, oskudno finansiranje i poteškoće u ostvarivanju finansijske stabilnosti pratile su ove mehanizme od trenutka osnivanja pa do danas. To je ometalo je mogućnosti mehanizama da zadrže najstručnije osoblje i dovelo je do podnošenja ostavki mnogih stručnjaka, a nedovoljan broj finansijskih sredstava i dalje je glavna prepreka.

Konačno, OEBS zaključuje da je od presudne važnosti za ostvarivanje imovinskih prava nevećinskih zajednica da KAUVI nastavi da se bavi ovim pitanjem. To se mora učiniti pravovremeno i delotvorno, kao i uz finansijsku podršku lokalnih institucija i čvrstu podršku međunarodnih činilaca, dok se svi predmeti ne reše.

 

Ovaj članak je nastao u okviru projekta “Pravo na imovinu” koji realizuje Crno beli svet a finansijski je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Leave a Reply

Your email address will not be published.