Na sred ulice i bez podrške

0
192
views
Foto: BIRN

Članak je preveden sa albanskog i nije lektorisan.

Vide ga uvek, danju noću, po suncu i kiši, leti i zimi. Svi ga poznaju. Jusuf Hasani u gradu poznat kao Cufa, ima mentalnih problema.

Živi u selu Talinoc i Jerlive / Jerli Talinovac, selo koje je samo nekoliko kilometara udaljeno od centra Ferizaja / Uroševca. Put do grada uvek pređe peške, svaki dan u godini. Ujutro izlazi iz kuće a uveče se vraća.

Njegovo prisustvu u Uroševcu se podrazumeva, pošto stalno šeta svojim ulicama i sokacima.

Jusufi živi samo sa svojom majkom.

61-o godišnju Mevlide Hasani ne napušta strah sve dok joj se sin ne vrati kući.

“Bogme puno me je strah, jer ja samo to dete imam. Ne mogu nikome da verujem. On se jako ljuti ako ga neko zadirkuje. Cufa nikog neće dira, ako njega ne diraju, ali uopšte ne voli kada se pretera, kaže ona. „Dogodilo se jednom da se ne vrati kući, a ja uopšte nisam znala gde je. Kada je prošlo 01:00 h posle ponoći, otišla sam u policiju. Kasnije je otišao jedan dečko iz komšiluka, pronašao ga je i doveo kod kuće“.

Vrata majka Mevlide su otvorena za svakoga ko želi da razgovara o istoriji njenog sina.

Jusufi je jedino dete iz porodice Hasani koji joj je ostao u životu, jer sedmoro druge dece koje su imali pre njega nije živelo dugo. Njegova majka opisuje veliku radost kada joj se rodio sin, međutim, svet joj se preokrenuo kada je saznala da on ima smetnje u mentalnom i kognitivnom razvoju.   

Ističe da Jusuf voli da bude u gradu, jer u kući nema nikog drugog osim nje. Međutim, ulice grada ga ne vole toliko koliko on voli njih. Bilo je slučajeva kada su ga ljudi zadirkivali, pa čak i tukli. 

“Jednom je odvezao neko gvožđe da proda i zaradio je nešto novca, meni je rekao da ide da kupi neke patike. Na putu do grada, dva dečaka su ga svezala i ukrali su mu novac, a on im je ljutit polomio jedno staklo na autobusu. Dva puta su mu ukrali novac. Jednom su ga neki dečaci udarili po licu, čak mu je i nos jedno vreme bio otečen.

Nacionalni problem

Ljudi poput Jusufa ima i u drugim gradovima. Osobe sa mentalnim problemima koji lutaju ulicama, ponekad nailazeći na prijateljsko razumevanje, a ponekad ne.

Prema mišljenju neuropsihijatra Fahri Drevinja, većina osoba ove kategorije koja luta  ulicama, ne poštuje savete lekara, ne koriste terapiju i zbog toga se kod njih javlja asocijalno ponašanje.

“Većina njih je ima razne mentalne poremećaje i osim drugih dovode u opasnost i sebe. Oni ne znaju da se paze u saobraćaju i od drugih opasnosti koje se javljaju na ulici“.

Kosovske institucije nemaju tačne podatke o osobama koje pata od mentalnih problema, ali podaci na globalnom nivou ukazuju na to da je ova pojava u porastu.

“Ne samo kod nas već u svim zemljama postoji porast broja osoba sa mentalnim problemima. U porastu je depresija, isušenost ili ‘burnout’, kako se naziva na zapadu, kao i druge sekundarne mentalne bolesti kao posledica somatskih bolesti, stresa, trauma“, pojašnjava Drevinja. 

Osobe u ovoj društvenoj kategoriji dobijaju po 75 evra pomoći, što prema mišljenju neuropsihijatra ne može da bude dovoljno ni za troškove osnovnih lekova.

Ministarstvo zdravlja je odgovorno za one koji su smešteni u javnim zdravstvenim institucijama, ali je sasvim drugačije za one koji borave na ulici.

U slučaju kada osoba sa mentalnim problemima predstavlja opasnost za građane, tada ih kosovska policija tretira u skladu sa Krivičnim zakonikom, ali i u saradnji sa zdravstvenim i socijalnim institucijama.

Da bi oni bili sklonjeni sa ulice i smešteni u odgovarajuće institucije, mora da postoji sudska odluka, u suprotnom se opet vraćaju na ulicu.

Institucije imaju podeljene odgovornosti kada su u pitanju osobe sa mentalnim problemima.

Za one koje imaju psihičke poremećaje, odgovorne su institucije mentalnog zdravlja kojim upravlja Ministarstvo zdravlja, dok su mentalno ograničene osobe u nadležnosti institucija kojima upravlja Ministarstvo rada i socijalne zaštite. 

Međutim, za određeni nivo – za one koji imaju mentalne probleme i lutaju ulicama – nijedna institucija nije direktno odgovorna, tako da čitav teret pada na porodicu ili zakonske staratelje.

Prema mišljenju Albatra Matoshija, savetnika u Ministarstvu zdravlja, ovo vladino odeljenje preuzima odgovornost samo u slučaju kada se ova lica sklone sa ulice i smeste u institucije.

“Ministarstvo zdravlja nema nikakvo zakonsko pravo da izađe na ulicu i sakuplja građane koji pate od mentalnih bolesti. Samo policija i sud moga da preduzimaju takve akcije i da iz upućuju u zdravstvene institucije. Takođe tu su i roditelji ili bliski rođaci koji mogu učiniti tako nešto“.

Prema njegovim račima, u prvih  devet meseci 2018. godine, službe za mentalno zdravlje su ostvarile 22.000 pregleda i obavile su 5.308 kućnih poseta.

Neuropsihijatar Drevinja navodi da nije potrebno sve koje imaju mentalne probleme i borave na ulici smestiti u bolnice, ili kuće za integrisanje. On smatra da to treba učiniti samo kada oni predstavljaju stalnu opasnost za sebe i druge, ili kada se o njima ne stara porodica.

“U slučaju kada ova lica nemaju zakonskog staratelja niti porodicu, a u teškom su mentalnom i fizičkom stanju i ne mogu da kontrolišu ponašanje, prirodno je da predstavljaju opasnost. Za ova lica je jedino rešenje državna kontrola“, navodi Drevinja.

Institucije Kosova nisu uvek bile na odgovarajućem nivou u pogledu tretmana ovih osoba. Zaštitnik građana je primio pojedinačne pritužbe, koje je istražio, a zatim izašao sa izveštajima i preporukama. Ova institucija je do sada objavila četiri izveštaja o tretmanu osoba sa mentalnim poremećajima.

U junu 2016. godine je nakon žalbe Isnie Dula, institucija Zaštitnika građana je utvrdila da zdravstvene ustanove nisu postupile pravilno u slučaju njenog sina B. Dula, koji je imao mentalnih problema.

Data je preporuka da se osobe koje predstavljaju opasnost za druge sklone sa javnih mesta.

“Institucije za mentalno zdravlje treba u skladu sa svojim nadležnostima i zakonskim ovlašćenjima i u saradnji a drugim nadležnim institucijama, da preduzmu potrebne radnje na terenu kako bi se osobe  sa mentalnim poremećajima koje su sklone da prouzrokuju fizičko nasilje i oštećenje imovine, udalje sa javnih sredina i da budu lečene u institucijama za mentalno zdravlje sa krevetima, sve dok ne budu bezopasne za okolinu i društvo“, navodi se u preporuci Zaštitnika građana.

Izvan institucionalnih nadležnosti, Jusufova majka mora da nađe rešenje sa 75 evra koja nisu dovoljna, a toliko su institucije namenile njenom sinu.

Međutim, nešto drugo joj je uzburkalo dušu.

Sa suzama u očima ona nam je ispričala da joj najveću moru stvara pomisao, šta će se dogoditi sa njenim sinom kad ona više ne bude živa. „Strah me je s kim će ostati kada umrem, on nema nikoga drugog osim dragog boga i mene“.

Ova publikacija je proizvedena uz podršku Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je odgovornost Donike Gashi i ni na koji način se ne može smatrati stavom Evropske unije ili BIRN-a i SNK.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here