Nova odluka Vlade Kosova – lakše do dokumenata ali ne još i ne za sve

0
7431
views
Fotografija: Crno beli svet (CBS)

Nije nam nepoznat trend mladih ljudi koji odlaze u zapadne zemlje u nameri da tamo ostanu, školuju se, rade ali pre svega pokušaju da steknu državljanstvo progresivne zemlje. Iako ne tako poželjno mesto za život, sa koga ljudi sve više odlaze, Kosovo je za značajan broj ljudi nedostupno. Nakon mukotrpnog procesa sa službenicima i institucijama pojedini pripadnici nevećenskih zajednica na Kosovu mogu pomisliti da im je lakše da dobiju američko državljanstvo nego li kosovsko. Iako nova odluka vlade Kosova u velikoj meri može rešiti ove probleme i dalje ostaje upitno kako će do kosovskih dokumenata deca „stranih državljana“ ali i ti „strani državljani“ sami. Odlukom se priznaju srpski izvodi do 14. septembra 2016. što znači da su u problemu i oni koji su sklopili brak nakon tog perioda… Za sada su u problemu svi jer je odluka samo usvojena ali ne i primenjena.

Odluku vlade Kosova možete pogledati OVDE.

Nakon višegodišnjih problema sa civilnom registracijom pretežno članova srpske, romske ali i drugih nevećinskih zajednica na Kosovu, vlada Kosova je usvojila odluku čijom neometanom primenom može doći do konačnog rešenja problema za neke od naših sugrađana. Odlukom 296/2018 usvojene početkom jula ove godine nalaže se da „svi građani Kosova koji su registrovali (prijavili) činjenice u vezi sa civilnim stanjem (rođenje, brak, smrt) u srpskim strukturama u periodu od 10. juna 1999. godine do 14.09.2016. godine imaju pravo da podnesu zahtev za registraciju u Centralnom registru za civilno stanje Kosova“. Odluka vlade Kosova o priznavanju srpskih izvoda je oročena do 05.07.2019.

Ovim se privremeno legalizuju svi izvodi iz matičnih knjiga rođenih, umrlih i venčanih izdatih od strane srpskih institucija na Kosovu nakon 1999. i rešava problem nedostatka informacija o građanskom statusu osoba koje su se registrovale samo u matičnim službama srpskih institucija.

Period nakon 1999. na Kosovu karakterisao je dualnost institucija. Prvo UNMIK-ovih i srpskih, a potom kosovskih i srpskih. U većinski srpskim sredinama građani su nastavili da koriste usluge srpskih institucija i matičnih službi. Kada su marta 2011. Beograd i Priština sklopili prvi sporazum u okviru tehničkog dijaloga, tema je bila upravo razmena matičnih knjiga, koje je nakon Kumanovskog sporazuma Srbija odnela sa Kosova.

Nažalost, sporazumom su tada obuhvaćene samo crkvene matične knjige iz perioda 1886. do 1945. i građanske matične knjige iz perioda 1946 do 1999, čime je potpuno zanemareno (u tom trenutku) 11 godina tokom kojih su pripadnici srpske zajednice registrovali izmene svog i građanskog statusa svojih bližnjih samo u srpskom sistemu.

Tako je ovim sporazumom propuštena prilika da zaista dođe do „uspostavljanja potpuno pouzdanih matičnih knjiga na Kosovu“. Građanski statusi mnogih pripadnika srpske zajednice ostali su „zaleđeni“ u 1999-oj. Drugim rečima, iako je neka osoba rođena na Kosovu 1984, udata u srpskoj instituciji 2012. i dobila dete 2013, u kosovskom registru građana biće prepoznata kao neudata i bez dece.

Ove rupe u informacijama o građanskom statusu do sada su se popunjavale različitim procedurama kasne prijave smrti bližnjih, odnosno rođenja deteta što je uvek podrazumevalo i prikupljanje nepotrebno duge liste dokumenata i plaćanje kaznenih taksi. Ove procedure su bile nekada uspešne a nekad ne i pretežno zavisile od volje opštinskih matičnih službenika.

Međutim, priznavanje braka sklopljenog u srpskom sistemu na Kosovu je ostalo jedno pitanje bez ikakvog rešenja. Nepriznavanje brakova onemogućavalo je u potpunosti mogućnost naturalizacije za osobe koje nisu poreklom sa Kosova ali su udate/oženjene i sada žive na Kosovu, kao i osobama koje su se razvele nakon rođenja deteta i koje su nailazile na poteškoće pri prijavljivanju dece zbog izmenjenog prezimena majke.

Novom odlukom vlade omogućava se evidentiranje brakova sklopljenih u srpskim institucijama u kosovski centralni registar građana, a na zahtev stranke. Za evidentiranje „srpskog braka“ neophodno je predati samo kopiju kosovskih ličnih karata supružnika i sprski izvod iz matične knjige rođenih. Ovo je dobra vest za sve građane koji su poreklom sa Kosova ali ne i za one brakove gde bar jedan supružnik nema poreklo na Kosovu.

U odluci se jedino navodi da ovakvi brakovi u kom se jedno lice tretira kao strani državljani podležu proceduri naturalizacije. Naturalizacija je pravni pojam po kom svako lice koje živi i radi na Kosovu najmanje 5 godina, ili svako lice koje je u braku sa državljaninom Kosova najmanje 3 godine, ima pravo da aplicira za državljanstvo i dokumenta. Naravno, podrazumeva se da ovo lice poštuje Zakon o strancima i prijavi promenu privremenog prebivališta po svom preseljenju na Kosovo.  Upravo činjenica da se mogućnost retroaktivnog dokazivanja prebivališta ne teritoriji Kosova ne pominje u odluci može biti problematična.

Jedna osoba koja nije poreklom sa Kosova a venčana je u srpskoj instituciji na Kosovu može živeti ovde i 10 godina, ali ako ta osoba nije prijavila prebivalište u kosovskom sistemu, a nije joj omogućeno da dokaže da u poslednjih 3 godine živi na Kosovu može imati problema pri ispunjavanju uslova za naturalizaciju. Takođe je upitno da li će biti moguće prijaviti privremeno prebivalište kao stranac sa srpskom ličnom kartom izdatom od neke od izmeštenih policijskih uprava za gradove na Kosovu, a koje kosovska vlada smatra ilegalnim.

Najzad, kako se odluka odnosi samo na izvode izdate do 14.09.2016, brakovi sklopljeni pred matičarima iz srpskog sistema nakon ovog datuma ostaće nepriznati bez obzira na to da li su oba supružnika državljani ili ne. To znači da će autorka ovog teksta u srpskom sistemu biti u braku a u kosovskom slobodna sve dok se ne nađe rešenje i za period nakon septembra 2016-te.

Pojednostavljene procedure za registraciju smrti i rođenja takođe donose dobre vesti za neke ali ne i za sve građane. U odluci se navodi da je za registraciju rođenja potrebno da oba roditelja budu državljani Kosova, a od dokumenata je potrebno predati lične karte roditelja i srpski izvod iz matične knjige rođenih ili otpusnu listu iz bolnice ukoliko dete nije registrovano ni u srpskom sistemu. Ovim se opet dovodi u pitanje status dece čiji je jedan od roditelja „strani državljanin sa ilegalnom srpskom ličnom kartom“. S druge strane, za registraciju smrti potrebno je podneti izvod iz matične knjige umrlih. Građani su obavezni da i smrt i rođenje bližnjih prijave u roku od 30 dana. U odluci se ne pominje da li će iz ove kazne biti ukinute.

Još jedna mala grupa građana čiji bi problem trebao biti rešen ovom odlukom su i građani rođeni u bolnici u Kosovskoj Mitrovici 1974. i 1975. a čije registre matična služba u Južnoj Mitrovici nema uprkos tome što se radi o periodu pre 1999. Dok god ovi građani mogu da nađu srpski izvod izdat do septembra 2016, trebalo bi i da mogu da izvrše registraciju na osnovu srpskog izvoda.

Na kraju se ponovo  vraćamo na mantru koja je na Kosovu svakodnevna – da su zakoni dobri ali se ne primenjuju. U tome ne izostaje ni ova odluka. To znači da ukoliko pokušate da se registrujete u opštinskoj matičnoj službi po uputstvima iz ovog teksta nećete imati uspeha jer Agencija za civilne registre još uvek nije naložila primenu ove odluke, uprkos tome što je već mesec dana na snazi.

Redakcija CBS-a će nastaviti da prati ovu temu a više informacija o tome objavićemo u narednim danima kada dobijemo odgovor od Agencije za civilne registre.


Ovaj tekst je izrađen u okviru projekta “Da li je Briselski sporazum zaboravio građane?” koji implementira Crno beli svet (CBS) u partnerstvu sa RTV Mir uz finansijsku podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS). Mišljenja, nalazi i/ili zaključci koji su izneti u ovom tekstu pripadaju autoru i ne predstavljaju nužno stavove KFOS-a.

 

Prethodni tekstOtkriće Higsovog bozona ili Oda apsurdu
Sledeći tekstŠta ako se Vučić preseli na Kosovo?
Milica Andrić
Građanska aktivistkinja i istraživačica javnih politika koje se tiču prava nevećinskih zajednica na Kosovu. U poslednje tri godine se bavila pravnim i institucionalnim okvirom na Kosovu i posledicama koje nepropisna primena istog može da ima na nevećinske zajednice. Diplomirala je Engleski jezik i književnost na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosvskoj Mitrovici. Zaposlena je u nevladinoj organizaciji LINK iz Severne Mitrovice.
PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here