Običaji za Božić: Koliko žara – toliko sreće i zdravlja…

Pred pravoslavnim vernicima je, kako veruju, jedan od najvećih i najradosnijih hrišćanskih praznika kojim se slavi rođenje Isusa Hrista – Božić. Prethodio mu je božićni post, a božićno slavlje počinje danas – na Badnji dan. Lepota Božića je u tradicionalnim porodičnim okupljanjima, završetku dugog Božićnog posta, ali i običajima. Običaji za Božić se razlikuju u zavisnosti od podneblja, porekla, naslednih verovanja, a mnogi od njih su uslovljeni i povezani sa seoskim životom. Uvođenje volova u kuću, trpeza na podu, kokodakanje oko trpeze, pokrivanje polaznika… Neki od običaja se više i ne upražnjavaju, ali nisu zaboravljeni, bar kada su u pitanju svedočenja naših sagovornica. Razgovarali smo sa Mladenom Ilić i Milicom Nedeljković. Mladena je sada već Mitrovčanka, poreklom iz Ibarskog kolašina, Milica je poreklom iz Kaznovića kod Raške, ali i decenijama stanovnica Lozišta kod Banjske. Neminovno je bilo da se bar delom svedočenja o običajima poklope. Čitajte najinteresantnije običaje o kojima smo razgovarali.

Badnji dan: Unošenje badnjaka, pijukanje…

Odlazak u badnjake je prvi deo proslave Božića, odnosno Badnjeg dana. Domaćin po nepisanom pravilu u badnjak odlazi sa pogačom i rakijom u torbi.

Milica Nedeljković

“Kada se seče badnjak, prvo parče drveta koje je udareno sekirom, donosi se kući i tom ljuskom smo boli kolače. Domaćin se sa badnjacima pred kućom dočekuje posipanjem žita. Uz kuću se stave tri badnjaka koji se uveče seku na kraće delove, a jedan veći deo se ostavlja,” priča nam Milica Nedeljković o običajima u Lozištu.

“Domaćin i unosi badnjak u kuću, kod nas je običaj, u pratnji jedno od dece iz kuće. Svi nose rukavice, pa se badnjak unosi sa rukavicama na rukama, oni koji unose badnjak, posipaju se žitom i to radi obično domaćica, takođe, sa rukavicama na rukama,” objašnjava nam Mladena Ilić o običajima u svojoj porodici.

Mnogi od običaja se praktikuju zbog verovanja da donose blagostanje porodici. Zato se, na primer, mese kolači u različitim oblicima. Makaze – za šišanje ovaca – kako bi ovaca bilo što više, jedan kolač se mesi i za vola koji se nekada u seoskim domaćinstvima, na Badnji dan, uvodio u kuću, jedan od kolača je i za Badnjak…

Dunja za zdravlje

Mladena Ilić

“Sva hrana koja je spremljena za trpezu za Badnje veče, stavlja se na tanjir uz badnjak i kolač pripremljen za badnjak. Na badnjak se stavlja i metalna para. Obavezni su na tanjiru – so, šećer, pečena tikva, ali i dunja – zbog zdravlja,” kaže naša sagovornica iz Mitrovice.

Unošenje badnjaka, slame, i još niz običaja se praktikuje pred porodično okupljanje za posnom trpezom.

“Kolač stavimo u sito, u sito se takođe stavlja žito. Zapalimo sveću i žito stavljamo na sveću. Kome se više zakači na sveći, taj će, veruje se, da ima više para, zdravlja…”, govori nam Milica Nedeljković.

“Trpeza se postavlja na pod. Na slami i žitu. Posle unošenja badnjaka, nekada se pijukalo i kokodakalo. Na čelu bi bila glava porodice, za njim žena i deca. Stariji su kokodakali, a deca, kao ‘pilići’ pijukali,” priča Mladena.

Po pravilu je na trpezi posna hrana. A najlepši deo večeri za decu je bio onaj kada im se delilo voće.

“Koštunjavo voće se sutra dan ne jede, da se ne bi, kako smo verovali, lomilo posuđe,” objašnjava Milica.

“Mi na selu, obično nismo kupovali voće, nego su deca dobijala voće kojeg ima u domaćinstvu,” kaže Mladena, dodajući i da se nakon što se završi sa večerom, posuđe ostavljalo na stolnjaku na podu na kojem je prethodno i posluženo:

“Kada se skloni hrana, svo posuđe se stavi na jedno mesto i onda ga obično povežemo stolnjakom. Ono se ne dira do posle božićnog ručka”.

“Dešnjak” u kući

Obe naše sagovornice pamte i slavlje Badnjeg dana “u rodu” – u kući u kojoj su rođene.

“Vo se pri ulasku u kuću obavezno posipao žitom iz bučuka iz kojeg bi onda jeo žito. U kuću se obavezno uvodio dešnjak – desni vo iz zaprege, jer je važio za snažnijeg. Na jednom rogu bi mu se stavljao kolač, na drugom sveća. Domaćin kasnije skine kolač sa roga, slomi na pola, pola da volu, pola ostavi članovima porodice,” prepričava Mladena svoja sećanja.

“Kada se izvede vo iz kuće, upregne se u drvene sanke i sva deca se voze na tim sankama,” kaže Milica.

Božić: Pokrivanje polaznika zbog kajmaka, desni opanak, pileće pečenje da ne bude na trpezi…

Dan kasnije, najvažniji deo Božićnog dana je dolazak polaznika. Koliko žiške  – toliko para, koliko žiške – toliko zdravlja… Samo je deo svima poznatih običaja.

Zašto se polaznik u nekim domaćinstvima po dolasku obavezno ogrne? Obe naše sagovornice objašnjavaju da je to zbog kajmaka.

“Da bi se ‘na’vatao’ što bolji kajmak na mleku”.

“Desni polaznikov opanak domaćica okači na čiviju, da konoplje, koje smo nekad sadili, budu velike, što duže,” opisuje Milica.

“Kod mene u rodu, u Kolašinu, polaznik je obavezno dolazio na ručak, bio bi poslužen i suvim mesom”, dodaje Mladena, dok obe sagovornice podsećaju na važnost darovanja polaznika.

Božićni ručak je, sa druge strane, vreme kada se porodica još jednom okuplja.

Na trpezi je obavezno pečenje. Ali ne bilo kakvo.

“Svinjsko ili goveđe meso, ne piletina, zbog nazadovanja. Kokoške kada kljucaju, nogama bacaju zemlju za sobom, a svinje i goveda riškaju njuškom ka napred, kreću se napred. Da ne bude nazadovanja, nego napretka, zato bi na trpezi trebalo da se nađe svinjsko ili goveđe meso,” objašnjava Mladena.

“Ne radi se za Božić, ne briše kuća, niti se peru sudovi,” kaže Milica.

“Plandovanje” traje čitav dan, a pojedini veruju da je tada dobro i započeti neki posao, poput učenja.

Hristos se rodi – Vaistinu se rodi – ono je što će u svakoj kući onih koji slave da bude pozdrav. Ovaj Božić će zasigurno biti drugačiji. Osim običaja, biće zapisano i da je slavljen u jeku pandemije korona virusa. Zato će želja “koliko žara – toliko sreće i zdravlja” sigurno da bude najvažnija za svakog polaznika i svaki dom.

Leave a Reply

Your email address will not be published.