Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine

0
252
views
Foto: FoNet

Istraživanje „Obrazovanje u procesu normalizacije odnosa  Beograda i Prištine“ sprovedeno u okviru projekta „Nacionalni konvent o Evropskoj uniji 2018/19“, a koje smo predstavili aprila tekuće godine, pokazalo je da je neadekvatna primena Sporazuma o međusobnom priznavanju diploma između Beograda i Prištine samo jedna u nizu stvari koje koče normalizaciju odnosa između srpskog i albanskog naroda koji žive na Kosovu i u Srbiji.

Na Kosovu je sva energija za priznavanje diploma usmerena na one izdate od strane Prištinskog Univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (UPKM), što je bio jedan od gorućih problema za Srbe koji žive na Kosovu, prvenstveno na jugu, a čije diplome izdate sa jedinog univerziteta na srpskom jeziku na Kosovu nisu bile priznate od strane kosovskih institucija.

Ovaj problem je na Kosovu privremeno rešen, uspostavljanjem privremenog mehanizma za priznavanje diploma koji je diplomcima fakulteta na UPKM omogućio da podnesu pojedinačne zahteve da im se diploma verifikuje za potrebe prijavljivanja za posao u kosovskim institucijama.

Međutim, ovaj privremeni mehanizam nailazi na niz poteškoća u primeni i ne obuhvata univerzitete iz centralne Srbije, te su, samim tim, diplomci sa tih univerziteta isključeni iz ovog procesa, čak i ako je njihovo prebivalište na Kosovu.

S druge strane, u  Srbiji je, na izgled, priznavanje diploma sa Kosova poistovećeno sa priznavanjem diploma sa svih stranih univerziteta, barem što se tiče zakonske regulative. Postoje uredbe i  pravilnici koji  detaljno uređuju  proces priznavanja diploma sa stranih ustanova, uključujući i  one sa Kosova koje ne rade po sistemu Srbije.

Za priznavanje diploma u svrhu zapošljavanja u Srbiji je zadužen Nacionalni centar za priznavanje stranih visokoškolskih isprava (ENIC/NARIC centar) pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, a za priznavanje u svrhu nastavka školovanja zaduženi su univerziteti.

Putem zahteva za informacije od javnog značaja obratila sam se ENIC/NARIC centru i univerzitetima u Nišu, Beogradu i Novom Sadu i zatražila dostavljanje podataka o broju primljenih, odbijenih i odobrenih zahteva za priznavanje diploma sa Kosova.

Dobila sam odgovore od univerziteta u Beogradu i Novom Sadu. Univerzitet u Beogradu je imao svega dva zahteva, koja su, potom, povučena. U Novom Sadu, kako kažu na univerzitetu, nije postojao ni jedan zahtev. ENIC/NARIC centar i Univerzitet u Nišu do danas nisu odgovorili na pitanja o broju primljenih, odbijenih i odobrenih zahteva za priznavanje diploma sa Kosova.

Bez potpunih statističkih podataka, slon i dalje stoji u našoj sobi, a mi smo prinuđeni da se pravimo da ga ne vidimo. Drugim rečima, sve ukazuje na to da se sporazum o međusobnom priznavanju diploma u Srbiji ne primenjuje, ali nemamo statističke podatke da to i dokažemo, pre svega, podatke koje poseduje ENIC/NARIC centar koji je zadužen za priznavanje diplome u svrhu zapošljavanja.

Cilj nas, autora istraživanja, nije bilo prikrivanje činjenice da nemamo ove podatke. Ciljali smo upravo suprotno – da stavimo do znanja da, pored dvomesečnog truda da dobijemo te podatke, nismo uspeli.

Sledstveno tome, ciljali smo da ukažemo na netransparentnost rada pojedinih javnih institucija, poput ENIC/NARIC centra, kojima smo zatražili pristup značajnim podacima za javnost u Republici Srbiji.  Na te podatke svaki građanin ove zemlje ima pravo. Oni bi trebalo da budu javno dostupni, čak i da ih niko posebno ne zahteva.

U nedostatku statistike, mi smo sliku o tome kako teče ovaj proces stekli putem razgovora obavljenim sa Albancima koji žive na jugu Srbije, a diplomirali su na Kosovu. Iz razgovora sa ovim građanima juga Srbije, među kojima su i predstavnici civilnog sektora i jedan politički predstavnik zajednice, postalo je jasno da su jedan od njihovih najvećih problema uskraćene mogućnosti zapošljavanja u javnim institucijama u Srbiji zbog nepriznate diplome stečene na Kosovu.

Došli smo do saznanja da se čeka i po dve godine na odgovor od ENIC/NARIC centra na zahtev za priznavanje diplome, a da ni nakon tog vremena odgovor ne bude pozitivan.

Građani albanske nacionalnosti sa juga kažu da više ni ne pokušavaju da nostrifikuju svoje diplome, jer „znaju“ da je ovaj proces „blokiran“ (Agon Islami, Lugina Lajm). Njihove mogućnosti pri zaposlenju su ograničene na poslove koji zahtevaju samo srednje i osnovno obrazovanje, pod uslovom da su ga stekli u Srbiji; rad u privatnom ili civilnom sektoru, gde nije nužno neophodna nostrifikovana diploma; i iseljavanje u potrazi za priznanjem kvalifikacija.   

Kancelarija za Kosovo i Metohiju je 2015. godine istakla da diplome univerziteta sa Kosova u Srbiji prolaze kroz istu proceduru „kao i diplome izdate od strane, npr., Univerziteta u Beču, Oksfordu, Harvardu“. Možda je to istina.

Ali, isto tako možda i ova izjava nema pozitivnu konotaciju, iako na prvi pogled tako izgleda. Možda se ona ne odnosi na nepostojanje problema, već na to da i diplome sa Oksforda i Harvarda zapravo imaju iste probleme.

Međutim, s tim u vezi treba istaći da je potreba pojedinaca koji su imali priliku da studiraju na Harvardu i Oksfordu za nostrifikacijom diplome u Srbiji (s obzirom na široko i direktno priznanje te diplome u svetu) daleko manja od potrebe diplomaca sa kosovskih fakulteta koji žive na nerazvijenom jugu Srbije. Oni ne žele da im diploma u Srbiji bude tretirana kao ona sa Harvarda, već samo da bude priznata.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here