Peterle za CBS: Tokom predizborne kampanje veći pritisci nad kandidatima van Srpske liste

0
609
views
FOTO: Crno beli svet (CBS)

To read the article in English click HERE.

Oni koji su se kandidovali van Srpske liste su više bili izloženi pritisku tokom predizborne kampanje za lokalne izbore na Kosovu, izjavio je za Crno beli svet Alojz Peterle šef Izborne posmatračke misije Evropske unije, nakon predstavljanja preliminarnih nalaza ove misije. On smatra da se fenomen kolektivnog glasanja, koji se desio u srpskim sredinama, ne mora se smatrati pritiskom jer su birači, prema njegovom mišljenu, na kraju, ipak, sami iza paravana. U nastavku možete pročitati ceo intervju sa šefom ove misije Evropske unije a preliminarne nalaze, koji su predstavljeni u utorak 24-og oktobra u Prištini, možete pronaći OVDE.

Kako biste ocenili predizbornu kampanju i izborni proces uopšte? Da li je taj proces bio demokratski?

        Mislim da je uglavnom bio demokratski, pozitivan i bez ikakvih posebnih problema. I nominacija i registracija kandidata je prošla u redu. U nekim srpskim sredinama je bilo pritisaka o kojima su izveštavali naši posmatrači. Ukoliko se nešto desilo pod pritiskom, onda se pravo pojedinaca da se kandiduju ili biraju odvija u okolnostima koje u potpunosti ne odgovaraju demokratskim standardima. O tome mi pišemo u našem izveštaju.

FOTO: Crno beli svet (CBS)

Tokom predstavljanja preliminarnih nalaza posmatračke misije EU ste napomenili da je u većinski srpskim sredinama bilo zastrašivanja kandidata, kao i određenih pritisaka. Šta to tačno znači, na koje slučajeve se odnosi? Kakva vrsta pritisaka, kakva vrsta zastrašivanja?

        Ljudi su bili izloženi pritisku da se ne kandiduju, kada su već bili kandidati, neki su i povukli svoje kandidature, zatim su bili izloženi pritisku koga da biraju, neki su čak izgubili radno mesto. Tako da su to stvari koje su uključene u naš izveštaj.

Ukoliko biste uporedili 2013-tu i 2017-tu godinu, da li se nešto promenilo kada govorimo o lokalnim izborima na severu Kosova?

        Mislim da je situacija puno bolja. Tada, zna se, situacija je bila drugačija, puno ljudi nije želelo da učestvuje u izborima – sada su učestvovali. Učestvovali su i na parlamentarnim izborima i mislim da je to dobra činjenica. U tom smislu sigurno možemo govoriti o boljoj situaciji.

Da se vratimo na to zastrašivanje koje ste spomenuli. Rekli ste da ga je bilo ali ne i ko su akteri. Da li su to određene političke partije, na koga tačno mislite?

        Neću govoriti o imenima ali je očigledno da se radi o borbi različitih kandidata ili političkih subjekata, kao i da su oni koji su se kandidovali van Srpske liste bili više izloženi ovakvim pritiscima.

Pitanje koje Vam je postavljeno na konferenciji se odnosilo na kolektivno glasanje. Ljudi su išli na glasanje u grupama. Vaš odgovor je bio da to ne možete smatrati pritiskom ili nekom vrstom zastrašivanja jer se može raditi o kulturološkoj stvari. Sa druge strane, Vama područje Balkana nije nepoznanica. Da li na Balkanu ima kulture kolektivnog glasanja?

        Ja mislim da bismo mogli u nekim sredinama naći ovakvu kulturu biranja. Recimo, ja u Sloveniji nikada nisam video da ljudi to rade u grupama. Mogu doći grupno, kao, na primer, čitava porodica, ali, na kraju, ti si sam sa glasačkim listićem i zaokružiš ono što zaokružiš. Ja ne vidim ovde automatske relacije, da, ukoliko birači dođu u grupama, to samim tim predstavlja nekakav pritisak. To može biti slučaj, na primer, ukoliko bi ta grupa bila iza paravana i gledala šta radi jedan od njih, ili, ako bi se izvodio nekakav pritisak, onda bih u tome video problem. Ako je to nešto drugo, onda ne vidim problem.

Koja bi bila Vaša ključna preporuka za većinski srpske opštine kada su u pitanju sledeći lokalni izbori? Kakvu lekciju bi trebalo da nauče od ovih izbora 2017. godine?

        Mislim da za čitavo Kosovo važi isto, da sledi standarde i pravila koja su u zakonu, kao i međunarodne standarde. Teško bi bilo ako bismo živeli sa različitim razumevanjem i različitom primenom istih standarda. Ja vidim ovo pitanje u nekom širem političkom kontekstu. Za sada još nije jasno kakav će biti status, koncept, ili konačno, legalno rešenje za srpske opštine ili Srbe na Kosovu. Ima različitih pretpostavki šta bi se moglo desiti ili šta neko ne želi da se desi, pa je možda i zbog toga došlo do nekakve homogenizacije. Mislim da u centar treba staviti građanina, pojedinca, koji ima pravo da bira, da se kandiduje i da se to odvija u jednom relaksiranom stanju bez pritisaka. Nadam se da će razvoj krenuti tim putem.

Gospodine Peterle hvala Vam na intervjuu!

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here