Politički lideri najnedostupniji: “Situacija nikad nije bila gora”

0
189
views

Nedodirljivost političkih lidera, proizvoljno tumačenje zakona od pojedinih službenika, jezička barijera – samo su neki od problema sa kojima se građani, novinari i aktivisti civilnog društva suočavaju prilikom komunikacije sa institucijama na Kosovu, ili tokom traženja informacija od istih.

Urednik emisije Slobodno srpski Budimir Ničić podseća da je obaveza institucija i njihovih predstavnika da budu dostupni za medije. Prema njegovim rečima, najveći problem u komunikaciji sa institucijama novinari imaju kada su u pitanju predstavnici vlasti.

„Srpski mediji na Kosovu poseban problem imaju sa predstavnicima Srpske liste, kojih, sem Dalibora Jevtića, zamenika premijera Kosova, gotovo da nema u medijima“, kaže Budimir Ničić, podsećajući da se politički predstavnici Srba sa Kosova javnosti obraćaju uglavnom putem saopštenja.

„Mislim da u tom smislu situacija nikad nije bila gora i to mnogo otežava naš rad“, dodaje Ničić.

Prema njegovom mišljenju, situacija je, kada je Srpska lista u pitanju, podjednaka bilo da su u pitanju predstavnici na lokalnom, ili centralnom nivou.

„Imamo poslanike kojima glas nismo čuli nikad, imamo gradonačelnike koje niko skoro ne poznaje, jer ih nema u medijima, ne našom krivicom, već njihovom“, kaže Ničić.

Budimir Ničić, urednik i voditelj emisije Slobodno srpski

On smatra da je takvo ponašanje neodgovorno prema građanima, kako onima koji su za njih glasali, tako i prema svima drugima, jer, kako kaže „građani imaju pravo da znaju šta oni rade, kako rade, zašto rade“.

„Međutim, pošto je ovde poremećen sistem vrednosti, možda su tu došli na neki drugi način, ili uz zaslugu nekog drugog, a ne svojim radom, trudom i idejama“, dodaje Ničić.

On tvrdi da su albanski političari mnogo otvoreniji za komunikaciju sa medijima:

„Ja lično nisam imao većih problema da dođem do nekog sagovornika kada su u pitanju Albanci, pa i stranci, ovde, na Kosovu.“

Prema rečima urednice portala Kosovo Sever (KoSSev) Tatjane Lazarević, mediji su često prinuđeni da objave ono što imaju, a to su najčešće, kako kaže, saopštenja koja ništa ne govore.

„To je manji problem u odnosu na problematičnost nedostatka osnovne kulture i odgovornosti institucija i pojedinaca prema javnosti, njihove obaveze, ne samo da budu transparentni u javnosti, nego da komuniciraju sa novinarima kao sa kanalom koji prenosi informacije u javnost“, kaže Lazarević.

Tatjana Lazarević, urednica portala KoSSev; Foto: N1

Ona smatra da je to jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju novinari srpskih redakcija na Kosovu.

„Praktično su nedodirljivi za novinare srpskih redakcija, osim ukoliko to nisu redakcije koje prate, po svojoj uredničkoj politici i narativu, isključivo političku liniju vladajuće stranke“, kaže Lazarević.

Ničić dodaje da i sami novinari greše kada objavljuju saopštenja bez poštovanja novinarskog kodeksa koji podrazumeva da svaka priča mora imati makar dve strane.

„Mi nismo PR agencija, nego smo mediji, a naš osnovni zadatak je da, za svaku priču, imamo najmanje dve strane. Pa je naš posao da pitamo, a ne da slepo prenosimo šta nam oni napišu“, kaže Ničić.

Proizvoljno tumačenje zakona od strane službenika u institucijama

Prema rečima Aleksandre Dimitrijević iz kancelarije ombudsmana iz Gračanice, osim neadekvatne komunikacije sa građanima, u institucijama na Kosovu je prisutna i neadekvatna primena zakona, administrativnih uputstava, ili uredbi.

U kancelariju ombudsmana građani najčešće odlaze kako bi se žalili zbog dužine postupka pred sudovima, za uzurpaciju, ili reuzurpaciju imovine.

„Imamo veliki broj predmeta gde su nam građani ukazali na propuste penzijske administracije Kosova, gde se od predstavnika srpske zajednice traži da svoj boravak na Kosovu dokažu i dostavljanjem kopije srpske lične karte, kako bi videli gde oni imaju boravište, da li je to na Kosovu ili je van Kosova, a kako bi ostvarili svoje pravo na starosnu penziju, što je protivzakonito“, kaže Dimitrijević.

Neki od problema sa kojima se građani suočavaju su prilikom ostvarivanja prava na lična dokumenta.

„Zbog neadekvatne primene zakona i administrativnog uputstva za državljane Kosova. Gde se od njih traži da podnose veliki broj dokumenata, iako se u zakonu ili samom administrativnom uputstvu traži da dostave samo jedan, ili dva dokumenta, kao dokaz da su oni živeli na Kosovu do ’98 godine i da su rođeni na Kosovu“, kaže Dimitrijević.

Potraga za javnim dokumentima može trajati i osam godina

Prema zakonu o uvidu u javna dokumenta, građani imaju pravo da od, kako centralnih, tako lokalnih institucija, traže informacije od javnog značaja. Ovo se odnosi i na trošenje javnog novca. Upravo na ovu temu su institucije najviše zatvorene. Novinari, koji su najčešće u prilici da traže određena dokumenta i podatke, često mogu proći kroz mukotrpan proces koji na kraju neće dati rezultate. Tako se može desiti da se nekoj instituciji obratite telefonskim putem, mejlom, odlaskom lično i da na kraju svega toga ne dođete do tražene inforrmacije.

„Mi smo u Media centru, pre 2-3 godine, tražili neka dokumenta iz opštine Gračanica. Nešto smo dobili, nešto nismo i na tome se sve završilo. Nismo išli dalje, čak smo i odustali od te priče koju smo planirali da radimo, jer bi nam trebalo nekoliko meseci da samo prikupimo sve što nam je bilo potrebno za tu priču, naravno, ako bismo poštovali sve te procedure koje se odnose na traženje dokumenata od javnog značaja“, kaže Budimir Ničić.

Novinari srpskih redakcija na Kosovu kažu da ovu zakonsku mogućnost ne koriste u dovoljnoj meri. Nedostatak ljudskih resursa i komplikovane procedure, zbog kojih priča gubi na aktuelnosti, najčešći su razlozi zbog kojih se ne upuštaju, ili odustanu od ovog procesa traženja informacija.

„Advokat Olivera Ivanovića, pozivajući se upravo na taj zakon je, od policijskog regiona sever, nakon onih incidenata koji su se dogodili Ivanoviću i Miloviću u to vreme, tražio statistiku o krivičnim delima, paljevinama automobila i ostalim napadima. Mi imamo taj papir i to smo čak i objavili. Policijski region sever, pozivajući se na taj zakon, dostavlja informacije netačne, u odnosu na informacije koje smo mi tokom nekoliko godina objavljivali, takođe pozivajući se na policijske izvore“, kaže urednica portala KoSSev, Tatjana Lazarević.

Prema njenim rečima čak i traženje informacija na ovaj način nije garancija da će novinarske redakcije dobiti tačne podatke. „Ali i to je informacija. I netačna informacija, kao jedan vrlo ozbiljan prekršaj, vrlo je važna vest“, kaže Lazarević.

Krešnik Gaši, novinar BIRN-a Kosovo

Novinar Balkanske istraživačke mreže na Kosovu Krešnik Gaši je za Crno beli svet govorio o iskustvima ovog medija tokom pozivanja na zakon o uvidu u javna dokumenta.

BIRN je kao mreža podneo dve tužbe: u jednom slučaju protiv Vlade Kosova, a u drugom protiv Tužilačkog saveta Kosova zbog njihove odluke da odbiju zahtev o uvidu u javna dokumenta.

„Pre osam godina smo želeli da znamo šta je jeo i pio Premijer Kosova novcem iz budžeta. Naš zahtev je odbijen, uz obrazloženje da možemo da obelodanimo dijetu Premijera ili njegove zdravstvene probleme zbog kojih je pažljiv u ishrani tokom njegovih zvaničnih ručkova ili večera“, objašnjava Gaši.

Nakon osmogodišnje pravne borbe, novinarska mreža je uspela da dobije spor i dokaže da su podaci o trošenju javnog novca javni, te da čak ni troškovi zvaničnih ručkova i večera ne mogu biti tajni.

„Uspostavili smo presedan u kojem disciplinske odluke o kažnjavanju tužioca za povrede etičkog kodeksa trebaju da budu javne. Sada se nadamo da će ova dokumetna biti javna i u budućnosti, da ne budu zatvoreni ni za novinare, ni za civilno društvo“, kaže Gaši.

Službeni jezici na Kosovu – slovo na papiru

Srpski i albanski su službeni jezici na Kosovu. Međutim, ovo je za sada samo slovo na papiru, a jezička barijera je jedan od najvećih problema u funkcionisanju institucija. U većini centralnih institucija u Prištini službenici govore samo albanski jezik, dok u opštinama sa srpskom većinom službenici govore samo srpski jezik.

Aleksandra Dimitrijević, kancelarija ombudsmana na Kosovu

„Međutim, zbog manjka prevodilaca na Kosovu tu ulogu ponekad preuzimaju i pripadnici obezbeđenja te institucije sa kojom se građani susreću, na osnovu iskustva i na osnovu onoga što nama građani pričaju kada dođu da se obrate našoj instituciji“, kaže Aleksandra Dimitrijević iz kancelarije ombudsmana na Kosovu.

Ona tvrdi da je, kada je u pitanju upotreba službenih jezika, Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova jedan od lošijih primera. Naglašava da je to posebno izraženo u odeljenju za državljanstva, azil i migracije. Službenici govore samo albanski jezik bez obzira na to što su građani koji im se obraćaju uglavnom stranci koji se služe srpskim, engleskim, bosanskim, ili makedonskim jezikom.

„Međutim, službenici ne znaju kako da odgovore na bilo koja pitanja koja im građani postave u vezi sa dobijanjem državljanstva, za privremenu ličnu kartu, za bilo koju dokumentaciju koja će da legalizuje njihov boravak ovde na Kosovu“, kaže Dimitrijević.

Ona kaže da, kada se građani obrate za spisak dokumenata, koja su im neophodna kako bi legalizovali boravak na Kosovu, dobiju samo formulare na albanskom jeziku. Kancelarija ombudsmana je reagovala na ove nepravilnosti i trenutno čekaju odgovor od ovog ministarstva.

„Naše preporuke su da se službenici adekvatno obuče za posao koji rade, ukoliko nisu adekvatno obučeni. Onda mogu da pohađaju dodatne obuke. Da se jednim cirkularnim pismom ukaže na probleme, na koje smo mi ukazali u našem godišnjem izveštaju i u periodičnim izveštajima i na taj način bi se predupredile greške koje su postale hronične od strane službenika koji rade u državnim institucijama prema građanima koji traže realizaciju svojih prava koja im zakonom pripadaju“, kaže Dimitrijević.


Ovaj tekst je izrađen u okviru projekta “Da li je Briselski sporazum zaboravio građane?” koji implementira Crno beli svet (CBS) u partnerstvu sa RTV Mir uz finansijsku podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS). Mišljenja, nalazi i/ili zaključci koji su izneti u ovom tekstu pripadaju autoru i ne predstavljaju nužno stavove KFOS-a.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here