„Povratak heroja“: Veličanje ratnih zločinaca na Kosovu

FOTO: BIRN

Izvor: BIRN

Piše: Milica Radovanović

Na Kosovu ne postoji zakonska prepreka da se ratni zločinci, nakon izdržavanja kazne, nađu na javnoj funkciji, te su im tako visoki zvaničnici u više navrata davali poslove, prisustvovali svečanostima organizovanim u njihovu čast i doživljavali ih kao uzore.

“Ratni heroj se vratio na slobodu”.

Ovim rečima je početkom prošle godine tadašnji kosovski premijer komentarisao uslovno puštanje osuđenog ratnog zločinca iz zatvora.

„Ne postoje ustavna ili zakonska ograničenja, jer kosovski ustav kaže da ljudska prava i slobode mogu biti uskraćeni samo odlukom nadležnog suda”, objašnjava Enver Hasani, profesor prava i bivši sudija Ustavnog suda.

Osim što su na javne položaje postavljali osuđenike za ratne zločine, visoki zvaničnici su ih takođe veličali i kao heroje nacije, prisustvovali ceremonijama u njihovu čast i fotografisali se sa njima.

Bekim Bljakaj (Bekim Blakaj), direktor Fonda za humanitarno pravo (FHP) Kosova, kaže da ratni zločinci imaju pravo da nastave život nakon puštanja iz zatvora, ali ih ne bi trebalo postavljati na javne funkcije.

„Iako su odslužili kaznu, dela koja su počinili neće biti anulirana ni zaboravljena, naročito od strane žrtava, a ne bi smela da budu zaboravljena ni od strane društva. Tako da, bez obzira na to što je neko ko je osuđen za ratne zločine odslužio kaznu, možda se čak i izvinio i javno izrazio žaljenje zbog onoga što je učinio, ta osoba ne bi trebalo da obavlja javnu funkciju“, naglašava Blakaj.

„Kada je u pitanju ovaj region, ne samo Kosovo, u većini slučajeva oni se nisu pokajali niti su se izvinili žrtvama”, dodaje on.

„Poseban doprinos ratu”

FOTO: FB, Ramuš Haradinaj

Osuđeni ratni zločinac Sulejman Seljimi, poznat tokom rata kao Sultan, 25. januara 2019. godine je uslovno pušten na slobodu. Seljimi je proglašen krivim za fizičko zlostavljanje, mučenje i nehumano postupanje sa civilnim zatvorenicima iz pritvorskog centra Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) u Likovcu. Dobio je sedam godina zatvora.

Kosovski predsednik Hašim Tači je tada rekao: „Kosovo je bolje i sigurnije sa živim herojem Sulejmanom Seljimijem na slobodi”. Lider tadašnje opozicione stranke Demokratski savez Kosova (DSK), Isa Mustafa, takođe je izrazio zadovoljstvo, rekavši da je Seljimi dao „poseban doprinos ratu i miru”.

Nakon Seljimijevog puštanja na uslovnu slobodu, u selu Buroja u opštini Srbica su se, radi proslave, okupili bivši komandanti OVK. Među njima su bili i predsednik Tači i predsednik skupštine Kosova Kadri Veselji. Tamo je bio još jedan ratni zločinac – Fadil Demaku, osuđen u istom predmetu kao i Seljimi.

Tadašnji kosovski premijer Ramuš Haradinaj oglasio se na Fejsbuku gde je Seljimija nazvao „herojem”. Nekoliko dana kasnije, Seljimi je postao njegov savetnik.

Pozvan je i da poseti Ministarstvo odbrane, a u svoj kabinet ga je pozvao i gradonačelnik Srbice, koji je pohvalio njegov „doprinos oslobodilačkom ratu”.

Marigona Šabiju, direktorka nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava Kosovo, ističe kako se učestvovanje osuđenih ratnih zločinaca u javnom životu u zemlji retko kritkuje.

Kada je Seljimi imenovan za savetnika, Inicijativa mladih za ljudska prava Kosovo izdala je zajedničko saopštenje sa Inicijativom mladih za ljudska prava Srbija u kome se navodi da „ratnim zločincima nije mesto u vladi”.

„Mediji su preuzeli našu reakciju i pitali premijera zašto je to učinio. On je nastavio da brani svoju odluku i iskoristio priliku da Seljimija ponovo nazove herojem slobode, nekim ko je zapravo odslužio kaznu, ko je slobodan i može da radi šta god želi, čak i da bude na visokoj poziciji u kabinetu premijera“, kaže Šabiju.

Američki ambasador u Prištini, Filip Kosnet, podržao je kritike Inicijative mladih za ljudska prava i rekao da bi „lideri svih strana trebalo da prestanu da podržavaju takve pojedince”.

„Kakvu poruku Kosovo šalje svetu kada imenuje osuđenog ratnog zločinca za svog predstavnika? Da li se ovim pokazuje poštovanje vladavine prava?“, napisao je Kosnet na Tviteru.

Haradinaj je u junu 2019. smenio Seljimija, kako je sam rekao, na njegov zahtev. Ovo je potvrdio i Seljimi i naveo da mu je ponuđena pozicija ambasadora u Albaniji, ali da ju je on odbio. BIRN nije mogao da stupi u kontakt sa Seljimijem, kako bi dobio njegov komentar.

Dvа odlikovanja osuđenom zločincu

Hašim i Rrustem
FOTO: FB Hašim Tači

Iako je Seljimijevo imenovanje privuklo veliku pažnju, što je na kraju rezultiralo njegovom smenom, izvan očiju javnosti, još jedan ratni zločinac je gotovo istovremeno angažovan na drugoj državnoj poziciji. Iz izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije o imovini, moglo se videti da je Hašim Tači angažovao Rustema Mustafu za svog savetnika.

Mustafa, koji je tokom rata na Kosovu bio komandant OVK u operativnoj zoni Lap i bio poznat pod nadimkom Remi, 2013. godine je osuđen na četiri godine zatvora zbog ratnog zločina nad civilima.

Sud je utvrdio da je Mustafa „naredio i učestvovao u premlaćivanju i mučenju civila, kosovskih Albanaca, ilegalno zatočenih u pritvorskom centru u Lapaštici, kako bi ih naterao da priznaju nelojalnost OVK”.

On je, dok Žalbeni sud nije potvrdio njegovu presudu, bio skupštinski poslanik. U novembru 2015. je dao ostavku. Ali budući da mu je i vreme provedeno u pritvoru uračunato u kaznu, sredinom 2016. godine je pušten.

Nakon toga je odlikovan dva puta. Prvi put, kada mu je Tači 2018. godine dodelio predsedničku medalju za desetu godišnjicu nezavisnosti Kosova za „dragocen doprinos slobodi i nezavisnosti”, a drugi put naredne godine, kada mu je premijer Ramuš Haradinaj dodelio medalju Đerđa Kastriotija Skenderbega.

Mustafa je takođe član upravnog odbora Demokratske partije Kosova (DPK) i on se na parlamentarnim izborima u oktobru 2019. kandidovao za poslanika, ali nije dobio dovoljno glasova za ulazak u skupštinu.

Iz Nezavisnog nadzornog odbora za državnu službu Kosova za BIRN kažu da se „savetnici predsednika i premijera, u skladu sa članom 4 stav 1 Zakona br. 03/L-149 o državnoj službi Republike Kosovo, ne smatraju državnim službenicima” i zato ne mogu dati procenu o takvim imenovanjima.

Mustafin stav je bio jasan: „Moje imenovanje je u skladu sa zakonima i pravilima Republike Kosovo”, rekao je on za BIRN.

Šef kabineta kosovskog predsednika nije odgovorio na pitanje o Mustafinom imenovanju, o prisustvu predsednika memorijalnim događajima na kojima se odaje počast ratnim zločincima, niti o odlikovanjima.

Premijerov ujak na državnoj funkciji

Iako su slučajevi Seljimija i Mustafe izazvali reakcije, javnosti je promaklo da je od kraja 2018. godine još jedan ratni zločinac bio na visokom položaju.

Zabluda je da je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), osudio samo – Haradina Balju.

MKSJ je 2008. osudio i Ljahija Brahimaja, poznatog po nadimcima „Maxhup” i „Gipsy”, na šest godina zatvora zbog okrutnog postupanja prema civilima u sedištu OVK u Jablanici, dok je drugi optuženi u istom predmetu (koji je ujedno i njegov nećak) – Ramuš Haradinaj – oslobođen.

Žalbeno veće MKSJ-a je naložilo ponovno suđenje Brahimaju po onim tačkama optužnice po kojima je prethodno oslobođen krivice. On je 2012. ponovo oslobođen optužbi, pa se na Kosovo vratio kao slobodan čovek.

Brahimaj se kandidovao na parlamentarnim izborima 2014. godine, kada je i izabran za poslanika političke stranke svog nećaka Haradinaja, Alijansa za budućnost Kosova (ABK). Takođe je učestvovao na parlamentarnim izborima 2017. i 2019, no u oba slučaja nije uspeo da dobije dovoljno glasova za ulazak u skupštinu.

Ipak, Brahimaj nije zaboravljen. On je 2018. imenovan za privremenog direktora administracije pri Kosovskoj agenciji za hranu i veterinu, pod kontrolom kabineta premijera – u to vreme Ramuša Haradinaja.

Iz Nezavisnog nadzornog odbora civilne službe Kosova za BIRN kažu da su „nadgledali” ovaj postupak, te da je „utvrđeno kako je sa administrativnog aspekta, postupak zapošljavanja za ovu funkciju, odnosno njegovo imenovanje, bio u skladu sa kosovskim zakonom“.

Brahimaj nije odgovorio na BIRN-ove poruke i pozive

Haradinaj je u julu 2019. dao ostavku na mesto premijera, nakon što ga je Specijalizovano tužilaštvo Kosova sa sedištem u Hagu, koje istražuje ratne i posleratne zločine na Kosovu, pozvalo na razgovor.

Ali pre odlaska sa funkcije, Haradinaj je još jednog osuđenika za ratne zločine, Bedrija Ziberaja, zaposlio kao direktora Državne agencije arhiva.

Okružni sud u Prizrenu je 2006. godine proglasio Ziberaja krivim za ratni zločin nad civilima. Utvrđeno je da je nezakonito učestvovao u pritvaranju „nekoliko osoba osumnjičenih za saradnju sa srpskim vlastima”.

Pritvorenici su „držani u nehumanim uslovima, bili izloženi premlaćivanju, mučenju i neizmernoj patnji”, kaže se u izveštaju FHP-a.

Ziberaj je 2009. godine pušten iz zatvora nakon što je odslužio dve trećine šestogodišnje kazne.

Iste godine je počeo da radi u državnom preduzeću Pošta i telekomunikacija Kosovo, kao savetnik za medije i odnose sa javnošću. Onda je 2014. postao direktor Nacionalne biblioteke Kosova Pjeter Bogdani.

U njegovoj biografiji, na stranici Nacionalne biblioteke, navode se njegova dostignuća, ali ne i činjenica da je osuđen za ratni zločin. Nezavisni nadzorni odbor za državnu službu Kosova saopštio je da nije nadzirao njegovo imenovanje na tu poziciju, niti je primio bilo kakvu žalbu.

Ziberaj je za BIRN izjavio da ne vidi ništa loše u svom zapošljavanju.

„Ne, ne smatram to problemom, jer nisam imao odluku suda kojom se to zabranjuje. Ta priča se završila 2009. godine“, rekao je on.

„Ratni zločinci mahom prihvaćeni kao heroji”

Kosovski zvaničnici prisustvovali su nekim događajima posvećenim preminulim ratnim zločincima. Jedan od tih događaja je čak i održan i u Skupštini Kosova u januaru 2018. godine.

Poslanici su minutom ćutanja odali počast preminulom Haradinu Balji, koga je MKSJ 2005. osudio na 13 godina zatvora zbog mučenja, okrutnog postupanja i ubistva.

Sud UN-a je utvrdio da je Balja lično maltretirao trojicu zatvorenika, učestvovao u održavanju i sprovođenju nehumanih uslova u logoru OVK Lapušnik, pomagao mučenje jednog zatvorenika i sa jednim ili možda dva druga stražara OVK ubio devet zatvorenika iz logora na planini Beriše u julu 1998.

Na tom događaju, Miljaim Zeka, poslanik tada vladajuće koalicione stranke NISMA, opisao je Balju kao heroja.

„Svi ljudi na svetu poštuju svoje vrednosti, svoje ljude, svoje heroje. Sinoć je preminuo veliki čovek, čovek koji je dao veliki doprinos ovoj zemlji, ovoj naciji “, rekao je Zeka.

Godinu dana kasnije, na godišnjicu njegove smrti, održana je komemoracija u njegovu čast u Društvenom centru u Glogovcu. Komemoraciji su prisustvovali gradonačelnik Glogovca Ramiz Ladrovci i tadašnji zamenik premijera Fatmir Ljimaj, kome je zajedno sa Baljom suđeno u Hagu, ali je on oslobođen krivice. Ladrovci je kasnije najavio da će „uskoro, u znak poštovanja prema Haradinu Balji, po njemu biti nazvana ulica”.

Visoki zvaničnici na Kosovu su takođe odali počast i Ejupu Runjevi.

Runjeva, poznat i kao komandant Era, 2008. godine je osuđen na šest godina zatvora zbog učešća u otmici i ilegalnom pritvaranju civila kosovskih Albanaca koji su bili smešteni u objektima koje je uspostavila i kontrolisala OVK.

Kada je Runjeva u aprilu 2013. godine preminuo, Hašim Tači, koji je u to vreme bio premijer, izjavio je saučešće njegovoj porodici u ime vlade, navodeći da su njegov „život i patriotska aktivnost primer kako treba raditi i boriti se za slobodu i za svetlu budućnost domovine“.

Tači je i sledeće dve godine prisustvovao komemoracijama povodom godišnjice njegove smrti. Na komemoraciji u aprilu 2019. godine, u svom govoru je istakao da je Runjeva „primer borca ​​za slobodu” i da je nepravedno osuđen.

„Iako je uhapšen i nepravedno osuđen, njegovi ideali, težnje i cilj su pobedili”, rekao je Tači.

Osobe osuđene za ratne zločine često se veličaju na Kosovu, ističe Marigona Šabjiu.

„U prošlosti smo imali proteste koje su organizivala udruženja ratnih veterana protiv određenih presuda domaćih sudova, što zaista pokazuje da ti ljudi imaju veliku podršku u javnosti, ali i da javnost nije spremna da prihvati njihove zločine, da ih ne doživljava tako, kao ljude koji su počinili zločine nad civilima”, objašnjava ona.

„Od onoga što smo do sada videli, možemo reći da se oni mahom doživljavaju kao heroji u našem društvu”, dodaje ona.

Osuđeni za ratne zločine nisu prisutni samo u javnom životu na Kosovu. Oni su takođe deo srpskih političkih krugova, o čemu je bilo reči u izveštaju Inicijative mladih za ljudska prava Srbije 2017. godine.

Kosovski i srpski ogranak Inicijative mladih za ljudska prava često izdaju zajednička saopštenja i rade na zajedničkim kampanjama, poput kampanje „Nije moj heroj”, kojom se pokazuje da mladi ljudi iz obe zemlje mogu zajednički podići svoj glas i kolektivno osuditi takvu praksu.

„Želeli smo da delujemo zajedno kako bismo poslali snažniju poruku, ujedinili se i pokazali našim institucijama da kao mlađa generacija ne prihvatamo te stvari, ne prihvatamo vaše postupke kada je u pitanju veličanje ratnih zločinaca”, naglašava Šabiju.

Blakaj smatra da je „izuzetno opasno” mladima slati poruku da neko ko počini ratni zločin može biti postavljen na neku javnu funkciju.

„Omogućujući osuđenim ratnim zločincima da budu na javnim položajima, državne institucije namerno zanemaruju prava i osećanja žrtava”, kaže on.

Veličanje ratnih zločinaca takođe je velika prepreka za pomirenje i suočavanje s prošlošću, dodaje Blakaj.

„Naše društvo je veoma etnički podeljeno, a kada govorimo o pomirenju, jako je teško pomiriti se sa nekim ako su oni koji su naneli zlo, bol i patnju na nekim javnim funkcijama i ako se na njih gleda kao na heroje”, ističe on.

BIRN je od Vlade Kosova, Ministarstva pravde, predsednika Skupštine i ombudsmana, zatražio komentar o praksi imenovanja ratnih zločinaca na funkcije u kosovskim državnim institucijama, o njihovom odlikovanju i održavanju događaja na kojima im se odaje počast i kojima prisustvuju državni zvaničnici.

Odgovori nisu stigli do objavljivanja ovog teksta.

Milica Radovanović je novinarka portala Crno beli svet u Severnoj Mitrovici na Kosovu.

Ovaj tekst je nastao u okviru BIRN-ovog programa Balkanska tranziciona pravda, koji je podržala Evropska komisija.

Leave a Reply

Your email address will not be published.