Povrede koje garantuju milione evra osiguravajućim društvima

0
51
views
Foto: BIRN

Tekst je preveden sa albanskog i nije lektorisan.

Jedna opsežna istraga BIRN-a u industriji osiguranja Kosova je otkrila flagrantno kršenje ljudskih prava prilikom nadoknade građana za štetu prouzrokovanu u saobraćajnim nesrećama. Postoji 32.000 slučajeva koji imaju probleme sa nadoknadom štete, bilo u osiguravajućim društvima, bilo na sudovima. Finansijska potraživanja za ova 32.000 slučaja dostižu iznos od 80.000.000 evro.

Agon Sinanaj/BIRN

Od trenutak kada neko lice oštećeno u saobraćajnom udesu postigne dogovor sa osiguravajućim društvom za iznos koji se mora nadoknaditi, u skladu sa zakonskim rokovima, isplata mora biti izvršena u roku od 15 dana. Međutim, to nije bio slučaj sa stanovnikom Podujeva Ademom Prestreshi. On je pravo na nadoknadu ostvario tek nakon devet meseci i nakon bezbrojnih problema.

“Otišao sam u osiguravajuće društvo nakon mesec dana. Rekli su mi da je isplata odgođena za sledeći mesec. Deset put sam  išao u osiguravajuće društvo. Za tih osam meseci su mi stalno govorili da imaju problema“, navodi Prestreshi.

Njemu je šteta nadoknađena samo nakon što se BIRN zainteresovao za ovaj slučaj kod Centralne banke, tačnije to je bilo u novembru 2018. godine, ili sa devet meseci zakašnjenja.

BIRN je našao da ima kašnjenja u isplatu štete od strane osiguravajućih društva u slučajevima kada postoji sporazum sa oštećenom stranom.

I u slučajevima kada postoji sporazum,  osiguravajuća društva ga krše, BIRN Je našao da ne postoji institucija koja može da obaveže osiguravajuća društva da izvrše isplatu. Kod vansudskih sporazuma, stranke se mogu obratiti samo Centralnoj banci Kosova.

Međutim, CBK prema važećem zakonodavstvu nema mehanizam kojim bi obavezala kompaniju da ispuni svoje obaveze. Slučajevi kada je postignut sporazum, ne mogu biti procesurirani od strane privatnih izvršitelja, kao što je slučaj kada postoji odluka suda.

U slučaju kada se predmetu uputi na sud, BIRN je našao  da se sa njima odugovlači i do deset godina. Na sud se prosleđuju slučajevi kada oštećena strana ne prihvati ponudu osiguravajućeg društva za nadoknadu štete.

Trenutno u industriji osiguravajućih društva i po sudovima, prema zvaničnim statistikama postoji oko 32.000 slučajeva koji imaju probleme sa nadoknadom štete.

Ovi slučajevi su poznati kao šteta na čekanju, dok finansijska potraživanja za ova 32.000 slučajeva štete,  dostiže iznos od 80.000.000 miliona evra. Šteta na čekanju je šteta koja čeka da bude rešena, bilo u osiguravajućem društvu, bilo po sudovima, gde su prekoračeni svi zakonski rokovi na štetu građana (vlasnika polise osiguranja).

Na tržištu osiguranja je trenutno licencirano za rad 12 osiguravajućih društva na Kosovu, od kojih se njih 10 bavi delatnošću neživotnog osiguranja, a dva osiguravajuća društva su za životno osiguranje. Broj zaposlenih varira iz godine u godinu, međutim, na osnovu poslednjih statističkih podataka, u industriji osiguranja je angažovano preko 2.000 zaposlenih.

Neuspeh CBK

Nakon saobraćajnog incidenta od 7. novembra 2017. godine, Pestreshi je kao oštećena strana odmah postigao vansudski sporazum sa osiguravajućim društvom „Kosova e Re“.

Na osnovu ovog vansudskog sporazuma koji je potpisan dana 23. januara 2018. godine, čiji jedan primerak poseduje BIRN, osiguravajuće društvo „Kosova e Re“ se obavezala da Prestreshiju nadoknadi iznos u vrednosti od 1.190 evra za štetu koja je počinjena u saobraćajnom udesu.

Kompanija nije poštovala postignuti sporazum, čime je ujedno prekršena i Uredba CBK o “Proceduri o postupanju sa zahtevima za naknadu štete koja je nastala od obaveznog osiguranja od automobilske odgovornosti”.

U članu 9. ove Uredbe koji utvrđuje rok u kojem osiguravač (kompanija) mora da ispuni svoje obaveze prema osiguraniku, navodi se: „Osiguravač je dužan da plati štetu u skladu sa sporazumom postignutim sa strankom najkasnije u roku od 15 kalendarskih dana od dana njegovog potpisivanja“.  

BIRN se obratio jednim pitanjem društvu “Kosova e Re” kako bi saznao razloge zbog kojih se oni nisu pridržavali vansudskog sporazuma koji je postignut sa strankom, kao i Uredbe CBK koja je na snazi.  

Nazlije Bejta, v.d. direktora Odeljenja za štetu u ovoj kompaniji je u svom odgovoru izbegla pitanje novinara.

Ona je navela da je Prestreshnika imao dva zahteva za nadoknadu štete, jedan za materijalnu a druga za nematerijalnu štetu.

 „Obaveštavamo vas da su oba zahteva za naknadu štete isplaćena u potpunosti od strane osiguravajućeg društva „Kosova e Re“ pre nego što ste nam se obratili putem vašeg e-maila“ navela je ona.

Isplata štete je izvršena samo nakon što se advokat Jetona Idrizija, kao zastupnik stranke obratio žalbom Centralnoj banci Kosova protiv “Kosova e Re”.


Centralna banka Kosova|Foto: Atdhe Mulla

“U tom sporazumu je predviđeno da se isplata izvrši u zakonskom roku, (koji iznosi 30 dana) od dana zaključivanja sporazum. Uprkos tome, osiguravajuće društvo “Kosova e Re” iz Prištine, iako je proteklo 10 meseci, nije ispunilo svoje obaveze prema podnosiocu zahteva Ademu Prestreshiju“, navodi se između ostalog u žalbi Idrizija koja je upućena 9. novembra 2018. godine, a koju je osigurao BIRN.

Nakon isteka roka za donošenje odluke od strane CBK, BIRN je uputio pitanje i CBK. Samo jedan dan nakon što je BIRN uputio pitanje CBK, izvršena je isplata od strane „Kosova e Re“.

Nazlije Bejta, v.d. direktor Odeljenja za štete je i pored toga istakla da je „Kosova e Re“ među tri osiguravajuća društva koja najviše plaćaju štete, kako materijalne tako i nematerijalne.

Prema zakonu, Centralna banka Kosova (CBK) je regulator tržišta osiguranja. Dok Zakon  o obaveznom osiguranju od autoodgovornoti, član 37. daje pravo CBK da izriče kazne društvima koje čine povrede. Kazne su od 5.000 evra do 10.000 evra.

BIRN je analizirao slučaj Prestreshija i našao da CBK nije uspele da tretira isti na osnovu važećeg zakonodavstva. Prvi neuspeh se odnosi na odgovor na žalbu, jer od trenutak žalbe koju podnosi stranka, u roku od 15 dana žalba mora biti rešena i vraćena stranci.

Arbër Istrefi, Prestreshijev advokat ističe da CBK nije odgovorila na žalbu, kao što je obavezna zakonom.

“Stranka je isplaćena u novembru, međutim, CBK nije odgovorila na žalbu kako je to predviđeno. Mi samo možemo da pretpostavimo da je društvo izvršilo isplatu nakon primedbi CB K”, naveo je Istrefi. .

Mnoge štete na čekanju, malo je žalbi od strane građana

Iz Centralne banke ističu da je žalba Adema Prestreshija tretirana u skladu sa internim pravilnikom za rešavanje žalbi.

“Na osnovu gore navedenog pravilnika, rok za odgovor na žalbu iznosi 15. dana, s obzirom da je žalba upućena dana 09.11.2018. godine, a odgovoreno je 10.11.2018. godine, jasno je da je žalba razmotrena u zakonskom roku i da je doneta odluka u korist stranke“, naveo je Kushtrim Ahmeti, službenik za informisanje u CBK.

Iz CBK nisu pojasnili da li je pomenuta kompanija kažnjena u skladu sa članom 37. Zakona o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti, odnosno tačke 5 ovog člana u kojoj je precizirano izricanje kazne od strane CBK.

“CBK izriče novčanu kaznu u iznosu od pet hiljada (5.000) do deset hiljada (10.000) evra osiguravaču, u slučaju kada osiguravač ne pruži odgovarajuću ponudu ili informaciju oštećenoj strani u roku koji je utvrđen članom 26. ovog zakona”, navodi se u članu 37.

Portparol Ahmeti je naveo da CBK ne otkriva podatke o izrečenim kaznama, čime nije otkrio da li je sprovedena zakonska obaveza.

Međutim, ovo obrazloženje nije zasnovano na važećem zakonodavstvu.

 Na osnovu Zakona o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti, tačnije člana 27. CBK je obavezna da otkrije ne samo kazne, već i ime kompanije kada dođe do povrede prema nosiocima polisa.   

“CBK preduzima administrativne mere protiv osiguravača zbog kršenja sledećih odredbi: objavljuje u sredstvima informisanje na trošak osiguravača sve podatke u vezi nekorektnog ponašanja prilikom tretiranja štete od strane odgovornog osiguravača“.  

BIRN se po drugi put obratio ovoj instituciji sa zahtevom da se primeni član 27. Zakona o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti. Međutim, u odgovoru CBK se kao u prvom slučaju, ponovo se ne navodi da li je kažnjena ili nije navedena kompanija.

“U zavisnosti od kontrole osiguravača, na osnovu nalaza CBK, preduzimaju se adekvatne mere u skladu sa obimom povrede“, istakao je službenik za informisanje u CBK Kushtrim Ahmeti.

Sa druge strane, sve ove slučajeve u kojima su prekršeni zakonski rokovi, kancelarija Zaštitnika građana je u jednom odgovoru za BIRN okarakterisala kao teška kršenja ljudskih prva. Iz ove institucije su naveli da svake godine dobijaju na desetine žalbi od strane građana iz oblasti osiguranja.

Na osnovu podataka iz CBK, u 2016. godini je od 81.000.000 evra koliki je bio ukupan prihod u celokupnoj industriji od prodaje polisa osiguranja, za štetu  isplaćeno samo 37.000.000 evra. U 2017. godini je premija iznosila 84.000.000 evra, dok je šteta isplaćena u iznosu od 42.000.000 evra, ili 53%.

Uprkos činjenici da postoji tako veliki broj štete na čekanju, broj građana koji se žalio CBK je veoma mali. Na osnovu Zakona o CBK, ova potonja je jedini organ koji nadgleda tržište osiguranja na Kosovu. U okviru CBK funkcioniše jedno odeljenje koje je određeno za rešavanje žalbi građana.

Na osnovu podataka koje smo dobili od CBK, prosečno se primi oko 500 žalbi godišnje, od kojih je polovina protiv osiguravajućih društva. CBK je objasnila da se 80% žalbi protiv osiguravajućih društva odnosi na ne nadoknadu materijalne i nematerijalne štete od strane TPL i za ne nadoknadu troškova za lečenje iz zdravstvenog osiguranja, dok je samo 20% za primenu Mulusa.

Sistem “Bonus-Malus”, obuhvata svakog osiguranika na Kosovu koji poseduje polisu osiguranja vozila. Cilj ovog sistema je da se na jednom mestu evidentiraju svi vozači koji su dobri i disciplinovani i koji su oprezni u saobraćaju. Sve to sa  ciljem da od bonusa imaju dobiti dobri vozači, dok će ovaj sistem Malus neodgovorne vozače dovesti u nepovoljan položaj.

CBK pokušava da senzibiliše građane putem medija i društvenih mreža.

“Putem senzibilisanja javnosti, sa posebnim naglaskom na vlasnike polisa, putem brošura koje se mogu naći na internet stranici CBK, ako i kroz prezentaciju na društvenim mrežama Facebook i You Tube“, naveo je on.

Efekat odugovlačenja sa sudskim predmetima  

Iz Kosovskog biroa osiguranja (BKS) ističu da se 92% – 96% predmeta rešava vansudskim sporazumom, dok procenat predmeta koji završi na sudovima iznosi oko 3% – do 8%.

U slučajevima kada oštećena stana ne uspe da postigne dogovor sa osiguravajućim društvom o visini nadoknade, u tom slučaju predmet završava na sudu. U nekim slučajevima se predmet odugovlači po sudovima na desetine godina od momenta incidenta.

“Svi slučajevi koji završe na sudu, završavaju na zahtev  oštećenih stranaka a ne BKS. Broj predmeta koji je podnet 2017. godine iznosi 3.600, dok je broj onih koji su podneti 2018. godine 3.416“, pojašnjava Gëzonjeta Beqiri, administratoru u BKS.

Slična situacija je i sa predmetima koji se rešavaju od strane osiguravajućih društva.

Agim Hoxha direktor Odeljenja za štete u osiguravajućem društvu „Sigkos“, navodi da je od 459 zahteva koji su podneti u 2018. godini, njih 96% rešeno i zatvoreno vansudskim sporazumom, dok je 4% slučajeva otišlo na sudski postupak. 

I dve druge kompanije “Sigal“ i “Sigma” su dostavile približno iste podatke koji dokazuju da se preko 90% slučajeva završava vansudskim sporazumom između stranke i kompanije bez odlaska na sud.

Dugogodišnje odugovlačenje predmeta po sudovima je jedna od razloga da se većina sporova rešava sporazumom između oštećena strane i osiguravajućeg društva.

Enver Krasniqi, građanin iz Obilića, se pokajao što je predmet uputio na sud. Njegov predmet datira još iz 2008. godine kada je doživeo saobraćajnu nesreću. Naknadu štete u iznosu od 5.500 evra, osiguravajuće društvo „Insig“ mu je nadoknadilo tek 2018. godine nakon završetak sudskog procesa.  

Krasniqi je prvo podneo tužbu Osnovnom sudu 18.09.2018. godine. Ovom sudu je trebalo 5 godina da donese odluku u ovom predmetu. Međutim, osiguravajuće društvo „Insig“ se žalilo Apelacionom sudu kojem je trebalo još 5 godina da ovaj predmet dobije konačan epilog.

Krasniqi veruje da iza odugovlačenja predmeta po sudovima stoji politika koja je povezana sa osiguravajućim društvima.

“Glavni razlog zbog kojeg nas maltretiraju je veza između politike i  osiguravajućih društva sa sudovima. Ja sam veteran. Ko će meni da plati traume koje sam doživeo tokom ovog vremena. I da se radilo o 2.000.000 evra, nije trebalo da se kasni ovoliko“, ističe Krasniqi koji živi samo od svoje penzije. 

Iz Apelacionog suda su 5 godina odugovalačenja sa ovim predmetom, opravdali velikom brojem predmeta građanske prirode, trenutno je nagomilan broj od 11.706 predmeta.

Službenik za informisanje u Apelacionom sudu Arber Jashari priznaje da u Apelacionom sudu procedure traju godinama, naročito u predmetima za nadoknadu štete, koji čekaju na odluku i do 4 godine.

“To je iz razloga što ovi predmeti ne spadaju u one koji prema zakona imaju prioritet u rešavanju, kao što je porodično naselje, uspostavljanje privremene mere, sporovi oko utvrđivanja nadležnosti sudova, razni sporovi oko dece, porodični sporovi, sporovi oko radnog odnosa, predmeti za ometanje poseda, izvršni, eksproprijacija itd“ ističe Jashari.

Još jedan zahtev koji pominje Jahari je činjenica da postoji samo jedna Apelacioni sud na čitavoj teritoriji Kosova i da je broj hitnih predmeta koji pristiže iz 7 osnovnih sudova veliki.

Povodom ovog slučaja se BIRN obratio i osiguravajućem društvu “Insig” sa pitanjem, koji je bio razlog za slanje ovog predmeta na sud. Međutim, i pored insistiranja iz našeg lista, nije stigao odgovor.

Jedan drugi slučaj za koji postupak još traje a koji je istražio BIRN, je slučaj Gentian Hile. On je bio učesnik udesa koji se dogodio 2008. godine i iste godine je podneo tužbu. Nakon odluke Osnovnog suda, predmet je stigao na Apelacioni sud 2012. godine.

Godine 2014. doneta je presuda i predmet vraćen na ponovno suđenje. Nakon što je Osnovni sud po drugi put doneo odluku, predmet je ponovo vraćen na Apelacioni sud, ali kao redovan predmet. Njegov slučaj još uvek nije dobio konačan epilog na sudovima. Advokat Arber Isufi je istakao da predmeti koji su na Apelacioni sud vraćeni po drugi put, moraju biti rešavani po hitnom postupku a ne kao redovni predmeti. 

Službenik za informisanje na Apelacionom sudu, Arber Jashari je pojasnio da predmeti koji dođu na sud po drugi put, imaju prednost, dodeljuju se na rad odmah. Međutim, drugi predmeti imaju veći prioritet u odnosu na ove predmete čak i u slučaju kada na Apelacioni sud pristignu po drugi put. 

“Što se tiče konkretnog slučaja, ovaj sud trenutno razmatra prioritetno predmete iz 2014. godine i čim oni budu razmotreni, krenuće se razmatranjem onih iz 2015. godine“, istakao je Jashari.

Apelaconi sud trenutno ima 17 sudija u građanskoj oblasti, dok broj predmeta koji čeka u fiokama iznosi 11.706, što znači da na svakog od njih otpada po 688 predmeta. Međutim, prema rečima Jasharija, Apelacioni sud je u postupku zapošljavanja još 10 sudija, od kojih će njih 9 raditi na građanskim predmetima.

Diskrimirajuća Uredba  

Advokati koji se bave osiguranjima imaju velike primedbe naročito na Uredbu CBK o utvrđivanju kriterijuma za ocenu nematerijalne štete od autoodgovornosti.   Član 11. ove Uredbe u odredbi u kojoj se govori o utvrđivanju invaliditeta kod unesrećenih je prema rečima Istrefija veoma diskriminirajući. Tu se navodi: „Obračun stepena smanjenja radne sposobnosti (invaliditeta) se vrši samo u slučajevima kada je stepen smanjenja životne sposobnosti preko 30%, koju je utvrdio lekar“.

Po mišljenju advokata Arber Istrefi, koji se uglavnom bavi predmetima iz oblasti osiguranja, ova odredba je diskriminatorska prema ovoj kategoriji.

“Kako je moguće da ova posebna kategorija zavisi ili da je pod uticajem od životne aktivnosti, kada se zna da je radna aktivnost kategorija materijalne štete i u praksi postoje mnogi slučajevi kada je životna aktivnosti ispod 30%, a ona radna može biti i 100% za osobe sa kvalifikovanim profesijama“, naveo je Istrefi.

On navodi da su ponude osiguravajućih društva u većini slučajeva niske. To je iz razloga što kriterijumi koje su usvojile osiguravajuća društva a koje je odobrila i Centralan banka Kosova, ne dozvoljavaju da ponude budu ni približne iznosima koje sud prihvata za nadoknadu u slučaju povreda. 

“Sledeći problem je u trajanju sudskih procesa, na žalost u praksi postoje slučajevi kada klijent ne dostigne za života dan kada je sudski proces završen pravosnažnom odlukom, jer on može da traje i 10 godina“, naveo je Istrefi.

Takođe, veliko broj predmeta ostaje nekompletam, jer se često puta zahteva odluka suda na osnovu koje je kažnjen vozač koji je izazvao nesreću, to urzokuje kašnjenje i predmet ostaje na čekanju. Prema mišljenju Istrefija, s jedne strane ovo prouzrokuje i odugovlačenje procedura s obzirom da je dužnost Centralne banke Kosova da kontroliše predmete koji su ostali  ne rešeni iz nekog takvog razloga, kada je to nepotrebno i da naloži osiguravajućim društvima da završi ove predmete.

I Besnik Nikci, dobar poznavalac osiguranja ocenjuje da je sa ovakvim lošim učinkom osiguravajućih društva na unutrašnjem tržištu, gotovo nemoguć prijem Kosova u međunarodne mehanizma osiguranja.

“Postoji evidentna razlika u rešavanju ovih zahteva od strane osiguravača na Kosovu u odnosu na druge zemlje. Ova razlika se sastoji u tome da se regresivni/subrogacioni zahtevi u drugim zemljama razmatraju u redovnoj proceduri, odnosno da broj sporova ne dostiže ni 1%, na Kosovu imamo potpuno drugačiju situaciju.

Zahtevi sa stranim elementima se uglavnom rešavaju na sudovima, sa izuzetno malim brojem onih koji se rešava u redovnom postupku – što za posledicu ima ogromne troškove sporova“, ocenio je Nikçi.

Po njegovom mišljenju, ovakvo stanje rešavanja ovih zahteva donosi loš imidž i dovodi do neodlučnosti kod Osiguravajućih biroa država Evropske unije da podrže Kosovo u članstvo u Međunarodni kartični sistemu osiguranja.

“Ono što još više zabrinjava je činjenica da ne samo zahtevi stranih osiguranika, već se i uzajamni zahtevi industrije osiguranja rešavaju sporom – a ne u redovnoj proceduri, npr kroz arbitražu, a naročito direktni zahtevi oštećenih strana“, ističe on. 

Slučaj građanina koji je čekao 10 godina da dobije epilog na sudu  za nadoknadu štete i slučaj Prestreshija koji i pored sporazuma sa kompanijom čekao na nadoknadu 9 meseci, nisu izolovani. Slična sudbinu je imao i J.K. građanina iz Kamenice.

On je postigao vansudski sporazum sa osiguravajućim društvom, ali mu je isplata izvršena sa nekoliko meseci kašnjenja. Žalba njegovog advokata koja je upućena CBK, prema dokumentima koje poseduje BIRN nije dala prave efekte.

Ovaj članak je urađen uz pomoć Evropske unije. Sadržaj članka je isključiva odgovornost Agona Sinanaje i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije ili BIRN-a, UNK-a ili Crno belog sveta.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here