Pravo na imovinu – rad agencija za imovinska pitanja na Kosovu

Građani koji su raseljeni zbog sukoba imaju pravo na povratak u svoje domove i na svoju nepokretnu imovinu, što im, sem Evropske konvencije o ljudskim pravima i međunarodnog prava, garantuje i važeći pravni okvir na Kosovu.

Posle konflikta iz 1998. i 1999. godine, imovinska pitanja na Kosovu zadobila su veliki značaj, posebno kada se radi o stvaranju uslova za povratak raseljenih lica, kojima je imovina nelegalno oduzeta, ili su je izgubili usled diskriminacionih zakona i propisa.

Nakon završetka konflikta, pa do danas, na Kosovu su se smenjivale različite agencije koje su imale nadležnost i obavezu da prihvataju i rešavaju zahteve u vezi sa pravima na imovinu. Svaka novonastala agencija za pitanja imovine nasleđivala je mandat svoje prethodnice, ali i njene nedovršene obaveze. Stoga je razumljivo što su njihove nadležnosti bile u velikoj meri slične, ali su, takođe, često uključivale dodatna i proširena ovlašćenja.

Direkcija za stambena i imovinska pitanja (DSIP)

Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) je Uredbom 1999/23  osnovala Direkciju za stambena i imovinska pitanja (DSIP) i Komisiju za stambene i imovinske zahteve (KSIZ) radi regulisanja stambenih imovinskih pitanja na Kosovu. KSIZ je bila nezavisno sudsko telo u okviru DSIP-a zaduženo za donošenje odluka i sačinjavali su je jedan lokalni član i dva međunarodna člana (UNMIK, Uredba 1999/23).  Odluke KSIZ-a su bile konačne i nisu bile podložne reviziji nijednog drugog sudskog autoriteta na Kosovu.  Njihovu implementaciju vršila je DSIP.

DSIP je imala mandat da rešava sporove u vezi sa stambenom imovinom, ali ne i sporove vezane za komercijalnu ili poljoprivrednu imovinu. Njena pravna nadležnost je bila iznad nadležnosti kosovskih sudova kada se radilo o:

  • Zahtevima pojedinaca koji su izgubili imovinu zbog diskriminacionih zakona i praksi između 1989. i 1999. godine (zahtevi „A“ kategorije);
  • Zahtevima pojedinaca koji su učestvovali u voljnim, ali nezvaničnim transakcijama stambene imovine dobrovoljno izvršene između 23. marta 1989. i 13. oktobra 1999, koje nisu mogle biti registrovane zbog diskriminacionih zakona (zahtevi „B“ kategorije); i
  • Zahtevima pojedinaca koji su izgubili stambenu imovinu posle NATO intervencije od 24. marta 1999. godine (zahtevi „C“ kategorije).

Takođe, DSIP je bila ovlašćena i da napuštenu stambenu imovinu stavi imovinu pod svoju upravu.

U svom planu iz 2003. godine (The Way Forward, Prospectus 2004 & 2005, HPD), DSIP je naglasila da će posebnu pažnju posvetiti zahtevima „A“ kategorije koji čekaju na novčanu kompenzaciju.

Takođe, istakla je da će sve odluke biti implementirane do kraja 2005. godine. Međutim, ovaj cilj nije u potpunosti sproveden. Prema Statistici DSIP iz 2005. godine, ova agencija je primila ukupno 29.154 zahteva, od kojih je 29.027 rešeno do te godine, a 22.263 je do tada izvršeno.

Zatvaranje DSIP poklopilo se sa otvaranjem nove agencije za imovinska pitanja 2006. godine, nazvane Kosovska agencija za imovinu.

Kosovska agencija za imovinu (KAI)

Kosovska agencija za imovinu (KAI) osnovana je 2006. godine, sa nadležnošću za rešavanje imovinskih zahteva u vezi sa privatnom nepokretnom imovinom, uključujući i poljoprivrednu i komercijalnu imovinu.

KAI je imala mandat da prihvata imovinske zahteve koji su nastali kao rezultat oružanog sukoba koji se dogodio na Kosovu između 27. februara 1998. i 20. juna 1999. godine, da donosi odluke o ovim zahtevima i da te odluke sprovodi.

KAI je, takođe, imala mandat da se bavi određenim brojem aktivnosti koje su bile u sklopu mandata DSIP-a, te su joj poverena i prava, dužnosti, imovina i obaveze koje je imala DSIP. Naime, radi se o sprovođenju odluka KSIZ koje su čekale na izvršenje, kao i vođenje imovine koja je stavljena pod upravu DSIP-a.

KAI se sastojala od tri glavna tela:

  • Nadzorni odbor, koji je nadgledao rad KAI i obezbeđivao administrativnu pomoć;
  • Izvršni sekretarijat, koji je bio zadužen za prikupljanje i procesuiranje zahteva, obavljanje razgovora sa strankama i sprovođenje odluka donesenih od strane KIZ-a;
  • Komisija za imovinske zahteve Kosova – KIZK ili samo KIZ, zadužena za donošenje odluka unutar KAI. Odluke KIZ-a su pravno obavezujuće, a njih je moguće uložiti žalbu jedino Vrhovnom sudu Kosova.

Izvršni sekretarijat KAI imao je svoje regionalne kancelarije na teritoriji Kosova u Prištini, Peći, Gnjilanu, Mitrovici i Prizrenu, a ranije je KAI imala kancelarije i u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. U Srbiji su aktivnosti KAI sprovodile kancelarije za imovinu UNHCR-a koje su otvorene na osnovu memoranduma o razumevanju potpisanom između KAI i UNHCR-a 2009. godine. Ovaj memorandum o razumevanju je svake godine obnavljan, sve do 2016. godine, kada je istekao i od kada KAI više ne radi u Srbiji. Kako se navodi u izveštaju KAI iz 2016. godine, za sada se ne planira ponovno otvaranje ovih kancelarija.

Prema podacima na internet stranici KAI, prijem zahteva od strane KAI počeo je 5. aprila 2006. i završio 3. decembra 2007. i na kraju celokupnog perioda prijema, broj registrovanih zahteva je iznosio 42.749.

KAI je 2016. godine završila svoj mandat sa ponosom na svoj dotadašnji rad, naglašava se u poslednjem izveštaju ove agencije. U istom izveštaju, iz 2016. godine, ističe se i to da je „uspešno završen proces odlučivanja svih 42,114 zahteva u okviru mandata KAI“, te da je ona tokom poslednje  godine bila skoncentrisana i angažovana na sprovođenju ovih odluka.

Kada je KAI prestala da postoji 2016. godine, formirana je Kosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine (KAUVI).

 

Kosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine (KAUVI)

Kako se navodi u izveštaju KAI iz 2016. godine, Kosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine (KAUVI) je nezavisna Agencija, čiji je mandat da prima, upoređuje i odlučuje o razlikama i neslaganjima između originalnih katastarskih dokumenata od pre juna 1999, koje su srpske vlasti odnele sa Kosova i trenutne katastarske dokumentacije na Kosovu, uključujući privatnu imovinu, privatnu komercijalnu imovinu i privatnu imovinu verskih zajednica.

KAUVI je nasledila mandat od KAI, kao i njen budžet, ugovorne obaveze i fizičku imovinu. Takođe, njen nasleđeni mandat uključuje i izvršne nadležnosti sprovođenja odluka KAI i DSIP-a.

KAUVI čine četiri glavna organa: Izvršni sekretarijat, nadzorni odbor, KVOI i KIZ. Od KAI je razlikuje jedino Komisija za verifikaciju i odlučivanje o imovini (KVOI), koja ima mandat da razmatra i rešava razlike i neslaganja između pomenutih katastarskih dokumenata.

Važno je napomenuti da, prema izveštajima KAUVI, tokom 2016, 2017. i 2018. godine nije održano nijedno zasedanje Komisije za imovinske zahteve (KIZ), pošto usled nedostatka kvoruma komisije ona nije u funkciji jer međunarodne članove još uvek nije imenovao Specijalni predstavnik Evropske unije (SPEU).

Pored toga, prema izveštajima KAUVI iz 2016. i 2017. godine, razlog zbog kojeg nije održano nijedno zasedanje KIZ, je taj što su odluke o svim predmetima bile prethodno donesene. Tačnije: „KIZK se nije sastala ni jednom tokom perioda izveštavanja, jer je razmatranje predmeta završeno decembra 2014“ (Izveštaj KAI, 2016)

Donošenje i sprovođenje odluka

Nakon podnošenja zahteva, KAI, odnosno KIZ, donosila je odluku. Kao kvazisudsko telo, u okviru donošenja odluke, KIZ je mogla da odobri, odbije ili odbaci zahtev, zatim, da potvrdi vlasništvo i pravo korišćenja, da izda nalog za posedovanje imovine, ali i nalog za iseljenje nezakonitim stanarima.

KIZ, je po pravilu, zasedala svaka dva meseca radi rešavanja zahteva predatih na odlučivanje od strane Izvršnog sekretarijata KAI.

Onda kada je odluka spremna za uručenje, KAI bi kontaktirala podnosioca zahteva telefonom radi dogovora o mestu i vremenu uručenja iste, objašnjeno je na internet stranici KAI, a podnosilac zahteva mogao je da pristupi odluci i preko te internet stranice.

Ukoliko se podnosilac zahteva nije složio sa odlukom KAI, ili delovima iste, imao je pravo da podnese žalbu Vrhovnom sudu Kosova preko Izvršnog sekretarijata KAI u roku od trideset dana od dana kada je obavešten o odluci.

S druge strane, ukoliko je zahtev pozitivno rešen u korist podnosioca zahteva, on je mogao da odabere jedan od tri načina za sprovođenje odluke, i to:

  • vraćanje predmetne imovine u posed, što podrazumeva da će KAI preduzeti mere da nosilac imovinskog prava u potpunosti fizički preuzme imovinu. Tada KAI stupa u kontakt sa nosiocem imovinskog prava, radi dogovora oko vremena i mesta preuzimanja imovine.
  • stavljanje imovine pod upravu KAI, što podrazumeva da KAI dobija nadležnost da privremeno upravlja imovinom umesto vlasnika, sve dok vlasnik fizički ne bude u mogućnosti da preuzme imovinu. Ako je imovina pod upravom KAI, nosilac imovinskog prava može da traži od KAI da uključi imovinu u program izdavanja pod zakup.
  • da zahteva da se predmet zatvori, što znači da KAI neće preduzimati nikakve dalje radnje u vezi sa zahtevom.

S obzirom da je KAI do svog zatvaranja 2016. godine obradila sve imovinske zahteve, a novoosnovana KAUVI je od 2016. godine obavljala sledeće glavne dužnosti:

  • obrada i raspodela odluka;
  • iseljenja nezakonitih uzurpatora sa pojedinih imovina i udaljavanje uzurpatora u slučajevima ponovnog poseda;
  • upravljanje i redovni obilazak 12,788 imovina pod upravom KAUVI;
  • zatvaranje sprovedenih zahteva;
  • saradnja sa osnovnim sudovima da bi se izbegle paralelne odluke po zahtevima;
  • slanje krivičnih prijava tužilaštvu i, po potrebi, učešće na ročištima osnovnih sudova;
  • nastavak procesa posredovanja;
  • potpisivanje Memoranduma o razumevanju sa Kosovskom Policijom u vezi sa aktivnostima iseljenja;
  • vršenje drugih, operativnih ciljeva.

Što se tiče uručivanja odluka i presuda, u 2018. godini KAUVI je počela sa uručivanjem odluka i presuda u Republici Srbiji, preko Ministarstva pravde, odeljenja za međunarodnu pravnu pomoć, odnosno 31 odluka i 12 presuda je poslato na uručivanje diplomatskim putem, u ovo Ministarstvo, odnosno odeljenje.

Upravljanje imovinom, program dobrovoljnog davanja pod zakup i aktivnosti iseljenja

Gorepomenute agencije imale su nadležnost da sprovode svoje pravosnažne odluke po zahtevima. Mere sprovođenja uključivale su stavljanje imovine pod upravu agencije, iseljenja nezakonitih uzurpatora, oduzimanje i rušenje nezakonitih građevina, aukcije i sporazume o zakupu.

Upravljanje imovinom

Kada se radi o upravljanju imovinom, KAI i KAUVI imale su mogućnost i ovlašćenja da upravljaju imovinama u sledećim okolnostima:

  • ukoliko je tako određeno sporazumom stranaka za rešavanje zahteva;
  • na zahtev podnosioca zahteva, prateći odluku KIZ-a koja potvrđuje imovinsko pravo podnosioca zahteva;
  • nakon udaljavanja trenutnog stanara, odnosno nezakonitog uzurpatora, u slučaju da nosilac imovinskog prava ne može da se vrati na svoju imovinu nakon obaveštenja o sprovođenju udaljenja uzurpatora sa nje.

Program dobrovoljnog zakupa

Program dobrovoljnog davanja omogućavao je da se imovina koja je pod upravom agencije da pod zakup. Program je imao za cilj da omogući minimalan izvor prihoda nosiocima imovinskog prava, odnosno vlasnicima, koji bi inače možda prodali svoju imovinu.

UNMIK-ova Uredba 1999/23 propisivala je da se program izdavanja pod zakup odnosi na imovinu koja je stavljena pod upravu agencije i da se novac prikupljen od zakupnine uplaćuje zakonitom vlasniku. Ovaj program je predložila DSIP, ali je odobrenje primila KAI 2006. godine, kada je postao operativan. (Izveštaj KAUVI, 2016)

Zakon o KAUVI je takođe predvideo da se imovine koje su uzete pod upravu od strane KAUVI, mogu dati pod zakup. Ovaj zakon predviđa da se imovine kojima se zna vlasnik ili nosilac imovinskog prava mogu dati pod zakup samo uz pristanak vlasnika. Novac od zakupa za imovine se uplaćuje vlasniku, odnosno nosiocu imovinskog prava, uz zadržavanje 10% od iznosa zakupa od strane agencije na ime troškova usluga.

Prema Zakonu o KAUVI iz 2016. godine, ova agencija će upravljati imovinama i sprovodiće program zakupa najkasnije do 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Predviđeno je da rok za obustavljanje programa zakupa bude 18. maj 2018. godine.

U skladu sa zakonskim odredbama, odeljenje KAUVI za upravljanje imovinama je u maju 2018. godine obustavilo upravu nad svih 12.565 imovinskih poseda koji su bili pod upravom KAUVI. Kako se dalje navodi u izveštaju KAUVI iz 2018. godine, nosioci imovinskih prava su obavešteni o suspenziji programa uprave i zakupa.

Aktivnosti iseljenja

Ako je imovina stavljena pod upravu KAUVI, bilo da je uključena u program dobrovoljnog davanja pod zakup ili ne, KAUVI sprovodi iseljenje ako je:

  • imovina nezakonito zauzeta,
  • ako je korisnik potpisao ugovor o zakupu i odbija da plati zakupninu ili
  • ako je prestao da plaća zakupninu.

Korisnik koji ne pristane da plati zakup ima rok od 30 dana da napusti imovinu. Agencija sprovodi iseljenja nakon što istekne rok od 30 dana, ukoliko korisnik ne napusti imovinu dobrovoljno. (KAUVI, 2016)

Iseljenje, kao jedno od načina sprovođenja odluke, sprovodi izvršni sekretarijat, odnosno odeljenje za iseljenja u okviru njega.

Glavni cilj odeljenja za iseljenja je realizacija, naglašava se u izveštajima KAUVI, odnosno “sprovođenje pravnosnažnih odluka koje su donele komisije agencije, da bi se realizovali mnogi zahtevi u vezi sa vraćanjem imovine u posed legitimnim vlasnicima i oslobađanje od uzurpatora” (KAUVI, 2018).

Slučajevi ponovnog zauzimanja imovine

U izveštajima KAUVI navodi se da je primećeno da u mnogim slučajevima isto lice/porodica koja je iseljena iz imovine ubrzo ponovo useljava u imovinu i da u velikom broju slučajeva broj ponovnih uzurpacija i iseljenja prelazi broj od deset po osobi na istoj imovini.

Nezakonita uzurpacija nepokretne imovine i skidanje zvaničnog pečata je krivično delo prema Krivičnom zakoniku Kosova, navodi KAUVI u svojim izveštajima, naglašavajući da sve slučajeve nezakonite uzurpacije Agencija podnosi odgovarajućem tužilaštvu.

Zatvaranje predmeta

Nakon sprovođenja odluke o predmetu po određenom zahtevu, taj zahtev, odnosno predmet, se zatvara. Cilj faze zatvaranja je da se osigura da je ispoštovan mehanizam agencije u svim fazama procesa. Pre zatvaranja, agencija ocenjuje da li su ispoštovana pravila i postupci utvrđeni važećim propisima.

Do 2017. godine je zatvoreno ukupno 34.562 predmeta, a u 2018. godini je, sa 223 zatvorenih predmeta, ukupan broj dostigao 34.687.

Sprovođenje programa kompenzacije

Među nedovršenim zadacima KAI, KAUVI je nasledila i zadatak da sprovede 143 odluke o kompenzaciji, koje su bile izdate u skladu sa UNMIK-ovom uredbom iz 2000. godine od strane DISP-a i KSIZ-a.

Ustavni sud Kosova je do 2018.  godine izdao tri presude, došavši do zaključka da je nesprovođenje odluka KSIZ-a u vezi sa kompenzacijom u suprotnosti sa principima za sprovođenje zakona i predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava koja su garantovana Ustavom. (KAUVI, 2018)

Kompenzacije nisu sprovedene jer agencije za to nisu imale finansijskih kapaciteta. U izveštaju KAUVI, iz 2017. godine, navodi se da iznos koji je neophodan za isplatu kompenzacija ukupno 3,2 miliona evra, dok u svom izveštaju iz 2018. godine KAUVI navodi da je za isplatu kompenzacija neophodno ukupno 1,7 miliona evra.

Vlada Kosova je zakonima o budžetu za 2017. i 2018. godinu program kompenzacija finansirala sa 600.000 evra, a zakonom o budžetu za 2019. godinu sa još 600.000 evra. Dakle, ukupno je 1,2 miliona evra obezbeđeno iz budžeta Kosova za početak implementacije ovih slučajeva. Pored budžeta Kosova, finansijska sredstva obezbeđena su i od „iznosa privatizacije imovine koju plaćaju podnosioci zahteva “A” kategorije,“ kao i drugih donatora, navodi se u administrativnom uputstvu o procedurama za izvršenje odluka o kompenzaciji.

Kako navodi KAUVI izveštaj iz 2017, “uprkos neophodnim pripremama, izazov je uspostavljanje komisije za imovinske zahteve (KIZ), koja prema gorenavedenom administrativnom uputstvu ima važnu ulogu, da svojim odlukama vratai prava na imovinu osobama koje su izgubile svoja imovinska prava usled diskriminatornog zakonodavstva”.

KIZ nije funkcionalna jer je mandat dva međunarodna člana istekao 27. avgusta 2015. godine i još uvek nije produžen od strane specijalnog predstavnika EU, kako je predviđeno zakonom.

Posredovanje

Na osnovu zakona o KAUVI i nastojeći da sprovede odluke KIZK-a, KAUVI vrši i medijaciju, tj. posredovanje između strana pre upotrebe pravnog leka za sprovođenje rušenja nezakonitih građevina.

Postupak medijacije odnosi se na posredovanje između nosioca imovinskog prava i onih koji su ili dobili zemljište u državinu i na njemu izgradili ili kupili imovinu koja je na njoj izgrađena, na koju nije postojalo pravo svojine. KAI je kreirala okvir za vođenje posredovanja, odnosno “Proceduru vođenja internog posredovanja,” koja je od 2013. godine na snazi i primenjuje se od strane posrednika KAI/ KAUVI. Prema pravnom okviru, svaki predmet ima dva posrednika, jednog iz regiona u kojem se nalazi imovina i jednog iz regionalne kancelarije koja je najbliža mestu stanovanja tuženog lica.

KAUVI je tokom 2017. identifikovala 62 slučaja posredovanja, a tokom 2018. godine je identifikovala još 17 slučajeva.  Od ukupno 79 slučajeva identifikovanih do kraja 2018. godine, u 9 slučajeva je postignut dogovor o posredovanju, u 15 slučajeva stranke su postigle dogovor van ove agencije, a 17 slučajeva nije uspešno okončano. KAUVI je naglasila i da je proces posredovanja bio u toku za 38 slučajeva u trenutku objavljivanja izveštaja KAUVI za 2018. godinu.

 

Ovaj tekst je izrađen u okviru projekta “Pravo na imovinu” koji sprovodi Crno beli svet a uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Leave a Reply

Your email address will not be published.