Prevarne transakcije u regionu Peći: Slučaj Petrovića

Prevarne transakcije, falsifikovani kupoprodajni ugovori, punomoćja, lažni pečati – ovako proces uzurpacije njegove imovine opisuje sogovornik CBS-a, Ivan Petrović. Petrovići iz Belog Polja, u opštini Pec, gotovo petnaest godina pokušavaju sudskim putem da povrate svoju imovinu. Za to vreme na njihovoj parceli pored magistralnog puta Peć-Dečani izgrađen je hotel.

Petrovići su kao i većina Srba Belo Polje napustili 1999. godine. Da im je zemljište uzurpirano saznaju tokom jedne od poseta selu ranih dvehiljaditih, kada se i prvi povratnici vraćaju u Metohiju.

Ivanov otac, kao i deo drugih raseljenih Srba pokušavali su da tokom poseta dobiju posedovne listove za svoju imovinu.

Službenici kancelarije katastra u Peći odbijali su, međutim, da im izdaju posedovne listove, jer se imovina više nije vodila na njih. Zato su im izdavali fotokopije falsifikovanih kupoprodajnih ugovora i punomoćja, na osnovu kojih je, objašnjava CBS-ov sagovornik,njihova imovina i prevedena na građane albanske nacionalnosti.

“Moj otac tada saznaje da se parcela od 63 ara, kod magistralnog puta Peć-Dečani, ne vodi na njegovo ime. Njegovu reakciju mogu da opišem kao šok,” objašnjava.

Zahvaljući posedovanju informacija o navodnom ugovoru, Petrovići uspevaju da dođu i do informacija kako je njihova imovina prevedena na lice albanske nacionalnosti.

Ivanov otac je navodno u Beogradu, u Prvom osnovnom sudu, ovlastio lice sa Savskog venca, koje zapravo ne postoji, da raspolaže njegovom imovinom.

“To nepostojeće lice je zatim sa falsifikovanom dokumentacijom u Beranama  ovlašćenje prebacilo na treće lice. Onda to treće lice odlazi u Peć i prodaje imovinu, pa se ona prebacuje na novo lice,” objašnjava naš sagovornik.

Ni tu nije bio kraj celom procesu uzurpacije, pa se događa to da sada lice na koje je imovina prebačena parcelu Petrovića deli na dva dela i prebacuje na rođake.

Tragom ovih informacija Petrovići odlaze u Beograd.

“Naravno, moj otac nije ovlastio nikoga kada je u pitanju njegovo zemljište. Ispostavilo se da je pečat g suda u Beogradu falsifikovan. Proverili smo i u registru suda ne postoji nikakav trag. Imam i zvaničnu potvrdu Prvog opštinskog suda da pod tim brojem nisu zavedeni ni ovlašćenje, ni ugovor,” dodaje, navodeći da je slučaj ipak bio zaveden u Beranama.

Iako, kako kaže Petrović, poseduju potvrdu da je u celom proces uzurpacije njihove imovine “prva karika falsifikat”:

“Sa tim falsifikovanim punomoćjem oni su posle uredno overavali dokumenta.”

Slučaj Petrovića je samo jedan u nizu slučajeva uzurpacije imovine u reigionu Peći. Misija OEBS-a na Kosovu je 2009. godine sačinila izveštaj o prevarama u vezi sa kupoprodajom imovine u regionu Peći.

 

“OEBS je upoznat sa oko 40 predmeta u građanskim parnicama u regionu Peći u kojima tužioci navode da je njihova nepokretnost prodata posredstvom falsifikovanih dokumenata. Te parnice generalno obuhvataju tužitelja koji od suda traži da poništi prodaju i naloži katastru da ispravi katastarske zapise. Žrtve takvih nezakonitih transakcija su obično raseljena lica, uglavnom kosovski Srbi, zbog čijeg je odsustva sa Kosova njihova imovina posebno podložna takvim krivičnim radnjama. Među žrtvama su takođe kupci tih imovina, koji možda nisu znali da su kupili imovinu od nekoga ko nije zakoniti vlasnik.”

“Osim grubog kršenja kosovskog građanskog i krivičnog prava, takvi slučajevi krše i međunarodno pravo o ljudskim pravima time što utiču na pravo lica na zaštitu imovine, na utvrđenje građanskih prava u razumnom roku i na delotvoran pravni lek.”

“Pred sudovima za građanske parnice, tužitelji obično navode da je tuženi kupio imovinu od prodavca čije je ovlašćenje za prodaju falsifikat. U osam predmeta koje je proverio OEBS, ovlašćenje je namerno pečatirano u sudu u Baru. Tužitelji su takođe kao dokaz dostavili ovlašćenja koja sadrže pečate sudova u Mitrovicë/Mitrovici, Beogradu, Kragujevcu, Smederevu, Berane, Podgorici, Rožaju i Ulcinju.”

Prema podacima tadasnje Uprava za stambena i imovinska pitanja, postojalo je cak 70 predmeta u kojima Uprava sumnja na krivično delo, s tim sto se Uprava bavila samo stambenom imovinom, ali ne i poljoprivrednom ili poslovnom imovinom – stoji u ovom izveštaju.

Jedini način da Petrovići povrate vlasništvo nad svojom imovinom je bio pred sudom, podizanjem tužbi za poništavanje lažnih ugovora i punomoćja.

Postupak je pokrenut pred Osnovnim sudom u Peći. Međutim, sudski proces i dalje traje.

“Odlaganje ročišta, slanje predmeta Apelacionom sudu, i to tako traje i dalje. Sada pokušavam i preko Kancelarije besplatne pravne pomoći u Nišu da povratim svoju imovinu. Stičem utisak da se sve odugovlači namerno,” kaže Ivan Petrović.

Iako je parcela u sudskom sporu od 2006. godine, lice koju ju je otkupilo je izgradilo hotel na njoj.

Petroviću je ponuđeno da proda deo parcele koji nije uzurpiran.

“Ja to ne želim da radim, jer to žele da iskorsite na neki način kao dokaz da falsifikovana dokumentacija nije falsifikovana,” dodaje.

Prvi vlasnici zemljišta su bili njegov otac i stric, koji su u međuvremenu preminuli. Ivan Petrović je sada u sudskom procesu sam.

“Ovo jednostavno predugo traje. Toliko je godina prošlo i dalje u rukama nemam ništa, osim falsifikata,” kaže.

I u OEBS-ovom izveštaju jedan od komentara je da uloga suda u proveri imovinskih ugovora podrazumeva da sudovi mogu imati određenu dozu odgovornosti u ovim očiglednim prevarama.

Sudski činovnici bi trebalo dalje da se “raspitaju u slučajevima u kojima im se daju ugovori o kupoprodaji imovine raseljenog lica, posebno kada dati ugovori podrazumevaju ovlašćenog prodavca, a ne samog vlasnika imovine, i kada ovlašćenje nosi pečat suda koji se nalazi van Kosova”.

“Sve vreme im je izgovor da, kako kažu, Srbija i Kosovo nemaju saradnju da bi se proverila autentičnost punomoćja. Ne verujem u to, mi smo sami došli do dokaza, a verujem da oni kao sud mogu mnogo više da urade,” kazao je.

Ovaj članak je nastao u okviru projekta Pravo na imovinu koji realizuje Crno beli svet uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Leave a Reply

Your email address will not be published.