Priručnik Vlade Kosova kako izgubiti bitku sa COVID-19

Piše: Agron Demi; tekst je preveden sa albanskog

Politika Hotijeve vlade ne samo da sistematski ne uspeva u tome da zaštiti građane od zdravstvene i ekonomske krize, već otkriva nejednakost i nesolidarnost sa siromašnima na Kosovu. „Covid odlazi, leto dolazi”. Ovo je bila euforična poruka infektologa Valjbona Krasnićija (Valbon Krasniqi) 24. maja, na dan kada je broj zaraženih sa COVID-19 na Kosovu dostigao jednocifrene brojeve.

Možda je ova euforija da je Kosovo pobedilo u ratu protiv virusa učinila da nova vladajuća koalicija, koja je dobila poverenje u Skupštini 3. juna, imenuje pravnika Armenda Zemaja (LDK) – poslanika Skupštine Kosova od 2007. godine, sa vrlo malo menadžerskog iskustva i bez ikakvog iskustva u upravljanju zdravstvenim sektorom – za ministra.

Ali virus nigde nije otišao. Vratio se još jači. Nekoliko dana pre napuštanja uprave, Kurtijeva vlada ukinula je sve restriktivne mere, koje su uvođene postupno od 13. marta 2020. godine. Uoči 3. juna, kada je Skupština dala mandat novoj vladi na čelu sa Avdulahom Hotijem, Nacionalni institut za javno zdravlje na Koosovu saopštio je da je do tada registrovano 1,142 pozitivna slučaja, sa 871 izlečenim i 30 smrtnih slučajeva.

Četrdeset dana kasnije, situacija se drastično promenila. Danas govorimo o 5,118 zaraženih, od kojih je 2.640 aktivno, a broj umrlih dostigao je 108.

Ova teška situacija učinila je da Hotijeva vlada 13. jula preduzme niz mera odlukom da zatvori neke od privrednih delatnosti, a kao način za sprečavanja širenja Covid-19.

Potpuno zatvaranje privrede od sredine marta do početka juna načinilo je veliku štetu privredi, beležeći najniži privredni rast ikada zabeležen u prvom tromesečju još od posleratnog perioda, kao i pad budžetskih prihoda, porast nezaposlenosti i otežanu socijalnu situaciju.

Kao da ovo nije bilo dovoljno, pa je od početka pandemije Kosovo doživelo najveću institucionalnu krizu ikada kada je Skupština smenila Kurtijevu vladu, onemogućavajući joj time bilo kakvo delovanje; onemogućujavajući usvajanje nove pravne osnove za odgovor na izazove pandemije; onemogućavajući usvajanje međunarodnih finansijskih sporazuma koji bi omogućili finansiranje mera za sanaciju štete u privredi.

Do trenutka objavljivanja ovog članka, Skupština još uvek nije na drugom čitanju usvojila budžetske izmene neophodne za finansijske isplate onima koji su izgubili posao kao rezultat pandemije i preduzećima koja se suočavaju sa finansijskim poteškoćama. U Skupštini Kosova se juče i danas raspravlja o upravljanju Vlade Kosova zdravstvenom krizom.

Restriktivne mere načinile su štetu privredi, ali situacija je ista i van Kosova gde je privredni nanesena šteta i potpunim uklanjanjem mera.

Prema dvema različitim studijama, mere socijalnog distanciranja povoljnije su za privredu nego nepreduzimanje mera. Švedska se, kao jedina zemlja u Evropi koja nije preduzela restriktivne mere protiv Covid-19, suočava sa velikom stopom smrtnosti od virusa, kao i sa ekonomskim posledicama.

Ustručavanje Hotijeve vlade da bude stroža u smislu primene zaštitnih mera protiv širenja Covid-19, odbijanje da se usvoji Predlog zakona o sprečavanju i upravljanju pandemijom s obrazloženjem da nije neophodan, uprkos preporuci Ustavnog suda da se donese poseban zakon; nesposobnost povećanja broja testiranih, obećanih programom upravljanja, učinilo je da Kosovo uđe na listu onih koji gube bitku sa pandemijom. U poređenju sa susednom Severnom Makedonijom, koja ima približno isti broj stanovnika kao Kosovo, Kosovo je sprovelo testiranje u dvostruko manjoj meri.

Posledično, mnoge zemlje, uključujući Makedoniju i Crnu Goru, stavile su Kosovo na listu onih koje ne treba posećivati, u suprotnom je obavezan dvonedeljni karantin.

Iako je obećano povećanje broja testiranih, postupci testiranja postali su samo teži. Dok građani mogu da se testiraju samo ukoliko imaju uočljive simptome, političari i članovi njihovih porodica se testiraju i bez simptoma.

Tokom rasprava u Skupštini Kosova, ministar Zemaj je javno pozvao poslanike Pokreta Samoopredeljenje „da ne oklevaju, već da idu i testiraju se, jer im se virus primećuje u očima”. U vreme kada je ministar dao ovu izjavu, više kao napad na političke rivale, nego kao iskreni zahtev, na desetine građana se vraća svojim kućama, ne uspevajući da se testiraju, iako ne samo njihove oči, već i celo telo ukazuje na prisustvo virusa.

Neravnopravnost u testiranju prvi je znak šta može da se dogodi ako dođe do situacije da mora da se odluči ko će imati prioritet za lečenje na respiratoru. Dosadašnja iskustva pokazuju da, kada su državni resursi oskudni, oni kojima su najpotrebniji nemaju prioritet, već oni koji su politički moćniji.

Iako javne institucije ne pronalaze budžetska rešenja da pomognu onima koji su najviše pogođeni pandemijom, sa lakoćom donose odluke koje još više opterećuju privatni sektor i građane. Trinaestog jula Vlada Kosova je donela odluku o ponovnom zatvaranju velikog broja kategorija privrednih subjekata i obaveznom nošenju maski.

Maska za jednokratnu upotrebu u apotekama košta najmanje 50 centi. Prema Agenciji za statistike Kosova, 18% stanovništva Kosova živi ispod granice siromaštva, ili sa manje od 1.85 evra dnevno, dok 5.1% živi u ekstremnom siromaštvu, ili sa manje od 1.31 evra dnevno. Izraženo u brojkama, preko 217.000 punoletnih građana živi u siromaštvu, kojima kupovina maske čini 27% do 38% dnevnog budžeta.

Pandemija je dokazala jednu stvar – kada se društvo suočava sa spoljnom opasnošću, politička scena se ne ujedinjuje, naprotiv – odnosi se samo još više zaoštravaju. A oni koji najviše pate su onih 217.000 građana koji žive sa oko 1 evro dnevno i oni koje oni izdržavaju.

Iz stolica u javnim ustanovama, službenici sa prosečnom mesečnom zaradom od 2.000 evra obavezuju građane koji žive sa manje od 1.31 evra dnevno da nose maske koje koštaju najmanje 0.5 evra. Dok su građani koji žive u siromaštvu dužni da kupuju maske, s druge strane, javni službenici sa platama od hiljade evra kupuju zaštitne maske iz državnog budžeta, čak i po ceni višestruko većoj od tržišne. Donošenje kaznenih odluka, koje nisu propraćene olakšavajućim finansijskim merama, nije efikasna strategija za borbu protiv pandemije.

Ne postoji dokazana formula o tome kako države mogu da dobiju rat protiv Covid-19. Ali, u situaciji u kojoj je Kosovo, na ivici zdravstvenog kolapsa, kako bi što lakše izašle na kraj sa pandemijom, domaće institucije bi trebalo da odobre međunarodne finansijske sporazume i da se usredsrede na potpomaganje poslovne zajednice i solidarnost sa kategorijom stanovništva koja je najteže pogođena krizom – koju je izazvala pandemija korona virusa – siromašnima.

Stavovi izraženi u delu sa mišljenjima pripadaju autoru i ne odražavaju nužno stavove BIRN-a.

Leave a Reply

Your email address will not be published.