Privredna Komora KiM isključena iz Briselskog procesa – radnici primaju minimalne zarade

0
360
views

Iako su privredne komore Kosova i Srbije uspostavile saradnju, nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, Privredna Komora Kosova i Metohije je isključena iz ovog procesa, pokazuju preliminarni rezultati istraživanja Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER). Dok se broj registrovanih privrednika po zakonima Kosova povećava, Privredna komora KiM ima sve manje članova, što je dovodi na ivicu opstanka. Neredovne i minimalne novčane nadoknade radnicima, nepostojanje pravnog okvira za funkcionisanje i nemogućnost apliciranja za fondove stranih donatora na Kosovu su najveći problemi u poslovanju.

___________________________________________________________________________

SARADNJA PRIVREDNIH KOMORA SRBIJE I KOSOVA

Pod pokroviteljstvom Asocijacije evropskih komora (EUROCHAMBRES), privredne komore Kosova i Srbije su 24. jula 2013. godine u Briselu potpisale Memorandum o razumevanju. Rukovodioci ovih komora, Safet Grdžaliu i Željko Sertić dogovorili su se o osnivanju zajedničkog tela koje će raditi na identifikaciji barijera u trgovini, kao i na pronalasku načina za poboljšanje poslovnog okruženja. Memorandum je postignut u sklopu procesa normalizacije odnosa Kosova i Srbije.

„Privredna komora za KiM od potpisivanja Briselskog sporazuma ima neznatnu ulogu. Privredne komore Srbije i Kosova su potpisale memorandum o saradnji, dok je Privredna komora KiM ostala po strani. Kao ogranak srpske komore nema saradnju sa Privrednom komorom Kosova i njene aktivnosti i uloga su svedeni na minimum“, kaže Jovana Jakovljević, koja sprovodi istraživanje o stanju privrede na severu Kosova nakon potpisivanja Briselskog sporazuma.

To potvrđuje i generalni sekretar ogranka Privredne komore Srbije na Kosovu Aleksandar Trajković, koji smatra da bi Privredna komora Kosova i Metohije trebalo da bude deo Briselskih procesa.

„Jedini možemo pružiti blagovremene i tačne informacije koje se tiču funkcionisanja i odvijanja privrednog i poslovnog života na teritoriji Kosova i Metohije, s posebnim osvrtom na srpske sredine“, ističe Trajković.

On tvrdi da su tokom 2014. godine bili pozivani na razgovore oko formiranja radnih grupa za pregodore o poštanskom saobraćaju.

„To je trajalo nekoliko meseci i nakon toga nas više nisu zvali“, kaže Trajković.

Privredna Komora Kosova i Metohije trenutno broji 24 radnika ali se taj broj iz dana u dan smanjuje.

„Sada primaju minimalnu zaradu u visini iznosa privremene novčane naknade. Zbog nedostatka sredstava, poslednja je zarada isplaćena za februar tekuće godine“, tvrdi Trajković.

Sa druge strane, broj privrednih subjekata, registrovanih po zakonima Kosova se povećava u četiri opštine na severu (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić).

„Prema podacima kosovske Agencije za registraciju biznisa, od 2010. godine do danas registrovano je 1721 privrednih subjekata, od čega je 1531 registrovano nakon potpisivanja Briselskog sporazuma. To ukazuje na značajno povećanje registrovanih preduzetnika“, kaže Jovana Jakovljević.

Dok se broj preduzetnika koji rade po zakonima Kosova povećava, Privredna komora KiM je na ivici opstanka.

„Trenutno su najveći izazovi u poslovanju PK KiM nedostatak pravnog okvira za normalno funkcionisanje, nedostatak sredstava usled smanjenog priliva po osnovu članarina, nemogućnost apliciranja za sredstva iz EU fondova i drugih međunarodnih organizacija“, kaže Trajković.

U Privrednoj komori Kosova i Metohije kažu da, tokom Briselskog procesa, mogu biti adekvatan partner u kreiranju poslovnog ambijenta, donošenju odluka koje se tiču privrede, kao i u izradi strateških dokumenata.

„Takođe, komora KiM preko Centra za edukaciju PKS ima mogućnost organizovanja obuka, edukacija, seminara a ujedno je i komorski sistem nosioc projekta uvođenja dualnog obrazovanja u srednjim stručnim školama u Republici Srbiji“, kaže Trajković.

Iako je, prema preliminarnim rezultatima InTER-a, povećan broj privrednika u kosovskom sistemu ocenjen kao pozitivna promena, ima i negativnih strana ovih procesa.

„Nejasne carinske procedure, dvostrukmo oporezivanje privrednika sa severa Kosova, kao i problemi sa ličnim dokumentima i slobodom kretanja su problemi sa kojima se suočavaju privrednici sa severa Kosova, što im umnogome otežava poslovanje“, kaže Jovana Jakovljević iz InTER-a.

Ideja istraživanja je bila da se mapiraju svi privredni subjekti i koliko oni stvaraju radna mesta, bez obzira u kojem sistemu posluju (kosovskom ili srpskom), ali je zbog veoma ograničenog pristupa informacijama, InTER prikupio samo podatke koji se odnose na privredne subjekte registrovane u kosovskom sistemu.

Glavni, preliminarni nalazi istraživanja su: dominantna privredna grana je poljoprivreda; tehnološka opremljenost proizvodnje i obrade različitih sirovina je na visokom nivou, preduzetnici uglavnom raspolažu najsavremenijom proizvodnom opremom, zahvaljujući pomoći različitih donatora; postoji nedostatak niskokvalifikovane radne snage; nejasne carinske procedure kod uvoza; iako, usled uvođenja carine, sve više privrednih subjekata sa severa Kosova sirovine i materijal za proizvodnju nabavlja na jugu Kosova, prodaja gotovih proizvoda se uglavnom obavlja na severu Kosova.

______________________________________________________________________________

­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­Članak je urađen u okviru projekta „Analiza stanja privrede na severu Kosova nakon potpisivanja Briselskog sporazuma – gde su šanse za zapošljavanje?“, koji sprovode Institut za teritorijani ekonomski razvoj i Radio televizija Mir. Projekat je finansijski podržala Kosovska fonkacija za otvoreno društvo (KFOS). Stavovi izneti u članku su isključiva odgovornost autora i ni na koji način ne odražavaju stavove fondacije.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here