Progresivni na papiru ali patrijarhalni po mentalitetu

0
31
views
Ilustracija, BIRD: Jete Dobranja

Tekst je preveden sa albanskog i nije lektorisan

Visar Xhambazi

Žene su i dalje uglavnom nedovoljno zastupljene u javnim institucijama na Kosovu, bez obzira na zakon usvojen u Skupštini koji propisuje njihovu podjednaku zastupljenost. Nesprovođenje zakona zapravo stvara opasan presedan po budućnost.

Kabinet Vlade na Kosovu čini 21 ministar, 20 muškaraca i samo jedna žena, Dhurata Hoxha, koja se nalazi na čelu Ministarstva evropskih integracija. Takođe, u kabinetima ovih ministarstava, broj žena na funkcijama odlučivanja i dalje je vrlo mali.

Rodna ravnopravnost i dalje je izazov po političke stranke na Kosovu. Do sada je samo jedna politička stranka, Socijaldemokratska stranka, PSD, uvela rodnu kvotu od 50 procenata u svoj program, nedavno donetom odlukom meseca marta, kojom PSD postaje prva politička stranka na Kosovu koja je usvojila rodnu kvotu za svoje članstvo.

Jedna studija koju je februara meseca objavila Balkanska grupa za istraživanje politika ukazuje da se žene nalaze na oko 12 procenata visokih funkcija odlučivanja u Vladi Kosova. Ovakva rodna nesrazmera zapravo je osobenost patrijarhalnog sistema u kome se  politika smatra zanimanjem muškaraca.

Aktuelna situacija je takva da se krši Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je Skupština Kosova usvojila 2015. godine.

Poslanica Samoopredeljenja Albulena Haxhiu, Foto: Atdhe Mulla

Zakon o rodnoj ravnopravnosti obavezuje sve javne institucije da preduzmu posebne mere da ubrzaju aktuelno ostvarivanje rodne ravnopravnosti.

„Podjednaka rodna zastupljenost u svim zakonodavnim, izvršnim i sudskim organima i drugim javnim institucijama postićiće se kada se obezbedi minimalna zastupljenost svakog pola od 50 procenata, uključujući i njihove organe upravljanja i odlučivanja,” predviđa Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Međutim, ono što se ne navodi jeste kako primeniti ovaj zakon. Četiri godine od njegovog usvajanja, kosovske institucije nisu uspele da primene Zakon o rodnoj ravnopravnosti, iako je diskriminacija nad ženama i dalje poprilično visoka.

Ovaj stav su ponovili i poslanici Skupštine Kosova koji su 2015. godine izglasali ovaj zakon.

Albulena Haxhiu, poslanica Samoopredeljenja, predstavnica je u Skupštini Kosova čija je karijera počela zahvaljujući rodnoj kvoti 2010. godine. Po njoj, nesprovođenje je zapravo znak nezalaganja centralnih institucija da se ovaj zakon primeni u praksi.

„Iako je zakon usvojen u Skupštini, upravo je Skupština ta koja ne sprovodi svoje odgovornosti, i predstavlja presedan za druge institucije, imajući u vidu da nesprovođenje ovog zakona  prolazi nekažnjeno”, istakla je Haxhiu.

Prošle godine, Skupština Kosova je izabrala novi tim za dijalog, sastavljen u potpunosti od muškaraca koji će se založiti da se privede kraju sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Pregovarački tim čini devet muškaraca, političara, koji dolaze iz stranaka na vlasti i jedne opozicione stranke, PSD. Međutim, ministarka evropskih integracija, jedina žena u Kabinetu, nije deo ovog tima, uprkos činjenici da će dijalog sa Srbijom u samoj konačnici, prokrčiti put ka evropskoj integraciji Kosova.

Barijere za uklanjanje prepreka

Rodne kvote je po prvi put na Kosovu uvela Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK. 17. februara 2008. godine, Kosovo je proglasilo svoju nezavisnost a nekoliko meseci kasnije, usvojilo je ovaj zakon u sklopu svog izbornog sistema. Pređašnja rodna kvota od 30 procenata koju je usvojio i sproveo UNMIK, uvršćena je u Zakon o opštim izborima. Ona je značila da izborne liste stranaka i Skupštinu Kosova treba da čini najmanje 30 procenata muškaraca i 30 procenata žena.

Poslednjih godina, žene na Kosovu su ostvarile značajan napredak u obrazovanju, učešću u radnoj snazi i političkom aktivizmu. Zapravo, žene su čak prešle muškarce u nekim oblastima učešća u obrazovanju. Međutim, i pored poboljšanja u obrazovanju i političkom učešću, ovo nije pretočeno u značajan porast u broju žena na rukovodećim funkcijama u javnim institucijama.

Samo 12.7 procenata žena na Kosovu je zaposleno, što je alarmantna brojka koja ukazuje na njihovu ekonomsku zavisnost. Prema studiji koju je realizovao OEBS, 55 procenata žena zavisi od primanja svog partnera, dok 27 procenata od primanja svojih roditelja.

Na osnovu Akcionog plana za rodnu ravnopravnost EU 2016-2020, GAP II, Kancelarija EU na Kosovu, finansirala je Rodnu analizu Kosova koja je objavljena 2017. godine i koja je ukazala na velike nejednakosti i diskriminaciju između muškaraca i žena na Kosovu, u oblasti zakona i politike.

Prema Kancelariji EU na Kosovu, nesprovođenje zakona i dalje predstavlja veliki problem o kome niko ne želi da razgovara.

„Rodna analiza Kosova je jasno dokazala da su važeće kvote podstakle poboljšanje položaja žena na Kosovu. Međutim, kada se rodna kvota ne primenjuje, žene posledično nisu dovoljno zastupljene “, izjavila je Kancelarija EU za BIRN u januaru.

Kancelarija EU na Kosovu je dodala da je „učešće žena u politici odlučujuće za razvoj sveobuhvatne, odgovorne i transparentne demokratije. S tim u vezi, Kancelarija EU je na Kosovu kako bi pomogla lokalnim organima da se naviknu na ovakve progresivne politike, kako bi od njih građani Kosova imali koristi ubuduće. Na kraju krajeva, cilj i perspektiva Kosova i dalje je integracija u EU a ravnopravnost žena, predstavlja preduslov za članstvo u ovom bloku “.

Argumenat u prilog kvotama

Rodne kvote zahtevaju da muškarci i žene čine određeni procenat članova jedne institucije. One pomažu da se obezbedi minimalna zastupljenost i da se smanje društveno-ekonomske i političke barijere za kvalifikovane žene na Kosovu.

Kvote se obično primenjuju kao privremena mera, sve dok se prepreke za zapošljavanje žena postepeno ne smanje ili dok se ne otklone u potpunosti duž vremena.

Igballe Rogova, {efica kosovske mreže žena, Foto: Atdhe Mulla

Igballe Rogova, direktorka organizacije Mreža žena Kosova, lokalnog NVO koji štiti prava i jednake mogućnosti žena, u načelu je protiv rodnih kvota. Rogova odbija ideju da se žene vide kao brojke. Međutim, ona je izjavila da su aktuelna društveno-ekonomska i politička situacija na Kosovu, nametnuli kvote kao poslednje rešenje.

„Lično se protivim rodnim kvotama. Međutim, na Kosovu ih trebamo, pošto imamo političke lidere sa patrijarhalnim mentalitetom, iako propagiraju da su progresivni “, poručila je Rogova.

Rogova veruje da upravo ova situacija nosi sa sobom društvene posledice.

„Puno građana Kosova veruje da žene imaju posebne dužnosti u društvu i predodređenu ulogu,” rekla je ona. „Muškarci nisu navikli da vide žene kao vođe i zbog toga je veoma teško porušiti ovu izgrađenu stvarnost, bez nečeg jakog što će proizvesti kontraefekat”.

Nekadašnja poslanica Evropskog parlamenta i izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu, Ulrike Lunaček, je izjavila da „Kosovo treba žene na visokim funkcijama, koje će ohrabriti ostale devojčice i žene i poslužiti im kao primer da mogu imati karijeru i zaraditi svoj novac; a što je istovremeno nužno da bi se promenile percepcije o rodnim ulogama. Muškarci takođe moraju da nauče da žene mogu da budu šefovi i da seksistički način izražavanja i uznemiravanje ne smeju biti prisutni ni na koji način”.

Ulrike Lunacek, Foto: BIRN

Za Lunaček, doprinos bivše predsednice Kosova, Atifete Jahjaga samo je primer kako žene lideri, doprinose rodnoj ravnopravnosti.

„Predsednica Jahjaga je bila veoma aktivna u borbi protiv raka dojke, nekažnjivosti i nasilja nad ženama i poslužila je kao uzor ostalim ženama i devojčicama na Kosovu “, poručila je ona.

Težak posao počinje tek nakon

Albulena Haxhiu je rekla da je rodna kvota zapravo temelj njene političke karijere. Uspela je da uđe u Skupštinu 2010. godine iz pomoć rodne kvote, a od tada, Haxhiu je u dva navrata izabrana bez pomoći kvote.

I pored pomoći koju je kvota pružila Haxhiu da prevaziđe izborne prepreke, ona veruje da težak posao žena na Kosovu počinje tek nakon toga. Ona je istakla kako neki mediji doprinose rušenju stereotipova protiv žena.

„Bilo je slučajeva kada je sekretarijat stranke poslao jednu ženu da predstavi stav Samoopredeljenja o jednom pitanju, a ista (njeno učešće) bi bilo odbijeno pod izgovorom da ona nije kompetentna osoba, a čak je u nekim navratima istican i njen pol”, objasnila je ona.

Prema Haxhiu, žene bivaju napadnute na puno frontova u kosovskom društvu.

„I kada su žene deo žustrih televizijskih debata, same žene ih često kritikuju zbog njihovog ponašanja, koristeći fraze tipa: žene ne treba da viču ili žene treba da budu staložene”.

Skeptici argumentuju da se kvote u načelu kose sa jednakim mogućnostima pošto se ženama daje prednost naspram muškaraca. Štaviše, oni ili one argumentuju da upravo političari određuju rodne kvote, na osnovu njihovog pola, a ne na osnovu kvalifikacija ili sposobnosti koje imaju.

Međutim, razlog koji ove osobe iznose u korist rodnih kvota jeste da je njihova zastupljenost na višim funkcijama odlučivanja izvanredno niska.

Delotvoran mehanizam za podizanje broja žena na rukovodećim funkcijama

Rodne kvote ne diskriminišu već zapravo nadomešćuju trenutne prepreke sa kojima se žene suočavaju. Različite studije ukazuju da porast u broju žena, povećava zdravlje i kvalitet demokratskog zastupanja.

Svedočenja iz celog sveta ukazuju da su kvote imale neposredan i direktan uticaj na učešće žena. Prema jednom izveštaju UN-a koji je objavljen 2005. godine, kvote su predstavljale poprilično delotvorno sredstvo da se poveća pristup žena odlučivanju. Štaviše, one su pomogle da se podstakne učešće, odlučivanje i upravljanje žena i da se razviju podsticaji da se ostale žene privuku da preuzmu vodeće uloge.

Vlada Kosova i njene institucije ne treba da predstavljaju mesta kojima dominiraju muškarci. Vlada je odraz svog društva, čini je kombinacija različitih glasova i zanimanja i šire.

Lunaček je istakla da je na Kosovu uvek postojala određena kvota, privilegovanjem muškaraca naspram žena.

„Danas je de facto u primeni neformalan sistem kvota, time što su muškarci privilegovani naspram žena i što muškarci biraju muškarce za funkcije odlučivanja, što ne predstavlja formalan sistem, već odraz sistematske kulture koja je duboko ukorenjena u društvu “, ocenila je ona.

Bez obzira na mnogobrojne izazove i probleme, u kosovskom društvu se sve vreme pojavljuju žene uzori, kao što je dobitnica olimpijske medalje džudistkinja, Majlinda Kelmendi, Distria Krasniqi i Nora Gjakova koje ruše rodne stereotipe na Kosovu.

Bez obzira na izazove, jedina nada Rogove jesu mlada pokolenja. Ona veruje da su mlađe generacije otvorenije i da će uticati na promenu kosovske kulture, što će sa druge strane uticati na sve manji patrijarhalni mentalitet društva.

„Primena rodne kvote samo je početak dugog i mukotrpnog procesa osnaživanja žena, kao glavnih aktera na Kosovu “, zaključila je ona.

Ovaj članak je izrađen uz pomoć Evropske unije. Sadržaj članka je isključiva odgovornost Visara Xhambazija i ni na koji način se ne odražava stavove Evropske unije ili BIRN-a, UNK-a i Crno belog sveta.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here