Proizvodnja filmova za fioke

0
80
views
Bioskop Jusuf Gervalla u Peći. | Foto: Atdhe Mulla

Tekst je preveden sa albanskog i nije lektorisan.

Piše: Ngadhjim Avdyli

Još od 2016. godine, opština Vitina je dobila bioskop 3D, zahvaljujući jednom projektu koji je podržala Evropska unija. Ovaj bioskop koji je koštao 87.000 evra ali ne radi redovno, već se otvara povremeno. Poslednji film koji je u saradnji sa KFC  bio prikazan u avgustu prošle godine. Do sada su prikazana samo 23 filma: 10 dokumentarna filma, 6 dugometražnih artističkih filmova, 2 dugometražna međunarodna filma, kao i 5 artističkih kratkometražnih filma za decu.

Osim dva međunarodna filma, ostale filmove je opština Vitina prikazala uz dozvolu kosovskog filmskog centra (KFC).

Kosovsko je deset godina delom finansiralo 154 filmska projekta, koji nemaju gde da budu prikazani usled nedostatka bioskopa.

Režiser Ben Apolloni smatra veoma problematičnom činjenicu da građani ne mogu da pogledaju   filmove koji su finansirani budžetom Kosova.

‘‘Na svu nesreću, kosovska publika koja plaća da se proizvedu kosovski filmovi, lišena je mogućnosti da vidi svoje filmove“, navodi on. Prema njemu, to što se ovi filmovi ne prikazuju dovoljno za kosovsku publiku predstavlja neuspeh KFC .

“KFC  treba da se menja, da radi više i da bude kreativniji“, ističe on.

Filmski centar je institucija koja je osnovana nakon usvajanja Zakona o kinematografiji Kosova 2004. godine, ali je finalizovana tek 2008. godine.

KFC  je za 10 godina finansijski podržao 154 filmska projekta, podeljena u sledeće kategorije: Dugometražni artistički film; kratkometražni artistički film, dokumentarni film; dokumentarni film; razvoj scenarija i; debitantski film (za režisere koji debituju u dugometražnom filmu). On je ovlašćen da reguliše proizvodnju, distribuciju i prikazivanje filmova.

Direktor centra za savremenu umetnost Avni Shkodra je za BIRN izneo da mora da se radi više na tome da ovi filmovi budu prikazani kosovskoj publici.

S druge strane, direktor KFC  Arben Zharku navodi da je nedostatak bioskopa u zemlji stvorio poteškoće lokalnoj publici da ima pristup domaćim filmovima.

On navodi da svi filmski projekti koje država podržava, treba obavezno da imaju premijeru.

‘‘Svi filmovi koji su snimljeni su prikazani za publiku. Neki su prikazani kao premijera, neki po bioskopima [redovan repertoar], neki po festivalima [domaćim]’’, ističe Zharku.

Prema mišljenju Zharkua, glavni cilj kosovskog filma je da pokaže svetu kosovske priče i da učestvuje na važnim međunarodnim festivalima.

“Cilj je promovisanje zemlje, kulture, promovisanje glumaca i podsticanje filmske industrije. Kosovska publika je naravno važna. Niko ne beži od kosovske publike. Međutim, znam sigurno da je kosovska publika, bez obzira na to da li je videla ili nije videla film Shok, isti podržala i da je veoma ponosna na njega“, istakao je Zharku.

Režisor Apolloni, koji je prošle godine dobio subvenciju za snimanje kratkog filma „Ombrela“, navodi da KFC  treba da budu koncentrisan u svim opštinama Kosova, jer kosovska publika ne sme da bude zanemarena.

“Kako mogu da govorim o filmskoj industriji, kada nisu stvoreni uslovi za proizvodnju više filmova koji će biti distribuirani po bioskopima Kosova, treba shvatiti da nema industrije bez proizvodnje i distribucije“.

Rušenje bioskopa

Prema njegovom mišljenju, nedostatak bioskopa na Kosovu predstavlja neuspeh KFC  i ministarstva.

‘‘KFC  je obavezan zakonom da štiti nekadašnje bioskope“, navodi on, pozivajući se na član 8. Zakona o kinematografiji u kojem se navodi. „Bioskopi u društvenom ili privatnom vlasništvu, privatizovani ili izdati pod zakup fizičkim ili pravnim licima, lokalnim ili stranim, ne mogu promeniti destinaciju poslovanja bez saglasnosti KFC “.     

U najmanju ruku imamo slučaj bioskopa u Uroševcu i Gnjilanu koji nakon privatizacije ne funkcionišu kao takvi – zgrada bivšeg bioskopa u Uroševcu je srušena i pretvorena u stambeno poslovni objekat.

Ranije je Zharku u jednom javnom istupu priznao da je KFC  imao veoma snažno oružje u rukama da spasi bioskope od privatizacije, ali ga nije upotrebio valjano.  

Trenutno na Kosovu redovno funkcionišu samo bioskopi; bioskop ABC, bioskop Kino Armata i Cineplexx (privatni), svi u Prištini. Takođe postoje i bioskopi sa neredovnim repertoarom kao što su bioskop Lumbardhi u Prizrenu i bioskop 3D u Vitnin. Ranije je većina većih gradova u zemlji imala bioskope sa redovnim repertoarom.

Bioskop ABC nije naveo koliki je broj domaćih filmova koji je prikazan poslednjih 10 godina. Alush Gashi iz bioskopa Armata navodi da je prikazano 20 filmova, 12 od njih su bili  kratkometražnit[1] [2] [3] [4]  7 dokumentarnih filmova. Ove filmove je gledalo približno 2.000 gledalaca.

Defrim Puka iz “Cineplexx” navodi da je njihov bioskop od otvaranja pre dve ipo godine, prikazao 6 domaća filma koje je gledalo preko 30.000 ljudi.   

KFC  je samo prošle godine podržao 27 filmska projekta u iznosu od 1.179.400 evra – ne računajući projekat „Hotline“ za koji nedostaju podaci o finansijskom iznosu sa kojim je podržan. Projekat koji je najviše koštao ove godine je  ‘‘Në kërkim të Venerës / U potrazi za Venerom’’, koji je podržan sa 200.000 evra, dok je najniži iznos 5.000 evra, za kategoriju razvoj scenarija.

Usled nedostatka bioskopa, Zharku navodi da je druga mogućnost publike za pristup domećem filmu bio i filmski festival. Od rata pa na ovamo, na Kosovu postoji 5 filmskih festivala: Dokufest koji se organizuje u Prizrenu; PRIFEST koji se organizuje u Prištini, Anibar, festival animiranog filma koji se organizuje u Peći, FerFilm koji se organizuje u Uroševcu, kao i Hyjnesha ne Fron / Boginja na tronu. U zvaničnom saopštenju svakog od njih se navodi da je sedam ranijih izdanja održano u različitim gradovima Kosova, ali počev od sedmog izdanja festivala, održavaće se u Kosovo Polju na železničkoj stanici.


Bioskop Armata. Foto: Atdhe Mulla.

BIRN je uputio pitanje KFC  da li poseduje podatke o tome koliko je filmova subvencioniranih od KFC  prikazano na domaćim filmskim festivalima, ali nije dobio odgovor. BIRN je otkrio da je samo jedan mali broj filmova prikazan po festivalima.

Sabri Pajaziti, iz“Fer Film Festival” ističe da su na ovim festivalima  prikazana samo 3 domaća dugometražna filma tokom sedam godina funkcionisanja festivala.

‘‘Ferfilm je međunarodni festival kratkometražnog filma. Filmovi sami konkurišu, mi ih ne pozivamo. Samo prve večeri festivala se prikazuju dugometražni filmovi izvan konkurencije“, naveo je Pajaziti dok je objašnjavao kako festival funkcioniše.  

Filmski centar je počeo da prikazuje finansirane filmove i na platformi „Gjirafa“. Iz „Gjirafa“ navode da je tokom prve godine sporazuma sa KFC prikazano 10 domaćih filmova, koji su pregledani oko 200.000 puta. Osim njih, prikazana su i 3 druga domaća filma zahvaljujući direktnom dogovoru sa njihovim producentima.  

Direktor centra za savremenu umetnost Avni Shkodra navodi da filmovi treba da se prikazuju i u drugim prostorima, koji nisu nužno bioskopi.

U vezi korišćenja alternativnih prostora, Zharku ističe da je KFC obezbedio saradnju, kao što je slučaj sa opštinom Vitina i opštinom Kačanik, zatim je KFC otišao i u Bujanovac povodom jedne takve saradnje.

‘‘Ići ćemo i u druge gradove koji su zainteresovani da im se uradi ekspertiza, da im se napravi jedan izveštaj u kojem ćemo im pokazati šta im je potrebno za funkcionalizaciju bioskopa“, navodi Zharku. Međutim, prema njegovim rečima, zahtev mora da dođe od relevantnih opština.    

„Mi ni kod koga ne možemo da  odemo nepozvani i da zatražimo da investiraju. Ovo je novac Ministarstva kulture i zato postoji mehanizam o tome kako se procedure odvijaju“, odgovara on na pitanje, da li je možda ovo pokušaj da se opravda.  

Stimulacija prevare

Prema rečima Zharkua, budžet KFC u dve poslednje godine je dostigao fond od 1.4 miliona evra, od kojih je 1,2 miliona iskorišćeno za subvencioniranje domaćih filmova. On je istakao da je protekle godine od 800.000 evra koliki je bio budžet, 700.000 evra iskorišćeno za subvenciju filmova. Međutim, KFC nije pružio detalje o budžetu za period 2008 – 2016.

U svakom slučaju, kako Apolloni navodi, za sada je samo jedna dobra vest, a to je da je budžet KFC povećan. Iako budžet iz poslednje dve godine naziva ’solidnim’, on to ne smatra dovoljnim i neophodno je da i dalje postoje promene. „Snimanje filma je teško svugde u svetu a na Kosovu je mnogo teže“, navodi Apolloni.

Prema njemu se „filmski stvaraoci na Kosovu suočavaju sa egzistencijalnim problemima, a kada uspeju da prežive, razmišljaju i o stvaranju mrvice umetnosti“.

Međutim, on poziva na duboke reforme načina na koji se podržava film na Kosovu, jer se trenutno filmski stvaraoci podstiču da postanu prevaranti. 

‘‘Uredba [KFC], ali i Zakon [o Kinematografiji] obavezuju umetnike da postanu lažljivci“, kako on navodi, a ovo potkrepljuje činjenicom da je maksimalni iznos koji KFC može da subvencioniše neki filmski projekat 51% od ukupnog budžeta za film.

Prema mišljenju Apollona, kosovskim filmskim stvaraocima je nemoguće da obezbede potrebna finansijska sredstva za realizaciju jednog filma, dakle deo od 49%.

‘‘Maksimalan iznos koji mogu da dostignu kosovski umetnici iznosi oko 70% budžeta [total] a onda moraju da postanu lažovi, da učine sve što je u njihovoj moći da dostignu potrebne kvote (na papiru) kako bi stekli pravo za snimanje filma, a zatim i realizaciju“, navodi režiser.  

BIRN je zatim upitao KFC o tome da li imaju neki mehanizam za utvrđivanje ukupnog budžeta filmova, ali ni nisu na to odgovorili.

Zharuku je rekao da u vezi kontrole budžeta, kada započne snimanje filmova, KFC dobija svakodnevne izveštaje, takođe su utvrdili „budžetski plafon“, prema kojem jedan režiser može najviše da bude plaćen do 14.000 evra na osnovu „domaćeg tržišta“.  

Problemi filmskih stvaraoca sa Zakonom o kinematografiji na Kosovu su postojali i ranije kada je zatražena njegova izmena i dopuna. U 2016. godini je bio izrađen nacrt zakona o kinematografiji, međutim, on je osporen od strane KFC, udruženja kosovskih producenata i drugih umetnika, iz razloga što prema njihovom mišljenju nisu uzeti u obzir zahtevi umetnika jer bi usvajanje ovog nacrta zakona omelo razvoj kinematografije na Kosovu. Nacrt zakona nije bio usvojen i od tada još uvek nije preduzeto ništa da ovaj zakon bude promenjen.

Među protivljenjima oko Zakona o kinematografiju, ograničenje filmskih stvaraoca, nedostatak infrastrukture za kinematografiju, osim toga i pre svega, državnim institucijama kulture preostaje da i dalje rade na tome da filmovi koju budu realizovani javnim novcem budu dostupni za kosovsku publiku.

Ovaj članak je urađen uz pomoć Evropske unije. Sadržaj članka je isključiva odgovornost autora Ngadhjim Avdyli i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije ili BIRN-a, UNK-a ili Crno belog sveta.


POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here