Connect with us

Aktuelno

Rezultati izbora na Kosovu očekivani, sledi promena na političkoj sceni

Avatar

Published

on

Dok se glasački listići još uvek prebrojavaju, jedno je sigurno, pokret Samoopredeljenje je na izborima održanim u nedelju osvojio većinu. Najveći poraz je doživela Demokratska liga Kosova, dok NISMA Fatmira Ljimaja ovog puta nije prešla ni cenzus za ulazak u Skupštinu Kosova. Čekaju se zvanični rezultati, ali oni svakako neće promeniti uspeh Samoopredeljenja.

“Rezultati su bili očekivani, jedino pitanje je bilo da li će Samoopredeljenje osvojiti dovoljno glasova da vladu može da formira bez većih koalicionih partnera,” ocenjuje za CBS analitičarka i novinarka Milica Andrić-Rakić.

Podsećajući da će vladu moći da formiraju sa manjinskim poslanicima, Andrić-Rakić ocenjuje i da će Samoppredeljenje posle debakla LDK možda moći da privoli i neke od njihovih poslanika vernih Vjosi Osmani, koja je trenutno na mestu vršioca dužnosti kosovskog predednika, a koji su i ranije, dodaje, otvoreno stajali uz nju, da se takođe pridruže i glasaju za formiranje vlade.

Dosadadšnji rezultati govore da je Demokratska partija Kosova osvojila 17,41 odsto glasova, LDK svega 13,08 odsto, Alijansa za budućnost Kosova 7,43. Samoopredeljenje je ispred svih njih sa 47,85 odsto glasova, dok su se lider PDK-a našli na optuženičkoj glupi Specijalnog suda u Hagu. Opoziciju sigurno neće činiti Samoopredeljenje, što je prethodnih godina bila gotovo standardna postavka u Skupštini Kosova. Da li ovo znači i promena političkog miljea na Kosovu?

“Svakako će doći do promene na kosovskoj političkoj sceni. Samoopredeljenje koje ima jako uporište u dijaspori i ranije je najavljivalo povlačenje kadrova iz inostranstva. Tokom vlade koju su vodili početkom 2020. to nisu učinili, ali bi sada moglo doći i do toga, jer neće imati ‘jakog’ koalicionog partnera sa kojim moraju da podele kadrove,” ocenjuje Andrić-Rakić.

Kada je u pitanju dijalog Beograd-Priština ona objašnjava da sa pobedom Samoopredeljenja dijalog iznova postaje neizvestan, ali i da će ovog puta pritisak Zapada da se lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti posveti dijalogu biti veći nego 2020.

Ona podseća da se 2020. Sjedinjenim Američkim Državama “žurilo” da se sa dijalogom nastavi kako bi administracija Donalda Trampa postigla sporazum između Beograda i Prištine pre predsedničkih izbora, dok je odugovlačenje odgovaralo onim zemljama Evropske unije koje su strahovale da bi dogovor pod pokroviteljstvom SAD mogao da otvori prostor za ideju kompromisnog rešenja koja se posmatra kao kontroverzna – razmenu teritorija.

“Ovog puta, međutim, sa Tačijem u pritvoru u Ševeningenu takva opasnost ne postoji, te je i EU, pored SAD, zainteresovana da vidi nastavak procesa. To se vidi i po izjavama zvaničnika SAD-a i EU-a koji listom uz čestitke Kurtiju ističu i neophodnost nastavka dijaloga,” dodaje Andrić-Rakić.

Osim formiranja vlade, sledi i odluka o novom kosovskom predsedniku. Naša sagovornica, podsećajući na proceduru glasanja, objašnjava da će izglasavanje novog predsednika biti nešto složenije od izglasavanja vlade.

“U prva dva kruga kosovski predsednik se bira 2/3 većinom, dok se u trećem krugi može izabrati i prostom većinom od 61 poslanika, ali uz kvorum od 81 poslanika. Obezbeđivanje kvoruma može biti izazov za Samoopredeljnje ukoliko idu sa stranačkim kandidatom poput Vjose Osmani i tada će im zatrebati podrška i neke od opozicionih partija. Ukoliko to ne obezbede, verujem da će predložiti neutralnog kandidata poput nekoga od članova porodice Jašari što je Samoopredeljnje i ranije predlagalo. Za opoziciju bi bilo teško da blokira izbor ovakvog kandidata, ali bi to, sa druge strane, moglo da uvede razdor između Osmani i Kurtija budući da je ovo mesto u kampanji bilo ‘rezervisano’ za nju,” kaže Andrić-Rakić.

Srspska lista osvojila je deset poslaničkih mesta, što su gotovo standardni rezultati ove stranke od kako učestvuje na kosovskim parlamentarnim izborima. Goran Rakić je u nedelju veče, navodeći primer Severne Mitrovice, kazao da je Srpska lista osvojila je 99,14% “srpskih glasova”, dok je ukupna izlaznost bila 65.000, odnosno oko 5% više nego na izborima 2019, kako je tvrdio. I to uprkos tome što je na biračkom spisku na Severu Kosova bilo 16.000 birača manje nego 2019. godine.

Kako komentariše veću izlaznost uprkos hiljadama izbrisanih birača?

“Apsolutni broj ljudi koji je glasao za Srpsku listu ove godine je zapravo manji nego na izborima 2019. i to za više hiljada,” kaže Andrić-Rakić, objašnjavajući da će tačan broj biti poznat tek nakon što se izbroje uslovni glasovi.

“Tako da će broj ljudi koji su izašli na ove izbore biti približan onim ranije, ali brisanjem znatnog broja osoba sa biračkog spiska, neminovno je došlo i do porasta procenta udela onih koji su izašli na izbore od onih kojinsu na to imali pravo,” kazala je.

Kako je komentarisao rezultate izbora Ramadan (Dan) Ilazi, viši istraživač u Kosovskom centru za bezbednosne studije (KCSS), čitajte ovde.

Tekst je nastao u okviru projekta „Fact-check it out“ koji realizuje Crno beli svet (CBS). Ovaj grant je podržan od strane ‘Programa civilnog društva za Albaniju i Kosovo‘ koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova Norveške i upravlja Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF) u partnerstvu sa Partneri Albanija za promene i razvoj (PA). 

Sadržaj i iznesene preporuke ne predstavljaju zvaničan stav Ministarstva spoljnih poslova Norveške niti Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).

Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Preporučeno