“Sakaćenje”, “Archivanje Vesti”, “strategia”: Zagarantovano pravo na korišćenje srpskog jezika

0
378
views

Ustav Kosova, Zakon o upotrebi jezika, Zakon o zaštiti i unapređenju prava zajednica i njihovih pripadnika, Zakon o pristupu službenim dokumentima, Uredba o vladinoj pravnoj službi, Administrativno uputstvo o standardima za izradu normativnih akata, Uredba o minimalnim standardima za proces javnih konsultacija, međunarodni sporazumi i akti, evropske povelje i konvenecije – dokumenti su koji garantuju dvojezičnost/višejezičnost u kosovskim institucijama. Propisuju da su albanski i srpski službeni jezici, te srpskoj zajednici i drugim manjinskim zajednicama garantuju poštovanje prava na upotrebu sopstvenog jezika. Koliko je garancija na papiru, u praksi je isto toliko problema u poštovanju ovog prava.

Prema izveštajima medija, međunarodnih i nevladnih orgnaizacija, te radu Kancelarije poverenika za jezike pri kosovskoj vladi – pravo na upotrebu jezika ne poštuje se ni na lokalnom, ni na centralnom nivou.

Na lokalu situacija varira od opštine do opštine i toga da li je većinski srpska, ili albanska.

Ako pođemo od osnovnog prava – dosledno postavljeni natpisi na opštinskim kancelarijama, prema istraživanju OEBS-a iz 2014. situacija je bila sledeća:

“Od 34 opštine svega šest je dosledno postavljalo sve natpise na opštinskim javnim kancelarijama, na kojima su dostupne usluge bile ispisane na svim službenim jezicima. Jedanaest opština je istaklo preko 50 odsto natpisa na svim službenim jezicima. Za preostale opštine utvrđeno je da su manje od 50 odsto natpisa postavile na svim službenim jezicima.”

Situacija na terenu godinu dana kasnije opisana je i u izveštaju NVO “Komunikacija za razvoj društva” (CSD):

Novinari portal Gračanica online su 2017. takođe obišli četiri opštine – dve na jugu Kosova, dve na Severu. Nepostojanje prevodilačke službe, potreba za većim brojem prevodioca, nedostatak natpisa na kancelarijama na oba jezika, loš prevod – neka su od zapažanja sa terena. Za opštinu Zvečan navedeno je da se sednice održavaju na srpskom jeziku, a prevodilac za albanski angažuje po potrebi.

Do danas je, na primer, identična situacija u opštini Severna Mitrovica, gde prevodilac prevodi sa srpskog na albanski jezik i obrnuto tokom sednica, bez prevodilačke opreme i mikrofona. Sednice se ne održavaju u zgradi opštine, jer je objekat u izgradnji, već u sali javnog komunalnog preduzeća, te ostaje da se vidi da li će se situacija promeniti izgradnjom opštinske zgrade.

A kakva je situacija u centralnim institucijama?

Novinari su u više navrata izveštavali o tome da im prevod sa albanskog na srpski jezik na skupštinskim sednicama nije dostupan kada sednicama ne prisustvuju poslanici kosovske skupštine srpske nacionalnosti, što se često događa s obzirom na to da poslanici Srpske liste bojkotuju rad parlamenta.

Prevod pojedinih saopštenja sa albanskog na srpski jezik iz kancelarije kosovskog premijera kasni, te se dešava da saopštenje na srpskom jeziku bude dostupno posle nekoliko časova, ili par dana. Identičnu situaciju zatekli smo na zvaničnoj Internet stranici kosovske skupštine, kao i kosovskog predsednika.

A ako posetite zvanične Internet stranice ministarstava, na verziji stranica na srpskom jeziku možete da uočite – nestandardnu kapitalizaciju slova, ijekavicu, termine koji ne postoje u srpskom jeziku, korišćenje slova “q” umesti “ć”, “sh” umesto “š”, gramatičke greške, pogrešne padeže…

Za reč odeljenja korišćena je reč “departamani”, “departamenti” i “divizija”. Mogu da se pronađu i “kriteriji”, “postupci filtriranja” za odabrane kandidate, “strategia”, “budžeti cirkulari”, “ministrija”, “all institucije”; “all publikacije”, “arhiv vijesti”, “mogučnost zaposlenja”; “energia”; “gallerija” i “Archivanje Vesti”.

U vestima ministarstava ima i dodatnih primera:

“Sertifikuju se članovi KBS-a na osnovnom kursu za urban traganje i spašavanje”; “Ministar Gashi: Sport Paraglajdinga da se što pre promoviše na Kosovu”; “Zamenica ministra Vuniqi primila je na sastanku direktorku Misije USAID-a na Kosovu”; “ODRŽAN JE JAVNI SASTANAK O NACRT ZAKONU O UPRAVNIM SPOROVIMA”; “Ministar Lluka poziva privrednike iz Katara da investiraju na Kosovu”; “…prvobitno je rekao da se danas oseća poštovanim da je prisutan u ovom važnom događaju kao što je lansiranje kombinovane šeme grantova…”; “Ministar Bytyqi učestvovao je na okrugli sto na temi: Kriza na klinikama KUCK-a, kao posledica nedostatak profesora na Medicinskom fakultetu…”; “…tako da borba protiv organizovanog kriminala i korupcije može biti merljiva iu funkciji jačanja vladavine prava i postizanja punih kredencijala u proces liberalizacije viznog režima”.

Posebno je interesantan primer iz saopštenja kosovskog ministarstva evropskih integracija gde se dogodilo “sakaćenje”:

“Prošlog meseca, ‘istraživači’ svom snagom su pokušavali da pronađu nešto ‘negativno’ protiv ministarke, stoga je i ‘pronađeno’ to nešto, zloupotrebljavajući tehničku grešku Kancelarije za komunikacije, uz sakaćenje vremena objavljivanja, karaktera i motiva intervjua.”

Ali ni tu nije kraj. Procedure i kriterijumi za otvorena radna mesta konkursa objavljenih na internet stranicama ministarstava, na srpskom jeziku, budućim radnicima objašnjeni su ovako:

“Procedura konkurencije je otvorena za spoljne kandidate”; “Prethodno iskustvo na istraživanju i kvantitetu privrednu analiza je ima prednost”; “Na vedite dve osobe, skojima niste u srodsvu niti predpostavleni, koje su u poznate sa vasim karakteristikama i kvalifikacijama”; “Univerzitetska dipluma , ekonomski, finansijski, bizniski smer ili slučno, minimum 2 godine profesionalnog radnog iskustva”; “Aplikacija treba priložiti slijedeće dokumente: Prilagođeni obrazac zahtjeva, dokaz o obrazovanju i stručnoj osposobljenosti (diploma dobivena izvan zemlje mora biti nostrifikiran od strane MASHT-a), dokaz o radnom iskustvu, dvije reference, potvrde koje nisu je pod istragom od organa pravde ili je u prošlosti bio kažnjen za bilo koji nepošteno / krivično djelo i druge potrebne dokumente koje zahtijevaju radno mjesto; “Univerzitetska diploma, novinarski fakultet, fakultet masivne komunikacije ili bilo koje srodne oblasti.”

Po kvalitetu srpskog jezika prednjače ministarstva koja predvode ministri srpske nacionalnosti, a posebno ministarstvo za zajednice i povratak. Ipak, u delovima Internet stranice ministarstva za administraciju lokalne samouprave istovremeno je korišćena i ćirilica i latinica – ćirilica u objavljenim vestima, latinica u delovima, opisima sajta, a na Internet stranici ministarstva poljoprivrede vidljiva je u velikoj meri nestandardna kapitalizacija.

Iako će ovakvi primeri otežati život običnim građanima, ono što suštinski može da utiče na ispunjavanje prava onih koji se informišu na srpskom jeziku – jeste prevod zakona, akata, pa i samog kosovskog ustava.

“Albanski i srpski jezik i njihova pisma imaju ravnopravan status službenih jezika u Republici Kosovo” – stoji u kosovskom ustavu.

Novinarka Jelena Petković je 2015. utvrdila više od 4.000 grešaka u prevodu Ustava i sedam kosovskih zakona na srpski jezik, a više od 5.500 grešaka u prevodu Krivičnog zakona Kosova.

OEBS je 2016. godine analizirao 9 zakona, u izveštaju koji je objavljen 2018. utvrdili su 162 manjih i 49 materijalnih grešaka u prevedenim verzijama zakona na srpskom jeziku.

Materijalne greške, ističu, “dovode do zabune i neizvesnosti u pravnom okviru”.

“Ovo obuhvata slučajeve u kojima se netačna reč koristi za prenos značenja, u kojima nedostaju cele rečenice ili su neispravno prevedene, ili u kojima se čak i sankcije ili rokovi za ostvarivanje prava razlikuju u verzijama zakona na dva jezika,” navodi se u izveštaju OEBS-a “Dvojezično zakonodavstvo na Kosovu”.

“Određene reči u Zakonu o sudovima, koje postoje u verziji zakona na albanskom jeziku, uopšte nisu prevedene u verziji na srpskom jeziku. Na primer, u članu 12 verzije na albanskom jeziku navodi se da svaki ogranak osnovnog suda ima jednog sudiju nadzornika – ‘ka një (1) Gjyqtar Mbikëqyrës’, dok su u verziji Zakona na srpskom jeziku te reči izostavljene. U verziji Zakona o nasleđivanju na srpskom jeziku, isporuka (legat) mora da se namiri u periodu od pet godina. U verziji na albanskom jeziku ovo pravo zastareva za tri godine” – iz izveštaja OEBS-a.

U poslednjem izveštaju Kancelarije za poverenika za jezike, iz 2018. za 2017. godinu, ocenjuje se da je efikasnost organa javne uprave na Kosovu u obezbeđivanju jednakog pristupa uslugama na svim službenima jezicima loša. Ova Kancelarija je po pokretanju elektronske platforme za javne konsultacije početkom 2017. počela da prati i neke od nacrta normativnih akata koji su u procesu razmatranja (javna rasprava). U izvšetaju je navedeno da su dati komentari na značajne pravopisne i gramatičke greške, upotrebu izraza i pojmova na stranim jezicima koji su nejasni na službenim jezicima na kojima se izrađuju normativni akti, upotrebu različitih pojmova i izraza na hrvatskom i bosanskom jeziku, koji se upotrebljavaju umesto ekvivalentnih izraza na srpskom jeziku, neusklađenost naziva nacrta podzakonskih akata sa zakonima u vezi, suštinske nedoslednosti i protivrečnosti koje često odredbu akta čine nejasnom i mogu se dvojako tumačiti. Kancelarija poverenika za jezike je primila 42 žalbe i uputila 120 preporuka institucijama koje su nastale na osnovu žalbi ili nadgledanja institucija. One su upućene institucijama i na centralnom i na lokalnom nivou.

“Kvalitet prevoda se značajano poboljšao, ali nedostaci i dalje postoje. Upravo ti nedostaci utiču i na sprovođenje zakona, kasnije u praksi, jer i najmanji zarez i najmanja greška može da utiče na primenu zakona,” kazao je na prošlonedeljnoj konferenciji “Unapređenje upotrebe službenih jezika pred pravosudnim institucijama na severu Kosova” nevladine organizacije “ACDC”, poverenik za jezike pri kancelariji kosovskog premijera, Slaviša Mladenović.

U cilju rešavanja ovog problema Kancelarija poverenika za jezike (KPJ) započela je inicijativu za formiranje službe za prevođenje i harmonizaciju pri kancelariji kosovskog premijera, kako bi se svi predlozi zakona pre usvajanja na vladi još jednom pregledali, verzije na albanskom i srpskom jeziku uporedile i kako bi potom skupštini bili prosleđeni dokumenti koji na identičan način prenose nameru zakonodavca.

“Tu službu planiramo da iskoristimo i kao mehanizam za kontrolu rada prevodilaca u ministarstvima, kao i za kontrolu rada agencija sa kojima vlada ima ugovore za prevođenje kako bi na neki način pročistili tržište od onih koji svoj posao rade loše,” dodaje Mladenović.

Mladenović je ukazao i na, kako je rekao, nelogičnosti u pripremi i usvajanju zakona. Kao primer navodi predlog novog krivičnog zakona od prošle godine.

“I pored svih napora, ponovo prevod nije bio dobar. Kancelarija poveranika i OEBS su predložili prevod novog predloga zakona bez grešaka. Ministarstvo pravde i pored svega toga je napravilo propuste i takav zakon je prosleđen skupštini. Srpski poslanici na Odboru za prava i interese zajednica ukažu na problem lošeg prevoda zakona, međutim, oni su manjina. Predsedavajući stavi predlog zakona na glasanje i poslanici kojima srpski nije maternji jezik preglasaju manjinu, uz ocenu da je prevod u redu. Takav zakon je onda prosleđen u skupštinsku proceduru. To ne sme da bude pitanje preglasavanje. Pravilna upotreba jezika je nešto za šta treba da postoji stručna služba u skupštini isto kao što bi trebalo da postoji u vladi i koja bi trebalo da odobrava prevod.”

Kancelarija poverenika sprovodi i čitav niz drugih aktivnosti koje bi trebalo da doprinesu kvalitetnijem prevodu.

Opremili su institucije sa softverima za prevođenje, službenici su prošli kroz obuku, rade na izradi elektronskog rečnika, GIZ je izradio rečnik pravnih termina, te KPJ insistira na tome da se on integriše u elektronski rečnik, održani su brojni treninzi, planiraju obuke i za prevodioce u administraciji. Pokrenuta je i aplikacija “Voc up” za interaktivno učenje albanskog, odnosno srpskog jezika.

Mladenović, ipak, veruje da su, kako je sam rekao, projekti, obuke, treninzi “privremena” i “kratkoročna” rešenja i da bi pitanje prevođenja trebalo da bude predmet interesovanja formalnog obrazovnog sistema, zbog nedostatka profesionalnog kadra.

Zato je jedna od preporuka Kancelarije poverenika u strategiji od 2015. bila uvođenje albanskog jezika, odnosno srpskog u formalno obrazovanje.

Kako se sporazumevaju Srbi i Albanci na Kosovu?

Prema istraživanju nevladine organizacije “Centar za socijalne inicijative” (CSI) od decembra prošle godine, sprovedenom na uzorku od 418 građana srpske i albanske nacionalnosti starijim od 16 godina, kada komuniciraju, Srbi i Albanci razgovore vode na srpskom jeziku (82% komunikacija), na engleskom (9%), na albanskom jeziku (7%) ili na nekom drugom jeziku (2%): “Srbi na Kosovu gotovo da ne govore albanski jezik. Po sopstvenoj oceni, albanski govori 5%, delimično razume 31%, a ne govori 64% ispitanih. Albanci u većem procentu govore srpski – 18% govori, 49% delimično razume, a 31% ne govori. Uočljiv je trend pogoršanja stanja kod mladih i to posebno kod mladih Albanaca od kojih je 96% odgovorilo da ne govori, a samo 4% da delimično razume srpski jezik.”

“Mi smo tu preporuku stavili na papir, niz takvih preporuka stavili smo u nacrt strategije još 2015, a početkom 2016. je taj dokument trebalo da bude usvojen. Nije usvojen zato što su te preporuke neprihvatljive u ovom trenutku. Neprihvatljive su većini,” kaže.

Kao slikovit primer navodi reakciju na predlog o učenju srpskog i albanskog jezika sa sastanka koji je održao sa profesorima, direktorima, učenicima škola i roditeljima.

“Reakcija i Srba i Albanaca je bila identična – mi nismo spremni na to. Sve dok nismo spremni na to, moramo da budemo spremni da se u sudovima, opštinama i svim ostalim institucijama suočavamo sa preprekama i sa ovakvim situacijama,” dodaje, navodeći da se sa problemom nedostatka prevoda suočavaju i Albanci.

Prema istraživanju CSI, na pitanje „Da li ste za uvođenje albanskog jezika kao izbornog predmeta u školama“ – 34% ispitanih Srba ima pozitivan, ili uslovno pozitivan odgovor (odgovori „da“ i „da, ali nije još vreme“), čemu se suprotstavlja 39% sa decidnim odgovorom „Ne“, uz 27% onih koji o ovom pitanju nemaju stav. Sa uvođenjem srpskog kao izbornog predmeta slaže se 44% Albanaca, 45% se protivi, a 12% nema stav.

Težinu problema Mladenović objašnjava i činjenicom da bi – čak i ako bi se albanski i srpski jezik uveli odmah u formalno obrazovanje – adekvatno obučene kadrove dobili za 16 godina.

“I to u najboljem slučaju. Mi smo već u ozbiljnom problemu, a rešenje se ne nazire. Naprotiv. Mnogi stariji koji pričaju oba službena jezika za par godina idu u penziju i taj će problem da bude izraženiji,” kaže.

Koliko je problem prevoda sa albanskog na srpski jezik izražen pokazuje i primer integrisanih srpskih sudija. Osim problema u prevodu zakona, srpske sudije naišle su na dodatan problem – prevod predmeta.

Sud u Severnoj Mitrovici počeo je da radi novembra 2017. Radi se na predmetima među kojima su i oni albanskih sudija, odnosno na albanskom jeziku. Odeljenje Apelacionog suda u Severnoj Mitrovici dobilo je prevodioca posle godinu i po dana rada.

“Mi funkcionišemo godinu i po dana, 18. marta dobili smo prvog i jedinog prevodioca. Posle godinu i po dana, iako smo to zahtevali od početka,” kazao je rukovodilac odeljenja Apelacionog suda u Severnoj Mitrovici, Milan Bigović, na istoj konferenciji.

“Kao neposredni učesnik razgovora u Briselu od prvog dana smo insistirali na tome, jer smo znali kakvi će problemi da budu u pravosuđu,” objasnio je on.

“Ali mislim da kosovsko društvo nije bilo ni spremno, niti raspoloženo da primi odjednom 50-ak sudija na severu, još 15-ak na jugu, i isto toliko tužilaca. Iako smo ukazivali na problem koji će se pojaviti kada 50-ak sudija i preko 100 administrativnog osoblja srpske nacionalnosti uđe u pravosuđe, taj problem postoji i rešava se,” objašnjava.

Kako je onda ovo odeljenje suda na Severu funkcionisalo godinu i po dana i šta su dobijali kao odgovor od nadležnih?

“Bezbroj puta smo i usmeno i pisanim putem insistirali na tome. Odgovor je uvek bio – biće. Godinu i po dana je trajao taj odgovor, do septembra-oktobra kada smo napokon okupili i međunarodnu zajednicu, i predstavnike iz Prištine i nas. Raspisan je konkurs, ali je i to bila procedura koja je trajala… Snalazili smo se. Bila je to improvizacija koje ne bi smelo da bude,” odgovorio je Bigović na pitanje CBS-a, navodeći da su ispomoć imali zahvaljujući predsedniku Osnovnog suda u Severnoj Mitrovici, Nikoli Kabašiću.

Kao ključni faktor za to da odeljenje Apelacionog suda na Severu dobije prevodioca, Bigović vidi u insisitranju međunarodne zajednice.

Međunarodne zajednica je, pored nevladinog sektora, takođe jedan od ključnih oslonaca u radu Kancelarije poverenika za jezike, kazao je takođe Mladenović.

Na pitanje CBS-a šta dobijaju kao povratnu informaciju od institucija, poverenik kaže da je problem odnosa institucija prema KPJ reaktivni odnos, a ne proaktivni.

“Nema duha u institucijama da se neki problem reši. Nije to samo pitanje jezika, to je pitanje stava institucija, to je pitanja profesionalnosti, odnosa prema građanima, samim institucijama. Želim da naglasim da postoje institucije koje naše poruke i lekcije ozbiljno shvate i dobro primene. One jesu u manjini, ali ima odličnih primera, a to odslikava profesionalnost pojedinaca u instituciji. I to je jedan od bitnih elemenata,” zaključio je Mladenović.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here