Savet psihologa: Dozirajte informacije i promenite loše navike

FOTO: Crno beli svet

Neophodno je da sami sebi dozirate količinu informacija koje primate u vezi sa pandemijom jer ima i onih lažnih, postoje različiti načini provođenja slobodnog vremena a nekada je to i ne raditi ništa, pratite svoj ritam i organizujete vreme kako vama i članovima vaše porodice odgovara, neke su od poruka Jelene Lj. Minić psihološkinje i porodične psihoterapeutkinje iz centra EQUILIBRIUM.

Ističe da se, tokom društvenog distanciranja, pridržava saveta epidemiologa ali i da se, pored redovnih obaveza koje sada obavlja online, i sama trudi da radi na svom mentalnom zdravlju: “Trudim da pronađem radost u malim stvarima i sitnim zadovoljstvima, koja su svuda oko nas”.

CBS: Vreme provedeno u izolaciji može uticati i na psihološko stanje građana. Na koji način?

Vreme provedeno u izolacji može uticati na psihičko stanje, funkcionisanje i zdravlje građana i to na način da izaziva uznemirenost, strah, anksioznost, panične napade, promenu i pad raspoloženja, poremećaj spavanja, gubitak apetita, nervozu i slično.  Ljudima kao društvenim bićima veoma teško pada preporučena, odnosno sada već obavezna, socijalna izolacija i distanciranje od drugih osoba: rođaka, prijatelja, komšija, kolega.

Mnogima nedostaje posao i radne aktivnosti, iako mnogi pokušavaju da rade od kuće, zatim nedostaje dnevna rutina, iako su preporuke da se ona uspostavi i u uslovima izolacije, jednostavno nedostaje uobičajen i ,,stari’’ način života. Takođe, ne smemo zaboraviti posebnu zabrinutost i probleme koje imaju oni koji su izgubili posao ili su im primanja znatno smanjena, pojedinci koji već imaju određenih zdravstvenih, psihičkih i porodičnih problema, što dodatno komplikuje i otežava njihovo svakodnevno funkcionisanje u uslovima izolacije i vanrednog stanja.

CBS: Sa kakvim psihološkim problemima se možemo susresti u tom periodu zatvorenosti?

Neki raniji psihološki problemi i teškoće u periodu izolacije mogu biti intenzivirani, ali se mogu javiti i novi problemi i teškoće izazvani vanrednim, to jest, neuobičajenim stanjem koje je preteće i ugrožavajuće po naše zdravlje i zdravlje drugih ljudi širom sveta. Zato je veoma važno da vodimo računa o svom psihičkom zdravlju i mentalnoj higijeni, podjedanko kao o fizičkom zdravlju i higijeni tela.

Dragocenu pomoć i podršku u očuvanju psihičkog zdravlja u vreme pandemije mogu da nam pruže psiholozi i psihoterapeuti koji svoju besplatnu psihološku pomoć, od samog početka vanrednog stanja, nude građanima. Građani kojima je psihološka pomoć i podrška potrebna, kontakte mogu da potraže na internetu i generalno na društevnim mrežama, ili kontaktirajući članove Kriznog štaba i Crvenog krsta u svom gradu, odnosno mestu stanovanja.

CBS: Da li mislite da kulturološke navike mogu uticati na to kako ćemo se nositi sa izolacijom?

Kultura, kao celokupni način života pojedinca, grupe, sistema i zajednice kojoj pojedinac pripada itekako određuju na koji će se način odvijati život i dnevne aktivnosti u izolaciji. Takozvane dobre navike će u izolaciji biti još bolje i značajnije za očuvanje fizičkog i psihičkog zdravlja, a one loše navike još lošije.

Tako da je preporuka da, koliko god možete, promenite loše navike i pomognete sebi, svom telu i psihi da iz izolocije izađete sa što manje posledica. S druge strane kulturološke razlike i ponašanje stanovnika širom sveta možemo da pratimo putem medija i brojnih izveštaja i da saznamo da se u nekim zemljama poštuju preporuke bez strogih zabrana i restriktivnih mera.

CBS: Unošenje panike je jedna od važnih tema ovih dana. Na koji način bi trebalo komunicirati u javnom prostoru a da se razume ozbiljnost situacije ali bez dizanja panike?

Javni prostor i komunikacija u javnom prostoru je veoma osetljiva oblast i treba biti uvek obazriv na koji se način, verbalno, ali i neverebalno prenosi poruka i komunicira sa širokim i veoma heterogenim auditorijumom.

Širenje panike i straha nije dobro rešenje, jer se ne postižu željeni efekti, naprotiv! Naime, postoje određena istraživanja u psihologiji marketinga, preciznije u socijalnom marketingu koji ima za cilj promovisanje zdravih navika i stilova života,  a koja pokazuju da ukoliko preplavimo strahom osobe čije ponašanje ili neku lošu naviku želimo da promenimo nećemo postići planirani uspeh i očekivani efekat.

Znatno bolji efekat imaće takozvano blago zastrašivanje i dozirana doza straha. I ono što jeste važna preporuka jeste da sami sebi ,,dozirete’’ količinu informacija u vezi sa pandemijom, jer preveliko izlaganje različitim (nekada i lažnim) informacijama na dnevnom nivou može znatno da optereti vaše psihičko funkcionisanje.

CBS: Kako na kvalitetan način provesti vreme u izolaciji i sačuvati unutrašnji mir?

Šta je kvalitetno provedeno vreme je krajnje individualno i zavisi od onoga što svakog od nas ispunjava na dnevnom nivou i što čini da se osećamo dobro ili u ovoj situaciji manje uznemireno i uplašeno. Nekada je to pospremanje kuće, spremanje hrane, čitanje knjige, učenje nečeg novog, sticanje novih veština, razvijanje sposobnosti itd. Postoje brojni načini kojima možemo da provedemo kvalitetno vreme. Nekada je kvalitetno provedeno vreme ne raditi ništa…imajte i to na umu…Pratite svoj ritam i organizujete vreme kako vama i članovima vaše porodice odgovara.

CBS: Na koji način Vi provodite vreme u izolaciji?

Vreme u izolaciji provodim tako što se strogo i dosledno pridržavam preporuka epidemiologa i generalno lekara o očuvanju svog fizičkog zdravlja i zdravlja osoba koje me okružuju. Moj posao dozvoljava rad od kuće, tako da sam angažovana oko pripremanja online nastave sa studentima, kao i online psihoterapijskog rada sa klijentima.

Što se tiče očuvanja svog psihičkog zdravlja, trudim se da radim stvari koje me opuštaju i relaksiraju, čine srećnom i zadovoljnom, manje zabrinutom i uplašenom. Pomenute aktivnosti variraju na dnevnom nivou, ali se konstantno trudim da pronađem radost u malim stvarima i sitnim zadovoljstvima, koja su svuda oko nas.

Leave a Reply

Your email address will not be published.