Seks biznis iza salona za masažu u Prištini

0
232
views

Tekst je preveden sa albanskog i nije lektorisan

Piše: Valjon Fana

Prošla je ponoć, ali ovo je vreme kada Egzona* završava posao. Radi kao maserka u jednom od lokala ovakve vrste u Prištini.

24-godišnja Egzona, nije ranije zamišljala da će raditi ovaj posao. Imala je sasvim drugačije planove za budućnost.

Iz Peći je došla u Prištinu da studira na Arhitektonskom Fakultetu Univerziteta u Prištini.   Međutim, nakon kraćeg vremena prekinula je studije pošto je počela da radi.

„Na početku sam radila u jednom marketu, u sektoru za posuđe. Nakon izvesnog zdravstvenog problema napustila sam posao i sada već 9 meseci radim kao maserka“, kaže ona, dok se priseća vremena kada prvi put počela da radi nakon dolaska u glavni grad. Preko nekih prijateljica je saznala da se u Prištini posao maserki bolje plaća nego posao u marketu, stoga je odlučila da počne sa radom.

Priznaje da posao koji trenutno radi nije lak, dok priča o neugodnim trenucima koje je doživela u prvim danima rada kao maserke u jednom od tih lokala u glavnom radu.

„Na početku je bilo slučajeva kada sam izašla iz sobe plaćajući, nisam navikla da mi se ljudi obraćaju s takvim rečima, primera radi, pitavši me da li ima nešto više od masaže“ kaže ona.

„Isprva me je bilo sram da dodirujem ljude, da ih masiram, ali nakon izvesnog vremena sam se navikla…“

Egzona nikom nije rekla da radi kao maserka, a kada je uzela prvu platu, odlučila je da kaže svojoj majci.

„U porodici samo majka zna da radim kao maserka i svaki put kada se uveče vratim, kaže mi da menjam posao“, kaže ona dok se na njenom licu vidi očaj.

„Ne zna ni društvo, niti želim da iko zna, nekako me je sramota da nekome kažem da radim u salonu za masažu“, kaže ona.

Egzona se ustručava da nekome kaže o poslu koji radi zato što se u nekim od tih lokala u Prištini vrše nezakonite radnje. 

Sumnjiv posao salona za masažu dovodi do zatvaranja istih.Z

Krajem 2016. godine Policija Kosova je nakon jedne akcije u Prištini zatvorila 30 lokala  koji su pružali usluge masaže. Akcija je imala za cilj borbu protiv i identifikaciju potencijalnih žrtava trgovine ljudima, dok je Direkcija za istragu privrednog kriminala i korupciju, u saradnji sa Direkcijom za istragu trgovine ljudima, uz asistenciju inspektora PUK-a, opštinskih inspektora i inspektora rada, u ovim salonima za masažu naišla i na druge nepravilnosti.  

Čak i posle dve godine, centri za masažu u opštini Priština su i dalje problematični u pogledu delatnosti koje vrše. 

Prema podacima Policije Kosova, koje je pribavio BIRN, broj zatvorenih lokala koji pružaju usluge masaže u glavnom gradu je 42, od kojih su 10 zatvoreni zbog njihove umešanosti u krivičnim delima kao što su trgovina ljudima, omogućavanje prostitucije i obezbeđivanje prostora za prostituciju. Dok su drugi, prema pripadnicima organa reda, privremeno zatvoreni usled nepravilnosti koje su nađene prilikom inspekcijskog nadzora.    

Podaci Policije Kosova govore o nepravilnostima i o izvesnom broju hapšenja, pod sumnjom da su počinili krivično delo trgovine ljudima, omogućavanje prostitucije  i obezbeđivanje prostora za prostituciju.

„Četiri lica je uhapšeno pod sumnjom su počinili krivično delo trgovine ljudima, dok za krivično delo omogućavanje prostitucije i obezbeđivanje prostorija za prostituciju imamo 31 osumnjičeno lice“ u odgovoru navodi Policija.

Prema PK, sva uhapšena lica su državljani Kosova.

Dok, tokom 2019. godine, Policija Kosova je sprovela jednu akciju za zatvaranje ovih salona u glavnom gradu. Da bi objavili rezultate akcije, PK je zajedno sa opštinskom inspekcijom održala konferenciju za medije.

„Preduzeli smo nekoliko akcija, devet u 2019. godini, u cilju sprečavanja ove negativne pojave. Poslednja operacija je inspekcijski nadzor lokacija gde može biti slučajeva trgovine ljudima. Istu smo organizovali sa inspektorima opštine Priština i Kosova Polja, sa Ministarstvom trgovine, sa Ministarstvom za rad i socijalnu zaštitu, a rezultati ove akcije su sledeći, izvršen je inspekcijski nadzor 48 lokala, od kojih su 22 zatvorena zbog nepravilnosti“, rekao je Riza Murati iz Direkcije za istragu trgovine ljudima pri Policiji Kosova.

Prema njegovim rečima, većina uhapšenih lica prilikom ovih akcija su devojke/žene. U nekim slučajevima, prema njegovim rečima, devojke mlađe od 18 godina.

„Takođe u ovim lokalima smo naišli na pet lica ženske poli koje su bile mlađe od 18 godina. Ukupno je uhapšeno 11 lica u tri različita slučaja. U istom periodu prošle godine bilo ih je 44“, razjasnio je Murati iz Policije Kosova.

Prema Krivičnom zakoniku Kosova , krivična dela kao što su, omogućavanje prostitucije iz člana 241., i krivično delo obezbeđivanje prostorija za prostituciju iz člana 242., predviđaju zatvorske kazne u trajanju od 3 do 20 godina.

U opštini Priština ima puno salona koji pružaju usluge masaže. Ovi lokali se registruju kao privredna društva pri Kosovskoj Agenciji za registraciju biznisa  (KARB) bez nekog posebnog kriterijuma. U ovom mehanizmu za registraciju, koji je u sklopu Ministarstva trgovine i industrije, kao aktivna privredna društva, figurišu 110 salona za masažu. Prema KARB, prilikom registracije ovih privrednih društva, prijavljeno je da i u istim rade 186 osobe.

Dok, prema podacima Poreske uprave Kosova (PUK), u opštini Priština, broj lokala koji pružaju usluge masaže razlikuje se od onog koji su izjavili KARB i Policija Kosova.

„Broj centara za masažu u Prištini, prema identifikacijama koje su obavljene prilikom terenskih poseta, je 55, od kojih 12 su neaktivna, a 2 su zatvorena“, navodi se u izjavi PUK za BIRN.   Prema navodima ove institucije, od ukupnog broja lokala za masažu, samo 28 su fiskalizovani.

Inspektorat za rad, koji funkcioniše u sklopu Ministarstva za Rad i Socijalnu Zaštitu, je takođe našao nepravilnosti.

Basri Ibrahimi, glavni inspektor rada, je rekao da su obavili veliki broj inspekcijskih nadzora ovih centara za masažu i da su izrekli i novčane kazne za nepoštovanje zakona o radu. 

„U opštini Priština imali smo 43 subjekata nad kojima smo izvršili inspekcijski nadzor, i izrečen su im 16 novčane kazne. Novčane kazne su izrečene zbog raznih stvari, na primer zbog ne zaključivanja ugovora, kada radnici nisu imali ugovore o radu, naišli smo na povrede zbog ne plaćanja ličnih dohodaka, ne plaćanja za dodatni rad, ne davanja godišnjeg odmora i takođe smo naišli i na strane državljane koji nisu imali dozvolu za rad. Takođe smo izrekli i nekoliko novčanih kazni vezano za bezbednost na radu“, izjavio je Ibrahimi. Prema njegovim rečima, inspektori rada su lokalima za masažu izrekli novčane kazne do 10 hiljada evra.

„Ovim poslom ne bave se baš dobri ljudi …“

Glavni inspektor rada je za BIRNU izjavio, da je za inspektore na terenu inspekcijski nadzor lokala koji pružaju usluge masaže izazovan posao, čak u nekim slučajevima zna biti i opasan posao. Vlasnici ovih privrednih društva su u najmanje dva navrata napali inspektore rada, u vezi sa tim je vođen sudski postupak u opštini Đakovica. 

„Da budem iskren, u ovim lokalima za masažu vršimo inspekcijski nadzor samo uz učešće policije, jer ih sami ne nadziremo. Imajući u vidu da je to oblast koja je uz samu ivicu kriminala. Tako da ponašanje prema inspektorima jeste i može biti loše i nezakonito, to navodim i iz iskustva iz prošlosti“, kaže Ibrahimi.

„Imali smo slučajeve i u Prištini i u Đakovici, da čim su im izrekli novčane kazne oni su pretili inspektorima, a u vezi sa tim je vođen sudski postupak u opštini Đakovica”.

Za Basri Ibrahimija, opasnost je svakim danom sve veća u ovoj oblasti, kada se zna da su vlasnici privrednih društva za masažu osobe koje imaju problema sa zakonom.

„Kao što svi sada već znamo, ovom delatnošću ne bave se baš dobri ljudi, ako mogu tako prosto da kažem. To su ljudi sa krivičnim delima i koji su na ivici kriminala. Uvereni smo da to predstavlja veliku opasnost po naše inspektore“, izjavio je šef Inspektorata za rad.

Prema njegovim rečima, do toga dolazi zbog toga što Inspektorat za rad izriče visoke novčane kazne, stoga i reakcija kažnjenih može biti oštrija.

Sva ova opasnost koja možda preti inspektorima od strane vlasnika salona za masažu vezana je i za njihov sumnjiv i nezakonit posao.

„Delatnost lokala koji pružaju usluge masaže uvek se vidi i kaže se da je javna tajna i znamo čime se bave. Stoga, posao inspektora je veoma težak“, ocenjuje Ibrahimi.

Nezakonit video nadzor u salonima za masažu

U jednom izveštavaju na  Javnoj Televiziji , jedna maserka je naglasila još jednu zabrinutost – vlasnici salona koji pružaju usluge masaže ugrađuju skrivene kamere u sobama gde se pružaju usluge masaže. Kako bi proverili ovu stvar, BIRN je pitao Policiju Kosova, koji su rekli da su u nekim slučajevima naišli na takve kamere.

„Bilo je slučajeva kada smo naišli na kamere i u prostorijama salona za masažu i u tim slučajevima je postupano prema zakonu“, navodi se u odgovoru PK.

Zakon o zaštiti ličnih podataka  jasno propisuje kada određeno privredno društvo može ugraditi kamere i kakvo prethodno obaveštenje treba postaviti. U suprotnom, to predstavlja povredu privatnosti.

Dok, pri Agenciju za zaštitu ličnih podataka nije podneta nijedna žalba vezano za ugrađivanje kamera i skriveni nadzor. 

Jeton Arifi, direktor pri ovoj Agenciji, rekao je da do sada nisu imali nijednu žalbu, ali ukoliko ih bude odmah će preduzeti mere.

„Ukoliko se dokaže da se u ovim sredinama primenjuje sistem video nadzora skrivenim kamerama, onda se radi o flagrantnom kršenju privatnosti građana koji posećuju ove ambijente.  Ova radnja daje prostor za podnošenje građanske tužbe protiv vlasnika tih privrednih društva koji primenjuju skriveni video nadzor kamerama“, izjavio je Arifi za BIRN. 

Rekao je da trenutno ova Agencija ne može da vrši inspekcijski nadzor kako bi utvrdila ukoliko poslovni ili drugi prostori, ugrađuju kamere za video nadzor a da nisu ispunili kriterijume, zbog ograničenja u zakonodavstvu. Međutim, Arif kaže da nakon usvajanja novog zakona od strane Skupštine, Agenciji će se proširiti nadležnosti, tako da će vršiti inspekcijski nadzor na terenu.

„Zakon o zaštiti ličnih podataka je veoma blizu fazi usvajanja od strane Skupštine Kosova, nakon čega će Agencija, putem inspekcijskih službenika, vršiti inspekcijski nadzor i utvrditi da li stvarno postoje skrivene kamere unutar određenih privrednih društva“, kaže on.

„Preduzeće se teške mere, izrečene u obliku novčanih kazni, koje mogu dostići vrednost od 2 do 4 odsto celokupnog prometa iz prošle godine“.

Šta je profesionalna masaža?

BIRN je obavio intervju sa vlasnikom „Thai Massage“ u Prištini, mesto za profesionalnu masažu.  Shkumbin Rakovica je pričao o ideji za otvaranje ovog poslovnog društva na Kosovu i o ne tako lakim procedurama, prema njegovim rečima, za registraciju i početak rada. 

„Otvorio sam salon za masažu 2010. godine. Lično sam imao nekih problema sa leđima, koje nisam mogao da ih tretiram ni ovde niti u Nemačkoj, dok nisam otišao u Tajland, tamo sam našao neki oblik isceljenja. Ideja za otvaranje salona za masažu na Kosovu je bila moja lična, probleme koje sam imao sa leđima mogu ih svi imati, onda zašto da ne“, kaže Rakovica.

„Kada sam isti otvorio 2010. godine, dobijanje licence je bilo veoma složeno. Prvo sam trebao da odem u opštinu, onda u Ministarstvo za rad i socijalnu zaštitu, nakon toga u Ministarstvo unutrašnjih poslova, dakle bilo je veoma komplikovano“, kaže Rakovica.

Ovaj lokal tajlandske masaže trenutno ima pet devojke iz Tajlanda. One su sve sertifikovane, dok, kao što objašnjava Rakovica, kada su došle na Kosovo, i čim su počele da rade, tražili su im uverenja. 

„Trenutno imam pet maserke, sve su iz Tajlanda. Sve one imaju uverenja, naime njihovo zvanje je tajlandske tradicionalne tai-maserke. I ja lično sam završio jednu školu za masažu u Tajlandu, naime za tajlandsku masažu. Kada sam ove maserke prijavite za posao, prvu stvar koju vam traže su njihova uverenja za masažu. Tamo se u školama završavaju kursevi za masažu. Sve one su licencirane tamo u Tajlandu“, kaže on.

Rakovica je rekao da tretman ovom masažom telu donosi dosta zdravstvenih koristi.

„Masaža može pomoći kod običnih bolesti, koje mogu biti hronične, glavobolje, spondiloze pa do tretiranja kičmenog stuba, cirkulacije krvi, i mnogih drugih“ ocenjuje on.

Govorio je o mnogim privrednim društvima koja se otvaraju sa istom prirodom posla – pružanje masaže. Međutim, prema njegovim rečima, ova mesta za masažu su ga oštetili poslovno. Rakovica je rekao da često ljudi misle da se „ovde pruža nešto drugo“.

„Konkurencija, sa povećanjem broja novih salona za masažu, konkurencija je bila veoma velika, dovela nas je u položaj preživljavanja, da vam iskreno kažem guramo nekako. Na početku su pogrešno shvatili misiju masaže, ljudi su mislili da ovde mogu dobiti druge stvari, ali sada znaju da se ovde samo pruža samo masaža” rekao je on.

Svesne nezakonite delatnosti

Istraživanje BIRN-a je izbacilo na videlo nezakonitu delatnost koja se pruža u salonima za masažu po Prištini.

Devojke koje pružaju masažu nisu profesionalne, nemaju diplome ili potrebne kurseve kako bi pružale masažu, štaviše, kako bi se opravdali pred inspektorima, one se našle i nezakonite načine da bi došle do diplome maserke.

Dok se devojke podučavaju o masaži time što imituju video snimke koje gledaju na međunarodnom video kanalu YouTube.  Izvor BIRN-a, jedna maserka, govorila je o poslovima koji se obavljaju u nekim od salonima za masažu u glavnom gradu.

„Ja nisam završila nikakvu školu za posao maserke, samo sam čitala i gledala na YouTube kako se to radi.  Naime, niko od nas nema diplomu, ali klijentima kažemo da imamo“, otvoreno kaže ona.

Prema rečima fizioterapeuta Irfana Tifekua, osobe koje vrše profesiju maserke treba da pribave diplomu. „Registrovani terapeuti za masažu moraju završiti jedan program obuke kako bi dobili diplomu terapijske masaže“, rekao je Tefik.

Prema njegovim rečima, masaža je osetljiv proces i najviše pomaže pri relaksaciji mišića.

„Terapijska masaža se uglavnom koristi za neposrednu relaksaciju bolova i grčeva mišića, dok je fizioterapija više orijentisana na rehabilitaciju mišića i funkcije zglobova“, kaže on.

U nekim od salona za masažu u Prištini obavlja se delatnost u suprotnosti sa zakonom, kao što su potvrdili i podaci Policije Kosova.

Tokom razgovora sa BIRN-om, Egzona je pričala o slučajevima pružanja intimnih stvari pa i do seksa. Prema njenim rečima, pružanje ovih stvari zavisi od salona do salona. U nekim od njih treba da platite ekstra a u nekim, kako ona kaže, zbog konkurencije i prisvajanja klijenata, seks i druge intimne stvari se nude po baznoj ceni za masažu.

„Čula sam da u nekim drugim salonima za masažu ima maserke koje rade sve, od A do Š. Čak i bez napojnice, samo kako bi za sebe pridobili klijente“, kaže ona.

Inspekcijski nadzori inspektora, i Policija Kosova, kako bi se utvrdilo da li imaju potrebne isprave za masažu, neke od devojaka su primorali da na nezakonit način pribave diplome kurseva, kao da su navodno završile i da znaju da masiraju. 

„Jedna od naših koleginica ima jednu diplomu, ali je istu platila 600 evra. Koliko znam, naš klijent je njoj istu izdao. Ta osoba se nalazi u Prištini i za novce izdaje ove diplome“, kaže 24-godišnjakinja.

Devojke koje obavljaju posao maserke znaju veoma dobro da mogu biti pod lupom policijskih istražitelja ili čak različitih inspektora. One su čak, veoma pažljive kako komuniciraju između sebe ali i sa klijentima. Nikome ne daju brojeve telefona, šta više, ne vode se na njihovo ime, brojeve kupuju od preprodavaca na ulici kako ih ne bi uočili organi reda u slučaju neke istrage.

„Nijednom mom klijentu ne dajem moj broj telefona, niti Snapchat. Nama prisluškuju telefone, jer ponekad preko telefona čujem po dva glasa“, kaže Egzona. „Ne registrujemo brojeve telefona na naše ime, čak mi je jedan klijent kupio jedan broj, onako na ulici, ne u pošti, sada i dopune ne kupujem u pošti nego na ulici, ovako na ruku“ 

Svaka maserka ima svoje klijente koji se postaraju za poklone svaki put kada dolaze na masažu. Egzona pokazuje skupu ogrlicu koju je dobila na poklon od jednog njenog klijenta koji živi u Švedskoj, dok je za svoju koleginicu rekla da na poklon dobila obuću poznate firme.

„Niti je klijent doneo originalne „Versace“ patike“, kaže ona.

Posetioci centara za masažu nisu samo Albanci. Ove salone često posećuju i stranci koji žive u Prištini. Očigledno, devojke koje pružaju usluge masaže prolaze bolje sa njima nego sa Albancima.

„Kod nas dolaze i stranci, koji žive ovde. Međutim, razlika je u tome što oni na početku pitaju da li ima nešto više od masaže, ili na recepciji ili u sobi, i vrlo dobro razumeju, oni su razumljivi, ne dodvoravaju se kao Albanci“, kaže ona. Dok se priseća letnjeg doba kada dolaze naši ljudi iz inostranstva.

„Leti ima puno posla, dolaze ovi iz inostranstva i ostavljaju veliku napojnicu“. Sa njima imamo bolja iskustva nego sa Albancima.

Posao jedne maserke u salonima ovakve vrste u Prištini plaća se najmanje dva puta više od prosečne plate na Kosovu, iako u nekim salonima za masažu ista varira i reguliše se na različite načine.

Izvor BIRN-a je izjavila da od svog rada mesečno zarađuje oko 700 evra, iako na njenom radnom mestu ne primaju mesečne plate nego se plaćaju na procenat – što više klijenata tokom dana to više novaca zarađuješ. 

„Zarađujemo dosta novca, nije loše, do 700 evra i možda više mesečno“, kaže ona. 

„Radimo na procenat, nemamo neku mesečnu platu, na primer ako vi dođete kao klijent, za jedan sat plaćate 30 evra, za mene su 10, ponekad ima i napojnica“.

Pregledom društvenih mreža, BIRN je našao da se na istim nalaze i saloni za masažu koji reklamiraju svoj posao, cene za masažu su iste u svakom lokalu koji pruža ove usluge. Tako da cena za jedan sat masaže iznosi 30 evra. Dok vlasnicima pripadaju 20 evra, za maserku ostaju 10 evra. Međutim, neki od njih povremeno daju popust. Prilikom nekih praznika ili prilikom „Black Friday“ klijenti su imali priliku da iskoriste popust.

Trgovina ljudima u salonima za masažu

Kosovo ima institucionalne i zakonske mehanizme za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima, međutim ova negativna pojava i dalje predstavlja izazov za sve. Sada već 18 godina, Centar za zaštitu žrtava i prevenciju trgovine ljudima (CZŽPT) kao nevladina organizacija, radi na pružanju utočišta i rehabilitaciji žrtava trgovine ljudima na Kosovu. Do 2007. godine, ovaj Centar je bio zatvorenog tipa – ne zna se lokacija niti koji posao su obavljali, zbog same prirode koju predstavlja trgovina ljudima.

BIRN je obavio razgovor sa predstavnicima Centra i oni su govorili o radu i aktivnostima koje obavlja ova nevladina organizacija. 

„Do 2017 godine, Kosovo je bilo tranzitna i odredišna zemlja za trgovinu ljudima, nakon te godine smatra se i kao zemlja izvora“, kažu u Centru. 

Prema rečima Centra za zaštitu žrtava i prevenciju trgovine ljudima, 2007. godine su po prvi put primili 5 kosovske devojke žrtve trgovine ljudima.

Od osnivanja pa do 2008. godine, u ovom Centru su našli utočište i rehabilitaciju 552 devojke, strane državljanke, žrtve trgovine ljudima. Dok se trend trgovine ljudima izmenio nakon nezavisnosti 2008. godine. Od tada pa do sada u Centru su bile smeštene 304 albanske devojke, među kojima je bilo i državljanki Albanije.

Osim rehabilitacije, Centar pruža i reintegraciju žrtava, pružanjem obuke, psihologa i radnih mesta. Kako ovo mesto ne bi prestalo sa radom, Centar ima jedan zahtev za kosovsku vladu. 

„Vlada Kosova treba da prida veću pažnju merama koje se preduzimaju u cilju sprečavanju trgovine ljudima, takođe treba da stvori održivost za Centar, zato što je ranije bilo slučajeva kada smo zatvorili centar u raznim vremenskim periodima i nismo imali gde da odvedemo devojke koje su kod nas bile smeštene“, kažu u Centru za zaštitu žrtava i prevenciju trgovine ljudima.

Dok uopšteno govore o trgovini ljudima, spomenuli su i najnoviji oblik ove negativne pojave koja se odvija preko centara koji pružaju usluge masaže u glavnom gradu. Imaju i jednu poruku za one koji posećuju salone za masažu.

„Pozivamo ljude da ne koriste salone za masažu koji pružaju te usluge zato što se tamo odvija nezakoniti posao“, kažu u Centru.

„One ulaze u posao zarad zaposlenja, kao u svakom drugom privrednom društvu i zajedno sa drugaricama završe na poslu koji je u suprotnosti sa zakonom.“ 

Tokom 2018. godine, ovaj Centar je primio dve devojke, žrtve trgovine ljudima iz salona za masaže u Prištini.

„Primili smo dve devojke, jedna 16 a druga 18 godina, na preporuku Policije Kosova i tamo nadležnih odeljenja.“ Iste nisu više deo Centra zato što su završile rehabilitaciju.

U ovom Centru se trenutno nalaze 12 žrtava trgovine ljudima, uključujući i one potencijalne žrtve za trgovinu ljudima.

Vlasnici salona za masažu često zapošljavaju devojke mlađe od 18 godina. Tokom 2018. godine, Policija Kosova je u četiri salona za masažu naišla na lica mlađa od 18 godina.

„U četiri lokala za masažu su našli da rade 5 lica mlađa od 18 godina, tri lica su identifikovana kao žrtve trgovine ljudima, državljanke Kosova i druge dve državljanke Albanije“, izjavila je kancelarija za informacije organa reda.

Prema rečima Policije, isti lokali su nakon toga zatvoreni.

Institucionalna odgovornost za centre za masažu i njihovo licenciranje

Sva privredna društva koja se registruju pri Kosovskoj Agenciji za registraciju biznisa, a čija je poslovna delatnost masaža, bave se primarnom delatnošću pod  šifrom 86.90. Na pitanje BIRN-a, koja je odgovornost KARB u pogledu sumnjivog posla koji mogu da obavljaju ta privredna društva, oni su dali sledeći odgovor.

„KARB je administrativnog karaktera, dakle mi ih samo registrujemo, a šta nakon toga rade, time se bave druge institucije. Sve delatnosti iz  Evropske Nomenklature  NACE Rev.2 smatramo zakonitim i te delatnosti mogu obavljati privredna društva“, navodi se u odgovoru KARB-a.

Ministarstvo zdravstva ne izdaje licence privrednim društvima, čija je delatnost masaža tela.   Prema njihovim rečima, ovo ministarstvo izdaje licence samo za zdravstvene institucije.

„MZ izdaje licence institucijama koje pružaju terapeutske usluge fizioterapije, koje pružaju fizijatri i fizioterapeuti, a koje spadaju u kategoriju zdravstvenih ustanova, ali ne izdaje licence centrima koji pružaju druge usluge ili relaksacionu masažu“, navodi se u odgovoru Ministarstva zdravstva.

Prema ovom ministarstvu, institucija koja izdaje licence je dužna da iste i nadzire.

„U slučaju centara za masažu, MZ istim nije izdala licence, stoga za nadgledanje istih treba da pitate inspekcijske organe institucija koje su im izdale licence“, kraj odgovora Ministarstva zdravstva.

S obzirom da se registracija ovih privrednih društva vrši pri Ministarstvu trgovine i industrije, odnosno pri KARB, BIRN je pitao inspekcijski organ pri ovom ministarstvu o nadzoru i izdavanju licenci salonima za masažu u opštini Priština.

Lulzim Syla, glavni inspektor Tržišne inspekcije pri MTI, rekao je da ovaj inspekcijski organ ne izdaje dozvole za rad salonima za masažu.

„Osim registracije pri KARB, ova privredna društva od MTI ne dobijaju nikakav drugi dokumenat za obavljanje poslovne delatnosti. Niti je izdavanje licenci u nadležnosti MTI“, izjavio je Syla. On je govorio i o slučajevima kada Tržišna inspekcija može da zatvori određene vrste poslovnih društva koja pružaju usluge masaže.

„Tržišna inspekcija MTI ove centre zatvara u slučaju ne registrovane poslovne delatnosti“, rekao je Syla.

Dok, što se tiče uslova koje treba da ispune ova privredna društva, on je rekao da je za to odgovorna Sanitarna inspekcija opštine Priština i Inspektorat Ministarstva zdravstva.

Fizioterapija vs. masaža

Irfan Tiferku, fizioterapeut iz Prištine kaže da u drugim evropskim zemljama, kriterijumi za otvaranje salona za masažu su isti kao za otvaranje jedne klinike.

„Nisam upoznat sa tim kakve institucionalne birokracije treba da postoje za otvaranje jednog takvog salona za masažu, ali u Britaniji, kao klinike tako i saloni za masažu moraju da slede istu proceduru kako bi im se izdala licenca i izašli na tržište rada“, kaže Tifeku.

On je takođe naglasio zabrinutost u pogledu radne sredine u tim salonima za masažu, u vezi proizvoda koje koriste i mogućnosti prenosa određenih prenosivih bolesti.

„Istim se izdaju licence samo nakon što se obave sve propisne analize radnih sredina, njihovih sredstava za rad, koja ulja koriste, koji protokol slede prilikom tretmana njihovih pacijenata/klijenata i pre svega da obave sve propisne analize za bilo kakve eventualne prenosive bolesti“, izjavljuje terapeut Irfan Tifeku.  

Čak, on sumnja da saloni za masažu samo koriste naziv kao takav, dok pružaju druge usluge.

„U takozvanim „salonima za masažu“, po mom mišljenju, vrši se sasvim druga delatnost, nešto drugo, skrivajući se iza naziva „masaža“, ali ukoliko se vrši propisan posao terapija – masaža, onda treba da podržimo takve inicijative, ali u početku inspektorat mora da pažljivo nadzire delatnost ovih salona u cilju utvrđivanja posla koji obavljaju“, kaže on. 

„Građani trebaju biti svesni da se na fizioterapeutskim klinikama dijagnostikuju, rehabilituju i leče ljudi, za različite dijagnoze, počevši od onih sa lakim bolovima do onih sa teškim i nepodnosivim bolovima“, dodaje Tefik.

Kao što kaže kosovski fizioterapeut, kvalifikacija koju treba da poseduje jedan fizioterapeut je najmanje magistarska diploma, koju izdaje akreditirana institucija na Kosovu, kao što je Medicinski fakultet UP, smer Fizioterapija.   

Dok, za kvalifikaciju za obavljanje profesije masaže, treba završiti jedan program terapijske masaže, a koji priznaje Ministarstvo prosvete, i koji se koristi u cilju korišćenja Registrovanih terapeuta za masažu (RMT) ili Terapeuta za masažu (MT). 

Naime, dok se ne definiše institucionalna odgovornost i znaju uslovi koje treba da ispune lokali koji pružaju masažu, Egzona ima planove za svoju budućnost.

„Zakazala sam termin u ambasadi, jedva čekam da odem kod tetke u Nemačku, tamo ću raditi svakojaki posao, ako je potrebno čistiću i kupatila, jer ovde ne mogu više“, kaže ona.

*Ime je pseudonim koji koristi BIRN da bi zaštitio njen pravi identitet.

”Ovaj članak je urađen uz pomoć Evropske unije. Sadržaj članka je isključiva odgovornost Valona Fane i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije ili BIRN-a, UNK-a ili Crno belog sveta.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here