Šest institucija bez odbora za reviziju

Tekst je preveden sa albanskog i nije lektorisan.

Piše: Rrahman Ramaj

Nacionalna kancelarija za reviziju (NKR), je u svom izveštaju o reviziji za 2019. godinu, ukazala na nedostatke u ovom sistemu revizije.

Od 70 javnih institucija koje imaju svoje budžete, inače poznate kao budžetske organizacije, koje ispunjavaju kriterijume da uspostave jedinice za internu reviziju, propisane Uredbom 01/2019 o osnivanju i sprovođenju interne revizije, njih 5 nije osnovalo ovu jedinicu, uz obrazloženje da nemaju dovoljan budžet, i pozivajući se na nemar, ali i na neuspehe u procesima zapošljavanja.

 Član 5 ove uredbe u stavovima koji slede, predviđa da subjekat u javnom sektoru koji raspolaže budžetom od 3 do 7 miliona evra, mora imati najmanje dva interna revizora, dok svaki javni subjekat koji raspolaže budžetom većim od 7 miliona evra mora imati najmanje tri revizora.

Sa druge strane, više od polovine budžetskih organizacija koje su osnovale ovu jedinicu za internu reviziju ima manji broj revizora nego što je predviđeno uredbom.

Dalje, izveštaj pominje kao izazov uspostavljanje odbora za internu reviziju, sa 6 budžetskih organizacija od njih 65, koje nisu osnovale ovaj odbor za reviziju.

„Ono što je i dalje izazov je neuspostavljanje odbora za reviziju (OR ) u svim organizacijama. Od 65 BO, u njih (6) OR nisu osnovani 2019. godine. Među njima se nalaze: Južna Mitrovica, Ranilug, Agencija za verifikaciju i uporedbu imovine, CIK, Institucija ombudsmana i MONT”, stoji u izveštaju revizora.

Dalje, od 57 budžetskih organizacija, u kojima je funkcionisao odbor za reviziju, primećeno je da su u njih 15 ovi odbori održali manje od 4 sastanka, zahtevanih odnosnim Administrativnim uputstvom. Takođe, 28 odbora za reviziju nisu podneli godišnji izveštaj u skladu sa uputstvom. Prema revizoru, ovo pokazuje da odbori za reviziju još uvek nisu delotvorni u potpunom podržavanju rada jedinica za internu reviziju.

Sistem unutrašnje kontrole, uprkos poboljšanju u odnosu na prethodnu godinu, još uvek nije na zadovoljavajućem nivou, dok su interne revizije mnogo više usmerene na ocenu usaglašenosti, a manje na revizije učinka sistema.

Glavni revizor u Odeljenju za opštine NKR-a, Luljeta Morina, takođe govori o pravnoj infrastrukturi koja propisuje kriterijume za uspostavljanje jedinica za internu reviziju. Pored onih budžetskih organizacija koje su dužne da uspostave ovu revizorsku jedinicu shodno budžetu, Morina se osvrće na to kako budžetske organizacije koje imaju budžet manji od 3 miliona evra dobijaju usluge interne revizije.

„Iako ove jedinice  imaju budžet do 3 miliona, one ne uspostavljaju jedinicu za internu reviziju, već usluge revizije dobijaju preko druge institucije, koja ima svoju jedinicu za internu reviziju, ali uvek uz saglasnost Ministarstva finansija, u smislu angažovanja profesionalne kompanije za internu reviziju ili dobijanja odobrenja Ministarstva finansija ili osnivanjem zajedničke jedinice za reviziju, čije kriterijume ponovo određuje Ministarstvo finansija“, istakla je ona.

Pozivanje na odgovornost i izazovi internih revizora

Glavni revizor u Odeljenju za opštine NKR, Luljeta Morina rekla je nešto više o tome kome su interni revizori odgovorni.

„Na lokalnom nivou su direktno odgovorni i njihov godišnji plan odobrava predsednik opštine, a ako postoji posebna vanredna revizija koja nije uključena u plan, na njegov zahtev se vrši vanredna revizija. Dok u ministarstvima to čini ministar u javnim preduzećima odbor za internu reviziju formira odbor direktora. Oni ovim telima predočavaju svoje planove, strateški plan”, kaže Morina.

Morina dalje ističe da su novim Zakonom o zaradama, zarade internih revizora izjednačene zaradama u Nacionalnoj kancelariji za reviziju, ali ovaj zakon još uvek nije na snazi usled nemara, još uvek nije uređen i kaže da je o ovom pitanju bilo reakcija službenika za internu reviziju.

Morina kaže da su zarade internih revizora ostale po starom zakonu.

„Budući da nije na snazi, zarade su ostale na nivou na kome su bile po starom zakonu, uključujući centralni nivo ili ministra, koji propisuje da je zarada direktora ekvivalentna zaradi stalnog sekretara, dok su drugi službenici dobili koeficijent od oko 700 evra. Iako je u javnim kompanijama nešto drugačije, jer se zarada određuje na osnovu njihovog budžeta, tako da ovo pitanje nije jednoobrazno.” ističe ona.

Ona dalje dodaje da su glavni problemi javnih kompanija verovatno i nedostatak budžeta, prijave kandidata, u skladu sa novim zakonom, moraju biti propraćene i licencom internog revizora, a nedostatak ovih ljudi je problematičan.

Revizor Morina kaže da su oni koji vrše revizije, u samom startu dužni da pogledaju rad interne revizije, odnosno kvalitet njihovih izveštaja.

Prema Morini, zvaničnici jedinica za reviziju u razgovorima nisu isticali da nisu nezavisni.

„U izjavama službenika koje prikupljamo, eventualno u razgovorima sa njima, poput onih o tehnikama revizije, nijedna jedinica za internu reviziju niti službenik nije izjavio da nemaju svoju nezavisnost. Zapravo oni se, u svojim odgovorima, barem raduju svojoj nezavisnosti”, poručuje Morina

Međutim, moguće je, govoreći na osnovu praksi, da nije potpuno profesionalno razvijena.

Ona dalje dodaje da opštine imaju, na primer službenike za reviziju koji nisu pohađali ili su pohađali obuku ali nisu previše pripremljeni, ali da smatra da veliki deo revizorskih jedinica i eventualno službenika za reviziju ima odgovarajuću spremu.

Na pitanje da li se interni revizori suočavaju sa različitim pritiscima?, glavni revizor Odeljenja za opštine, Morina kaže da nema informacija o takvim preprekama.

„Nemam informacije da takve prepreke postoje, jer bih upravo ja pokrenula pitanje odbora za reviziju. Na neki način, odbor za reviziju se obrazuje na osnovu uredbe, ona je u određenom obliku obavezujuća, i kada se radi o kvalitetu njihovog rada i o preporukama i da vrši pritisak na upravu da te preporuke i primeni“, ističe ona.

Ona dalje dodaje da je možda odbor za reviziju telo koje bi prosto moglo da pogura jednog predsednika opštine, jednog ministra da primeni preporuke jedinice za internu reviziju.

Upražnjena mesta i smene u javnim preduzećima

Javna preduzeća na Kosovu i dalje beleže velike nedostatke u sistemu finansijskog upravljanja i kontrole te trebaju suštinska poboljšanja.

Zbog lošeg kvaliteta finansijskih sistema predstavljenih u Godišnjim finansijskim izveštajima javnih preduzeća, od 14 preduzeća koja je prošle godine revidirao generalni revizor, revizor je za njih 13 dao neizmenjeno mišljenje dok je u pojedinačnim godišnjim finansijskim izveštajima nekih preduzeća bilo i materijalnih grešaka.

U javnom preduzeću „Autobuska stanica” a.d, u Prištini, revizor je našao da je radno mesto službenika za internu reviziju bilo upražnjeno do aprila ove godine. Uprkos činjenici da je preduzeće sprovelo aktivnost zapošljavanja, uspešan kandidat nije izabran zbog nezainteresovanosti kandidata da se prijave, zbog čega je ovo lokalno preduzeće moralo da ponovi konkurs.

Da ovo javno preduzeće nije imalo uspostavljenu jedinicu za reviziju, kaže i revizor NKR-a, Luljeta Morina, koja podvlači da je na ovu preporuku odgovoreno ove godine.

„Nacionalna kancelarija za reviziju je prošle godine sprovela reviziju 14 javnih preduzeća, od kojih dva nisu imala uspostavljenu jedinicu za reviziju. „Autobuska stanica“ Priština je tokom završnog sastanka održanog sa revizorom, odnosno tokom faze izveštavanja, priznala da su 2020. godine, sproveli ovu preporuku, dakle uspostavili su jedinicu za internu reviziju, prema informacijama tamošnjih direktora“, kaže ona.

Za javno preduzeće KRM „Uniteti“ u Mitrovici, revizor Morina kaže da ono nema jedinicu za internu reviziju.

Za razliku od gorepomenutih javnih preduzeća u kojima je bilo upražnjenih radnih mesta revizora, KALLXO.com je izveštavao da je Bord Regionalne vodovodne kompanije RVK  „Priština” smenio svog internog revizora. Ovo je potvrdio i sam predsednik ovog Borda, Mentor Hyseni.

Razlog za smenu prema rečima predsednika ovog odbora bio je taj što nije sprovedena revizija visokorizičnih područja

„Razlog je što nije izvršio reviziju visokorizičnih područja, kako me je odbor obavestio. Kao direktor Borda, jedini organ koji ima nadležnost nad njima je odbor za reviziju”, citira se da je izjavio Hyseni

Ista sudbina zadesila je i internog revizora „Pošte”, Blerima Krasniqija. Saopštenje za štampu navodilo je da je smenjen bez nekih bližih detalja, dok je Mimoza Vila imenovana za vršioca dužnosti službenika za internu reviziju.

„Odbor za reviziju JP „Pošta Kosova”, danas je održao sastanak i doneo je sledeće odluke: Smenjuje se sa svoje funkcije g. Blerim Krasniqi sa radnog mesta službenika za internu reviziju JP „Pošta Kosova” a.d. Na mesto službenika za internu reviziju, u svojstvu vršioca dužnosti, imenuje se gđa  Mimoza Vila”, stoji u obaveštenju.

Iako prošle godine nije bilo posebnih preporuka namenjenih sistemu interne revizije za javno preduzeće „Železnice Kosova” a.d. ipak su, slični problemi sa konkursima za zapošljavanje revizora nastupili i 2017. i 2018. godine.

Inače, interni revizor kompanije „Bifurkacija” nije u potpunosti realizovao plan, što je nastupilo usled nedelotvornog funkcionisanja JIR-a i odsustva nadzora od strane Odbora za reviziju.

Organizovana dezorganizacija interne revizije u opštinama

Pojedinačni izveštaji revizora za značajan broj opština otkrivaju različite razloge nedostataka i slabosti u funkcijama interne revizije.

Opštine Glogovac, Kačanik i Srbica nisu imale kompletnu jedinicu za internu reviziju prema kriterijumima, ali i neke druge opštine sa obrazloženjem, da im nije odobreno zapošljavanje kandidata za ova radna mesta.

Slično Ministarstvu pravde, i u Opštini Đakovica u kojoj predsednik Odbora za reviziju ne bi trebalo da bude na rukovodećoj funkciji, dve trećine (2/3) članova moraju da budu spoljni, a ostatak bi trebalo da čini interno osoblje subjekta iz javnog sektora.

U Opštini Đakovica, predsednik Odbora za reviziju nalazi se na mestu šefa sektora za privredu, što u skladu sa ovim uputstvom nije dozvoljeno, zbog čega Odbor za reviziju nije bio u funkciji. Ova situacija je nastupila zbog toga što se uprava nije na odgovarajući način postarala da zameni predsednika odbora za reviziju.

Zbog nedovoljne pažnje predsednika opštine, slučaj u kome su ovaj odbor činili samo interni takođe se desio i u Opštini Štimlje.

Zbog nemogućnosti da obezbedi spoljno osoblje koje bi učestvovalo u radu Odbora za reviziju, Opština Mitrovica nije osnovala ovaj odbor.

Iako je javno preduzeće RVK „Priština“ smenilo svog internog revizora, zbog toga što nije sproveo reviziju visokorizičnih područja, isto nije postupila i Opština Kosovo Polje, pošto revizorski izveštaj navodi da interna revizija nije obuhvatila visokorizična područja: kao što su vlastiti prihodi, troškovi nabavke, subvencije itd.

Dok, usled nemogućnosti opštine da isplati naknadu članovima Odbora za njihove sastanke i angažovanje, Odbor za internu reviziju u Opštini Uroševac u 2019. godini nije održao nijedan sastanak, uskraćujući time pomoć́ NKR-u.

Glavni revizor u Odeljenju za opštine u NKR-u, Lujeta Morina ističe koja je od severnih opština obavezna da ima jedinicu za internu reviziju

„Opštine Zubin Potok, Severna Mitrovica, Leposavić́, Zvečan, Klokot i Parteš nemaju jedinice za internu reviziju. Novim Zakonom, Uredbom, koja propisuje ispunjavanje kriterijuma prema budžetu, samo Severna Mitrovica i Leposavić́ su u obavezi da imaju ovu jedinicu, jer njihov budžet premašuje 3 miliona, dok ostale nisu“, ističe revizor Morina.

Prema Morini, Severna Mitrovica, koja nije obrazovala jedinicu za internu reviziju, pokušala je da otvori konkurs, na koji se odazvalo vrlo malo kandidata ili samo jedan kandidat, dok je konkurs za zarade poništen, da bi se utvrdila njegova zarada.

Morina je dalje dodala da je na osnovu informacija kojima raspolaže, Opština Zvečan prošle godine koristila usluge interne revizije iz Ministarstva finansija, dakle na neki način su koristili internu reviziju jer su u obavezi da internu reviziju sprovedu najmanje jednom godišnje.

S druge strane, Opština Mamuša je podnela ovaj zahtev, ali imajući u vidu da je zahtev podnesen sa zakašnjenjem, ona nije uspela da dobije ovu uslugu od Ministarstva finansija.

Ministarstva nastavljaju da ignorišu internog revizora. Jedan broj ministarstva nije upotpunio svoje jedinice za reviziju i odbore za reviziju.

Za razliku od Ministarstva lokalne uprave i Ministarstva rada i socijalne zaštite koja imaju funkcionalnu Jedinicu za internu reviziju i na zadovoljavajući način sprovode preporuke koje su im date, druga ministarstva nisu upotpunila ove jedinice i odbore za reviziju, dok neka druga ne uzimaju u obzir preporuke internih revizora.

Ministarstvo javne uprave i ministar pravde zabeležili su slabu stopu sprovođenja preporuka internih revizora, sa manje od polovine ili izraženo u procentima preko 48 procenata. Problemi su takođe evidentirani u vladinim resorima kao što su: prosveta, regionalni razvoj i unutrašnji poslovi.

 

Istorijat zakona

Aprila 2018. godine, nakon što je proglašen ukazom bivšeg predsednika Hashima Thaçija, stupio je na snagu Zakon o unutrašnjoj kontroli javnih finansija, a za njim je krenula i primena Administrativnog uputstva o osnivanju odbora za reviziju i Uredba o osnivanju i sprovođenju interne revizije, početkom 2019. godine.

Novi zakon sastoji se od šest glava, od opštih odredaba do prelaznih i sadrži 36 članova čiji je cilj da urede sistem unutrašnje kontrole javnih finansija, što uključuje finansijsko upravljanje i kontrolu, internu reviziju i njihovo usklađivanje sa standardima.

O internoj reviziji, koja je u žiži ove analize, govori se u trećoj glavi sa ukupno devet članova koji uređuju funkcionisanje i načela interne revizije, sastav i zapošljavanje, prava i odgovornosti kao i ograničenja i sukob interesa.

Dalje, unapređenje interne revizije takođe je jedan od ciljeva Strategije unutrašnje kontrole javnih finansija za period od 2015-2019, čiji je cilj da primeni program stručnog usavršavanja, kvaliteta i usklađivanja sa pravnim okvirom kako bi interni revizori imali potrebnu stručnu spremu.

Ako se osvrnemo u retrospektivi, pre nego što je ovaj zakon stupio na snagu vodile su se brojne rasprave u okviru gorepomenute strategije. Meseca oktobra 2016. godine, Odboru za nadzor javnih finansija koji je predvodio bivši poslanik Faton Topalli predstavljen je Predlog zakona o unutrašnjoj kontroli javnih finansija. U izlaganjima članova ovog odbora, bivši poslanik Ali Sadriu prepoznao je kao nedostatak, neuključivanje javnih preduzeća u ovaj zakon, dok je tadašnja članica ovog odbora, Synaver Rysha, izjavila da se korupcija ne može suzbiti degradiranjem revizora.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.