Jamajka
je priznala nezavisnost Kosova – vest koja je juče odjeknula u medijskom
prostoru na Kosovu ali i regionu, samo nekoliko sati kasnije ispostavila se
netačnom. Mediji su listom preneli ovu vest pozivajući se na objavu na Tviteru
kosovskog predsednika, Hašima Tačija, praćenu objavama najviših kosovskih
zvaničnika.
Devet
sati je trebalo da ministarka spoljnih poslova Jamajke, Kamina Džonson Smit (Kamina Johnson – Smith), na Tviteru
demantuje Tačijeve navode – „Do danas Jamajka nije priznala Kosovo kao
nezavisnu državu“. Ipak za tih devet sati, medijski prostor bio je preplavljen
vestima o priznanju.
Novinarka
BIRN-a, Maja Živanović, smatra da je, kada je reč o ovoj temi, i ranije
dolazilo do dezinformacija te da je trebalo da mediji pristupe obazrivije i pokušaju
da provere Tačijeve navode.
„Razumem
da se na taj način gubi na ekskluzivnosti, ali barem ste sigurni da ste svojoj
publici pružili istinitu vest. Dakle, u ovom slučaju je trebalo da
mediji pokušaju da dobiju dokaz od predsednika Kosova, koji je objavio
informaciju, ili potvrdu od vlasti Jamajke“, objašnjava Živanović.
Ipak
dodaje da ukoliko mediji
žele da budu prvi i ekskluzivni, onda bi trebalo informacijama koje
objavljuju državni zvaničnici na društvenim mrežama da pristupe sa ogradom, odosno da ne prenose
informacije bez navođenja ko stoji iza određene tvrdnje i da ostave prostor sa
sumnju.
Predsedniku
Kosova u deljenu ove informacije su se pridružili i drugi najviši kosovski
zvaničnici izražavajući zahvalnost ovoj karipskoj državi. Tako je novoizabrani premijer Kosova, Aljbin
Kurti naveo da je Jamajka „zvanično priznala nezavisnost Kosova“, ocenivši da
to predstavlja „dobar početak 2020. godine za kosovsku diplomatiju i novu vladu“.
Predsednica kosovske skupštine Vjosa Osmani poručila je da je ovo bila „ispravna
i pravedna odluka“.
Živanović
podseća da se na Balkanu dosta priča o lažnim vestima, ali ne i o tome da su
izvori dezinformacija često sami političari.
„Stoga, svaka objava nekog političara na
društvenim mrežama, baš zbog te kulture da se olako daju izjave i tvrdnje, bi
trebalo da se objavljuje sa ogradom i jasno navede ko stoji iza te tvrdnje. I
potrebno je kad god je to moguće uraditi činjeničnu proveru informacije,
posebno kada je reč o informacijama koje su i pre toga bile predmet
osporavanja, neslaganja, ali i informacijama koje su od velikog značaja za
javnost, kao što je ova“.
Dodaje
da je pored toga, izuzetno bitno da redakcije obuče svoje novinare da
prepoznaju lažne naloge na društvenim mrežama koji su stvoreni sa ciljem
širenja dezinformacija.
Podsetila
je na nedavni slučaj vesti o smrti Ratka Mladića, kada je italijanski novinar
namerno plasirao lažnu vest, a mediji na Balkanu je masovno preneli kao tačnu: „BIRN-u
je trebalo dodatnih pola sata kako bi objavili ekskluzivnu informaciju – da je
vest lažna“.
„Osnovna
stvar je proći kroz sve prethodne objave naloga koji se smatra izvorom na
društvenim mrežama. Utvrditi da li je kredibilan na osnovu prethodnih objava.
Obično tu odmah možete da ‘nanjušite’ potencijalnu zamku. Novinari BIRN-a vrlo
često pokušaju da kontaktiraju vlasnika naloga preko privatnih poruka, a u isto vreme potrebno je kontaktirati sve na koje
se informacija odnosi i pokušati da se dobije potvrda od drugih strana“,
objašnjava.
Koliko
država danas priznaje nezavisnost Kosova sporno je pitanje. Dok s jedne strane
iz Prištine poručuju da je reč o 116 zemalja, iz Beograda tvrde da je taj broj
niži.
Srpsko
ministarstvo spoljnih poslova poslednjih godina aktivno radi na sprečavanju
priznanja ali i na lobiranju za povlačenje prizanja država koje su prethodno to
već učinile. Ministarstvo Republike Srbije do sada je objavilo da je 17 država povuklo
prizanje Kosova, a ove objave najčešće su bile praćene tvrdnjama kosovske strane da je
reč o lažnim vestima.
Živanović
ističe da je ovo pitanje problematično s obzirom na to, kako dodaje, da Vlade nekih od tih zemalja čak nemaju ni
svoje stranice na Internetu. „Ono što, međutim, novinari mogu da urade jeste da
izvrše veći pritisak na političare Kosova i Srbije da, uz svoje tvrdnje,
prilože i zvanična dokumenta kojima će ih potkrepiti. A upravo je to ono što
političari izbegavaju da urade sve vreme“.
Danas
se postavlja pitanje ko je odgovoran za širenje netačne vesti. Iz kabineta
kosovskog predsednika, odgovornost su prebaili na ambasadorku Kosova u SAD,
Vljoru Čitaku, navevši da su od nje sinoć dobili obaveštenje koje je takođe
dostavljeno i kabinetu kosovskog premijera i Ministarstvu spoljnih poslova, te
za dalje informacije uputili na ovo ministarstvo.
Iz
ovog ministarstva, s druge strane, opet putem društvenih mreža, oglasio se
ministar Glauk Konjufca, potvrdivši da je Čitaku ovu informaciju prosledila putem
mejla. Konjufca je dodao i da je u kontaktu sa ambasadom u SAD kako bi se
razjasnila situacija i poručio da će „nakon razmatranja situacije brzo
preduzeti korake u skladu sa odgovornostima svakoga“.
„Ono
šta znamo je da Jamajka nije poslala zvanično obaveštenje o priznanju Kosova,
ostalo je nastavak nezrele spoljne politike Kosova“, smatra analitičar iz
Prištine, Špetim Gaši.
Sama
Čitaku nije se još uvek oglasila po ovom pitanju.
Izvorne
objave kosovskih zvaničnika još uvek su dostupne na Tviteru, sem objave bivšeg
ministra spoljnih poslova Bedžeta Pacolija koji ju je zamenio novom – „Hvala u
svakom slučaju“.
