Slučaj Jamajka o (ne)priznanju Kosova: Kako proveriti tvrdnje političara?

FOTO: Pixabay

Jamajka je priznala nezavisnost Kosova – vest koja je juče odjeknula u medijskom prostoru na Kosovu ali i regionu, samo nekoliko sati kasnije ispostavila se netačnom. Mediji su listom preneli ovu vest pozivajući se na objavu na Tviteru kosovskog predsednika, Hašima Tačija, praćenu objavama najviših kosovskih zvaničnika.

Devet sati je trebalo da ministarka spoljnih poslova Jamajke, Kamina Džonson Smit (Kamina Johnson – Smith), na Tviteru demantuje Tačijeve navode – „Do danas Jamajka nije priznala Kosovo kao nezavisnu državu“. Ipak za tih devet sati, medijski prostor bio je preplavljen vestima o priznanju.

Novinarka BIRN-a, Maja Živanović, smatra da je, kada je reč o ovoj temi, i ranije dolazilo do dezinformacija te da je trebalo da mediji pristupe obazrivije i pokušaju da provere Tačijeve navode.

„Razumem da se na taj način gubi na ekskluzivnosti, ali barem ste sigurni da ste svojoj publici pružili istinitu vest. Dakle, u ovom slučaju je trebalo da mediji pokušaju da dobiju dokaz od predsednika Kosova, koji je objavio informaciju, ili potvrdu od vlasti Jamajke“, objašnjava Živanović.

Ipak dodaje da  ukoliko  mediji  žele da budu prvi i ekskluzivni, onda bi trebalo informacijama koje objavljuju državni zvaničnici na društvenim mrežama  da pristupe sa ogradom, odosno da ne prenose informacije bez navođenja ko stoji iza određene tvrdnje i da ostave prostor sa sumnju.

Predsedniku Kosova u deljenu ove informacije su se pridružili i drugi najviši kosovski zvaničnici izražavajući zahvalnost ovoj karipskoj državi.  Tako je novoizabrani premijer Kosova, Aljbin Kurti naveo da je Jamajka „zvanično priznala nezavisnost Kosova“, ocenivši da to predstavlja „dobar početak 2020. godine za kosovsku diplomatiju i novu vladu“. Predsednica kosovske skupštine Vjosa Osmani poručila je da je ovo bila „ispravna i pravedna odluka“.

Živanović podseća da se na Balkanu dosta priča o lažnim vestima, ali ne i o tome da su izvori dezinformacija često sami političari.

 „Stoga, svaka objava nekog političara na društvenim mrežama, baš zbog te kulture da se olako daju izjave i tvrdnje, bi trebalo da se objavljuje sa ogradom i jasno navede ko stoji iza te tvrdnje. I potrebno je kad god je to moguće uraditi činjeničnu proveru informacije, posebno kada je reč o informacijama koje su i pre toga bile predmet osporavanja, neslaganja, ali i informacijama koje su od velikog značaja za javnost, kao što je ova“.

Dodaje da je pored toga, izuzetno bitno da redakcije obuče svoje novinare da prepoznaju lažne naloge na društvenim mrežama koji su stvoreni sa ciljem širenja dezinformacija.

Podsetila je na nedavni slučaj vesti o smrti Ratka Mladića, kada je italijanski novinar namerno plasirao lažnu vest, a mediji na Balkanu je masovno preneli kao tačnu: „BIRN-u je trebalo dodatnih pola sata kako bi objavili ekskluzivnu informaciju – da je vest lažna“.

„Osnovna stvar je proći kroz sve prethodne objave naloga koji se smatra izvorom na društvenim mrežama. Utvrditi da li je kredibilan na osnovu prethodnih objava. Obično tu odmah možete da ‘nanjušite’ potencijalnu zamku. Novinari BIRN-a vrlo često pokušaju da kontaktiraju vlasnika naloga preko privatnih poruka, a u  isto vreme potrebno je kontaktirati sve na koje se informacija odnosi i pokušati da se dobije potvrda od drugih strana“, objašnjava.

Koliko država danas priznaje nezavisnost Kosova sporno je pitanje. Dok s jedne strane iz Prištine poručuju da je reč o 116 zemalja, iz Beograda tvrde da je taj broj niži.

Srpsko ministarstvo spoljnih poslova poslednjih godina aktivno radi na sprečavanju priznanja ali i na lobiranju za povlačenje prizanja država koje su prethodno to već učinile. Ministarstvo Republike Srbije  do sada je objavilo da je 17 država povuklo prizanje Kosova, a ove objave najčešće su  bile praćene tvrdnjama kosovske strane da je reč o lažnim vestima.

Živanović ističe da je ovo pitanje problematično s obzirom na to, kako dodaje,  da Vlade nekih od tih zemalja čak nemaju ni svoje stranice na Internetu. „Ono što, međutim, novinari mogu da urade jeste da izvrše veći pritisak na političare Kosova i Srbije da, uz svoje tvrdnje, prilože i zvanična dokumenta kojima će ih potkrepiti. A upravo je to ono što političari izbegavaju da urade sve vreme“.

Danas se postavlja pitanje ko je odgovoran za širenje netačne vesti. Iz kabineta kosovskog predsednika, odgovornost su prebaili na ambasadorku Kosova u SAD, Vljoru Čitaku, navevši da su od nje sinoć dobili obaveštenje koje je takođe dostavljeno i kabinetu kosovskog premijera i Ministarstvu spoljnih poslova, te za dalje informacije uputili na ovo ministarstvo.

Iz ovog ministarstva, s druge strane, opet putem društvenih mreža, oglasio se ministar Glauk Konjufca, potvrdivši da je Čitaku ovu informaciju prosledila putem mejla. Konjufca je dodao i da je u kontaktu sa ambasadom u SAD kako bi se razjasnila situacija i poručio da će „nakon razmatranja situacije brzo preduzeti korake u skladu sa odgovornostima svakoga“.

„Ono šta znamo je da Jamajka nije poslala zvanično obaveštenje o priznanju Kosova, ostalo je nastavak nezrele spoljne politike Kosova“, smatra analitičar iz Prištine, Špetim Gaši.

Sama Čitaku nije se još uvek oglasila po ovom pitanju.

Izvorne objave kosovskih zvaničnika još uvek su dostupne na Tviteru, sem objave bivšeg ministra spoljnih poslova Bedžeta Pacolija koji ju je zamenio novom – „Hvala u svakom slučaju“.

Leave a Reply

Your email address will not be published.